Dela Apostolska

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |

–
1:1 Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti
1:2 Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,
1:3 Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.
1:4 I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;
1:5 Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.
1:6 A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?
1:7 A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;
1:8 Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.
1:9 I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.
1:10 I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,
1:11 Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.
1:12 Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.
1:13 I kad uđoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.
1:14 Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.
1:15 I u dane one ustavši Petar između učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):
1:16 Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;
1:17 Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.
1:18 On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.
1:19 I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.
1:20 Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.
1:21 Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus,
1:22 Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.
1:23 I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.
1:24 I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,
1:25 Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.
1:26 I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga među jedanaest apostola.

–
2:1 I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.
2:2 I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu;
2:3 I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.
2:4 I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.
2:5 A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.
2:6 A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.
2:7 I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?
2:8 Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?
2:9 Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,
2:10 I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,
2:11 Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.
2:12 I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?
2:13 A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.
2:14 A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.
2:15 Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;
2:16 Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:
2:17 I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;
2:18 Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.
2:19 I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.
2:20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji.
2:21 I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.
2:22 Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,
2:23 Ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;
2:24 Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.
2:25 Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;
2:26 Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadu;
2:27 Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.
2:28 Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim.
2:29 Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.
2:30 Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,
2:31 Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.
2:32 Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.
2:33 Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.
2:34 Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,
2:35 Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
2:36 Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.
2:37 A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?
2:38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;
2:39 Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.
2:40 I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.
2:41 Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
2:42 I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.
2:43 I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.
2:44 A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.
2:45 I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.
2:46 I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,
2:47 Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

–
3:1 A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u crkvu na molitvu u deveti sat.
3:2 I beše jedan čovek hrom od utrobe matere svoje, kog nošahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostinju od ljudi koji ulaze u crkvu;
3:3 Koji videvši Petra i Jovana da hoće da uđu u crkvu prošaše milostinju.
3:4 A Petar pogledavši na nj s Jovanom, reče: Pogledaj na nas.
3:5 A on gledaše u njih misleći da će mu oni šta dati.
3:6 A Petar reče: Srebra i zlata nema u mene, nego šta imam ovo ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.
3:7 I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji.
3:8 I skočivši ustade, i hođaše, i uđe s njima u crkvu idući i skačući i hvaleći Boga.
3:9 I videše ga svi ljudi gde ide i hvali Boga.
3:10 A znahu ga da onaj beše što milostinje radi seđaše kod Krasnih vrata crkvenih, i napuniše se čuda i straha za to što bi od njega.
3:11 A kad se isceljeni hromi držaše Petra i Jovana, navališe k njima svi ljudi u trem, koji se zvaše Solomunov, i čuđahu se.
3:12 A kad vide Petar, odgovaraše ljudima: Ljudi Izrailjci! Što se čudite ovome? Ili šta gledate na nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da on ide?
3:13 Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svog Isusa, kog vi predadoste i odrekoste Ga se pred licem Pilatovim kad on sudi da Ga pusti.
3:14 A vi Sveca i Pravednika odrekoste se, i isprosiste čoveka krvnika da vam pokloni;
3:15 A Načelnika života ubiste, koga Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svedoci.
3:16 I za veru imena Njegovog, ovoga kog vidite i poznajete, utvrdi ime Njegovo; i vera koja je kroza Nj dade mu celo zdravlje ovo pred svima vama.
3:17 I sad, braćo, znam da iz neznanja ono učiniste, kao i knezovi vaši.
3:18 A Bog kako unapred javi ustima svih proroka svojih da će Hristos postradati, izvrši tako.
3:19 Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg,
3:20 I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa,
3:21 Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta.
3:22 Mojsije dakle očevima našim reče: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu što vam kaže.
3:23 I biće da će se svaka duša koja ne posluša tog proroka istrebiti iz naroda.
3:24 A i svi proroci od Samuila i potom koliko ih god govori, i za ove dane javljaše.
3:25 Vi ste sinovi proroka i zaveta koji učini Bog s očevima vašim govoreći Avraamu: i u semenu tvom blagosloviće se svi narodi na zemlji.
3:26 Vama najpre Bog podiže Sina svog Isusa, i posla Ga da vas blagosilja da se svaki od vas obrati od pakosti svojih.

–
4:1 A kad oni govorahu narodu, naiđoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;
4:2 I rasrdiše se, što oni uče ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.
4:3 I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer već beše veče.
4:4 A od onih koji slušahu reč mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.
4:5 A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,
4:6 A Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda svešteničkog;
4:7 I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?
4:8 Tada Petar napunivši se Duha Svetog reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!
4:9 Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku te on ozdravi:
4:10 Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.
4:11 Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
4:12 Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.
4:13 A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.
4:14 A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći.
4:15 Onda im zapovediše da iziđu napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog
4:16 Govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći;
4:17 Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.
4:18 I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo.
4:19 Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga?
4:20 Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo.
4:21 A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.
4:22 Jer onom čoveku beše više od četrdeset godina na kome se dogodi ovo čudo zdravlja.
4:23 A kad ih otpustiše, dođoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenički i starešine.
4:24 A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
4:25 Koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči?
4:26 Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.
4:27 Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,
4:28 Da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.
4:29 I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju;
4:30 I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.
4:31 I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom.
4:32 A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.
4:33 I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:
4:34 Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,
4:35 I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.
4:36 A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,
4:37 On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.

