1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |

–
1:1 Od Pavla voljom Božijom pozvanog apostola Isusa Hrista, i od Sostena brata,
1:2 Crkvi Božijoj koja je u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji prizivaju ime Gospoda našeg Isusa Hrista na svakom mestu i njihovom i našem:
1:3 Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
1:4 Zahvaljujem svagda Bogu svom za vas što vam je dana blagodat Božija u Hristu Isusu,
1:5 Te se u svemu obogatiste kroza Nj, u svakoj reči i svakom razumu,
1:6 Kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi među vama;
1:7 Tako da nemate nedostatka ni u jednom daru, vi koji čekate otkrivenja Gospoda našeg Isusa Hrista,
1:8 Koji će vas i utvrditi do samog kraja da budete pravi na dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
1:9 Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svog Isusa Hrista, Gospoda našeg.
1:10 Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da svi jedno govorite, i da ne budu među vama raspre, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli.
1:11 Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih domašnjih da su svađe među vama,
1:12 A to kažem da jedan od vas govori: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; a treći: Ja sam Kifin; a četvrti: Ja sam Hristov.
1:13 Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo krstiste?
1:14 Hvala Bogu što ja nijednog od vas ne krstih osim Krispa i Gaja;
1:15 Da ne reče ko da u svoje ime krstih.
1:16 A krstih i Stefanin dom: dalje ne znam jesam li koga drugog krstio.
1:17 Jer Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevanđelje, ne premudrim rečima, da ne izgubi silu krst Hristov.
1:18 Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija.
1:19 Jer je pisano: Pogubiću premudrost premudrih, i razum razumnih odbaciću.
1:20 Gde je premudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovog veka? Ne pretvori li Bog mudrost ovog sveta u ludost?
1:21 Jer budući da u premudrosti Božijoj ne pozna svet premudrošću Boga, bila je Božija volja da ludošću poučenja spase one koji veruju.
1:22 Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže.
1:23 A mi propovedamo Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje;
1:24 Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
1:25 Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi.
1:26 Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih;
1:27 Nego šta je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i šta je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako;
1:28 I šta je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste,
1:29 Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom.
1:30 Iz kog ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.
1:31 Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.

–
2:1 I ja došavši k vama, braćo, ne dođoh s visokom reči ili premudrosti da vam javljam svedočanstvo Božije.
2:2 Jer nisam mislio da znam šta među vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.
2:3 I ja bijah među vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.
2:4 I reč moja, i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.
2:5 Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.
2:6 Ali premudrost govorimo koja je u savršenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.
2:7 Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pri sveta za slavu našu;
2:8 Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.
2:9 Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
2:10 A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.
2:11 Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.
2:12 A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;
2:13 Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.
2:14 A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
2:15 Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.
2:16 Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.

–
3:1 I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kako s telesnima, kao s malom decom u Hristu.
3:2 Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,
3:3 Jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?
3:4 Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni?
3:5 Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakom Gospod dade?
3:6 Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.
3:7 Tako niti je onaj šta koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste.
3:8 A onaj koji sadi i koji zaliva jednaki su; i svaki će primiti svoju platu po svom trudu.
3:9 Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Božija njiva, Božija građevina.
3:10 Po blagodati Božijoj koja mi je dana, ja kao premudri neimar postavih temelj, a drugi zida u visinu; ali svaki neka gleda kako zida.
3:11 Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.
3:12 Ako li ko zida na ovom temelju, zlato, srebro, drago kamenje, drva seno, slamu,
3:13 Svakog će delo izaći na videlo; jer će dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svako delo pokazaće oganj kao što jeste.
3:14 I ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu.
3:15 A čije delo izgori, otići će u štetu: a sam će se spasti tako kao kroz oganj.
3:16 Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji živi u vama?
3:17 Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.
3:18 Niko neka se ne vara: ako ko među vama misli da je mudar na ovom svetu, neka bude lud da bude mudar.
3:19 Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom, jer je pisano: Hvata premudre u njihovom lukavstvu.
3:20 I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništa.
3:21 Zato niko da se ne hvali čovekom, jer je sve vaše.
3:22 Bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život ili smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše;
3:23 A vi ste Hristovi, a Hristos Božji.

