1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 |
–
1:1 Još reče Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj u šatoru od sastanka prvi dan drugog meseca druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske, govoreći:
1:2 Izbrojte sav zbor sinova Izrailjevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih i po imenima njihovim, sve muškinje, glavu po glavu,
1:3 Od dvadeset godina i više, sve koji mogu ići na vojsku u Izrailju, izbrojte ih po četama njihovim ti i Aron;
1:4 A s vama neka bude po jedan čovek od svakog plemena, koji je poglavar u domu otaca svojih.
1:5 A ovo su imena ljudi koji će biti s vama: od plemena Ruvimovog Elisur sin Sedijurov;
1:6 Od Simeunovog Salamilo sin Surisadajev;
1:7 Od Judinog Nason sin Aminadavov;
1:8 Od Isaharovog Natanailo sin Sogarov;
1:9 Od Zavulonovog Elijav Sin Helonov;
1:10 Od sinova Josifovih: od plemena Jefremovog Elisama sin Emijudov; od Manasijinog Gamalilo sin Fadasurov;
1:11 Od Venijaminovog Avidan sin Gadeonijev;
1:12 Od Danovog Ahijezer sin Amisadajev;
1:13 Od Asirovog Fagailo sin Ehranov;
1:14 Od Gadovog Elisaf sin Raguilov;
1:15 Od Neftalimovog Ahirej sin Enanov.
1:16 To su koji se sazivahu na zbor, knezovi u plemenima otaca svojih, hiljadnici Izrailjevi.
1:17 I uze Mojsije i Aron te ljude, koji biše imenovani.
1:18 I sabraše sav zbor prvi dan drugog meseca, i prepisaše ih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih i po imenima njihovim od dvadeset godina i više, glavu po glavu.
1:19 Kako beše Gospod zapovedio Mojsiju, tako ih izbroja u pustinji sinajskoj.
1:20 I beše sinova prvenca Izrailjevog Ruvima, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbroja po imenima s glave na glavu sve muškinje od dvadeset godina i više, što mogaše ići na vojsku,
1:21 Beše ih izbrojanih od plemena Ruvimovog četrdeset i šest hiljada i pet stotina.
1:22 Sinova Simeunovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbroja po imenima s glave na glavu sve muškinje od dvadeset godina i više, što mogaše ići na vojsku,
1:23 Beše ih izbrojanih od plemena Simeunovog pedeset i devet hiljada i tri stotine.
1:24 Sinova Gadovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:25 Beše ih izbrojanih od plemena Gadovog četrdeset i pet hiljada, šest stotina i pedeset.
1:26 Sinova Judinih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:27 Beše ih izbrojanih od plemena Judinog sedamdeset i četiri hiljade i šest stotina.
1:28 Sinova Isaharovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:29 Beše ih izbrojanih od plemena Isaharovog pedeset i četiri hiljade i četiri stotine.
1:30 Sinova Zavulonovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:31 Beše ih izbrojanih od plemena Zavulonovog pedeset i sedam hiljada i četiri stotine.
1:32 Od sinova Josifovih: sinova Jefremovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:33 Beše ih izbrojanih od plemena Jefremovog četrdeset hiljada i pet stotina.
1:34 Sinova Manasijinih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:35 Beše ih izbrojanih od plemena Manasijinog trideset i dve hiljade i dvesta.
1:36 Sinova Venijaminovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:37 Beše ih izbrojanih od plemena Venijaminovog trideset i pet hiljada i četiri stotine.
1:38 Sinova Danovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:39 Beše ih izbrojanih od plemena Danovog šezdeset dve hiljade i sedam stotina,
1:40 Sinova Asirovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:41 Beše ih izbrojanih od plemena Asirovog četrdeset i jedna hiljada i pet stotina.
1:42 Sinova Neftalimovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,
1:43 Beše ih izbrojanih od plemena Neftalimovog pedeset i tri hiljade i četiri stotine.
1:44 Ovo su oni koje Mojsije i Aron izbrojaše s knezovima izrailjskim, s dvanaest ljudi, koji behu po jedan za svaki dom otaca svojih.
1:45 I svega beše sinova Izrailjevih izbrojanih po domovima otaca svojih od dvadeset godina i više, svih što mogahu ići na vojsku,
1:46 Beše ih izbrojanih šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset.
1:47 Ali Leviti po plemenu otaca svojih ne biše brojani među njih.
1:48 Jer Gospod reče Mojsiju govoreći:
1:49 Plemena Levijevog nemoj brojati, niti broj njihov sastaviti sa sinovima Izrailjevim.
1:50 Nego postavi Levite nad šatorom od svedočanstva i nad svim posuđem u njemu i nad svim što pripada njemu; oni neka nose šator i sve posuđe njegovo, neka služe u njemu, i staju oko šatora.
1:51 I kad se šator krene, neka ga slože Leviti; i kad šator stane, onda neka ga razapnu Leviti. A ko bi drugi pristupio da se pogubi.
1:52 I sinovi Izrailjevi neka staju svaki u svom logoru i svaki kod svoje zastave po četama svojim.
1:53 A Leviti neka staju oko šatora od svedočanstva, da ne dođe gnev na zbor sinova Izrailjevih; i neka Leviti rade šta treba oko šatora od svedočanstva.
1:54 I učiniše sinovi Izrailjevi kako Gospod zapovedi, sve tako učiniše.
–
2:1 Potom reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
2:2 Sinovi Izrailjevi neka staju u oko svaki kod svoje zastave sa znakom doma otaca svojih, prema šatoru od sastanka unaokolo.
2:3 S istoka neka staje u oko zastava vojske Judine po četama svojim s vojvodom sinova Judinih Nasonom sinom Aminadavovim;
2:4 A u vojsci njegovoj sedamdeset i četiri hiljade i šest stotina izbrojanih.
2:5 A do njega neka staje u logor pleme Isaharovo s vojvodom sinova Isaharovih Natanailom, sinom Sogarovim;
2:6 A u vojsci njegovoj pedeset i četiri hiljade i četiri stotine izbrojanih.
2:7 Pa onda pleme Zavulonovo s vojvodom sinova Zavulonovih Elijavom, sinom Helonovim;
2:8 A u vojsci njegovoj pedeset i sedam hiljada i četiri stotine izbrojanih.
2:9 Svega izbrojanih u vojsci Judinoj sto i osamdeset i šest hiljada i četiri stotine po četama njihovim. Oni neka idu napred.
2:10 A zastava vojske Ruvimove po četama svojim neka bude s juga, s vojvodom sinova Ruvimovih Elisurom sinom Sedijurovim;
2:11 A u vojsci njegovoj četrdeset i šest hiljada i pet stotina izbrojanih.
2:12 A do njega neka staje u logor pleme Simeunovo s vojvodom sinova Simeunovih Salamilom sinom Surisadajevim;
2:13 A u vojsci njegovoj pedeset i devet hiljada i tri stotine izbrojanih.
2:14 Pa onda pleme Gadovo s vojvodom sinova Gadovih Elisafom, sinom Raguilovim;
2:15 A u vojsci njegovoj četrdeset i pet hiljada i šest stotina i pedeset izbrojanih.
2:16 A svega izbrojanih u vojsci Ruvimovoj sto i pedeset i jedna hiljada i četiri stotine i pedeset po četama njihovim. I oni neka idu drugi.
2:17 Potom neka ide šator od sastanka s vojskom sinova Levijevih usred ostale vojske; kako u logor staju tako neka i idu, svaki svojim redom pod svojom zastavom.
2:18 Zastava vojske Jefremove po četama svojim neka bude sa zapada, s vojvodom sinova Jefremovih Elisamom sinom Emijudovim;
2:19 A u vojsci njegovoj četrdeset hiljada i pet stotina izbrojanih.
2:20 A do njega pleme Manasijino s vojvodom sinova Manasijinih, Gamalilom, sinom Fadasurovim;
2:21 A u njegovoj vojsci trideset i dve hiljade i dvesta izbrojanih.
2:22 Pa onda pleme Venijaminovo s vojvodom sinova Venijaminovih, Avidanom sinom Gadeonijevim;
2:23 A u vojsci njegovoj trideset i pet hiljada i četiri stotine izbrojanih.
2:24 A svega izbrojanih u vojsci Jefremovoj sto i osam hiljada i sto po četama njihovim. I oni neka idu treći.
2:25 Zastava vojske Danove po četama svojim neka bude sa severa s vojvodom sinova Danovih Ahijezerom, sinom Amisadajevim;
2:26 A u vojsci njegovoj šezdeset i dve hiljade i sedam stotina izbrojanih.
2:27 A do njega neka staje u logor pleme Asirovo s vojvodom sinova Asirovih Fagailom, sinom Ehranovim;
2:28 A u vojsci njegovoj četrdeset i jedna hiljada i pet stotina izbrojanih.
2:29 Za njima pleme Neftalimovo s vojvodom sinova Neftalimovih Ahirejem, sinom Enanovim;
2:30 A u njegovoj vojsci pedeset i tri hiljade i četiri stotine izbrojanih.
2:31 A svega izbrojanih u vojsci Danovoj sto i pedeset i sedam hiljada i šest stotina. I oni neka idu najposle uza zastave svoje.
2:32 To su sinovi Izrailjevi koji biše izbrojani po domovima otaca svojih. Svega izbrojanih u celoj vojsci po četama njihovim šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset.
2:33 Ali Leviti ne biše brojani među sinove Izrailjeve, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.
2:34 I učiniše sinovi Izrailjevi sve; kako zapovedi Gospod Mojsiju, tako stajahu u logor, i tako iđahu svaki po porodici svojoj i po domu otaca svojih.
–
3:1 A ovo je pleme Aronovo i Mojsijevo, kad Gospod govori s Mojsijem na gori sinajskoj.
3:2 I ovo su imena sinova Aronovih: prvenac Nadav, pa Avijud i Eleazar i Itamar.
3:3 To su imena sinova Aronovih, sveštenika, koji biše pomazani i posvećeni da vrše službu svešteničku.
3:4 Ali pogibe Nadav i Avijud pred Gospodom, kad prinesoše oganj tuđ pred Gospodom u pustinji sinajskoj; i ne imaše dece; zato Eleazar i Itamar otpravljahu službu svešteničku za života Arona, oca svog.
3:5 A Gospod reče Mojsiju govoreći:
3:6 Kaži neka pristupi pleme Levijevo, i postavi ga pred Aronom sveštenikom da mu služe,
3:7 I da rade za nj i za sav zbor pred šatorom od sastanka služeći šatoru,
3:8 I da čuvaju sve posuđe u šatoru od sastanka, i da straže za sinove Izrailjeve služeći šatoru.
3:9 Pa ćeš dati Levite Aronu i sinovima njegovim; oni su darovani njemu između sinova Izrailjevih.
3:10 A Arona i sinove njegove postavi da vrše svešteničku službu svoju; ako li bi ko drugi pristupio, da se pogubi.
3:11 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
3:12 Evo uzeh Levite između sinova Izrailjevih za sve prvence što otvaraju matericu među sinovima Izrailjevim; zato će moji biti Leviti.
3:13 Jer je moj svaki prvenac; od onog dana kada pobih sve prvence u zemlji misirskoj, posvetih sebi svakog prvenca u Izrailju od čoveka do živinčeta; moji će biti; ja sam Gospod.
3:14 Još reče Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj govoreći:
3:15 Izbroj sinove Levijeve po domovima otaca njihovih, po porodicama njihovim, sve muškinje od meseca dana i više izbroj.
3:16 I Mojsije ih izbroja po zapovesti Gospodnjoj, kako mu bi zapoveđeno.
3:17 I behu sinovi Levijevi po imenu ovi: Girson i Kat i Merarije.
3:18 A ovo su imena sinova Girsonovih po porodicama njihovim: Lovenije i Semej.
3:19 A sinovi Katovi po porodicama svojim: Amram i Isar, Hevron i Ozilo.
3:20 A sinovi Merarijevi po porodicama svojim: Malije i Musije. To su porodice levitske po domovima otaca svojih.
3:21 Od Girsona porodica Lovenijeva i porodica Semejeva. To su porodice Girsonove.
3:22 A izbrojanih među njima, kad se izbroja sve muškinje od meseca dana i više, beše ih izbrojanih svega sedam hiljada i pet stotina.
3:23 Porodice Girsonove stajahu u logor iza šatora sa zapada.
3:24 A starešina od doma otačkog u porodicama Girsonovim beše Elisaf, sin Dailov.
3:25 A sinovi Girsonovi čuvahu u šatoru od sastanka šator i naslon, pokrivač njegov i zaves na vratima šatora od sastanka,
3:26 I zavese od trema i zaves na vratima od trema što je oko šatora i oko oltara, i uža njegova za svaku potrebu njegovu.
3:27 A od Kata beše porodica Amramova i porodica Isarova i porodica Hevronova i porodica Ozilova. To su porodice Katove.
3:28 Svega muškinja od meseca dana i više beše na broj osam hiljada i šest stotina, koji služahu oko svetinje.
3:29 Porodice sinova Katovih stajahu u logor pored šatora s juga.
3:30 A starešina od doma otačkog u porodicama Katovim beše Elisafan, sin Ozilov.
3:31 A oni čuvahu kovčeg i sto i svećnjak i oltar i posuđe u svetinji kojim služe, i zaves, i sve što pripada k njemu.
3:32 A starešina nad starešinama levitskim beše Eleazar, sin Arona sveštenika, postavljen nad onima koji čuvaju svetinju.
3:33 A od Merarija beše porodica Malijeva i porodica Musijeva. To su porodice Merarijeve.
3:34 I beše ih izbrojanih, kad se izbroja sve muškinje od meseca dana i više, šest hiljada i dvesta.
3:35 A starešina od doma otačkog u porodicama Merarijevim beše Surilo sin Avihejev; oni stajahu u logor pored šatora sa severa.
3:36 I sinovi Merarijevi čuvahu daske od šatora i prevornice njegove i stupce njegove i stopice njegove i sve sprave njegove i sve što k njemu pripada,
3:37 I stupce od trema unaokolo i stopice njihove i kolje i uža njihova.
3:38 A pred šatorom od sastanka s istoka stajahu u logor Mojsije i Aron i sinovi njegovi čuvajući svetinju za sinove Izrailjeve; a da ko drugi pristupi, poginuo bi.
3:39 A svega Levita kad ih izbroja Mojsije i Aron po zapovesti Gospodnjoj po porodicama njihovim, svega muškinja od mesec dana i više, beše dvadeset i dve hiljade.
3:40 I Gospod reče Mojsiju: Izbroj sve prvence muške među sinovima Izrailjevim od meseca dana i više, i saberi broj imena njihovih.
3:41 I uzmi Levite za mene (ja sam Gospod) mesto svih prvenaca među sinovima Izrailjevim, i stoku levitsku mesto svih prvenaca od stoke sinova Izrailjevih.
3:42 I izbroja Mojsije kako mu zapovedi Gospod, sve prvence među sinovima Izrailjevim;
3:43 I svega prvenaca muških, kad se izbrojaše po imenima od jednog meseca i više, beše izbrojanih dvadeset i dve hiljade i dvesta i sedamdeset i tri.
3:44 I Gospod reče Mojsiju govoreći:
3:45 Uzmi Levite mesto svih prvenaca među sinovima Izrailjevim i stoku levitsku mesto stoke njihove, da budu moji Leviti; ja sam Gospod.
3:46 A da se otkupe oni dvesta i sedamdeset i tri, što ima prvenaca među sinovima Izrailjevim više nego Levita,
3:47 Uzmi po pet sikala od glave; uzmi po svetom siklu (a u taj sikal ide dvadeset gera).
3:48 I podaj te novce Aronu i sinovima njegovim, otkup za one koji prelaze broj njihov.
3:49 I uze Mojsije otkup od onih koji ostaše preko onih koji biše promenjeni za Levite.
3:50 I uze novce od prvenaca sinova Izrailjevih, hiljadu i trista i šezdeset i pet sikala, po svetom siklu.
3:51 I dade Mojsije taj otkup Aronu i sinovima njegovim po zapovesti Gospodnjoj, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.
–
4:1 Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
4:2 Izbroj sinove Katove između sinova Levijevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih.
4:3 Od trideset godina i više do pedesete sve koji su za posao da mogu raditi poslove u šatoru od sastanka.
4:4 A ovo će biti posao sinovima Katovim u šatoru od sastanka u svetinji nad svetinjama:
4:5 Kad polazi vojska, doći će Aron sa sinovima svojim, i skinuće zaves s vrata, i pokriće njim kovčeg od svedočanstva.
4:6 Pa će po njemu prostreti pokrivač od koža jazavičijih, i odozgo će prostreti prostirač od same porfire, i provući će mu poluge.
4:7 I po stolu za hlebove postavljene neka prostru prostirač od porfire, i neka metnu na nj zdele i čaše i vedra i kotliće, i hleb svagda neka je na njemu.
4:8 Pa vrh toga neka prostru prostirač od crvca, i neka pokriju pokrivačem od koža jazavičijih, i neka mu provuku poluge.
4:9 I neka uzmu prostirač od porfire i pokriju svećnjak i žiške njegove i usekače njegove lopatice njegove i sve sudove za ulje, kojima služe oko njega.
4:10 I neka ga sa svim spravama njegovim zaviju u pokrivač od koža jazavičijih, i metnu ga na poluge.
4:11 I po zlatnom oltaru neka prostru prostirač od porfire i pokriju ga pokrivačem od koža jazavičijih, i provuku mu poluge.
4:12 I nek uzmu sve sprave za službu, kojima služe u svetinji, i neka ih metnu u prostirač od porfire i zaviju u pokrivač od koža jazavičijih, i metnu na poluge.
4:13 I neka ometu pepeo s oltara i po oltaru prostru prostirač od skerleta,
4:14 I neka metnu na nj sve sprave njegove, kojima služe na njemu, mašice, viljuške, lopatice i kotliće i sve sprave za oltar, i neka ga pokriju pokrivačem od koža jazavičijih, pa mu provuku poluge.