–
5:1 A jedan čovek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade njivu,
5:2 I sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donesavši jedan deo metnu apostolima pred noge.
5:3 A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu?
5:4 Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.
5:5 A kad ču Ananija reči ove pade i izdahnu; i uđe veliki strah u sve koji slušahu ovo.
5:6 A momci ušavši uzeše ga i iznesoše te zakopaše.
5:7 A kad prođe oko tri sata, uđe i žena njegova ne znajući šta je bilo.
5:8 A Petar joj odgovori: Kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona reče: Da, za toliko.
5:9 A Petar joj reče: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muža zakopaše pred vratima su, i izneće te.
5:10 I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci ušavši nađoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njena.
5:11 I uđe veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo.
5:12 A rukama apostolskim učiniše se mnogi znaci i čudesa među ljudima; i behu svi jednodušno u tremu Solomunovom.
5:13 A od ostalih niko ne smejaše pristupiti njima; nego ih hvaljaše narod.
5:14 A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,
5:15 Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prođe Petar barem senka njegova osenila koga od njih.
5:16 A dolažahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mučahu nečisti duhovi; i svi ozdravljahu.
5:17 Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,
5:18 I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.
5:19 A anđeo Gospodnji otvori noću vrata tamnička, i izvedavši ih reče:
5:20 Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovog života.
5:21 A kad oni čuše, uđoše ujutru u crkvu, i učahu. A kad dođe poglavar sveštenički i koji behu s njim, sazvaše sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.
5:22 A kad sluge otidoše, ne nađoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im
5:23 Govoreći: Tamnicu nađosmo zaključanu sa svakom tvrđom i čuvare gde stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednog ne nađosmo.
5:24 A kad čuše ove reči poglavar sveštenički i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenički, ne mogahu im se načuditi šta bi to sad bilo.
5:25 A neko dođe i javi im govoreći: Eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uče narod.
5:26 Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem.
5:27 A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor, i zapita ih poglavar sveštenički govoreći:
5:28 Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hoćete da bacite na nas krv ovog čoveka.
5:29 A Petar i apostoli odgovarajuću rekoše: Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.
5:30 Bog otaca naših podiže Isusa, kog vi ubiste obesivši na drvo.
5:31 Ovog Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.
5:32 I mi smo Njegovi svedoci ovih reči i Duh Sveti kog Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.
5:33 A kad oni čuše vrlo se rasrdiše, i mišljahu da ih pobiju.
5:34 Ali onda ustade u skupštini jedan farisej po imenu Gamaliilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovedi da apostoli malo iziđu napolje,
5:35 Pa reče njima: Ljudi Izrailjci! Gledajte dobro za ove ljude šta ćete činiti;
5:36 Jer pre ovih dana usta Tevda, govoreći da je on nešto, za kojim pristade ljudi na broj oko četiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu raziđoše se i propadoše.
5:37 Potom usta Juda Galilejac, u dane prepisa, i odvuče dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slušahu razasuše se.
5:38 I sad vam kažem: prođite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savet ili ovo delo, pokvariće se.
5:39 Ako li je od Boga, ne možete ga pokvariti, da se kako ne nađete kao bogoborci.
5:40 Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih, i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih.
5:41 A oni onda otidoše od sabora radujući se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa.
5:42 A svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati jevanđelje o Isusu Hristu.

–
6:1 A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan.
6:2 Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza.
6:3 Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom.
6:4 A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati.
6:5 I ova reč bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije.
6:6 Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih.
6:7 I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.
6:8 A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika među ljudima.
6:9 Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove liverćanska i kirinačka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom.
6:10 I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše.
6:11 Tada podgovoriše ljude te kazaše: Čusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga.
6:12 I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor.
6:13 I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj čovek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon.
6:14 Jer ga čusmo gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin razvaliće ovo mesto, i izmeniće običaje koje nam ostavi Mojsije.
6:15 I pogledavši na nj svi koji seđahu na saboru videše lice njegovo kao lice anđela.