–
4:1 Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.
4:2 A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko veran nađe.
4:3 A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim.
4:4 Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je.
4:5 Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.
4:6 A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugog.
4:7 Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?
4:8 Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas carujete. O da biste carovali, da bismo i mi s vama carovali!
4:9 Jer mislim da Bog nas apostole najstražnje postavi, kao one koji su na smrt osuđeni; jer bismo gledanje i svetu i anđelima i ljudima.
4:10 Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi slabi, a vi jaki; vi slavni, a mi sramotni.
4:11 Do ovog časa i gladujemo, i trpimo žeđ, i golotinju, i muke i potucamo se,
4:12 I trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone trpimo;
4:13 Kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetlište sveta, po kome svi gaze dosad.
4:14 Ne pišem ja ovo da posramim vas, nego vas učim kao svoju ljubaznu decu.
4:15 Jer ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih jevanđeljem.
4:16 Nego vas molim, ugledajte se na mene kao i ja na Hrista.
4:17 Zato poslah k vama Timotija, koji mi je sin ljubazni i verni u Gospodu; on će vam opomenuti puteve moje koji su u Hristu Isusu, kao što svuda i u svakoj crkvi učim.
4:18 Neki se naduše kao da ja neću doći k vama.
4:19 Ali ću vam doći skoro, ako Bog da, i neću gledati na reči onih što su se naduli, nego na silu.
4:20 Jer carstvo Božije nije u reči nego u sili.
4:21 Šta hoćete? Da dođem k vama s prutom ili s ljubavi i duhom krotosti?

–
5:1 Vrlo se glasi da je kurvarstvo među vama, i takvo kurvarstvo kakvo se ni među neznabošcima ne čuje, da nekakav ima ženu očevu.
5:2 I vi se još nadimate, mesto da plačete, da se izvadi između vas onaj koji je učinio to delo.
5:3 Jer ja, koji ako nisam kod vas telom, ali duhom tu živim, već odsudih kao da sam tamo, da se onaj koji je to tako učinio,
5:4 U ime Gospoda našeg Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda našeg Isusa Hrista,
5:5 Da se onaj preda sotoni na mučenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
5:6 Nije dobra hvala vaša. Ne znate li da malo kvasca sve testo ukiseli?
5:7 Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.
5:8 Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine.
5:9 Pisah vam u poslanici da se ne mešate s kurvarima;
5:10 I to ja ne rekoh za kurvare ovog sveta, ili tvrdice ili idolopoklonike; jer biste morali izići iz sveta.
5:11 A sad vam pisah da se ne mešate ako koji koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne jedete.
5:12 Jer šta je meni stalo da sudim one koji su napolju? Ne sudite li vi one koji su unutra?
5:13 A one koji su napolju sudiće Bog. Izvadite zloga između sebe.