4:15 I kad to svrši Aron i sinovi njegovi i zaviju svetinju i sve sprave za svetinju, da pođe vojska, onda neka dođu sinovi Katovi da nose, ali neka se ne dotaknu nijedne stvari svete, da ne poginu. To je posao sinova Katovih u šatoru od sastanka.
4:16 A Eleazar, sin Arona sveštenika, neka se stara za ulje za videlo, i za kad mirisni, i za žrtvu svagdašnju, i za ulje pomazanja, neka pazi na sav šator i na sve što je u njemu, na svetinju i na posuđe njeno.
4:17 I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
4:18 Nemojte da se istrebi koleno porodica Katovih između Levita;
4:19 Nego im učinite ovo da bi ostali živi i ne bi pomrli kad pristupaju k svetinji nad svetinjama: Aron i sinovi njegovi neka dođu i odrede svakome šta će koji raditi i šta će nositi.
4:20 A oni neka ne dolaze da gledaju kad se zavijaju svete stvari, da ne pomru.
4:21 Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
4:22 Izbroj i sinove Girsonove po domovima otaca njihovih i po porodicama njihovim.
4:23 Od trideset godina i više do pedeset godina izbroj ih sve koji su za službu da mogu služiti u šatoru od sastanka.
4:24 Ovo je posao porodicama Girsonovim šta će raditi i nositi:
4:25 Neka nose zavese od naslona i šator od sastanka, pokrivač njegov i pokrivač od koža jazavičijih što je odozgo na njemu, i zaves na ulasku u šator od sastanka,
4:26 I zavese od trema i zaves na vratima od trema što je oko šatora i oko oltara, i uža njihova i sve posuđe za službu njihovu i šta god treba oko toga raditi neka rade.
4:27 Po naredbi Aronovoj i sinova njegovih neka biva sva služba sinova Girsonovih za sve što će nositi i što će raditi, i ostavite im neka čuvaju sve što su dužni nositi.
4:28 To je služba porodica sinova Girsonovih u šatoru od sastanka; a Itamar sin Arona sveštenika neka upravlja njima.
4:29 Izbroj i sinove Merarijeve po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,
4:30 Od trideset godina i više do pedeset godina izbroj ih sve koji su za službu da mogu služiti u šatoru od sastanka.
4:31 A ovo im je dužnost nositi osim sve službe njihove u šatoru od sastanka: daske od šatora i prevornice njegove i stupce njegove i stopice njegove,
4:32 I stupce od trema unaokolo, i stopice njihove i kolje njihovo, i uža njihova, i sve sprave njihove, i šta god treba za te stvari; a poimence izbrojte sve sprave što će oni nositi.
4:33 To je služba porodica sinova Merarijevih što su dužni raditi u šatoru od sastanka pod rukom Itamara, sina Arona sveštenika.
4:34 I izbroja Mojsije i Aron s knezovima narodnim sinove Katove po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,
4:35 Od trideset godina i više do pedeset godina sve koji su za službu da mogu služiti u šatoru od sastanka.
4:36 I beše ih izbrojanih po porodicama njihovim dve hiljade i sedam stotina i pedeset.
4:37 To su izbrojani iz porodica Katovih što behu za službu u šatoru od sastanka, koje izbroja Mojsije i Aron, kao što zapovedi Gospod preko Mojsija.
4:38 A sinova Girsonovih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovim i po domovima otaca njihovih beše izbrojanih,
4:39 Od trideset godina i više do pedeset godina, svih što behu za službu da služe u šatoru od sastanka,
4:40 Beše ih izbrojanih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih dve hiljade i šest stotina i trideset.
4:41 To su izbrojani iz porodica sinova Girsonovih, što behu za službu u šatoru od sastanka, koje izbroja Mojsije i Aron po zapovesti Gospodnjoj.
4:42 A iz porodica sinova Merarijevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih beše izbrojanih,
4:43 Od trideset godina i više do pedeset godina, svih što behu za službu da služe u šatoru od sastanka,
4:44 Beše ih izbrojanih po porodicama njihovim tri hiljade i dvesta.
4:45 To su izbrojani iz porodica sinova Merarijevih, koje izbroja Mojsije i Aron kao što zapovedi Gospod preko Mojsija.
4:46 A svega beše izbrojanih Levita, koje izbroja Mojsije i Aron s knezovima Izrailjevim po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,
4:47 Od trideset godina i više do pedeset godina, što behu za službu da služe i da nose u šatoru od sastanka,
4:48 Svega ih beše izbrojanih osam hiljada i pet stotina i osamdeset.
4:49 Kako Gospod zapovedi preko Mojsija, biše izbrojani, svaki za ono što treba da radi i da nosi; i izbrojani biše oni koje je Gospod zapovedio Mojsiju da se izbroje.
–
5:1 I reče Gospod Mojsiju govoreći:
5:2 Zapovedi sinovima Izrailjevim neka isteraju iz logora sve gubave i sve kojima teče seme i sve koji su se oskvrnili o mrtvaca,
5:3 Bio čovek ili žena, isterajte, iza logora isterajte ih, da ne skvrne logora onima među kojima nastavam.
5:4 I učiniše tako sinovi Izrailjevi, i isteraše ih iz logora, kako Gospod kaza Mojsiju, tako učiniše sinovi Izrailjevi.
5:5 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
5:6 Reci sinovima Izrailjevim: Čovek ili žena kad učini kakav greh ljudski, te zgreši Gospodu, i bude ona duša kriva,
5:7 Tada neka priznadu greh koji su učinili, i ko je kriv neka vrati celo čim je kriv i nek dometne odozgo peti deo i da onome kome je skrivio.
5:8 I ako onaj nema nikoga kome bi pripala naknada za štetu, neka se da Gospodu i neka bude svešteniku osim ovna za očišćenje kojim će ga očistiti.
5:9 Tako i svaki prinos između svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi i donose svešteniku, njegov neka bude;
5:10 I šta god ko posveti, neka je njegovo, i šta god ko da svešteniku, neka je njegovo.
5:11 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
5:12 Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Čija bi žena zastranila te bi mu zgrešila,
5:13 I drugi bi je obležao, a muž njen ne bi znao, nego bi ona zatajila da se oskvrnila, i ne bi bilo svedoka na nju, niti bi se zatekla,
5:14 A njemu bi došla sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona bi bila oskvrnjena; ili bi mu došla sumnja ljubavna te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona ne bi bila oskvrnjena,
5:15 Onda neka muž dovede ženu svoju k svešteniku, i neka donese za nju prinos njen, deseti deo efe brašna ječmenog, ali neka ga ne polije uljem i neka ne metne na nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu, dar za spomen da se spomene greh;
5:16 I neka je sveštenik privede i postavi pred Gospodom.
5:17 I neka uzme sveštenik svete vode u sud zemljani; i praha s poda u šatoru neka uzme i uspe u vodu.
5:18 I postavivši sveštenik ženu pred Gospodom neka joj otkrije glavu i metne joj na ruke dar za spomen koji je dar za sumnju ljubavnu; a sveštenik neka drži u ruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo.
5:19 I neka sveštenik zakune ženu, i reče joj: Ako nije niko spavao s tobom, i ako nisi zastranila od muža svog na nečistotu, neka ti ne bude ništa od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo.
5:20 Ako li si zastranila od muža svog i oskvrnila se, i kogod drugi osim muža tvog spavao s tobom,
5:21 Tada sveštenik zaklinjući ženu neka je prokune i reče ženi: Da te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom učinivši da ti bedro spadne a trbuh oteče.
5:22 I neka ti ova voda prokleta uđe u creva da ti oteče trbuh i da ti bedro spadne. A žena neka reče: Amin, amin.
5:23 Tada neka napiše sveštenik te kletve u knjigu, i neka ih spere vodom gorkom.
5:24 I neka da ženi da se napije gorke vode proklete da uđe u nju voda prokleta i bude gorka.
5:25 I neka uzme sveštenik iz ruku ženi dar za sumnju ljubavnu, i obrne dar pred Gospodom i prinese ga na oltaru.
5:26 I neka uzme sveštenik u šaku od dara njenog spomen, i zapali na oltaru, pa onda neka da ženi vodu da popije.
5:27 A kad joj da vodu da pije, ako se bude oskvrnila i učinila neveru mužu svom, onda će ući voda prokleta u nju i postaće gorka, i trbuh će joj oteći i spasti bedro, i ona će žena postati uklin u narodu svom.
5:28 Ako li se ne bude oskvrnila žena, nego bude čista, neće joj biti ništa i imaće dece.
5:29 Ovo je zakon za sumnju ljubavnu, kad žena zastrani od muža svog i oskvrni se;
5:30 Ili kad kome dođe sumnja ljubavna te posumnja iz ljubavi na ženu svoju i postavi je pred Gospodom i svrši joj sveštenik sve po ovom zakonu.
5:31 I muž da je prost od greha, ali žena da nosi svoje bezakonje.
–
6:1 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
6:2 Reci sinovima Izrailjevim, i kaži im: Kad čovek ili žena učini zavet nazirejski, da bude nazirej Gospodu,
6:3 Neka se uzdržava od vina i silovitog pića, i neka ne pije octa vinskog ni octa od silovitog pića niti kakvog pića od grožđa i neka ne jede grožđa ni novog ni suvog.
6:4 Dokle god traje njegovo nazirejstvo neka ne jede ništa od vinove loze, ni zrna ni ljuske.
6:5 Dokle traje njegovo nazirejstvo, neka mu britva ne pređe preko glave; dokle se ne navrše dani za koje se učinio nazirej Gospodu, neka bude svet i neka ostavlja kosu na glavi svojoj.
6:6 Dokle traju dani za koje se učinio nazirej Gospodu, neka ne pristupa k mrtvacu.
6:7 Ni za ocem svojim ni za materom svojom ni za bratom svojim ni za sestrom svojom, neka se za njima ne skvrni kad umru; jer je nazirejstvo Boga njegovog na glavi njegovoj.
6:8 Dokle god traje nazirejstvo njegovo, svet je Gospodu.
6:9 Ako li bi ko umro do njega na prečac, te bi oskvrnio nazirejstvo glave njegove, neka obrije glavu svoju u dan čišćenja svog, sedmi dan neka je obrije.
6:10 A osmi dan neka donese dve grlice ili dva golubića svešteniku na vrata šatora od sastanka.
6:11 I sveštenik neka zgotovi od jednog žrtvu za greh a od drugog žrtvu paljenicu, i neka ga očisti od onog što je zgrešio kod mrtvaca; tako će posvetiti glavu njegovu u taj dan.
6:12 I neka odeli Gospodu dane nazirejstva svog, i donese jagnje od godine za krivicu; a pređašnji dani propadaju, jer mu se oskvrnilo nazirejstvo.
6:13 A ovo je zakon za nazireje: kad se navrše dani nazirejstva njegovog, neka dođe na vrata šatora od sastanka.
6:14 I neka donese za žrtvu Gospodu jagnje muško od godine zdravo za žrtvu paljenicu, i jagnje žensko od godine zdravo za greh, i ovna zdravog za žrtvu zahvalnu.
6:15 I kotaricu hlebova presnih, kolača od belog brašna zamešanih s uljem, i pogača presnih namazanih uljem, s darom njihovim i s nalivom njihovim.
6:16 A to će sveštenik prineti pred Gospodom i učiniti žrtvu za greh njegov i žrtvu njegovu paljenicu.
6:17 A ovna će prineti na žrtvu zahvalnu Gospodu s kotaricom presnih hlebova; prineće sveštenik i dar njegov i naliv njegov.
6:18 Tada nazirej neka obrije glavu svog nazirejstva na vratima šatora od sastanka; i uzevši kosu nazirejstva svog neka je metne u oganj koji je pod žrtvom zahvalnom.
6:19 I sveštenik neka uzme pleće kuvano od ovna i jedan kolač presan iz kotarice i jednu pogaču presnu, i neka metne na ruke nazireju, pošto obrije nazirejstvo svoje.
6:20 I sveštenik neka obrće te stvari na žrtvu obrtanu pred Gospodom; to je svetinja, koja pripada svešteniku osim grudi obrtanih i pleća podignutog; a posle toga nazirej može piti vina.
6:21 To je zakon za nazireja koji se zavetuje, i to je prinos njegov Gospodu za nazirejstvo njegovo, osim onog što bi više mogao učiniti; kakav mu bude zavet kojim se zavetuje, tako neka učini osim zakona svog nazirejstva.
6:22 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
6:23 Reci Aronu i sinovima njegovim i kaži: Ovako blagosiljajte sinove Izrailjeve govoreći im:
6:24 Da te blagoslovi Gospod i da te čuva!
6:25 Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!
6:26 Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir!
6:27 I neka prizivlju ime moje na sinove Izrailjeve, i ja ću ih blagosloviti.
–
7:1 I onaj dan kad Mojsije svrši i podiže šator, i kad ga pomaza i osveti sa svim posuđem njegovim i oltar sa svim posuđem njegovim, kad pomaza i osveti,
7:2 Donesoše knezovi Izrailjevi, starešine u domovima otaca svojih, knezovi nad plemenima i poglavari od onih koji biše izbrojani,
7:3 Donesoše prilog svoj pred Gospoda, šest kola pokrivenih i dvanaest volova, jedna kola dva kneza i po jednog vola svaki, i donesoše pred šator.
7:4 A Gospod reče Mojsiju govoreći:
7:5 Uzmi to od njih da bude za službu u šatoru od sastanka, i podaj Levitima, svakome prema službi njegovoj.
7:6 I uze Mojsije kola i volove, i dade ih Levitima.
7:7 Dvoja kola i četiri vola dade sinovima Girsonovim prema službi njihovoj.
7:8 A ostala četiri kola i osam volova dade sinovima Merarijevim prema službi njihovoj pod upravom Itamara, sina Arona sveštenika.
7:9 A sinovima Katovim ne dade ništa jer im posao beše služiti svetinji, i nošahu na ramenima.
7:10 I donesoše knezovi da se posveti oltar kad bi pomazan, donesoše knezovi priloge svoje pred oltar.
7:11 A Gospod reče Mojsiju: Jedan knez u jedan dan a drugi knez u drugi dan neka donose svoje priloge da se posveti oltar.
7:12 I prvi dan donese prilog svoj Nason, sin Aminadavov od plemena Judinog;
7:13 A prilog njegov beše jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala, po siklu svetom; a oboje puno brašna belog pomešanog s uljem za dar.
7:14 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:15 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:16 Jedan jarac za greh;
7:17 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Nasona sina Aminadavovog.
7:18 Drugi dan donese Natanilo, sin Sogarov, knez plemena Isaharovog,
7:19 Donese prilog svoj: jednu zdelu srebrnu od sto i trideset sikala, jednu čašu srebrnu od sedamdeset sikala po siklu svetom, oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:20 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:21 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:22 Jedan jarac za greh;
7:23 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Natanaila sina Sogarovog.
7:24 Treći dan donese knez sinova Zavulonovih, Elijav sin Helonov;
7:25 Njegov prilog beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:26 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:27 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:28 Jedan jarac za greh;
7:29 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elijava, sina Helonovog.
7:30 Četvrti dan donese knez sinova Ruvimovih Elisur sin Sedijurov;
7:31 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:32 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:33 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:34 Jedan jarac za greh;
7:35 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisura, sina Sedijurovog.
7:36 Peti dan donese knez sinova Simeunovih, Salamilo, sin Surisadajev;
7:37 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:38 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:39 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:40 Jedan jarac za greh;
7:41 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Salamila sina Surisadajevog.
7:42 Šesti dan donese knez sinova Gadovih, Elisaf sin Raguilov;
7:43 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:44 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:45 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:46 Jedan jarac za greh;
7:47 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisafa, sina Raguilovog.
7:48 Sedmi dan donese knez sinova Jefremovih Elisama, sin Emijudov;
7:49 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:50 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:51 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:52 Jedan jarac za greh;
7:53 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisame, sina Emijudovog.
7:54 Osmi dan donese knez sinova Manasijinih Gamalilo, sin Fadasurov;
7:55 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:56 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:57 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:58 Jedan jarac za greh;
7:59 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Gamalila, sina Fadasurovog.
7:60 Deveti dan donese knez sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev;
7:61 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:62 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:63 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:64 Jedan jarac za greh;
7:65 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Avidana, sina Gadeonijevog.
7:66 Deseti dan donese knez sinova Danovih Ahijezer, sin Amisadajev;
7:67 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:68 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:69 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:70 Jedan jarac za greh;
7:71 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Ahijezera sina Amisadajevog.
7:72 Jedanaesti dan donese knez sinova Asirovih Fagailo sin Ehranov;
7:73 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:74 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:75 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:76 Jedan jarac za greh;
7:77 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Fagaila, sina Ehranovog.
7:78 Dvanaesti dan donese knez sinova Neftalimovih Ahirej sin Enanov;
7:79 Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;
7:80 Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;
7:81 Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;
7:82 Jedan jarac za greh;
7:83 A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Ahireja, sina Enanovog.
7:84 To je prilog od knezova Izrailjevih da se posveti oltar pošto bi pomazan: dvanaest zdela srebrnih, dvanaest čaša srebrnih, dvanaest kadionica zlatnih;
7:85 Svaka zdela srebrna od sto i trideset sikala, i svaka čaša od sedamdeset sikala; svega srebra u tim sudovima dve hiljade i četiri stotine sikala, po siklu svetom;
7:86 Dvanaest kadionica zlatnih punih kada, svaka kadionica od deset sikala, po siklu svetom; svega zlata u kadionicama sto i dvadeset sikala;
7:87 Svega stoke za žrtvu paljenicu dvanaest telaca, dvanaest ovnova, dvanaest jaganjaca od godine s darom svojim, i jaraca dvanaest za greh;
7:88 A svega stoke za žrtvu zahvalnu dvadeset i četiri vola, šezdeset ovnova, šezdeset jaraca, šezdeset jaganjaca od godine. To je prilog da se posveti oltar, pošto bi pomazan.
7:89 I kad Mojsije ulažaše u šator od sastanka da govori pred Bogom, tada čujaše glas gde mu govori sa zaklopca što beše na kovčegu od svedočanstva između dva heruvima; i govoraše mu.
–
8:1 I reče Gospod Mojsiju govoreći:
8:2 Kaži Aronu i reci mu: Kad zapališ žiške, sedam žižaka neka svetli napred, na svećnjaku.
8:3 I učini Aron tako, i zapali žiške da svetle spreda, na svećnjaku, kao što Gospod zapovedi Mojsiju.
8:4 A svećnjak beše skovan od zlata, i stupac mu i cveće skovano; po prilici koju pokaza Gospod Mojsiju tako beše načinio svećnjak.
8:5 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
8:6 Uzmi Levite između sinova Izrailjevih, i očisti ih.
8:7 A učini im ovo da ih očistiš: pokropi ih vodom očišćenja, a oni neka obriju sve telo svoje i operu haljine svoje, i očistiće se.
8:8 Potom neka uzmu tele s darom uz njega, belim brašnom pomešanim s uljem; i drugo tele uzmi za greh.
8:9 Pa dovedi Levite pred šator od sastanka, i sazovi sav zbor sinova Izrailjevih.
8:10 I dovedi Levite pred Gospoda, i neka metnu sinovi Izrailjevi ruke svoje na Levite.
8:11 I Aron neka prinese Levite Gospodu za prinos od sinova Izrailjevih da vrše službu Gospodu.
8:12 A Leviti neka metnu ruke svoje na glave teocima, pa prinesi jedno tele za greh a drugo na žrtvu paljenicu Gospodu da se očiste Leviti.
8:13 I postavi Levite pred Aronom i sinovima njegovim, i prinesi ih za prinos Gospodu.
8:14 I odvoj Levite između sinova Izrailjevih da budu moji Leviti.
8:15 A posle neka dođu Leviti da služe u šatoru od sastanka, kad ih očistiš i prineseš za prinos.
8:16 Jer su meni dani između sinova Izrailjevih; za sve što otvara matericu, za sve prvence između sinova Izrailjevih uzeh njih.
8:17 Jer je moj svaki prvenac između sinova Izrailjevih i od ljudi i od stoke; onaj dan kad pobih sve prvence u zemlji misirskoj, posvetio sam ih sebi.
8:18 A Levite uzeh za sve prvence sinova Izrailjevih.
8:19 I dadoh Levite na dar Aronu i sinovima njegovim između sinova Izrailjevih, da služe mesto sinova Izrailjevih u šatoru od sastanka, i da budu otkup za sinove Izrailjeve, da ne bi dolazio pomor na sinove Izrailjeve, kad bi pristupali k svetinji sinovi Izrailjevi.
8:20 I učini Mojsije i Aron i sav zbor sinova Izrailjevih Levitima sve što zapovedi Gospod Mojsiju za Levite, tako im učiniše sinovi Izrailjevi.
8:21 I očistiše se Leviti, i opraše haljine svoje, i prinese ih Aron za prinos pred Gospodom, i očisti ih Aron da bi bili čisti.
8:22 A onda tek pristupiše Leviti da vrše službu svoju u šatoru od sastanka pred Aronom i pred sinovima njegovim; kao što zapovedi Gospod Mojsiju za Levite, tako im učiniše.
8:23 I opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
8:24 I ovo je za Levite: od dvadeset i pet godina i više neka stupaju u službu da služe u šatoru od sastanka.
8:25 A kad kome bude pedeset godina, neka izlazi iz te službe i više neka ne služi.
8:26 Ali neka služi braći svojoj u šatoru od sastanka radeći šta treba raditi, a sam neka ne vrši službu. Tako učini Levitima za poslove njihove.
–
9:1 Još reče Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske prvog meseca, govoreći:
9:2 Neka slave sinovi Izrailjevi pashu u određeno vreme.
9:3 Četrnaestog dana ovog meseca uveče slavite je u određeno vreme, po svim zakonima i po svim uredbama njenim slavite je.
9:4 I reče Mojsije sinovima Izrailjevim da slave pashu.
9:5 I slavite pashu prvog meseca četrnaestog dana uveče u pustinji sinajskoj; kako beše Gospod zapovedio Mojsiju, sve onako učiniše sinovi Izrailjevi.
9:6 A behu neki koji se oskvrniše o mrtvaca te ne mogahu slaviti pashe onaj dan; i dođoše isti dan pred Mojsija i pred Arona;
9:7 I rekoše mu ljudi oni: Mi smo nečisti od mrtvaca; zašto da nam nije slobodno prineti žrtvu Gospodu u vreme zajedno sa sinovima Izrailjevim?
9:8 A Mojsije im reče: Stanite da čujem šta će zapovediti Gospod za vas.
9:9 A Gospod reče Mojsiju govoreći:
9:10 Kaži sinovima Izrailjevim i reci: Ko bi bio nečist od mrtvaca ili bi bio na dalekom putu između vas ili između vašeg natražja, neka slavi pashu Gospodu,
9:11 Drugog meseca četrnaestog dana uveče neka je slave s presnim hlebom i s gorkim zeljem neka je jedu.
9:12 Neka ne ostavljaju od nje ništa do jutra i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave.
9:13 A ko je čist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrebi duša ona iz naroda svog, jer ne prinese Gospodu žrtve na vreme, greh svoj neka nosi onaj čovek.
9:14 I ako bi među vama živeo stranac i slavio bi pashu Gospodu, po zakonu i uredbi za pashu neka je slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onome ko se rodio u zemlji.
9:15 A u koji dan bi podignut šator, pokri oblak šator nad naslonom od svedočanstva; a uveče beše nad šatorom kao oganj do jutra.
9:16 Tako beše jednako: oblak ga zaklanjaše, ali noću beše kao oganj.
9:17 I kad bi se oblak podigao iznad šatora, tada polažahu sinovi Izrailjevi, a gde bi stao oblak, onde se zaustavljahu sinovi Izrailjevi.
9:18 Po zapovesti Gospodnjoj polažahu sinovi Izrailjevi, i po zapovesti Gospodnjoj ustavljahu se; dokle god stajaše oblak nad šatorom, oni stajahu u logoru,
9:19 I kad oblak dugo stajaše nad šatorom, tada svršivahu sinovi Izrailjevi šta treba svršivati Gospodu i ne polažahu.
9:20 I kad oblak beše nad šatorom malo dana, po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logoru i po zapovesti Gospodnjoj polažahu.
9:21 Kad bi, pak, oblak stajao od večera do jutra, a ujutro bi se podigao oblak, tada polažahu; bilo danju ili noću, kad bi se oblak podigao, oni polažahu.
9:22 Ako li bi dva dana ili mesec dana ili godinu oblak stajao nad šatorom, stajahu u logoru sinovi Izrailjevi i ne polažahu, a kako bi se podigao, oni polažahu.
9:23 Po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logor, i po zapovesti Gospodnjoj polažahu; i svršivahu šta treba svršivati Gospodu, kao što beše zapovedio Gospod preko Mojsija.
–
10:1 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
10:2 Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.
10:3 Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.
10:4 A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.
10:5 A kad zatrube potresajući, tada neka se kreće logor koji leži prema istoku.
10:6 A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće logor koji je na jugu; potresajući neka se trubi kad treba da pođu.
10:7 A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući.
10:8 A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba večna od kolena do kolena.
10:9 I kad pođete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih.
10:10 Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.
10:11 I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva.
10:12 I pođoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj.
10:13 Tako pođoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.
10:14 I pođe napred zastava vojske sinova Judinih u četama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;
10:15 A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;
10:16 A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.
10:17 I složiše šator, pa pođoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator.
10:18 Potom pođe zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,
10:19 A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,
10:20 A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.
10:21 I pođoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dođu.
10:22 Potom pođe zastava vojske sinova Jefremovih u četama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,
10:23 A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,
10:24 A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.
10:25 Najposle pođe zastava vojske sinova Danovih u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,
10:26 A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,
10:27 A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.
10:28 Tim redom pođoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako iđahu.
10:29 A Mojsije reče Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reče Gospod: Vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra.
10:30 A on mu reče: Neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.
10:31 A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vođ.
10:32 I ako pođeš s nama kad dođe dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro.
10:33 I tako pođoše od gore Gospodnje, i iđahu tri dana, i kovčeg zaveta Gospodnjeg iđaše pred njima tri dana tražeći mesto gde bi počinuli.
10:34 I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.
10:35 I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.
10:36 A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.
–
11:1 Posle stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod ču, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sažeže krajnje u logoru.
11:2 Tada zavapi narod k Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganj.
11:3 I prozva se ono mesto Tavera, jer se raspali na njih oganj Gospodnji.
11:4 A svetina što beše među njima, beše vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stadoše plakati govoreći: Ko će nas nahraniti mesa?
11:5 Opomenusmo se riba što jeđasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog.
11:6 A sada posahnu duša naša, nema ništa osim mane pred očima našim.
11:7 A mana beše kao seme korijandrovo, a boja mu beše kao boja u bdela.
11:8 I izlažaše narod, te kupljahu, i meljahu na žrvnjima ili tucahu u stupama, i kuvahu u kotlu, ili mešahu pogače; a ukus joj beše kao ukus od novog ulja.
11:9 I kad padaše rosa po logoru noću, padaše s njom i mana.
11:10 I ču Mojsije gde narod plače u porodicama svojim, svaki na vratima od šatora svog; i Gospod se razgnevi vrlo, i Mojsiju bi teško.
11:11 Pa reče Mojsije Gospodu: Zašto učini takvo zlo sluzi svom? I zašto ne nađoh milosti pred Tobom, nego metnu na me teret svega naroda ovog?
11:12 Eda li ja začeh sav ovaj narod? Eda li ga ja rodih, kad mi kažeš: Iznesi ga u naručju svom, kao što nosi dojilja dete, u onu zemlju za koju si se zakleo ocima njihovim.
11:13 Otkuda meni mesa da dam svemu ovom narodu? Jer plaču preda mnom govoreći: Daj nam mesa da jedemo.
11:14 Ne mogu ja sam nositi sav narod ovaj, jer je teško za mene.
11:15 Ako ćeš tako činiti sa mnom, ubij me bolje, ako sam našao milost pred Tobom, da ne gledam zla svog.
11:16 A Gospod reče Mojsiju: Saberi mi sedamdeset ljudi između starešina Izrailjevih, koje znaš da su starešine narodu i upravitelji njegovi, i dovedi ih k šatoru od sastanka, neka onde stanu s tobom.
11:17 Tada ću sići i govoriti onde s tobom, i uzeću od duha koji je na tebi i metnuću na njih, da nose s tobom teret narodni i da ne nosiš ti sam.
11:18 A narodu reci: Pripravite se za sutra da jedete mesa, jer plakaste da Gospod ču, i rekoste: Ko će nas nahraniti mesa? Jer nam dobro beše u Misiru. Daće vam, dakle, Gospod mesa i ješćete.
11:19 Nećete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana;
11:20 Nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato što odbaciste Gospoda koji je među vama i plakaste pred Njim govoreći: Zašto iziđosmo iz Misira?
11:21 A Mojsije reče: Šest stotina hiljada pešaka ima naroda, u kome sam, pa Ti kažeš: Daću im mesa da jedu ceo mesec dana.
11:22 Eda li će im se poklati ovce i goveda da im dostane? Ili će im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?
11:23 A Gospod reče Mojsiju: Zar ruka Gospodnja neće biti dovoljna? Videćeš hoće li biti šta ti rekoh ili neće.
11:24 I Mojsije iziđe i reče narodu reči Gospodnje; i sabra sedamdeset ljudi između starešina narodnih, i postavi ih oko šatora.
11:25 I Gospod siđe u oblaku i govori k njemu, i uzevši od duha koji beše na njemu metnu na onih sedamdeset ljudi starešina; i kad duh dođe na njih, prorokovahu, ali više nikad.
11:26 A dva čoveka ostaše u logoru, jednom beše ime Eldad, a drugom Modad, na koje dođe duh, jer i oni behu zapisani, ali ne dođoše k šatoru, i stadoše prorokovati u logoru.
11:27 I dotrča momak, te javi Mojsiju govoreći: Eldad i Modad prorokuju u logoru.
11:28 A Isus, sin Navin, sluga Mojsijev, jedan od momaka njegovih, reče govoreći: Mojsije, gospodaru moj, zabrani im.
11:29 A Mojsije mu odgovori: Zar zavidiš mene radi? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!
11:30 Potom se vrati Mojsije u logor sa starešinama Izrailjevim.
11:31 Tada se podiže vetar od Gospoda, i potera od mora prepelice, i razasu ih po logoru na dan hoda odovuda i na dan hoda odonuda oko logora, na dva lakta od zemlje.
11:32 I ustavši narod ceo onaj dan i svu noć i ceo drugi dan kupljaše prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i povešaše ih sebi redom oko logora.
11:33 Ali meso još im beše u zubima, jošte ga ne pojedoše, a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim.
11:34 I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer onde ukopaše narod koji se beše polakomio.
11:35 I pođe narod od Kivrot-Atave u Asirot, i stadoše u Asirotu.
–
12:1 I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom.
12:2 I rekoše: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to ču Gospod.
12:3 A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.
12:4 I odmah reče Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dođite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje.
12:5 Tada siđe Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od šatora. I viknu Arona i Mariju, i dođoše oboje.
12:6 I reče im: Čujte sada reči moje: prorok kad je među vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu.
12:7 Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom.
12:8 Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija?
12:9 I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.
12:10 I oblak se podiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.
12:11 Tada reče Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meći na nas greha ovog, jer ludo učinismo i zgrešismo.
12:12 Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje.
12:13 I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože, molim Ti se, isceli je.
12:14 A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlučena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena.
12:15 Tako bi Marija odlučena izvan logora sedam dana; i narod ne pođe odande dokle Marija ne bi opet primljena.
–
13:1 A potom pođe narod od Asirota, i stadoše u pustinji faranskoj.
13:2 I Gospod reče Mojsiju govoreći:
13:3 Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare između njih.
13:4 I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.
13:5 A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov;
13:6 Od plemena Simeunovog Safat sin Surin;
13:7 Od plemena Judinog Halev sin Jefonijin;
13:8 Od plemena Isaharovog Igal sin Josifov;
13:9 Od plemena Jefremovog Avsije sin Navin;
13:10 Od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev;
13:11 Od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;
13:12 Od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin;
13:13 Od plemena Danovog Amilo sin Gamalin.
13:14 Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov;
13:15 Od plemena Neftalimovog Navija sin Savin;
13:16 Od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.
13:17 To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.
13:18 I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa iziđite na goru;
13:19 I vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik;
13:20 I kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rđava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima;
13:21 I kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom grožđu.
13:22 I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat.
13:23 I otidoše na jug, i dođoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog.
13:24 Potom dođoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.
13:25 I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.
13:26 I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.
13:27 I vrativši se dođoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.
13:28 I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog.
13:29 Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.
13:30 Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.
13:31 A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti.
13:32 Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.
13:33 I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki.
13:34 Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.
–
14:1 Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noć.
14:2 I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reče im: Kamo da smo pomrli u zemlji misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji!
14:3 Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od mača, žene naše i deca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?
14:4 I rekoše među sobom: Da postavimo starešinu, pa da se vratimo u Misir.
14:5 Tada Mojsije i Aron padoše ničice pred svim zborom sinova Izrailjevih.
14:6 A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin između onih što uhodiše zemlju razdreše haljine svoje,
14:7 I rekoše svemu zboru sinova Izrailjevih govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.
14:8 Ako smo mili Gospodu, On će nas odvesti u tu zemlju, i daće nam je; a to je zemlja u kojoj teče mleko i med.
14:9 Samo se ne odmećite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih možemo pojesti; odstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se.
14:10 Tada reče sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svim sinovima Izrailjevim u šatoru od sastanka.
14:11 I reče Gospod Mojsiju: Dokle će me vređati taj narod? Kad li će mi verovati posle tolikih znaka što sam učinio među njima?
14:12 Udariću ga pomorom, i rasuću ga; a od tebe ću učiniti narod velik i jači od ovog.
14:13 A Mojsije reče Gospodu: Ali će čuti Misirci, između kojih si izveo ovaj narod silom svojom,
14:14 I reći će s ljudima ove zemlje, koji su čuli da si Ti, Gospode, bio usred naroda i da si se očima viđao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danu i u stupu ognjenom noću;
14:15 Pa kad pobiješ ovaj narod, sve do jednog, govoriće narodi, koji su čuli pripovest o Tebi, govoreći:
14:16 Nije mogao Gospod dovesti narod ovaj u zemlju koju im je sa zakletvom obećao, zato ih pobi u pustinji.
14:17 Neka se, dakle, proslavi sila Gospodnja, kao što si rekao govoreći:
14:18 Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećeg i četvrtog kolena.
14:19 Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde.
14:20 A Gospod reče: Praštam po reči tvojoj.
14:21 Ali tako ja živ bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje,
14:22 Ti ljudi koji videše slavu moju i znake moje što sam učinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kušaše me već deset puta, i ne poslušaše reči moje,
14:23 Neće videti zemlje koju sa zakletvom obećah ocima njihovim, neće videti ni jedan od onih koji me uvrediše.
14:24 A slugu svog Haleva, u kog beše drugi duh i koji se sasvim mene držao, njega ću odvesti u zemlju u koju je išao, i seme će je njegovo naslediti.
14:25 Ali Amalik i Hananej sede u dolini, zato se sutra vratite natrag, i idite u pustinju k crvenom moru.
14:26 Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
14:27 Dokle će taj zli zbor vikati na me, čuo sam viku sinova Izrailjevih, koji viču na me.
14:28 Kaži im: Tako ja živ bio, kaže Gospod, učiniću vam onako kako ste govorili i ja čuh.
14:29 U ovoj će pustinji popadati mrtva telesa vaša, i svi između vas koji su izbrojani u svem broju vašem od dvadeset godina i više, koji vikaste na me,
14:30 Nećete ući u zemlju, za koju podigavši ruku svoju zakleh se da ću vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa, sina Navinog.