–
6:1 Sme li koji od vas, kad ima tužbu na drugog, ići na sud nepravednima, a ne svetima?
6:2 Ne znate li da će sveti suditi svetu? Kad ćete dakle vi svetu suditi niste li vredni suditi manjim stvarima?
6:3 Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovog sveta?
6:4 A vi kad imate tužbe za stvari ovog sveta, uzmete za sudije one koje u crkvi ne broji niko ni u šta!
6:5 Na sramotu vašu govorim: zar nema među vama nijednog mudrog koji može rasuditi među braćom svojom?
6:6 Nego se brat s bratom sudi, i to pred nevernima!
6:7 I to je već vrlo sramno za vas da imate tužbe među sobom. Zašto radije ne trpite nepravdu? Zašto radije ne pregorite štetu?
6:8 Nego vi sami činite nepravdu i štetu, pa još braći!
6:9 Ili ne znate da nepravednici neće naslediti carstva Božijeg? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici,
6:10 Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstva Božijeg neće naslediti.
6:11 I ovakvi bijaste neki; nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg.
6:12 Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da šta ovlada mnome.
6:13 Jela su za trbuh, i trbuh je za jela; ali će Bog i ova i onog pokvariti. A telo nije za kurvarstvo, nego za Gospoda, i Gospod za telo.
6:14 A Bog i Gospoda podiže, i nas će podići silom svojom.
6:15 Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi? Hoću li dakle uzeti ude Hristove i od njih načiniti ude kurvine? Bože sačuvaj!
6:16 Ili ne znate da ko se s kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno telo.
6:17 A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.
6:18 Bežite od kurvarstva; jer svaki greh koji čovek čini osim tela je; a koji se kurva on greši svom telu.
6:19 Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetog Duha koji živi u vama, kog imate od Boga, i niste svoji?
6:20 Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije.

–
7:1 A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata do žene:
7:2 Ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža;
7:3 Muž da čini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu.
7:4 Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena.
7:5 Ne zabranjujte se jedno od drugog, već ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem.
7:6 Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti;
7:7 Jer hoću da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako.
7:8 A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam.
7:9 Ako li se ne uzdrže, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se negoli upaljivati se.
7:10 A oženjenim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja
7:11 (Ako se se pak i razdvoji, da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem); i muž da ne pušta žene.
7:12 A ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu nekrštenu i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja.
7:13 I žena ako ima muža nekrštenog i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja.
7:14 Jer se posveti muž nekršten ženom krštenom, i posveti se žena nekrštena od muža krštenog; jer inače deca vaša bila bi nečista, a sad su sveta.
7:15 Ako li se nekršteni razdvaja, neka se razdvoji; jer se brat ili sestra u takvom događaju ne zarobi; jer nas na mir dozva Gospod Bog.
7:16 Jer šta znaš, ženo, da ako muža spaseš? Ili šta znaš, mužu, da ako ženu spaseš?
7:17 Samo kao što je Bog razdelio svakome, i kao što je svakog pozvao Gospod onako neka živi. I tako zapovedam po svim crkvama.
7:18 Je li ko pozvat obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako li je ko pozvat neobrezan, neka se ne obrezuje.
7:19 Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih.
7:20 Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je pozvan.
7:21 Jesi li pozvan rob, ne brini se; nego ako i možeš svoj biti, još radije budi.
7:22 Jer koji je pozvan u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji, tako i koji je pozvan slobodnjak, rob je Hristov.
7:23 Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.
7:24 Svaki, braćo, u čemu je ko pozvan u onom neka ostane pred Gospodom.
7:25 A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao koji sam pomilovan od Gospoda, da budem veran.
7:26 Mislim dakle ovo da će biti dobro za sadašnju nevolju da je čoveku dobro tako biti.
7:27 Jesi li se privezao za ženu, ne traži da se razrešiš; jesi li se odrešio od žene, ne traži žene.
7:28 A ako li se i oženiš, nisi sagrešio; i devojka ako se uda, nije sagrešila: ali će imati takvi nevolje telesne; a ja vas žalim.
7:29 A ovo govorim, braćo, jer je ostalo vreme prekraćeno, da će i oni koji imaju žene biti kao oni koji nemaju;
7:30 I koji plaču kao koji ne plaču; i koji se raduju kao koji se ne raduju; i koji kupuju kao koji nemaju;
7:31 I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi obličje ovog sveta.
7:32 A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu;
7:33 A koji je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi. Drugo je žena, a drugo je devojka.
7:34 Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za svetsko, kako će ugoditi mužu.
7:35 A ovo govorim na korist vama samim, ne da vam nametnem zamku na vrat, nego za lepu i pristojnu službu Gospodu bez smetnje.
7:36 Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu devojku kad ostane usedelica, i ne može drugačije biti, neka čini šta hoće, ne greši ako se uda.
7:37 A koji stoji tvrdo u srcu, i nema nevolje, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je rasudio u srcu svom da zadrži devojku, dobro čini.
7:38 Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini.
7:39 Žena je privezana zakonom dokle joj god živi muž; a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu.
7:40 Ali je blaženija ako ostane tako po mom savetu; jer mislim da i ja imam Duha Božijeg.