14:31 A decu vašu, za koju rekoste da će postati roblje, njih ću odvesti, i oni će poznati zemlju za koju vi ne marite.
14:32 A vaša telesa mrtva će popadati u ovoj pustinji.
14:33 A deca vaša biće pastiri po pustinji četrdeset godina, i nosiće kar za preljube vaše, dokle ne ispropadaju telesa vaša u pustinji.
14:34 Po broju dana, za koje uhodiste zemlju, četrdeset dana, za svaki dan po godinu, nosićete grehe svoje, četrdeset godina, i poznaćete da sam prekinuo s vama.
14:35 Ja Gospod rekoh, i tako ću učiniti svemu tom zboru zlom, koji se sabrao na me: u pustinji će propasti i tu pomreti.
14:36 A ljudi koje beše poslao Mojsije da uhode zemlju, i koji vrativši se pobuniše sav zbor da viče na nj, prosuvši zao glas o zemlji,
14:37 Ti ljudi, koji prosuše zao glas o zemlji, pomreše od pomora pred Gospodom;
14:38 A Isus, sin Navin i Halev, sin Jefonijin ostaše živi između ljudi koji su išli da uhode zemlju.
14:39 I Mojsije kaza sve ove reči svim sinovima Izrailjevim, i narod plaka veoma.
14:40 A sutradan ustavši pođoše navrh gore, i rekoše: Evo nas, idemo na mesto za koje je govorio Gospod, jer zgrešismo.
14:41 Ali Mojsije reče: Zašto prestupate zapovest Gospodnju? Od toga neće biti ništa.
14:42 Ne idite gore, jer Gospod nije među vama; nemojte da vas pobiju neprijatelji vaši.
14:43 Jer je Amalik i Hananej tamo pred vama, i izginućete od mača, jer odustaviste Gospoda, pa neće ni Gospod biti s vama.
14:44 Ali oni, ipak, navališe da idu navrh gore; ali kovčeg zaveta Gospodnjeg i Mojsije ne izađoše iz logora.
14:45 Tada siđe Amalik i Hananej, koji življahu u onoj gori, i razbiše ih i baciše dori do Orme.
–
15:1 Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
15:2 Reci sinovima Izrailjevim i kaži im: Kad dođete u zemlju gde ćete nastavati, koju ću vam ja dati,
15:3 I stanete prinositi žrtvu ognjenu Gospodu, žrtvu paljenicu ili žrtvu zaveta radi ili od drage volje, ili o praznicima svojim, gotoveći miris ugodni Gospodu od krupne ili od sitne stoke,
15:4 Tada ko prinese prinos svoj Gospodu, neka donese uza nj dar, desetinu efe belog brašna pomešanog s četvrtinom ina ulja.
15:5 I vina četvrt ina za naliv donesi uz žrtvu paljenicu ili uz drugu žrtvu, na svako jagnje.
15:6 A uz ovna donesi dar, dve desetine belog brašna pomešanog sa trećinom ina ulja,
15:7 I vina za naliv trećinu ina prinećeš za miris ugodni Gospodu.
15:8 A kad prinosiš tele na žrtvu paljenicu ili na žrtvu radi zaveta ili na žrtvu zahvalnu Gospodu,
15:9 Onda neka se donese uz tele dar, tri desetine efe belog brašna pomešanog s po ina ulja,
15:10 I vina donesi za naliv po ina; to je žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.
15:11 Tako neka bude uza svakog vola i uza svakog ovna i uza svako živinče između ovaca ili koza.
15:12 Prema broju koliko prinesete, učinite tako uza svako, koliko ih bude.
15:13 Svaki domorodac tako neka čini prinoseći žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu.
15:14 Tako ako bude među vama i došljak ili ko bi se bavio među vama, pa bi prineo žrtvu ognjenu za miris ugodni Gospodu, neka čini onako kako vi činite.
15:15 Zbore! Vama i došljaku koji je među vama jedan da je zakon, zakon večan od kolena na koleno; došljak će biti kao i vi pred Gospodom.
15:16 Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i došljaku, koji je među vama.
15:17 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
15:18 Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dođete u zemlju, u koju ću vas ja odvesti,
15:19 Pa stanete jesti hleb one zemlje, tada prinesite prinos Gospodu.
15:20 Od prvina testa svog prinosite u prinos kolač, kao prinos od gumna tako ga prinosite.
15:21 Od prvina testa svog dajte Gospodu prinos od kolena do kolena.
15:22 A kad biste pogrešili, te ne biste učinili svih ovih zapovesti, koje kaza Gospod Mojsiju,
15:23 Sve što vam je zapovedio Gospod preko Mojsija, od dana kad zapovedi Gospod i posle od kolena do kolena,
15:24 Ako se bude učinilo pogreškom, da zbor ne zna, onda sav zbor neka prinese na žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu tele s darom njegovim i s nalivom njegovim po uredbi, i jedno jare na žrtvu za greh.
15:25 I sveštenik neka očisti sav zbor sinova Izrailjevih, i oprostiće im se, jer je pogreška i oni donesoše pred Gospoda svoj prinos za žrtvu ognjenu Gospodu i prinos za greh svoj radi pogreške svoje.
15:26 Oprostiće se svemu zboru sinova Izrailjevih i došljaku koji se bavi među njima, jer je pogreška svega naroda.
15:27 Ako li jedna duša zgreši ne znajući, neka prinese kozu od godine na žrtvu za greh.
15:28 I sveštenik neka očisti dušu koja bude zgrešila ne znajući pred Gospodom, i kad je očisti oprostiće joj se.
15:29 I za rođenog u zemlji sinova Izrailjevih i za došljaka, koji se bavi među vama, jedan zakon neka bude kad ko zgreši ne znajući.
15:30 Ali ko od sile zgreši između rođenih u zemlji ili između došljaka, on ruži Gospoda; neka se istrebi duša ona iz naroda svog.
15:31 Jer prezre reč Gospodnju, i zapovest Njegovu pogazi; neka se istrebi ona duša; bezakonje je njeno na njoj.
15:32 A kad behu sinovi Izrailjevi u pustinji, nađoše jednog gde kupi drva u subotu.
15:33 I koji ga nađoše gde kupi drva, dovedoše ga k Mojsiju i k Aronu i ka svemu zboru.
15:34 I metnuše ga pod stražu, jer ne beše kazano šta će se činiti s njim.
15:35 A Gospod reče Mojsiju: Neka se pogubi taj čovek; neka ga zaspe kamenjem sav zbor iza logora.
15:36 I sav zbor izvede ga iza logora i zasuše ga kamenjem, i umre, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.
15:37 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
15:38 Reci sinovima Izrailjevim i kaži im, neka udaraju rese po skutovima od haljina svojih od kolena do kolena, i nad rese neka meću vrpcu plavu.
15:39 I imaćete rese zato da se gledajući ih opominjete svih zapovesti Gospodnjih i tvorite ih, i da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;
15:40 Nego da pamtite i tvorite sve zapovesti moje, i budete sveti Bogu svom.
15:41 Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske, da vam budem Bog. Ja sam Gospod Bog vaš.
–
16:1 A Korej, sin Isara sina Kata sina Levijevog, i Datan i Aviron sinovi Elijavovi, i Avnan sin Faleta sina Ruvimovog pobuniše se,
16:2 I ustaše na Mojsija, i s njima dvesta i pedeset ljudi između sinova Izrailjevih, glavara narodnih, koji se sazivahu na zbor i behu ljudi znatni.
16:3 I skupiše se na Mojsija i na Arona i rekoše im: Dosta nek vam je; sav ovaj narod, svi su sveti, i među njima je Gospod; zašto se vi podižete nad zborom Gospodnjim?
16:4 Kad to ču Mojsije, pade ničice.
16:5 Potom reče Koreju i svoj družini njegovoj govoreći: Sutra će pokazati Gospod ko je Njegov, i ko je svet, i koga je pustio k sebi, jer koga je izabrao onog će pustiti k sebi.
16:6 Ovo učinite: Uzmite kadionice, Korej sa svom družinom svojom.
16:7 I metnite sutra u njih ognja i metnite u njih kada pred Gospodom, i koga izbere Gospod onaj će biti svet. Dosta nek vam je, sinovi Levijevi!
16:8 I reče Mojsije Koreju: Čujte sinovi Levijevi!
16:9 Malo li vam je što vas je Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjevog pustivši vas k sebi da vršite službu u šatoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i služite za nj?
16:10 Pustio je k sebi tebe i svu braću tvoju, sinove Levijeve, s tobom, a vi tražite još i sveštenstvo?
16:11 Zato ti i sva družina tvoja skupite se na Gospoda. Jer Aron šta je da vičete na nj?
16:12 I posla Mojsije da dozovu Datana i Avirona, sinove Elijavove. A oni odgovoriše: Nećemo da idemo.
16:13 Malo li je što si nas izveo iz zemlje u kojoj teče mleko i med da nas pobiješ u ovoj pustinji, nego još hoćeš da vladaš nad nama?
16:14 Jesi li nas odveo u zemlju gde teče mleko i med? I jesi li nam dao da imamo njiva i vinograda? Hoćeš li oči ovim ljudima da iskopaš? Nećemo da idemo.
16:15 Tada se rasrdi Mojsije vrlo, i reče Gospodu: Nemoj pogledati na dar njihov; nijednog magarca nisam uzeo od njih, niti sam kome od njih učinio kakvo zlo.
16:16 Potom reče Mojsije Koreju: Ti i svi tvoji stanite sutra pred Gospodom, ti i oni i Aron.
16:17 I uzmite svaki svoju kadionicu, i metnite u njih kada, i stanite pred Gospodom svaki sa svojom kadionicom, dvesta i pedeset kadionica, i ti i Aron, svaki sa svojom kadionicom.
16:18 I uzeše svaki svoju kadionicu, i metnuvši u njih ognja metnuše u njih kada, i stadoše na vrata šatora od sastanka s Mojsijem i Aronom.
16:19 A Korej sabra na njih sav zbor na vrata šatora od sastanka; tada se pokaza slava Gospodnja svemu zboru.
16:20 I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
16:21 Odvojte se iz tog zbora, da ih odmah satrem.
16:22 A oni padoše ničice i rekoše: Bože, Bože duhovima i svakom telu! Ovaj jedan zgrešio, i na sav li ćeš se zbor gneviti?
16:23 Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
16:24 Reci zboru i kaži: Odstupite od šatora Korejevog i Datanovog i Avironovog.
16:25 I ustavši Mojsije otide k Datanu i Avironu, a za njim otidoše starešine Izrailjeve.
16:26 I reče zboru govoreći: Odstupite od šatora tih bezbožnika, i ne dodevajte se ničeg što je njihovo, da ne izginete sa svih greha njihovih.
16:27 I odstupiše sa svih strana od šatora Korejevog i Datanovog I Avironovog; a Datan i Aviron izašavši stadoše svaki na vrata od šatora svog sa ženama svojim i sa sinovima svojim i s decom svojom.
16:28 Tada reče Mojsije: Ovako ćete poznati da me je Gospod poslao da činim sva ova dela, i da ništa ne činim od sebe:
16:29 Ako ovi pomru kao što mru svi ljudi, i ako budu pokarani kao što bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod;
16:30 Ako li šta novo učini Gospod, i zemlja otvori usta svoja i proždre ih sa svim što je njihovo, i siđu živi u grob, tada znajte da su ovi ljudi uvredili Gospoda.
16:31 A kad izgovori reči ove, rasede se zemlja pod njima,
16:32 I otvorivši zemlja usta svoja proždre ih, i domove njihove i sve ljude Korejeve i sve blago njihovo.
16:33 I tako siđoše sa svim što imahu živi u grob, i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora.
16:34 A svi Izrailjci koji behu oko njih pobegoše od vike njihove, jer govorahu: Da nas ne proždre zemlja.
16:35 I izađe oganj od Gospoda, i sažeže onih dvesta i pedeset ljudi koji prinesoše kad.
16:36 Tada reče Gospod Mojsiju govoreći:
16:37 Kaži Eleazaru, sinu Arona sveštenika neka pokupi kadionice iz tog garišta, i ugljevlje iz njih neka razbaci, jer su svete;
16:38 Kadionice onih koji ogrešiše duše svoje neka raskuju na ploče da se okuje oltar, jer kadiše njima pred Gospodom, zato su svete, i neka budu sinovima Izrailjevim znak.
16:39 I pokupi Eleazar sveštenik kadionice bronzane, kojima behu kadili oni što izgoreše, i raskovaše ih na okov oltaru
16:40 Za spomen sinovima Izrailjevim, da ne pristupa niko drugi koji nije roda Aronovog da kadi pred Gospodom, da mu ne bude kao Koreju i družini njegovoj, kao što mu beše kazao Gospod preko Mojsija.
16:41 A sutradan vikaše sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona govoreći: Pobiste narod Gospodnji.
16:42 A kad se stecaše narod na Mojsija i na Arona, pogledaše na šator od sastanka, a to oblak na njemu, i pokaza se slava Gospodnja.
16:43 I dođe Mojsije i Aron pred šator od sastanka.
16:44 I reče Gospod Mojsiju govoreći:
16:45 Uklonite se iz tog zbora da ih odmah potrem. A oni padoše ničice.
16:46 I reče Mojsije Aronu: Uzmi kadionicu, i metni u nju ognja s oltara, i metni kada, i idi brže ka zboru, i očisti ih; jer gnev žestok izađe od Gospoda, i pomor poče.
16:47 I uzevši Aron kadionicu, kao što mu reče Mojsije, otrča usred zbora, i gle, pomor već beše počeo u narodu; i okadiv očisti narod.
16:48 I stajaše među mrtvima i živima, i ustavi se pomor.
16:49 A onih koji pomreše od tog pomora beše četrnaest hiljada i sedam stotina, osim onih što izgiboše s Koreja.
16:50 I vrati se Aron k Mojsiju na vrata šatora od sastanka, kad se ustavi pomor.
–
17:1 Potom reče Gospod Mojsiju govoreći:
17:2 Reci sinovima Izrailjevim, i uzmi od njih po jednu palicu od svakog doma otaca njihovih, od svih knezova njihovih, po domovima otaca njihovih, dvanaest palica, i ime svakog napiši na palici njegovoj.
17:3 A na palici Levijevoj napiši ime Aronovo, jer je svaka palica za jednog poglavara od doma otaca njihovih.
17:4 I ostavi ih u šatoru od sastanka pred svedočanstvom, gde se sastajem s vama.
17:5 I koga izaberem, njegova će palica procvetati; tako ću utišati pred sobom viku sinova Izrailjevih što viču na vas.
17:6 Kad to reče Mojsije sinovima Izrailjevim, dadoše mu svi knezovi njihovi palice, svaki knez po palicu od doma oca svog, dvanaest palica, i palica Aronova beše među palicama njihovim.
17:7 I ostavi Mojsije palice pred Gospodom u šatoru od svedočanstva.
17:8 A sutradan dođe Mojsije u šator od svedočanstva, i gle, procvetala palica Aronova od doma Levijevog; beše napupila i cvetala, i bademi zreli na njoj.
17:9 I iznese Mojsije sve one palice ispred Gospoda k svim sinovima Izrailjevim, i razgledavši ih uzeše svaki svoju palicu.
17:10 A Gospod reče Mojsiju: Donesi opet palicu Aronovu pred svedočanstvo da se čuva za znak nepokornima, da prestane vika njihova na me, da ne izginu.
17:11 I učini Mojsije, kako mu zapovedi Gospod tako učini.
17:12 Tada rekoše sinovi Izrailjevi Mojsiju govoreći: Pomresmo, propadosmo, svi propadosmo.
17:13 Ko se god približi k šatoru Gospodnjem gine; hoćemo li svi izginuti?
–
18:1 A Gospod reče Aronu: Ti i sinovi tvoji i dom oca tvog s tobom nosite grehe u svetinju; ti i sinovi tvoji s tobom nosite grehe sveštenstva svog.
18:2 I braću svoju, pleme Levijevo, pleme oca svog uzmi k sebi da budu uza te i služe ti; a ti ćeš i sinovi tvoji s tobom služiti pred šatorom od sastanka.
18:3 Neka dobro slušaju zapovesti tvoje i rade šta treba u svem šatoru; ali k sudovima od svetinje k oltaru neka ne pristupaju, da ne izginu i oni i vi.
18:4 Neka budu, dakle, uza te i neka rade sve što treba u šatoru od sastanka u svakoj službi u njemu; ali niko drugi da ne pristupi s vama.
18:5 A vi radite šta treba u svetinji i šta treba na oltaru, da više ne dođe gnev na sinove Izrailjeve.
18:6 Jer evo, ja uzeh braću vašu Levite između sinova Izrailjevih, i vama su dani na dar za Gospoda, da vrše službu u šatoru od sastanka.
18:7 A ti i sinovi tvoji s tobom vršite svešteničku službu svoju u svemu što pripada k oltaru i šta biva iza zavesa, i služite; sveštenstvo darovah vam, zato ko bi drugi pristupio, da se pogubi.
18:8 Još reče Gospod Aronu: Evo, dajem ti i prinose svoje što se uvis podižu, između svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi dajem ih tebi radi pomazanja i sinovima tvojim zakonom večnim.
18:9 To neka je tvoje od stvari posvećenih, koje se ne sažižu; svaki prinos njihov između svih darova njihovih i između svih prinosa za greh i svih prinosa za krivicu, koje mi donesu, svetinja nad svetinjama da je tvoja i sinova tvojih.
18:10 U svetinji ga jedi, sve muškinje neka ga jede, sveta stvar da ti je.
18:11 Tvoje su, dakle, žrtve darova njihovih koje se u vis podižu; i svaku žrtvu sinova Izrailjevih koja se obrće tebi dajem i sinovima tvojim i kćerima tvojim s tobom zakonom večnim; ko je god čist u domu tvom, neka jede.
18:12 Najbolje od ulja i najbolje od vina i žita, prvine koje daju Gospodu, tebi dajem.
18:13 Prvine od svega što rodi u zemlji njihovoj, koje donesu Gospodu, tvoje neka budu; ko je god čist u domu tvom neka jede.