–
8:1 A za meso što je klato idolima znamo, jer svi razum imamo. Razum, dakle, nadima, a ljubav popravlja.
8:2 Ako li ko misli da šta zna, ne zna još ništa kao što treba znati.
8:3 A ako ko ljubi Boga, Bog ga je naučio.
8:4 A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog.
8:5 Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda:
8:6 Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.
8:7 Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
8:8 Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo.
8:9 Ali se čuvajte da kako ova sloboda vaša ne postane spoticanje slabima.
8:10 Jer ako tebe, koji imaš razum, vidi ko u idolskoj crkvi gde sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba budući, osloboditi se da jede idolske žrtve?
8:11 I s tvog razuma poginuće slabi brat, za kog Hristos umre.
8:12 Tako kad se grešite o braću, i bijete njihovu slabu savest, o Hrista se grešite.
8:13 Zato, ako jelo sablažnjava brata mog, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svog.

–
9:1 Nisam li ja apostol? Nisam li sam svoj? Ne videh li ja Isusa Hrista, Gospoda našeg? Niste li vi delo moje u Gospodu?
9:2 Ako drugima i nisam apostol, ali vama jesam, jer ste vi pečat mog apostolstva u Gospodu.
9:3 Moj odgovor onima koji me uspitaju ovo je:
9:4 Eda li nemamo vlasti jesti i piti?
9:5 Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?
9:6 Ili jedan ja i Varnava nemamo vlasti ovo činiti?
9:7 Ko vojuje kad o svom trošku? Ili ko sadi vinograd i od rodova njegovih da ne jede? Ili ko pase stado i od mleka stada da ne jede?
9:8 Eda li ovo govorim po čoveku? Ne govori li ovo i zakon?
9:9 Jer je u Mojsijevom zakonu napisano: Da ne zavežeš usta volu koji vrše. Eda li se Bog brine za volove?
9:10 Ili jamačno govori za nas? Jer se za nas napisa: Koji ore treba u nadanju da ore; i koji vrše u nadanju da će dobiti od onog što vrše.
9:11 Kada mi vama duhovna sejasmo, je li to šta veliko ako mi vama telesna požnjemo?
9:12 Kad se drugi mešaju u vašu vlast, a kamoli ne bi mi? Ali ne učinismo po vlasti ovoj nego sve trpimo da ne učinimo kakvu smetnju jevanđelju Hristovom.
9:13 Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane? I koji oltaru služe s oltarom dele?
9:14 Tako i Gospod zapovedi da oni koji jevanđelje propovedaju od jevanđelja žive.
9:15 A ja to nijedno ne učinih. I ne pišem ovo da tako bude za mene; jer bih voleo umreti nego da ko slavu moju uništi.
9:16 Jer ako propovedam jevanđelje, nema mi hvale: jer mi je za nevolju; i teško meni ako jevanđelja ne propovedam.
9:17 Ako dakle ovo činim od svoje volje, platu imam; a ako li činim za nevolju, služba mi je predata.
9:18 Kakva mi je dakle plata? Da propovedajući jevanđelje učinim bez plate jevanđelje Hristovo, da ne činim po svojoj vlasti u propovedanju jevanđelja.
9:19 Jer premda sam slobodan od svih, svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem.
9:20 Jevrejima sam bio kao Jevrejin da Jevreje pridobijem; onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom;
9:21 Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.
9:22 Slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga.
9:23 A ovo činim za jevanđelje, da bih imao deo u njemu.
9:24 Ne znate li da oni što trče na trku, svi trče, a jedan dobije dar? Tako trčite da dobijete.
9:25 Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv.
9:26 Ja dakle tako trčim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar;
9:27 Nego morim telo svoje i trudim da kako sam drugima propovedajući izbačen ne budem.

–
10:1 Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prođoše;
10:2 I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
10:3 I svi jedno jelo duhovno jedoše;
10:4 I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima: a stena beše Hristos.
10:5 Ali mnogi od njih ne behu po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
10:6 A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše.
10:7 Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: Sedoše ljudi da jedu i da piju, i ustaše da igraju.
10:8 Niti da se kurvamo, kao neki od njih što se kurvaše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.
10:9 Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.
10:10 Niti da vičemo na Boga, kao neki od njih što vikaše, i izgiboše od krvnika.
10:11 Ovo se pak sve događaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dođe.
10:12 Jer koji misli da stoji neka se čuva da ne padne.
10:13 Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.
10:14 Zato, ljubazna braćo moja, bežite od idolopoklonstva.
10:15 Kao mudrima govorim; sudite vi šta govorim.
10:16 Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog?
10:17 Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.
10:18 Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari oltara?
10:19 Šta dakle govorim? Da je idol šta? Ili idolska žrtva da je šta?
10:20 Nije; nego šta žrtvuju neznabošci, da đavolima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa đavolima.
10:21 Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše đavolske; ne možete imati zajednice u trpezi Gospodnjoj i u trpezi đavolskoj.
10:22 Ili da prkosimo Gospodu? Eda li smo mi jači od Njega?
10:23 Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali sve ne ide na dobro.
10:24 Niko da ne gleda šta je njegovo, nego svaki da gleda šta je drugog.
10:25 Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujte savesti radi;
10:26 Jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
10:27 Ako li vas ko od nevernika pozove, i hoćete ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne premišljajte ništa savesti radi.
10:28 Ako li vam pak ko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onog koji vam kaže, i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
10:29 Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugog; jer zašto da moju slobodu sudi savest drugog?
10:30 Ako ja s blagodaću uživam, zašto da se huli na mene za ono za šta ja zahvaljujem?
10:31 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite.
10:32 Ne budite na sablazan ni Jevrejima, ni Grcima, ni crkvi Božijoj,
10:33 Kao što ja u svačemu svima ugađam, ne tražeći svoje koristi nego mnogih, da se spasu.

–
11:1 Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
11:2 Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh.
11:3 Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu.
11:4 Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
11:5 I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana.
11:6 Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.
11:7 Ali muž da ne pokriva glave, jer je obličje i slava Božija; a žena je slava muževlja.
11:8 Jer nije muž od žene nego žena od muža.
11:9 Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi.
11:10 Zato žena treba da ima vlast na glavi, anđela radi.
11:11 Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu.
11:12 Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga.
11:13 Sami među sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu?
11:14 Ili ne uči li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugačku kosu;
11:15 A ženi je slava ako gaji dugačku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala.
11:16 Ako li je ko svadljiv, mi takav običaj nemamo, niti crkve Božije.
11:17 Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
11:18 Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre među vama, i nešto verujem od ovog.
11:19 Jer treba i jeresi da budu među vama, da se pokažu pošteni koji su među vama.
11:20 A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
11:21 Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
11:22 Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.
11:23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
11:24 I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
11:25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.
11:27 Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
11:28 Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;
11:29 Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.
11:30 Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
11:31 Jer kad bismo sebe rasuđivali, ne bismo osuđeni bili.
11:32 Ali kad smo suđeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
11:33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.
11:34 Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dođem.