18:14 Sve zavetovano Bogu i Izrailju, tvoje neka je.
18:15 Šta god otvara matericu između svakog tela koje prinose Gospodu, i između ljudi i između stoke, tvoje da bude; ali prvenac čovečji neka se otkupljuje; i prvenac nečiste stoke neka se otkupljuje.
18:16 A otkup neka mu bude kad bude od meseca dana po tvojoj ceni pet sikala srebra, po siklu svetom; u njemu je dvadeset gera.
18:17 A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovom pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.
18:18 A meso od njih da je tvoje, kao grudi što se obrću i kao pleće desno, da je tvoje.
18:19 Sve prinose što se podižu od posvećenih stvari, što prinose sinovi Izrailjevi Gospodu, dajem tebi i sinovima tvojim i kćerima tvojim s tobom zakonom večnim; to će biti zavet osoljen, večan pred Gospodom tebi i semenu tvom s tobom.
18:20 Još reče Gospod Aronu: U zemlji njihovoj da nemaš nasledstva, ni dela među njima da nemaš; ja sam deo tvoj i tvoje nasledstvo među sinovima Izrailjevim.
18:21 A sinovima Levijevim evo dajem u nasledstvo sve desetke od Izrailja za službu njihovu što služe u šatoru od sastanka.
18:22 A sinovi Izrailjevi neka više ne pristupaju k šatoru od sastanka, da se ne ogreše i ne izginu.
18:23 Nego sami Leviti neka služe službu u šatoru od sastanka, i oni neka nose greh svoj zakonom večnim od kolena do kolena, pa da nemaju nasledstva među sinovima Izrailjevim.
18:24 Jer desetke sinova Izrailjevih, što će donositi Gospodu na žrtvu što se podiže, dajem Levitima u nasledstvo; toga radi rekoh za njih; među sinovima Izrailjevim da nemaju nasledstva.
18:25 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
18:26 Reci Levitima i kaži im: Kad uzmete od sinova Izrailjevih desetak koji vam dadoh od njih za nasledstvo vaše, onda prinesite od njega prinos što se podiže Gospodu, deseto od desetog.
18:27 I primiće vam se prinos vaš kao žito s gumna i kao vino iz kace.
18:28 Tako i vi prinosite prinos što se podiže Gospodu od svih desetaka svojih, koje ćete uzimati od sinova Izrailjevih, i dajite od njih prinos Gospodnji Aronu svešteniku.
18:29 Od svega što vam se da prinosite svaki prinos što se podiže Gospodu, od svega što bude najbolje sveti deo.
18:30 I reci im: Kad prinesete najbolje od toga, tada će se primiti Levitima kao dohodak od gumna i kao dohodak od kace.
18:31 A jesti možete to na svakom mestu i vi i porodice vaše, jer vam je plata za službu vašu u šatoru od sastanka.
18:32 I nećete zato navući na se greha, kad stanete prinositi šta je najbolje, i nećete oskvrniti svetih stvari sinova Izrailjevih, i nećete izginuti.
–
19:1 Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:
19:2 Ovo je uredba i zakon što zapovedi Gospod govoreći: Reci sinovima Izrailjevim neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu;
19:3 I podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz logora da je zakolju pred njim.
19:4 I uzevši Eleazar krvi njene na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta.
19:5 Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim očima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale.
19:6 I sveštenik uzevši drveta kedrovog, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica.
19:7 Potom neka opere haljine svoje i opere telo svoje vodom, pa onda neka uđe u logor, i neka bude sveštenik nečist do večera.
19:8 Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i telo svoje neka opere vodom, i neka bude nečist do večera.
19:9 A čist čovek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza logora na čisto mesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevih za vodu očišćenja; to je žrtva za greh.
19:10 I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude nečist do večera. To neka je sinovima Izrailjevim i došljaku koji se bavi među njima večan zakon.
19:11 Ko se dotakne mrtvog tela čovečijeg, da je nečist sedam dana.
19:12 On neka se očisti onom vodom treći dan i sedmi dan, i biće čist; ako li se ne očisti treći dan i sedmi, neće biti čist.
19:13 Ko se dotakne mrtvog tela čovečijeg pa se ne očisti, onaj je oskrvnio šator Gospodnji; zato da se istrebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom očišćenja, zato je nečist, i nečistota je njegova na njemu.
19:14 Ovo je zakon kad čovek umre u šatoru: Ko god uđe u onaj šator i ko god bude u šatoru, nečist da je sedam dana;
19:15 I svaki sud otkriven, koji ne bude dobro zaklopljen, nečist je.
19:16 I ko se god dotakne u polju posečenog mačem ili umrlog ili kosti čovečije ili groba, nečist da je sedam dana.
19:17 I neka za nečistog uzmu pepela od junice spaljene za greh, i neka naliju na nj vode žive u sud.
19:18 Potom neka uzme čist čovek isopa i zamoči u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu bili; tako i onog koji bi se dotakao kosti ili čoveka posečenog ili umrla ili groba.
19:19 Čisti nečistog neka pokropi treći i sedmi dan; i kad ga očisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biće čist uveče.
19:20 A ko bude nečist pa se ne očisti, da se istrebi ona duša iz zbora; jer je svetinju Gospodnju oskvrnio, a nije pokropljen vodom očišćenja; nečist je.
19:21 I ovo neka im je zakon večan: i koji pokropi vodom očišćenja, neka opere haljine svoje; i ko se god dotakne vode očišćenja, da je nečist do večera.
19:22 I čega se god dotakne ko je nečist, da je nečisto; i ko se njega dotakne, da je nečist do večera.
–
20:1 I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dođoše u pustinju sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadistu; i onde umre Marija, i bi pogrebena onde.
20:2 A onde nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona.
20:3 I svađaše se narod s Mojsijem, i govorahu: Kamo da smo pomrli kad pomreše braća naša pred Gospodom!
20:4 Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovde i mi i stoka naša?
20:5 I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mesto, gde ne rodi ni žito ni smokva ni grožđe ni šipak, a ni vode nema za piće?
20:6 I dođe Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše ničice; i pokaza im se slava Gospodnja.
20:7 I reče Gospod Mojsiju govoreći:
20:8 Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima; te će dati vodu svoju; tako ćeš im izvesti vodu iz stene, i napojićeš zbor i stoku njihovu.
20:9 I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovedi Gospod.
20:10 I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stenu, i on im reče: Slušajte odmetnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?
20:11 I diže Mojsije ruku svoju i udari u stenu štapom svojim dva puta, i iziđe voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova.
20:12 A Gospod reče Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao.
20:13 To je voda od svađe, gde se svađaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i On se proslavi među njima.
20:14 Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru edomskom da mu kažu: Ovako kaže brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje koje nas snađoše:
20:15 Kako naši oci siđoše u Misir, i bijasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo činiše nama i ocima našim;
20:16 I vikasmo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš, i posla anđela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj međi.
20:17 Pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju; nećemo ići preko polja ni preko vinograda, niti ćemo piti vode iz kog studenca; ići ćemo carskim putem, nećemo svratiti ni na desno ni nalevo dok ne pređemo među tvoju.
20:18 A Edom mu odgovori: Ne idi preko moje zemlje, da ne iziđem s mačem preda te.
20:19 A sinovi Izrailjevi rekoše mu: Ići ćemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platićemo je; ništa više, samo da pešice prođemo.
20:20 A on im odgovori: Nećete proći. I iziđe Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom.
20:21 I kad ne hte Edom dopustiti Izrailju da priđe preko međe njegove, Izrailj otide od njega.
20:22 I krenuvši se od Kadisa dođoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru.
20:23 I Gospod reče Mojsiju i Aronu na gori Oru kod međe edomske govoreći:
20:24 Aron valja da se pribere k rodu svom, jer neće ući u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim, jer ne poslušaste zapovesti moje na vodi od svađe.
20:25 Uzmi Arona i Eleazara sina njegovog, i izvedi ih na goru Or.
20:26 I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovom, pa će se Aron pribrati i umreti onde.
20:27 I učini Mojsije kako zapovedi Gospod; i iziđoše na goru Or pred svim zborom.
20:28 I svuče Mojsije s Arona haljine njegove i obuče ih Eleazaru, sinu njegovom, i umre onde Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar siđoše s gore.
20:29 A kad vide sav zbor da umre Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana.
–
21:1 A kad ču Hananej, car aradski, koji življaše na jugu, da ide Izrailj putem kojim idoše uhode, on se pobi s njima i zarobi ih nekoliko.
21:2 Tada se Izrailj zavetova Gospodu i reče: Ako daš ovaj narod meni u ruke, do temelja ću raskopati gradove njihove.
21:3 I usliši Gospod glas Izrailjev i dade mu Hananeje, a on zatre njih i gradove njihove, i prozva ono mesto Orma.
21:4 Potom pođoše od gore Ora k Crvenom moru obilazeći zemlju edomsku, i oslabi duh narodu od puta.
21:5 I vikaše narod na Boga i na Mojsija: Zašto nas izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ovaj se nikakvi hleb već ogadio duši našoj.
21:6 A Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomre mnogo naroda u Izrailju.
21:7 Tada dođe narod k Mojsiju i rekoše: Zgrešismo što vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod.
21:8 I Gospod reče Mojsiju: Načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti.
21:9 I načini Mojsije zmiju od bronze, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od bronze, i ozdravi.
21:10 Potom pođoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u Ovotu.
21:11 I iz Ovota otišavši stadoše u logor na brdima avarimskim u pustinji koja je prema moavskoj s istoka.
21:12 Odande otišavši stadoše u logor u dolini Zaredu.
21:13 I odatle otišavši stadoše u logor na brdu na Arnonu, koji je u pustinji i izlazi od međe amorejske. Jer je Arnon međa moavska između Moavaca i Amorejaca.
21:14 Zato se kaže u knjizi o ratovima Gospodnjim: Na Vajeva u Sufi i na potoke arnonske.
21:15 Jer ti potoci, koji dopiru do mesta Ara, teku pokraj međe moavske.
21:16 A otuda dođoše k Viru; to je studenac za koji beše rekao Gospod Mojsiju: Skupi narod, i daću im vode.
21:17 Tada peva Izrailj pesmu ovu: Diži se, studenče; pripevajte ga;
21:18 Studenče, koji kopaše knezovi, koji iskopaše poglavari narodni s onim koji postavi zakon, palicama svojim. A iz pustinje otidoše u Mantanail,
21:19 A iz Mantanaila, u Nadil, a iz Nadila u Vamot,
21:20 A iz Vamota u dolinu koja je u polju moavskom kod gore Fazge i gleda u pustinju.
21:21 Tada posla Izrailj poslanike k Sionu, caru amorejskom govoreći:
21:22 Pusti da prođemo kroz tvoju zemlju, nećemo svrtati ni u polje ni u vinograd, niti ćemo piti vode iz studenaca; ići ćemo carskim putem dokle ne pređemo među tvoju.
21:23 Ali ne dade Sion Izrailju da prođe kroz zemlju njegovu, nego sabra Sion sav narod svoj, i izađe na Izrailja u pustinju, i dođe u Jasu, i pobi se s Izrailjem.
21:24 Ali ga iseče Izrailj oštrim mačem, i osvoji zemlju njegovu od Arona pa do Javoka, do sinova Amonovih, jer tvrda beše međa sinova Amonovih.
21:25 I uze Izrailj sva ona mesta i naseli se u svim gradovima amorejskim, u Esevonu i u svim selima njegovim.
21:26 Jer Esevon beše grad Siona, cara amorejskog, koji beše prvi zavojštio na cara moavskog i beše mu uzeo svu zemlju njegovu do Arnona.
21:27 Zato govore u priči: Hodite u Esevon, da se sagradi i podigne grad Sionov.
21:28 Jer oganj izađe iz Esevona, plamen iz grada Sionovog, i spali Ar moavski i stanovnike na visini arnonskoj.
21:29 Teško tebi, Moave; propao si; narode Hemosov; dao je sinove svoje koji utekoše i kćeri svoje u ropstvo Sionu, caru amorejskom.
21:30 Ali ih postreljasmo, propade Esevon do Devona, i potrsmo ih do Nofe, koja dopire do Medeve.
21:31 I tako živi Izrailj u zemlji amorejskoj.
21:32 Potom posla Mojsije da uhode Jazir, i uzeše sela oko njega, i izagnaše Amorejce koji behu onde.
21:33 Potom obrativši se pođoše u Vasan; i iziđe Og, car vasanski pred njih, on i sav narod njegov na boj u Edrajin.
21:34 A Gospod reče Mojsiju: Ne boj ga se; jer sam ga dao u tvoje ruke i sav narod njegov i zemlju njegovu; i učini mu kako si učinio Sionu, caru Amorejskom koji življaše u Esevonu.
21:35 I pobiše ga i sinove njegove i sav narod njegov, da ne osta nijedan, i osvojiše zemlju njegovu.
–
22:1 Odatle se podigoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu.
22:2 I vide Valak, sin Seforov sve što učini Izrailj Amoreju.
22:3 I uplaši se Moav od naroda veoma; jer ga beše mnogo, i prituži Moavu od sinova Izrailjevih.
22:4 Pa reče Moav starešinama madijanskim: Sada će ova množina pojesti sve što je oko nas kao vo travu u polju. A Valak, sin Seforov beše u ono vreme car moavski.
22:5 I posla poslanike k Valamu, sinu Veorovom u Faturu, koja je na reci u zemlji naroda njegovog, govoreći: Evo narod iziđe iz Misira, evo prekrilo je zemlju, i stoji prema meni.
22:6 Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jači od mene, e da bih mu odoleo i pobio ga ili isterao iz zemlje ove; jer znam, koga blagosloviš biće blagosloven, a koga prokuneš biće proklet.
22:7 I otidoše starešine moavske i starešine madijanske noseći darove za vračanje; i dođoše k Valamu, i kazaše mu reči Valakove.
22:8 A on im reče: Ostanite ovde ovu noć, i odgovoriću vam kako mi Gospod kaže. I ostaše knezovi moavski kod Valama.
22:9 A Bog dođe k Valamu i reče mu: Kakvi su to ljudi kod tebe?
22:10 I reče Valam Bogu: Valak sin Seforov, car moavski, posla ih k meni govoreći:
22:11 Evo narod iziđe iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, e da bih ga nadbio i oterao ga.
22:12 A Bog reče Valamu: Ne idi s njima, niti kuni taj narod, jer je blagosloven.
22:13 I ujutru ustavši Valam reče knezovima Valakovim; vratite se u svoju zemlju jer mi ne da Bog da idem s vama.
22:14 I ustavši knezovi moavski dođoše k Valaku, i rekoše: Ne hte Valam poći s nama.
22:15 Tada opet posla Valak više knezova i veće od prvih.
22:16 I oni došavši k Valamu rekoše mu: Ovako veli Valak, sin Seforov: Nemoj se zatezati, molim te, nego dođi k meni.
22:17 Jer ću te dobro darivati, i šta mi god kažeš činiću; zato dođi, molim te, prokuni mi ovaj narod.
22:18 A Valam odgovori i reče slugama Valakovim da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reči Gospoda Boga svog da učinim šta malo ili veliko.
22:19 Ali opet ostanite ovde i vi ovu noć da vidim šta će mi sada kazati Gospod.
22:20 I dođe Bog noću k Valamu i reče mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali šta ti kažem ono da činiš.
22:21 A ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i pođe s knezovima moavskim.
22:22 Ali se razgnevi Bog što on pođe; i stade anđeo Gospodnji na put da mu ne da; a on seđaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja.
22:23 A kad magarica vide anđela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim mačem u ruci, svrnu magarica s puta i pođe preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.
22:24 A anđeo Gospodnji stade na stazu među vinogradima, a beše zid i odovud i odonud.
22:25 I magarica videći anđela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.
22:26 Potom anđeo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne beše mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo.
22:27 I magarica videći anđela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim štapom.
22:28 Tada Gospod otvori usta magarici, te ona reče Valamu: Šta sam ti učinila, te me biješ već treći put?
22:29 A Valam reče magarici: Što mi prkosiš? Da imam mač u ruci, sad bih te ubio.
22:30 A magarica reče Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jašeš me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako učinila? A on reče: Nisi.
22:31 Tada Gospod otvori oči Valamu, koji ugleda anđela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim mačem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim.
22:32 I reče mu anđeo Gospodnji: Zašto si bio magaricu svoju već tri puta? Evo ja iziđoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji.
22:33 Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene već tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih već ubio, a nju bih ostavio u životu.
22:34 A Valam reče anđelu Gospodnjem: Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja ću se vratiti.
22:35 A anđeo Gospodnji reče Valamu: Idi s tim ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.
22:36 A kad ču Valak da ide Valam, iziđe mu na susret u grad moavski na međi arnonskoj nakraj međe.
22:37 I reče Valak Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zašto mi ne dođe? Eda li te ne mogu darivati?
22:38 A Valam reče Valaku: Evo sam došao k tebi; ali hoću li moći šta govoriti? Šta mi Bog metne u usta, ono ću govoriti.
22:39 I otide Valam s Valakom, i dođoše u grad Uzot.
22:40 I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji behu s njim.
22:41 A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda.
–
23:1 I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.
23:2 I učini Valak kako mu reče Valam; i prinese Valak s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i ovna.
23:3 Pa reče Valam Valaku: Stoj kod svoje žrtve paljenice; a ja idem eda bih se sreo s Gospodom, pa šta mi javi kazaću ti. I on otide sam.
23:4 I srete Bog Valama, a on mu reče: Sedam oltara spremnih, i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.
23:5 A Gospod metnu reči u usta Valamu, i reče vrati se k Valaku i tako mu reci.
23:6 I vrati se k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i svi knezovi moavski.
23:7 A on otvori priču svoju, i reče: Iz Arama dovede me Valak, car moavski s planine istočne, govoreći: Hodi, prokuni mi Jakova, hodi, naruži Izrailja.
23:8 Kako bih kleo onog koga ne kune Bog? Ili kako bih ružio onog koga Gospod ne ruži?