–
12:1 A za duhovne darove neću vam, braćo, zatajiti.
12:2 Znate, da kad bijaste neznabošci, idoste k idolima bezglasnim, kako vas vođahu.
12:3 Zato vam dajem na znanje da niko ko duhom Božijim govori neće reći: Anatemate Isusa; i niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim.
12:4 Darovi su različni, ali je Duh jedan.
12:5 I različne su službe, ali je jedan Gospod.
12:6 I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu.
12:7 A u svakome se pojavljuje Duh na korist;
12:8 Jer jednom se daje Duhom reč premudrosti; a drugom reč razuma po istom Duhu;
12:9 A drugom vera, tim istim Duhom; a drugom dar isceljivanja, po tom istom Duhu;
12:10 A drugom da čini čudesa, a drugom proroštvo, a drugom da razlikuje duhove, a drugom različni jezici, a drugom da kazuje jezike.
12:11 A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće.
12:12 Jer kao što je telo jedno i ude ima mnoge, a svi udi jednog tela, premda su mnogi, jedno su telo: tako i Hristos.
12:13 Jer jednim duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili Grci, ili robovi, ili sami svoji; i svi se jednim Duhom napojismo.
12:14 Jer telo nije jedan ud, nego mnogi.
12:15 Ako kaže noga; ja nisam ruka, nisam od tela; eda li zato nije od tela?
12:16 I ako kaže uho; ja nisam oko, nisam od tela; eda li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko, gde je čuvenje?
12:17 A kad bi sve bilo čuvenje, gde je mirisanje?
12:18 Ali Bog postavi sve ude u telu kako je koga hteo.
12:19 A kad bi svi bili jedan ud, gde je telo?
12:20 Sad su pak mnogi udi, a jedno telo.
12:21 Ali oko ne može reći ruci: Ne trebaš mi; ili opet glava nogama: Ne trebate mi.
12:22 Nego još koji se udi tela čine da su najslabiji najpotrebniji su.
12:23 I koji nam se čine da su najsramotniji na telu, na one udaramo najveću čast;
12:24 I nepošteni naši udi najveće poštenje imaju; a pošteni udi ne trebaju. Ali Bog složi telo i najhuđem udu dade najveću čast,
12:25 Da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugog.
12:26 I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi.
12:27 A vi ste telo Hristovo, i udi među sobom.
12:28 I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.
12:29 Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci?
12:30 Eda li svi imaju darove isceljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?
12:31 Starajte se, pak, za veće darove; pa ću vam još bolji put pokazati.

–
13:1 Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
13:2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
13:3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
13:4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,
13:5 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
13:6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
13:7 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
13:8 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
13:9 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;
13:10 A kad dođe savršeno, onda će prestati šta je nešto.
13:11 Kad ja bijah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.
13:12 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.
13:13 A sad ostaje vera, nad, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.

–
14:1 Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.
14:2 Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.
14:3 A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrđenje.
14:4 Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.
14:5 Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja.
14:6 A sad, braćo, ako dođem k vama jezike govoreći, kakvu ću korist učiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci?
14:7 Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako različan glas ne daju, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?
14:8 Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko će se pripraviti na boj?
14:9 Tako i vi ako nerazumljivu reč kažete jezikom, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
14:10 Ima na svetu Bog zna koliko različnih glasova, ali nijedan nije bez značenja.
14:11 Ako dakle ne znam silu glasa, biću nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biće meni nemac.
14:12 Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.
14:13 Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.
14:14 Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.
14:15 Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.
14:16 Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći “Amin” po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?
14:17 Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.
14:18 Hvala Bogu mom što govorim jezike većma od svih vas.
14:19 Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reči jezikom.
14:20 Braćo! Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni.
14:21 U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriću narodu ovom, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.
14:22 Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.
14:23 Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dođu i prostaci, ili nevernici, neće li reći da ste poludeli?
14:24 A ako svi prorokuju, i dođe kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i suđen od svih.
14:25 I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama.
14:26 Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.
14:27 Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.
14:28 Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka ćuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.
14:29 A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasuđuju.
14:30 Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka čeka dok prvi ućuti.
14:31 Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uče i svi da se teše.
14:32 I duhovi proročki pokoravaju se prorocima;
14:33 Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.
14:34 Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.
14:35 Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.
14:36 Eda li od vas reč Božija iziđe? Ili samim vama dođe?
14:37 Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.
14:38 Ako li ko ne razume, neka ne razume.
14:39 Zato, braćo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.
14:40 A sve neka biva pošteno i uredno.

–
15:1 Ali vam napominjem, braćo, jevanđelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite.
15:2 Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; već ako da uzalud verovaste.
15:3 Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu,
15:4 I da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu,
15:5 I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola;
15:6 A potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše;
15:7 A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima;
15:8 A posle svih javi se i meni kao kakvom nedonoščetu.
15:9 Jer ja sam najmlađi među apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju.
15:10 Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom.
15:11 Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.
15:12 A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki među vama da nema vaskrsenja mrtvih?
15:13 I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.
15:14 A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.
15:15 A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.
15:16 Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.
15:17 A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
15:18 Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
15:19 I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.
15:20 Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.
15:21 Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.
15:22 Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti.
15:23 Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku;
15:24 Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.
15:25 Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje.
15:26 A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt.
15:27 Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve.
15:28 A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.
15:29 Šta, dakle, čine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamačno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi?
15:30 I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki čas?
15:31 Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.
15:32 Jer ako sam se po čoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti.
15:33 Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje.
15:34 Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.
15:35 Ali će vam reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?
15:36 Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre.
15:37 I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.
15:38 A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.
15:39 Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.
15:40 I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.
15:41 Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.
15:42 Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;
15:43 Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;
15:44 Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.
15:45 Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.
15:46 Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.
15:47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
15:48 Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.
15:49 I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.
15:50 A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstva Božijeg, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje.
15:51 Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti.
15:52 Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.
15:53 Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.
15:54 A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: Pobeda proždre smrt.
15:55 Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?
15:56 A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.
15:57 A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.
15:58 Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.

–
16:1 A za milostinju svetima, kao što uredih po crkvama galatijskim onako i vi činite.
16:2 Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem.
16:3 A kad dođem, koje nađete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć.
16:4 A ako bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.
16:5 A k vama ću doći kad prođem Makedoniju, jer ću proći kroz Makedoniju.
16:6 A u vas može biti da ću se zabaviti, ili i zimovati, da me vi pratite kud pođem.
16:7 Sad vas u prolaženju neću videti, a nadam se neko vreme ostati kod vas, ako Gospod dopusti.
16:8 A u Efesu ću ostati do Trojičina dne;
16:9 Jer mi se otvoriše velika i bogata vrata, i protivnika ima mnogo.
16:10 A ako dođe Timotije, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja.
16:11 Da ga niko, dakle, ne prezre, nego ga ispratite s mirom da dođe k meni; jer ga čekam s braćom.
16:12 A za brata Apola, mnogo ga molih da dođe k vama s braćom: i nikako ne beše mu volja da sad dođe; ali će doći kad imadbude kad.
16:13 Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrđujte se.
16:14 Sve da vam biva u ljubavi.
16:15 Molim vas, pak, braćo, znate dom Stefanin da je novina od Ahaje, i na služenje svetima odredi se;
16:16 Da ste i vi pokorni takvima, i svakome koji pomaže i trudi se.
16:17 Ali se obradovah dolasku Stefaninom i Fortunatovom i Ahajikovom, jer mi oni nadoknadiše što sam bio bez vas;
16:18 Jer umiriše duh moj i vaš. Prepoznajte, dakle, takve.
16:19 Pozdravljaju vas crkve azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila s domašnjom svojom crkvom.
16:20 Pozdravljaju vas braća sva. Pozdravite jedan drugog celivom svetim.
16:21 Pozdravljam vas ja, Pavle svojom rukom.
16:22 Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista da bude proklet, maran ata.
16:23 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama;
16:24 I ljubav moja sa svima vama u Hristu Isusu. Amin.