23:9 Jer svrh stena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj će narod nastavati sam, i s drugim narodima neće se pomešati.
23:10 Ko će izbrojati prah Jakovljev i broj od četvrti Izrailja? Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov!
23:11 Tada reče Valak Valamu: Šta to radiš od mene? Ja te dozvah da prokuneš neprijatelje moje, a gle, ti blagosiljaš jednako.
23:12 A on odgovori i reče: Zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?
23:13 Tada mu reče Valak: Hodi sa mnom na drugo mesto, odakle ćeš ga videti; samo mu kraj vidiš, a svega ga ne vidiš; prokuni mi ga odande.
23:14 I dovede ga u polje Zofim, navrh Fazge, i načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i ovna.
23:15 Tada Valam reče Valaku: Stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem onamo na susret Gospodu.
23:16 I srete Gospod Valama, i metnu mu reč u usta, i reče: Vrati se k Valaku, i tako govori.
23:17 I dođe k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i s njim knezovi moavski; i reče Valak: Šta veli Gospod?
23:18 A on otvori priču svoju, i reče: Ustani Valače, i poslušaj, čuj me sine Seforov!
23:19 Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?
23:20 Gle, primih da blagoslovim; jer je On blagoslovio, a ja neću poreći.
23:21 Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvlada.
23:22 Bog ga je izveo iz Misira, On mu je kao snaga jednorogova.
23:23 Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, što je učinio Bog.
23:24 Evo, narod će ustati kao silan lav, i kao lavić skočiće; neće leći dokle ne pojede lova i popije krvi pobijenih.
23:25 Tada reče Valak Valamu: Nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.
23:26 A Valam odgovori Valaku: Nisam li ti kazao da ću činiti šta mi god Gospod kaže?
23:27 A Valak reče Valamu: Hodi, odvešću te na drugo mesto; da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.
23:28 I odvede Valak Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.
23:29 I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.
23:30 I učini Valak kako reče Valam i prinese žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.
–
24:1 I videvši Valam da je Božja volja da blagosilja Izrailja, ne hte više ni ići kao pre po vračanje, nego se okrete licem k pustinji,
24:2 I podigavši oči svoje ugleda Izrailja gde stoji po plemenima svojim; i duh Božji dođe na nj.
24:3 I otvori priču svoju, i reče: Kaže Valam, sin Veorov; kaže čovek kome su otvorene oči.
24:4 Kaže onaj koji čuje reči Božje, koji vidi utvaru Svemogućeg, koji kad padne otvorene su mu oči:
24:5 Kako su lepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju!
24:6 Pružili su se kao potoci, kao vrtovi kraj reke, kao mirisava drveta koja je posadio Gospod, kao kedri na vodi.
24:7 Poteći će voda iz vedra njegovog, i seme će njegovo biti među velikim vodama, i car će se njegov podignuti svrh Agaga, i carstvo će se njegovo uzvisiti.
24:8 Bog ga je izveo iz Misira, i On mu je kao snaga jednorogova; poješće narode koji su mu neprijatelji, i kosti će njegove potrti, i strelama svojim postreljati ih.
24:9 Spustio se, leži kao lavić i kao ljuti lav; ko će ga probuditi? Ko tebe blagosilja, biće blagosloven; a ko tebe kune, biće proklet.
24:10 Tada se razgnevi Valak na Valama, i pljesnu se rukama, i reče Valak Valamu: Dozvah te da prokuneš neprijatelje moje, a ti si ih blagoslovio eto već tri puta.
24:11 Odlazi u svoje mesto; rekoh da ću te darivati, a eto Gospod ne da ti dara,
24:12 A Valam reče Valaku: Nisam li i poslanicima tvojim koje si poslao k meni rekao govoreći:
24:13 Da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reči Gospodnje da učinim šta dobro ili zlo od sebe; šta kaže Gospod ono ću kazati.
24:14 Ja sada evo idem k narodu svom, ali da ti kažem šta će taj narod učiniti narodu tvom najposle.
24:15 Potom otvori priču svoju, i reče: Kaže Valam sin Veorov, kaže čovek kome su otvorene oči,
24:16 Kaže koji čuje reči Božje, i zna znanje o Višnjem, i koji vidi utvaru Svemogućeg i kad padne otvorene su mu oči.
24:17 Vidim Ga, ali ne sad; gledam Ga, ali ne izbliza; izaći će zvezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove moavske i razoriti sve sinove sitove.
24:18 I Edoma će osvojiti i Sira će osvojiti neprijatelji njegovi; jer će Izrailj raditi junački.
24:19 I vladaće koji je od Jakova, i zatrće ostatak od grada.
24:20 A ugleda Amalika, otvori priču svoju, i reče: Amalik je početak narodima, ali će najposle propasti.
24:21 A ugledavši Keneja, otvori priču svoju, i reče: Tvrd ti je stan, i na steni si savio gnezdo svoje;
24:22 Ali će biti izagnan Kenej; Asur će ga zarobiti.
24:23 I opet otvori priču svoju, i reče: Jaoh! Ko će biti živ kad to učini Bog!
24:24 I lađe iz zemlje Kitimske doploviće i dosadiće Asircima i dosadiće Jevrejima; ali će i sami propasti.
24:25 Potom ustavši Valam otide, i vrati se u svoje mesto; i Valak otide svojim putem.
–
25:1 I življaše Izrailj u Sitimu, i narod stade činiti preljubu sa kćerima moavskim.
25:2 One pozivahu narod na žrtve svojih bogova, i narod jeđaše, i klanjaše se bogovima njihovim.
25:3 I Izrailj prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod na Izrailja.
25:4 I reče Gospod Mojsiju: Uzmi sve knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema suncu, da se odvrati gnev Gospodnji od Izrailja.
25:5 I reče Mojsije sudijama Izrailjevim: Pobijte svaki svoje koji su prionuli uz Velfegora.
25:6 I gle, jedan između sinova Izrailjevih dođe i dovede k braći svojoj jednu Madijanku na oči Mojsiju i na oči svemu zboru sinova Izrailjevih; a oni zaplakaše na vratima šatora od sastanka.
25:7 A kad to vide Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika, usta isred zbora i uze koplje u ruku;
25:8 I uđe za čovekom Izrailjcem u šator, i probode ih oboje, čoveka Izrailjca i onu ženu, kroz trbuh, i presta pogibija među sinovima Izrailjevim.
25:9 I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade.
25:10 Tada reče Gospod Mojsiju govoreći:
25:11 Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika odvrati gnev moj od sinova Izrailjevih otvorivši revnost za me među njima, da ne bih istrebio sinove Izrailjeve u revnosti svojoj.
25:12 Zato mu kaži: Evo dajem mu svoj zavet mirni.
25:13 I imaće on i seme njegovo nakon njega zavet sveštenstva večnog, jer revnova za Boga svog i očisti sinove Izrailjeve.
25:14 A čoveku Izrailjcu ubijenom, koji bi ubijen s Madijankom, beše ime Zamrije, sin Salmanov, knez od doma oca svog od plemena Simeunovog.
25:15 A ubijenoj ženi Madijani beše ime Hazvija, kći Sura kneza narodnog u domu oca svog među Madijanima.
25:16 I reče Gospod Mojsiju govoreći:
25:17 Zavojštite na Madijane, i bijte ih;
25:18 Jer oni zavojštiše na vas prevarama svojim, i pretvoriše vas Velfegorom i Hazvijom kćerju kneza madijanskog, sestrom svojom, koja bi ubijena u dan pogibije koja dođe s Fegora.
–
26:1 A posle te pogibije reče Gospod Mojsiju i Eleazaru, sinu Aronovom svešteniku govoreći:
26:2 Izbrojte sav zbor sinova Izrailjevih od dvadeset godina i više po domovima otaca njihovih, sve koji mogu ići na vojsku u Izrailju.
26:3 I reče im Mojsije i Eleazar sveštenik u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:
26:4 Da se izbroje od dvadeset godina i više, kako zapovedi Gospod Mojsiju i sinovima Izrailjevim, koji izađoše iz zemlje misirske.
26:5 Ruvim beše prvenac Izrailjev; a sinovi Ruvimovi: od Enoha porodica Enohova; od Faluja porodica Falujeva;
26:6 Od Asrona porodica Asronova, od Harmije porodica Harmijina.
26:7 To su porodice Ruvimove; a izbrojanih beše među njima četrdeset i tri hiljade i sedam stotina i trideset.
26:8 Sin Falujev beše Elijav.
26:9 A sinovi Elijavovi: Namuilo i Datan i Aviron. Ovaj Datan i ovaj Aviron koji behu od onih što se sazivahu na zbor, ustaše na Mojsija i Arona u buni Korejevoj, kad beše buna na Gospoda;
26:10 I zemlja otvorivši usta svoja proždre njih i Koreja, i izgibe ta gomila, i spali ih oganj dvesta i pedeset ljudi, koji postaše ugled.
26:11 A sinovi Korejevi ne pogiboše.
26:12 Sinovi Simeunovi po porodicama svojim: od Namuila porodica Namuilova; od Jamina porodica Jaminova; od Jahina porodica Jahinova;
26:13 Od Zare porodica Zarina, od Saula porodica Saulova.
26:14 To su porodice Simeunove; od njih beše dvadeset i dve hiljade i dve stotine.
26:15 A sinovi Gadovi po porodicama svojim: od Sifona porodica Sifonova; od Agija porodica Agijeva; od Sunija i porodica Sunijeva;
26:16 Od Azena porodica Azenova; od Irija porodica Irijeva;
26:17 Od Aroda porodica Arodova; od Arilija porodica Arilijeva.
26:18 To su porodice sinova Gadovih, a među njima beše izbrojanih četrdeset hiljada i pet stotina.
26:19 Sinovi Judini: Ir i Avnan; ali umreše Ir i Avnan u zemlji hananskoj.
26:20 Behu, pak, sinovi Judini po porodicama svojim: od Siloma porodica Silomova; od Faresa porodica Faresova; od Zare porodica Zarina.
26:21 A sinovi Faresovi behu: od Asrona porodica Asronova; od Jamuila porodica Jamuilova.
26:22 To su porodice Judine, a među njima beše izbrojanih sedamdeset i šest hiljada i pet stotina.
26:23 A sinovi Isaharovi po porodicama svojim: od Tole porodica Tolina; od Fuve porodica Fuvina;
26:24 Od Jasuva porodica Jasuvova; od Amrama porodica Amramova.
26:25 To su porodice Isaharove; a među njima beše izbrojanih šezdeset i četiri hiljade i tri stotine.
26:26 Sinovi Zavulonovi po porodicama svojim: od Sareda porodica Saredova, od Alona porodica Alonova, od Alila porodica Alilova.
26:27 To su porodice Zavulonove, a među njima beše izbrojanih šezdeset hiljada i pet stotina.
26:28 Sinovi Josifovi po porodicama svojim: Manasija i Jefrem;
26:29 Sinovi Manasijini: od Mahira porodica Mahirova, a Mahir rodi Galada, od kog je porodica Galadova.
26:30 Ovo su sinovi Galadovi; od Ahijezera porodica Ahijezerova; od Heleka porodica Helekova.
26:31 Od Esrila porodica Esrilova, od Sihema porodica Sihemova;
26:32 Od Simaera porodica Simaerova; od Ofera porodica Oferova;
26:33 A Salpad sin Oferov nemaše sinove nego kćeri, kojima su imena Mala i Nuja i Egla i Melha i Tersa.
26:34 To su porodice Manasijine, a od njih beše izbrojanih pedeset i dve hiljade i sedam stotina.
26:35 Sinovi, pak, Jefremovi po porodicama svojim: od Sutala porodica Sutalova; od Vehera porodica Veherova; od Tahana porodica Tahanova.
26:36 A ovo su sinovi Sutalovi: od Erana porodica Eranova.
26:37 To su porodice sinova Jefremovih; a među njima beše izbrojanih trideset i dve hiljade i pet stotina. To su sinovi Josifovi po porodicama svojim.
26:38 A sinovi Venijaminovi po porodicama svojim: od Vele porodica Velina; od Asvila porodica Asvilova; od Ahirama porodica Ahiramova;
26:39 Od Sufama porodica Sufamova; od Ufama porodica Ufamova.
26:40 A Velini sinovi behu: Ader i Naman; od Adera porodica Aderova; od Namana porodica Namanova.
26:41 To su sinovi Venijaminovi po porodicama svojim, a među njima beše izbrojanih četrdeset i pet hiljada i šest stotina.
26:42 A ovo su sinovi Danovi po porodicama svojim: od Sameja porodica Samejeva; to je rod Danov po porodicama svojim.
26:43 U svim porodicama Samejevim beše izbrojanih šezdeset i četiri hiljade i četiri stotine.
26:44 Sinovi Asirovi po porodicama svojim: od Jamina porodica Jaminova; od Jesuja porodica Jesujeva: od Verija porodica Verijina.
26:45 Sinovi Verijini: od Hovera porodica Hoverova; od Melhila porodica Melhilova.
26:46 A kćeri Asirovoj beše ime Sara.
26:47 To su porodice sinova Asirovih; a među njima beše izbrojanih pedeset i tri hiljade i četiri stotine.
26:48 Sinovi Neftalimovi po porodicama svojim: od Asila porodica Asilova; od Gunija porodica Gunijeva.
26:49 Od Jesera porodica Jeserova; od Selima porodica Selimova.
26:50 To je rod Neftalimov po porodicama svojim, a među njima beše izbrojanih četrdeset i pet hiljada i četiri stotine.
26:51 To su izbrojani među sinovima Izrailjevim, šest stotina i jedna hiljada i sedam stotina i trideset.
26:52 A Gospod reče Mojsiju govoreći:
26:53 Tim neka se podeli zemlja u nasledstvo prema broju imena;
26:54 Kojih ima više, podaj im veće nasledstvo, a kojih ima manje, njima manje; svi prema broju izbrojanih svojih neka imaju nasledstvo.
26:55 Ali žrebom neka se podeli zemlja: po imenima plemena otaca svojih neka dobiju nasledstvo.
26:56 Ždrebom neka se podeli svakome plemenu, bilo veliko ili malo.
26:57 A ovo su izbrojani između Levita po porodicama svojim: od Girsona porodica Girsonova; od Kata porodica Katova; od Merarija porodica Merarijeva.
26:58 Ovo su porodice Levijeve: porodica Lovenijeva, porodica Hevronova, porodica Melijeva, porodica Musijeva, porodica Korejeva. A Kat je rodeo Amrama.
26:59 A ime je ženi Amramovoj Johaveda, kći Levijeva, koja mu se rodila u Misiru; a ona rodi Amramu Arona i Mojsija, i Mariju sestru njihovu.
26:60 A Aronu se rodi Nadav i Avijud i Eleazar i Itamar.
26:61 Ali Nadav i Avijud pogiboše kad prinesoše tuđ oganj pred Gospodom.
26:62 I beše ih izbrojanih dvadeset i tri hiljade, svega muškinja od jednog meseca i više; i ne biše brojani među sinove Izrailjeve, jer im nije dano nasledstvo među sinovima Izrailjevim
26:63 To su izbrojani, kad Mojsije i Eleazar sveštenik izbrojaše sinove Izrailjeve u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.
26:64 A među njima ne beše nijedan od onih koje izbrojaše Mojsije i Aron, sveštenik, kad brojaše sinove Izrailjeve u pustinji sinajskoj.
26:65 Jer Gospod beše rekao za njih: Pomreće u pustinji. I ne osta ih ni jedan osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa sina Navinog.
–
27:1 Tada dođoše kćeri Salpada, sina Ofera sina Galada sina Mahira sina Manasijinog, od plemena Manasije sina Josifovog, a imena im behu Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa.
27:2 I stadoše pred Mojsija i pred Eleazara sveštenika i ped knezove i sav zbor na vratima šatora od sastanka, i rekoše:
27:3 Otac naš umre u pustinji, ali ne beše u društvu s onima koji se pobuniše na Gospoda u buni Korejevoj, nego umre od greha svog, a ne ostavi sinova.
27:4 Zašto da se istrebi ime oca našeg iz porodice njegove zato što nije imao sina? Daj nam nasledstvo među braćom oca našeg.
27:5 I iznese Mojsije stvar njihovu pred Gospoda.
27:6 A Gospod reče Mojsiju govoreći:
27:7 Pravo govore, kćeri Salpadove; podaj im pravo da imaju nasledstvo među braćom oca svog, i prinesi nasledstvo oca njihovog na njih.
27:8 A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Kad ko umre, a nema sina, onda prenesite nasledstvo njegovo na kćer njegovu;
27:9 Ako li ni kćeri nema, onda podajte nasledstvo njegovo braći njegovoj;
27:10 Ako li ni braće nema, onda podajte nasledstvo njegovo braći oca njegovog;
27:11 Ako li nema ni braću očevu, onda podajte nasledstvo njegovo onome ko mu je najbliži u rodu njegovom, i neka je njegovo. I to neka bude sinovima Izrailjevim zakon za suđenje, kako zapovedi Gospod Mojsiju.
27:12 Još reče Gospod Mojsiju: Iziđi na goru ovu avarimsku, i vidi zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim.
27:13 I kad je vidiš, pribraćeš se k rodu svom i ti, kao što se pribrao Aron, brat tvoj.
27:14 Jer ne poslušaste reči moje u pustinji Sinu u svađi narodnoj, kad je trebalo da me proslavite na vodi pred očima njihovim. To je voda od svađe u Kadisu u pustinji Sinu.
27:15 I reče Mojsije Gospodu govoreći:
27:16 Gospode Bože duhovima i svakom telu, postavi čoveka nad ovim zborom,
27:17 Koji će izlaziti pred njima i koji će dolaziti pred njima, koji će ih izvoditi i opet dovoditi, da ne bi bio zbor Gospodnji kao ovce koje nemaju pastira.
27:18 A Gospod reče Mojsiju: Uzmi k sebi Isusa sina Navinog, čoveka u kome je duh moj, i metni ruku svoju na nj,
27:19 I izvedi ga pred Eleazara sveštenika i pred sav zbor, i podaj mu zapovesti pred njima.
27:20 I podaj mu od slave svoje, da ga sluša sav zbor sinova Izrailjevih.
27:21 I neka staje pred Eleazara sveštenika da ga pita za sud Urim pred Gospodom; po zapovesti Njegovoj neka polaze i po zapovesti Njegovoj neka dolaze on i svi sinovi Izrailjevi s njim i sav zbor.
27:22 I učini Mojsije kako mu zapovedi Gospod; i uzevši Isusa postavi ga pred Eleazara sveštenika i pred sav zbor.
27:23 I metnu ruke svoje na nj, i dade mu zapovesti, kako beše zapovedio Gospod preko Mojsija.
–
28:1 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
28:2 Zapovedi sinovima Izrailjevim, i reci im: Prinose moje, hleb moj, žrtve što mi se sažižu za ugodni miris, pazite da mi prinosite na vreme.
28:3 Reci im dakle: Ovo je žrtva ognjena što ćete prinositi Gospodu: dva jagnjeta od godine zdrava, svaki dan na žrtvu paljenicu bez prestanka.
28:4 Jedno jagnje prinesi ujutru, a drugo jagnje prinesi uveče.
28:5 I desetinu efe belog brašna za dar smešanog s četvrtinom ina čistog ulja.
28:6 To je žrtva paljenica svagdašnja, koja bi prinesena na gori sinajskoj za miris ugodni, žrtva ognjena Gospodu.
28:7 I naliv njen da bude četvrt ina na svako jagnje; u svetinji prinosi naliv dobrog pića Gospodu.
28:8 A drugo jagnje prinesi uveče; dar kao ujutru i naliv njegov prinesi za žrtvu ognjenu, za ugodni miris Gospodu.
28:9 A u subotu dva jagnjeta od godine zdrava, i dve desetine belog brašna smešanog s uljem za dar s nalivom njegovim.
28:10 To je subotna žrtva paljenica svake subote, osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog.
28:11 I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu, po dva teleta i jednog ovna i sedam jaganjaca od godine zdravih;
28:12 I tri desetine belog brašna pomešanog s uljem za dar na svako tele, i dve desetine belog brašna pomešanog s uljem za dar na ovna;
28:13 I po jednu desetinu belog brašna pomešanog s uljem za dar na svako jagnje; to je žrtva paljenica na ugodni miris, žrtva ognjena Gospodu.
28:14 A naliv njihov da bude vina po ina na tele, trećina ina na ovna, i četvrt ina na jagnje. To je žrtva paljenica u početak meseca, svakog meseca u godini.
28:15 I jarca jednog za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice, prinosite Gospodu s nalivom njegovim.
28:16 A prvog meseca četrnaesti dan da je pasha Gospodu;
28:17 A petnaesti dan tog meseca praznik: sedam dana jedite presne hlebove.
28:18 Prvi dan neka je sabor sveti; nikakav posao ropski ne radite.
28:19 Nego prinesite Gospodu žrtvu paljenicu, dva teleta i jednog ovna i sedam jaganjaca od godine, sve da vam je zdravo;
28:20 A dar uz njih belog brašna pomešanog s uljem tri desetine uza svako tele i dve desetine uz ovna prinesite.
28:21 Po jednu desetinu prinesite uza svako jagnje od onih sedam jaganjaca;
28:22 I jednog jarca za greh, radi očišćenja vašeg.
28:23 To prinesite osim jutarnje žrtve paljenice, koja je žrtva svagdašnja.
28:24 Tako prinosite svaki dan za onih sedam dana, da bude jelo, žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu, osim svagdašnje žrtve paljenice i njen naliv prinosite.
28:25 I sedmi dan da imate sveti sabor; posao ropski nijedan ne radite.
28:26 I na dan prvina, kad prinosite nov dar Gospodu posle svojih nedelja, da imate sabor sveti, nijedan posao ropski ne radite;
28:27 Nego prinesite žrtvu paljenicu za ugodni miris Gospodu, dva teleta, jednog ovna sedam jaganjaca od godine;
28:28 I dar uz njih: belog brašna pomešanog s uljem po tri desetine uz tele, dve desetine uz ovna,
28:29 Po jednu desetinu uza svako jagnje od onih sedam jaganjaca;
28:30 Jednog jarca, radi očišćenja vašeg.
28:31 Prinesite to, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog; a sve neka vam je zdravo s nalivom svojim.
–
29:1 A sedmog meseca prvi dan da imate sveti sabor; posao ropski nijedan ne radite; to da vam je trubni dan.
29:2 I prinesite žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu, jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine zdravih;
29:3 A dar uz njih belog brašna smešanog s uljem tri desetine uz tele i dve desetine uz ovna,
29:4 I po jednu desetinu uz svako jagnje od sedam jaganjaca;
29:5 I jednog jarca za greh, radi očišćenja vašeg;
29:6 Osim žrtve paljenice u početku meseca i dara njenog, i osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njihovih po uredbi njihovoj, za miris ugodni, za žrtvu ognjenu Gospodu.
29:7 I deseti dan tog meseca sedmog da imate sveti sabor; i mučite duše svoje; ne radite nikakav posao;
29:8 Nego prinesite Gospodu za miris ugodni žrtvu paljenicu, jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine, a neka vam je zdravo;
29:9 I dar uz njih belog brašna pomešanog s uljem tri desetine uz tele, dve desetine uz ovna,
29:10 Po jednu desetinu uza svako jagnje od onih sedam jaganjaca;
29:11 Jarca jednog za greh, osim žrtve za greh radi očišćenja, i osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njihovih.
29:12 I petnaesti dan tog meseca sedmog da imate sveti sabor; nijedan posao ropski ne radite; nego praznujte praznik Gospodu sedam dana.
29:13 I prinesite žrtvu paljenicu, ognjenu žrtvu za ugodni miris Gospodu, trinaest telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, a neka su zdravi;
29:14 I dar uz njih brašna belog smešana s uljem po tri desetine uza svako tele od trinaest telaca, po dve desetine uza svakog ovna od ona dva ovna,
29:15 I po jednu desetinu uza svako jagnje od onih četrnaest jaganjaca;
29:16 I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:17 A drugi dan dvanaest telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih,
29:18 I dar njihov i naliv njihov, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:19 I jarca jednog za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:20 A treći dan jedanaest telaca, dva ovna i četrnaest jaganjaca od godine zdravih;
29:21 I darove njihove i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:22 I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:23 A četvrti dan deset telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih;
29:24 I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:25 I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:26 A peti dan devet telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih;
29:27 I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:28 I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:29 A šesti dan osam telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih,
29:30 I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:31 I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:32 A sedmi dan sedam telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih,
29:33 I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:34 I jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:35 A osmi dan da vam je praznik; nijedan posao ropski ne radite.
29:36 Nego prinesite žrtvu paljenicu, žrtvu ognjenu za ugodni miris Gospodu, jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine zdravih.
29:37 I dar njihov i nalive njihove, uz tele, uz ovna i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uređeno;
29:38 I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.
29:39 To prinosite Gospodu na praznike svoje, osim onog što biste po zavetu ili od svoje volje prineli za žrtve paljenice ili darove ili nalive ili žrtve zahvalne.
–
30:1 I kaza Mojsije sinovima Izrailjevim sve što zapovedi Gospod.
30:2 I reče Mojsije knezovima od plemena sinova Izrailjevih govoreći: Ovo je zapovedio Gospod.
30:3 Kad koji čovek učini zavet Gospodu, ili se zakune vezavši se dušom svojom, neka ne pogazi reči svoje, nego neka učini sve što izađe iz usta njegovih.
30:4 A kad žena učini zavet Gospodu ili se veže u mladosti svojoj, dokle je u kući oca svog,
30:5 I čuje otac njen za zavet njen ili kako se vezala dušom svojom, pa joj otac ne reče ništa, onda da su tvrdi svi zaveti njeni, i sve čim je vezala dušu svoju da je tvrdo.
30:6 Ako li otac njen poreče to onaj dan kad čuje, zaveti njeni i čim je god vezala dušu svoju, ništa da nije tvrdo; i Gospod će joj oprostiti, jer otac njen poreče.
30:7 Ako li se uda pa ima na sebi zavet ili izreče šta na usta svoja čim bi se vezala,
30:8 A muž njen čuvši ne reče joj ništa onaj dan kad čuje, onda da su tvrdi zaveti njeni, i tvrdo da je sve čim je vezala dušu svoju.
30:9 Ako li muž njen kad čuje onaj dan poreče, ukida se zavet koji je bio na njoj ili što je izrekla na usta svoja te se vezala; i Gospod će joj oprostiti.
30:10 A zavet koji učini udovica ili puštenica, i sve čim veže dušu svoju, da joj je tvrdo.
30:11 Ali ako bude u kući muža svog učinila zavet i za šta vezala dušu svoju zakletvom,
30:12 I muž njen čuvši oćuti i ne poreče, tada da su tvrdi svi zaveti njeni, i da je tvrdo sve za šta je vezala dušu svoju.
30:13 Ako li to poreče muž njen onaj dan kad čuje, svaki zavet koji bi izašao iz usta njenih i sve čim bi vezala dušu svoju da nije tvrdo; muž je njen porekao, i Gospod će joj oprostiti.
30:14 Svaki zavet i sve za šta bi se vezala zakletvom da muči dušu svoju, muž njen potvrđuje i ukida.
30:15 Ako bi muž njen od dana do dana ćutao, onda potvrđuje sve zavete njene i sve za šta bi se vezala; potvrđuje, jer joj ne poreče u onaj dan kad ču.
30:16 Ako li poreče pošto čuje, sam će nositi greh njen.
30:17 Ovo su naredbe, koje zapovedi Gospod Mojsiju za muža i ženu, za oca i kćer u mladosti njenoj, dokle je u kući oca svog.
–
31:1 Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
31:2 Osveti sinove Izrailjeve na Madijanima, pa ćeš se onda pribrati k rodu svom.
31:3 I Mojsije reče narodu govoreći: Opremite između sebe ljude na vojsku da idu na Madijane da učine osvetu Gospodnju na Madijanima,
31:4 Po hiljadu od plemena, od svakog plemena Izrailjevog opremite na vojsku.
31:5 I dadoše od hiljada Izrailjevih po hiljadu od svakog plemena, dvanaest hiljada opremiše na vojsku.
31:6 I posla Mojsije po hiljadu od svakog plemena na vojsku, i s njima Finesa, sina Eleazara sveštenika, i u njega behu sudovi sveti i trube.
31:7 I zavojštiše na Madijane, kako zapovedi Gospod Mojsiju, i pobiše sve muškinje.
31:8 Pobiše i careve madijanske, s drugima koje im pobiše, Evina i Rokoma i Sura i Ura i Rovoka, pet careva madijanskih, i Valama sina Veorovog ubiše mačem.
31:9 I zarobiše sinovi Izrailjevi žene Madijanke i decu njihovu, i zapleniše svu stoku njihovu, krupnu i sitnu, i sve blago njihovo.
31:10 A mesta njihova u kojima življahu i gradove njihove sve popališe ognjem.
31:11 I sve roblje i sav plen, ljude i stoku, uzeše;
31:12 I povedoše k Mojsiju i Eleazaru svešteniku i ka zboru sinova Izrailjevih, i roblje i ostali plen i dobit u logor na polju moavskom, koje je na Jordanu prema Jerihonu.
31:13 A Mojsije i Eleazar sveštenik i svi knezovi od zbora iziđoše im na susret iz logora.
31:14 I Mojsije se razgnevi na vojvode, na hiljadnike i stotinare, koji se vraćahu s vojske;
31:15 I reče im Mojsije: A što ostaviste u životu sve žene?
31:16 Ta one po reči Valamovoj navratiše sinove Izrailjeve da zgreše Gospodu s Fegora, te dođe ona pogibija na narod Gospodnji.
31:17 Zato sada pobijte svu decu mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka.
31:18 A devojke, koje ne poznaše čoveka, ostavite u životu.
31:19 A vi ostanite izvan logora sedam dana; svaki koji je ubio koga i koji se dotakao ubijenoga očistite se treći dan i sedmi dan, sebe i roblje svoje.
31:20 I sve haljine i sve stvari kožne i sve što je od kostreti i sve sudove drvene očistite.
31:21 I reče Eleazar sveštenik vojnicima, koji behu išli na vojsku: Ovo je naredba i zakon što je Gospod zapovedio Mojsiju:
31:22 Zlato, srebro, bronzu, gvožđe, kositer i olovo,
31:23 Šta god podnosi vatru, propustite kroz vatru, i očistiće se, ali pošto se očisti vodom očišćenja; a šta god ne podnosi vatru, propustite kroz vodu.
31:24 I operite haljine svoje sedmi dan, i bićete čisti; i onda ćete ući u logor.
31:25 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
31:26 Izbroj sve što je zaplenjeno, ljude i stoku, ti i Eleazar sveštenik i poglavari od plemena narodnih.
31:27 I razdeli sve zaplenjeno na dvoje: na vojnike koji su išli na vojsku i na sav zbor.
31:28 I uzmi deo za Gospoda od vojnika koji su išli na vojsku, po jednu dušu od pedeset, i od ljudi i od goveda i od magaraca i od ovaca.
31:29 Od njihove polovine to uzmite, i podajte Eleazaru svešteniku za prinos Gospodu.
31:30 I od polovine koja dopade sinovima Izrailjevim uzmi po jedno od pedeset, i od ljudi i od goveda i od magaraca i od ovaca i od svake stoke, i to podaj Levitima koji rade šta treba za šator Gospodnji.
31:31 I učini Mojsije i Eleazar sveštenik kako zapovedi Gospod Mojsiju.
31:32 I beše plena, što osta od plena koji zapleni vojska: šest stotina i sedamdeset i pet hiljada ovaca,
31:33 I sedamdeset i dve hiljade goveda,
31:34 I šezdeset i jedna hiljada magaraca,
31:35 I ženskinja što ne beše poznalo čoveka, svega trideset i dve hiljade duša.
31:36 A u polovini, u delu onih koji behu išli na vojsku, beše na broj tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,
31:37 A od toga deo Gospodu beše šest stotina i sedamdeset i pet ovaca:
31:38 I trideset i šest hiljada goveda, a od toga deo Gospodu sedamdeset i dva;
31:39 I trideset hiljada i pet stotina magaraca, a od toga deo Gospodu šezdeset i jedan;
31:40 I šesnaest hiljada duša ljudskih, a od toga deo Gospodu trideset i dve duše.
31:41 I dade Mojsije Eleazaru svešteniku deo za prinos Gospodu, kao što mu zapovedi Gospod.
31:42 A od druge polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, koju uze Mojsije od ljudi koji behu išli na vojsku,
31:43 A i u toj polovini, koja dopade zboru, beše tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,
31:44 Trideset i šest hiljada goveda,
31:45 Trideset hiljada i pet stotina magaraca,
31:46 I šesnaest hiljada duša ljudskih.
31:47 Od te polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, uze Mojsije po jedno od pedeset, i od ljudi i od stoke, i dade Levitima koji rade šta treba za šator Gospodnji, kao što mu Gospod zapovedi,
31:48 I pristupiše k Mojsiju vojvode, hiljadnici i stotinari,
31:49 I rekoše mu: Sluge tvoje prebrojaše vojnike koji behu pod našom rukom, i nijednog nije manje.
31:50 Zato prinosimo Gospodu prinos, svaki što je ko zadobio, zlatnih zaklada, kopača, narukvica, prstena, obodaca i lančića, da bi se očistile duše naše pred Gospodom.
31:51 I uze Mojsije i Eleazar sveštenik od njih zlato, svakojake zaklade.
31:52 A beše svega zlata prinesenog, što prinesoše Mojsiju hiljadnici i stotinari, šesnaest hiljada i sedam stotina i pedeset sikala.
31:53 A vojnici zadržaše sebi šta koji beše zaplenio.
31:54 I uzevši Mojsije i Eleazar zlato od hiljadnika i stotinara, unesoše ga u šator od sastanka za spomen sinovima Izrailjevim pred Gospodom.
–
32:1 A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i videše zemlju jazirsku i zemlju galadsku da je dobra za stoku.
32:2 I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreći:
32:3 Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean,
32:4 Ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke.
32:5 Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u nasledstvo, nemoj nas voditi preko Jordana.
32:6 A Mojsije reče sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim: Braća će vaša ići na vojsku, a vi hoćete ovde da ostanete?
32:7 Zašto obarate srce sinovima Izrailjevim da ne pređu u zemlju koju im je dao Gospod?
32:8 Tako su učinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varnije da uhode zemlju;
32:9 I otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevim da ne idu u zemlju koju im dade Gospod;
32:10 I razgnevi se onda Gospod, i zakle se govoreći:
32:11 Neće ti ljudi koji izađoše iz Misira, od dvadeset godina i više, videti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvim,
32:12 Osim Haleva, sina Jefonijinog Kenezeja i Isusa sina Navinog, jer se sasvim držaše Gospoda.
32:13 I razgnevi se Gospod na Izrailja, i učini te se potucaše po pustinji četrdeset godina, dokle ne pomre sav onaj naraštaj koji činjaše zlo pred Gospodom.
32:14 A vi sada izađoste na mesto otaca svojih, rod grešnih ljudi, da umnožavate žestinu gneva Gospodnjeg na Izrailja.
32:15 Ako se odvratite od njega, On će ga još ostaviti u pustinji, i tako ćete upropastiti sav onaj narod.
32:16 A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: Mi smo radi samo torove načiniti ovde za stada svoja i gradove za decu svoju.
32:17 A sami ćemo naoružani junački poći pred sinovima Izrailjevim, dokle ih ne odvedemo na njihovo mesto; a naša deca neka stoje u gradovima tvrdim radi stanovnika te zemlje.
32:18 Nećemo se vratiti kućama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje nasledstvo.
32:19 Niti ćemo uzeti nasledstva s njima s one strane Jordana ni dalje, ako nam dopadne nasledstvo s ove strane Jordana prema istoku.
32:20 Tada im reče Mojsije; ako ćete učiniti tako i ići pod oružjem pred Gospodom na vojsku,
32:21 Ako svaki od vas pod oružjem pređe preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otera ispred sebe neprijatelja svojih,
32:22 I dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgrešite Gospodu ni Izrailju, onda će ova zemlja pripasti vama u nasledstvo pred Gospodom.
32:23 Ako li ne učinite tako, gle, zgrešićete Gospodu, i znajte da će vas greh vaš stići.
32:24 Gradite sebi gradove za decu svoju i torove za stoku svoju; i šta je izašlo iz usta vaših, učinite.
32:25 I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: Sluge će tvoje učiniti kako gospodar naš zapoveda.
32:26 Deca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovde će ostati u gradovima galadskim;
32:27 A sluge će tvoje preći svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš.
32:28 Tada Mojsije zapovedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinom i glavarima od domova otačkih među sinovima Izrailjevim,
32:29 I reče im: Ako pređu sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju galadsku u nasledstvo.
32:30 Ako li ne pređu s vama pod oružjem, onda neka im bude nasledstvo među vama u zemlji hananskoj.
32:31 I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: Kako je Gospod kazao slugama tvojim tako ćemo učiniti.
32:32 Preći ćemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju hanansku, a naše nasledstvo da bude s ove strane Jordana.
32:33 I dade Mojsije sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim i polovini plemena Manasije sina Josifovog carstvo Siona, cara amorejskog i carstvo Oga, cara vasanskog, zemlju i gradove po međama njenim, gradove one zemlje unaokolo.
32:34 I sagradiše sinovi Gadovi Devon i Atarot i Aroir.
32:35 I Atrot-Sofan i Jazir i Jogveju,
32:36 I Vet-Nimru i Vet-Aran, gradove tvrde, i torove za stoku.
32:37 A sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon i Elealiju i Kirijatajim,
32:38 I Navon i Valmeon predenuvši im imena, i Sivmu; i nadeše druga imena gradovima koje sagradiše.
32:39 A sinovi Mahira, sina Manasijinog otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji behu onde.
32:40 I Mojsije dade Galad Mahiru sinu Manasijinom, koji se onde naseli.
32:41 I Jair, sin Manasijin otide i uze sela njihova i prozva ih sela Jairova.
32:42 I Navav otide i uze Kenat sa selima njegovim, i prozva ga Navav po imenu svom.
–
33:1 Ovo su putevi sinova Izrailjevih kad izađoše iz zemlje misirske u četama svojim pod upravom Mojsijevom i Aronovom.
33:2 I Mojsije popisa kako iziđoše i gde stajaše po zapovesti Gospodnjoj; i ovo su putevi njihovi kako putovaše.
33:3 Pođoše iz Ramese prvog meseca petnaesti dan, sutradan posle pashe, i iziđoše sinovi Izrailjevi rukom podignutom pred očima svih Misiraca.
33:4 A Misirci pogrebavahu prvence koje pobi Gospod među njima, kad i na bogovima njihovim izvrši Gospod sudove.
33:5 I otišavši sinovi Izrailjevi iz Ramese stadoše u logor u Sohotu.
33:6 A iz Sohota otišavši stadoše u logor u Etamu, koji je na kraj pustinje.
33:7 A iz Etame otišavši saviše k Irotu, koji je prema Velsefonu i stadoše u logor pred Magdalom.
33:8 A od Irota otišavši pređoše preko mora u pustinju, i išavši tri dana preko pustinje Etama stadoše u logor u Meri.
33:9 A iz Mere otišavši dođoše u Elim, gde beše dvanaest studenaca i sedamdeset palmovih drveta, i onde stadoše u logor.
33:10 A iz Elima otišavši stadoše u logor kod Crvenog Mora.
33:11 I otišavši od Crvenog Mora stadoše u logor u pustinji Sinu.
33:12 A iz pustinje Sina otišavši stadoše u logor u Rafaku.
33:13 A iz Rafaka otišavši stadoše u logor u Elusu.
33:14 A iz Elusa otišavši stadoše u logor u Rafidinu, gde nemaše narod vode da pije.
33:15 A iz Rafidina otišavši stadoše u logor u pustinji sinajskoj.
33:16 A iz pustinje sinajske otišavši stadoše u logor u Kivrot-Atavi.
33:17 A iz Kivrot-Atave otišavši stadoše u logor u Asirotu.
33:18 A iz Asirota otišavši stadoše u logor u Ratamu.
33:19 A iz Ratama otišavši stadoše u logor u Remnon-Faresu.
33:20 A iz Remnon-Faresa otišavši stadoše u logor u Lemvonu.
33:21 A iz Lemvona otišavši stadoše u logor u Resanu.
33:22 A iz Resana otišavši stadoše u logor u Makelatu.
33:23 A iz Makelata otišavši stadoše u logor kod gore Safera.
33:24 A od gore Safera otišavši stadoše u logor u Haradu.
33:25 A iz Harada otišavši stadoše u logor u Makidotu.
33:26 A iz Makidota otišavši stadoše u logor u Katatu.
33:27 A iz Katata otišavši stadoše u logor u Taratu.
33:28 A iz Tarata otišavši stadoše u logor u Meteku.
33:29 A iz Meteka otišavši stadoše u logor u Aselmonu.
33:30 A iz Aselmona otišavši stadoše u logor u Mosirotu.
33:31 A iz Mosirota otišavši stadoše u logor u Vanakanu.
33:32 A iz Vanakana otišavši stadoše u logor na planini Gadadu.
33:33 A sa planine Gadada otišavši stadoše u logor u Etavati.
33:34 A iz Etavate otišavši stadoše u logor i Evronu.
33:35 A iz Evrona otišavši stadoše u logor u Gesion-Gaveru.
33:36 A iz Gesion-Gavera otišavši stadoše u logor u pustinji Sinu, a to je Kadis.
33:37 A iz Kadisa otišavši stadoše u logor kod gore Ora ne međi zemlje edomske.
33:38 I iziđe Aron sveštenik na goru Or po zapovesti Gospodnjoj, i umre onde četrdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje misirske, prvi dan petog meseca.
33:39 A Aronu beše sto i dvadeset i tri godine kad umre na gori Oru.
33:40 Tada ču Hananej, car aradski, koji življaše na jugu u zemlji hananskoj, da idu sinovi Izrailjevi.
33:41 Potom otišavši od gore Ora stadoše u logor u Selmonu.
33:42 A iz Selmona otišavši stadoše u logor u Finonu.
33:43 A iz Finona otišavši stadoše u logor u Ovotu.
33:44 A iz Ovota otišavši stadoše u logor na humovima avarimskim na međi moavskoj.
33:45 A od tih humova otišavši stadoše u logor u Devon-Gadu.
33:46 A iz Devon-Gada otišavši stadoše u logor u Gelmon-Devlataimu.
33:47 A iz Gelmon-Devlataima otišavši stadoše u logor u planinama avarimskim prema Navavu.
33:48 A iz planina avarimskih otišavši stadoše u logor u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.
33:49 I stajahu u logoru kraj Jordana od Esimota do Vel-Satima u polju moavskom.
33:50 I reče Gospod Mojsiju u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:
33:51 Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Kad pređete preko Jordana u zemlju hanansku,
33:52 Oterajte od sebe sve koji žive u onoj zemlji, i potrite sve slike njihove rezane, i sve slike njihove livene potrite, i sve visine njihove oborite.
33:53 A kad ih isterate iz zemlje, naselite se u njoj; jer sam vama dao onu zemlju da je vaša.
33:54 I razdelite je u nasledstvo žrebom na porodice svoje; kojih ima više, njima veće nasledstvo podajte; a kojih ima manje, njima podajte manje nasledstvo; koje mesto kome žrebom dopadne, ono neka mu bude; na plemena otaca svojih razdelite nasledstvo.
33:55 Ako li ne oterate od sebe onih koji žive u onoj zemlji, onda će oni koje ostavite biti trnje očima vašim i ostani vašim bokovima, i pakostiće vam u zemlji u kojoj ćete živeti.
33:56 I šta sam mislio učiniti njima, učiniću vama.
–
34:1 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
34:2 Zapovedi sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dođete u zemlju hanansku, ta će vam zemlja pripasti u nasledstvo, zemlja hananska s međama svojim.
34:3 Južni kraj da vam je od pustinje Sina, uz među edomsku, i da vam je južna međa od brega slanog mora na istok;
34:4 I ta međa neka se savije od juga k Akravimu i ide do Sina, i neka se pruži od juga preko Kadis-Varnije, a otuda neka iziđe na selo Adar i ide do Aselmona;
34:5 Potom neka se savije ta međa od Aselmona do potoka misirskog i ide do mora.
34:6 A zapadna međa da vam bude veliko more; to da vam je zapadna međa.
34:7 A severna međa ovo da vam bude: od velikog mora povucite sebi među do gore Ora;
34:8 A od gore Ora povucite sebi među kako se ide u Emat, i ta međa neka ide na Sedad;
34:9 I neka ide ta međa do Zefrona, i kraj neka joj bude kod sela Enana, to da vam bude severna međa.
34:10 A s istoka povucite sebi među od sela Enana do Sefama;
34:11 A od Sefama neka ide ta međa k Rivli, s istoka Ainu, i neka ide dalje ta međa dokle dođe do mora Hinerota k istoku;
34:12 I neka se spusti ta međa ka Jordanu, i neka izađe na slano more. Ta će zemlja biti vaša s međama svojim unaokolo.
34:13 I kaza Mojsije sinovima Izrailjevim govoreći: To je zemlja koju ćete dobiti u nasledstvo žrebom, za koju je zapovedio Gospod da je dobije devet plemena i po.
34:14 Jer pleme sinova Ruvimovih po porodicama otaca svojih, i pleme sinova Gadovih po porodicama otaca svojih, i polovina plemena Manasijinog primiše svoje nasledstvo.
34:15 Ova dva plemena i po primiše nasledstvo svoje s ovu stranu Jordana prema Jerihonu s istočne strane.
34:16 Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
34:17 Ovo su imena ljudi koji će vam razdeliti u nasledstvo zemlju: Eleazar sveštenik i Isus sin Navin.
34:18 I po jednog kneza iz svakog plemena uzmite da deli zemlju.
34:19 A ovo su imena tih ljudi: od plemena Judinog Halev sin Jefonijin,
34:20 Od plemena sinova Simeunovih Samuilo sin Emijudov,
34:21 Od plemena Venijaminovog Eldad sin Haslonov,
34:22 Od plemena sinova Danovih knez Vokor sin Jeklinov,
34:23 Od sinova Josifovih: od plemena sinova Manasijinih knez Anilo sin Sufidov,
34:24 Od plemena sinova Jefremovih, knez Kamuilo sin Saftanov,
34:25 Od plemena sinova Zavulonovih knez Elisafan sin Harnahov,
34:26 Od plemena sinova Isaharovih knez Faltilo sin Ozainov,
34:27 Od plemena sinova Asirovih knez Ahior sin Selemijin,
34:28 I od plemena Neftalimovog knez Fadailo sin Amijudov.
34:29 Ovima zapovedi Gospod da razdele nasledstvo sinovima Izrailjevim u zemlji hananskoj.
–
35:1 Još reče Gospod Mojsiju u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:
35:2 Zapovedi sinovima Izrailjevim neka dadu od nasledstva svog Levitima gradove, gde će živeti; i podgrađa oko gradova podajte im,
35:3 Da u gradovima žive, a u podgrađima njihovim da im stoji stoka i imanje njihovo i sve životinje njihove.
35:4 A podgrađa koja date Levitima neka budu na hiljadu lakata daleko od zidova gradskih unaokolo.
35:5 Zato izmerite iza svakog grada na istok dve hiljade lakata, i na jug dve hiljade lakata, i na zapad dve hiljade lakata, i na sever dve hiljade lakata, tako da grad bude u sredi. Tolika neka budu podgrađa njihova.
35:6 A od gradova koje date Levitima odvojte šest gradova za utočište, da onamo uteče ko bi koga ubio; i osim njih podajte im četrdeset i dva grada.
35:7 Svega gradova, koje ćete dati Levitima da bude četrdeset i osam gradova, svaki sa svojim podgrađem.
35:8 A tih gradova što ćete dati od nasledstva sinova Izrailjevih, od onih koji imaju više podajte više, a od onih koji imaju manje podajte manje; svaki prema nasledstvu koje će imati neka da od svojih gradova Levitima.
35:9 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
35:10 Reci sinovima Izrailjevim i kaži im: Kad pređete preko Jordana u zemlju hanansku,
35:11 Od gradova koji vam dopadnu odvojte gradove za utočište da u njih uteče krvnik koji ubije koga nehotice.
35:12 I ti će vam gradovi biti utočišta od osvetnika, da ne pogine krvnik dokle ne stane na sud pred zbor.
35:13 I tako od tih gradova koje date šest gradova biće vam utočišta.
35:14 Tri takva grada podajte s ove strane Jordana, a tri grada podajte u zemlji hananskoj, ti gradovi neka budu utočišta.
35:15 Sinovima Izrailjevim i došljaku i strancu, koji se bavi među njima, neka tih šest gradova budu utočišta, da uteče u njih ko god ubije koga nehotice.
35:16 Ali ako gvožđem udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.
35:17 I ako kamenom iz ruke, od kog može čovek poginuti, udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.
35:18 Ili ako drvetom iz ruke, od kog može čovek poginuti, udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.
35:19 Osvetnik neka pogubi krvnika; kad ga udesi, neka ga pogubi.
35:20 Ako ga iz mržnje turi, ili se baci čim na nj navalice, te onaj umre,
35:21 Ili ako ga iz neprijateljstva udari rukom, te onaj umre, neka se pogubi takav ubica, krvnik je; osvetnik neka pogubi tog krvnika kad ga udesi.
35:22 Ako li ga nehotice turi bez neprijateljstva, ili se baci na nj čim nehotice,
35:23 Ili kamenom od kog može čovek poginuti, ako se baci na nj nehotice, te onaj umre, a nije mu neprijatelj, niti mu traži zla,
35:24 Tada da sudi zbor između ubice i osvetnika po ovom zakonu.
35:25 I zbor neka izbavi krvnika iz ruke osvetnikove i vrati ga u utočište njegovo, kuda je utekao, i onde neka ostane dokle ne umre poglavar sveštenički, koji je pomazan svetim uljem.
35:26 Ako krvnik kako god iziđe preko međe svog utočišta u koje je utekao,
35:27 I nađe ga osvetnik preko međe utočišta njegovog, ako krvnika ubije osvetnik, neće biti kriv za krv.
35:28 Jer u utočištu svom valja da stoji dokle ne umre poglavar sveštenički; pa kad umre poglavar sveštenički, onda treba da se vrati krvnik u zemlju nasledstva svog.
35:29 Ovo da vam je uredba za suđenje od kolena do kolena po svim stanovima vašim.
35:30 Ko bi hteo pogubiti čoveka, po svedocima neka pogubi krvnika; ali jedan svedok ne može svedočiti da se ko pogubi.
35:31 Ne uzimajte otkup za krvnika, koji zasluži smrt, nego neka se pogubi.
35:32 Ni od onog ne uzimajte otkup koji uteče u utočište, da bi se vratio da živi u svojoj zemlji pre nego umre sveštenik;
35:33 Da ne biste skvrnili zemlju u kojoj ste, jer krv ona skvrni zemlju, a zemlja se ne može očistiti od krvi koja se prolije na njoj drugačije nego krvlju onog koji je prolije.
35:34 Zato ne skvrnite zemlje u kojoj nastavate i u kojoj ja nastavam, jer ja Gospod nastavam usred sinova Izrailjevih.
–
36:1 Tada pristupiše starešine iz porodice sinova Galada sina Mahira sina Manasijinog od plemena sinova Josifovih, i rekoše pred Mojsijem i pred knezovima, glavarima od domova otačkih među sinovima Izrailjevim,
36:2 I govoriše: Gospodaru našem zapovedi Gospod da podeli žrebom zemlju u nasledstvo sinovima Izrailjevim; i gospodar naš ima zapovest od Gospoda da da nasledstvo Salpada, brata našeg kćerima njegovim.
36:3 Ako se one udadu za koga iz drugog plemena sinova Izrailjevih, onda će se nasledstvo njihovo otkupiti od nasledstva otaca naših i dodaće se nasledstvu onog plemena u koje se udadu, i tako će se deo naš okrnjiti.
36:4 I kad bude oprosna godina sinovima Izrailjevim, opet će ostati nasledstvo njihovo s nasledstvom onog plemena u koje se budu udale, i tako će od nasledstva plemena otaca naših ostati otkinuto nasledstvo njihovo.
36:5 Tada zapovedi Mojsije sinovima Izrailjevim po zapovesti Gospodnjoj govoreći: Pravo govori pleme sinova Josifovih.
36:6 Ovo zapovedi Gospod za kćeri Salpadove i reče: Neka se udadu za koga im bude volja, ali u porodici plemena svog neka se udadu.
36:7 Da se ne bi prenosilo nasledstvo sinova Izrailjevih od jednog plemena na drugo; jer će sinovi Izrailjevi držati svaki nasledstvo plemena otaca svojih.
36:8 I svaka kći u plemenima sinova Izrailjevih kojoj dopadne nasledstvo, neka se udaje za koga iz porodice plemena oca svog, da bi sinovi Izrailjevi držali svaki nasledstvo otaca svojih,
36:9 Da se ne bi prenosilo nasledstvo od jednog plemena sinova Izrailjevih da drži svoje nasledstvo.
36:10 Kako zapovedi Gospod Mojsiju, tako učiniše kćeri Salpadove.
36:11 Jer Mala i Tersa i Egla i Melha i Nuja, kćeri Salpadove, udadoše se za sinove stričeva svojih,
36:12 U porodice sinova Manasije sina Josifovog udadoše se, i osta nasledstvo njihovo u plemenu porodice oca njihovog.
36:13 To su zapovesti i zakoni, koje zapovedi Gospod preko Mojsija sinovima Izrailjevim u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.