–
7:1 A poglavar sveštenički reče: Je li dakle tako?
7:2 A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,
7:3 I reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati.
7:4 Tada iziđe iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.
7:5 I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.
7:6 Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina.
7:7 I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mestu.
7:8 I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina.
7:9 I starešine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim.
7:10 I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.
7:11 A dođe glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši.
7:12 A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše.
7:13 I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.
7:14 A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša.
7:15 I Jakov siđe u Misir, i umre, on i očevi naši.
7:16 I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.
7:17 I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru,
7:18 Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.
7:19 Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu da ne žive.
7:20 U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kući oca svog.
7:21 A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.
7:22 I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u rečima i u delima.
7:23 A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve.
7:24 I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca.
7:25 Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše.
7:26 A sutradan dođe među takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?
7:27 A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?
7:28 Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?
7:29 A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.
7:30 I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.
7:31 A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:
7:32 Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda.
7:33 A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.
7:34 Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir.
7:35 Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u kupini.
7:36 Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina.
7:37 Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte.
7:38 Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da;
7:39 Kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojim u Misir,
7:40 Rekavši Aronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.
7:41 I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.
7:42 A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim, kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi na četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?
7:43 I primiste čador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona.
7:44 Očevi naši imahu čador svedočanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što ga vide;
7:45 Koji i primiše očevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida,
7:46 Koji nađe milost u Boga, i izmoli da nađe mesto Bogu Jakovljevom.
7:47 A Solomun Mu načini kuću.
7:48 Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:
7:49 Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje?
7:50 Ne stvori li ruka moja sve ovo?
7:51 Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi.
7:52 Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;
7:53 Koji primiste zakon naredbom anđeoskom, i ne održaste.
7:54 Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu zubima na nj.
7:55 A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;
7:56 I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu.
7:57 A oni povikavši iza glasa zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.
7:58 I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.
7:59 I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj.
7:60 Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre.

–
8:1 Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.
8:2 A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim.
8:3 A Savle dosađivaše crkvi, jer iđaše po kućama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.
8:4 A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.
8:5 A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.
8:6 A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše:
8:7 Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.
8:8 I bi velika radost u gradu onom.
8:9 A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko;
8:10 Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila Božja.
8:11 A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.
8:12 Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.
8:13 Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.
8:14 A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.
8:15 Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;
8:16 Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.
8:17 Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.
8:18 A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce
8:19 Govoreći: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.
8:20 A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.
8:21 Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
8:22 Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.
8:23 Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde.
8:24 A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naiđe na mene ništa od ovog što rekoste.
8:25 Tako oni posvedočivši i govorivši reč Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevanđelje.
8:26 A anđeo Gospodnji reče Filipu govoreći: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.
8:27 I ustavši pođe. I gle, čovek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,
8:28 Pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju.
8:29 A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.
8:30 A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A razumeš li šta čitaš?
8:31 A on reče: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.
8:32 A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.
8:33 U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko će iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.
8:34 Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?
8:35 A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi mu jevanđelje Isusovo.
8:36 Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?
8:37 A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.
8:38 I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.
8:39 A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujući se.
8:40 A Filip se obrete u Azotu; i prolazeći propovedaše jevanđelje svima gradovima, dok ne dođe u Ćesariju.

–
9:1 A Savle još dišući pretnjom i smrću na učenike Gospodnje pristupi k poglavaru svešteničkom,
9:2 I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nađe od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.
9:3 A kad beše na putu i dođe blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba,
9:4 I padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?
9:5 A on reče: Ko si Ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila praćati se.
9:6 A on drhćući od straha reče: Gospode! Šta hoćeš da činim? I Gospod mu reče: Ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta ti treba činiti.
9:7 A ljudi koji iđahu s njim stajahu i čuđahu se, jer čujahu glas a ne viđahu nikoga.
9:8 A Savle usta od zemlje, i otvorenim očima svojim nikoga ne viđaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.
9:9 I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.
9:10 A u Damasku beše jedan učenik, po imenu Ananija, i reče mu Gospod u utvari: Ananija! A on reče: Evo me, Gospode!
9:11 A Gospod mu reče: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,
9:12 I vide u utvari čoveka, po imenu Ananiju, gde uđe i metnu ruku na nj da progleda.
9:13 A Ananija odgovori: Gospode! Ja čuh od mnogih za tog čoveka kolika zla počini svetima Tvojim u Jerusalimu;
9:14 I ovde ima vlast od glavara svešteničkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje.
9:15 A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve.
9:16 A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.
9:17 I pođe Ananija, i uđe u kuću, i metnuvši ruke na nj reče: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog.
9:18 I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se.
9:19 I pošto pojede okrepi se; i bi Savle nekoliko dana s učenicima koji behu u Damasku.
9:20 I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji.
9:21 A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dođe da ih povezane vodi glavarima svešteničkim.
9:22 A Savle se većma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos.
9:23 A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.
9:24 Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili;
9:25 A učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici.
9:26 A kad dođe Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik.
9:27 A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.
9:28 I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.
9:29 I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.
9:30 A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars.
9:31 A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hođahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.
9:32 I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dođe i k svetima koji življahu u Lidi.
9:33 I nađe tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.
9:34 I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.
9:35 I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.
9:36 A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše.
9:37 I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.
9:38 A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih.
9:39 A Petar ustavši otide s njima, i kad dođe, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.
9:40 A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede.
9:41 Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.
9:42 I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.
9:43 I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.

–
10:1 A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska.
10:2 Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka;
10:3 On vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi anđela Božjeg gde siđe k njemu i reče mu: Kornilije!
10:4 A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu;
10:5 I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra:
10:6 On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.
10:7 I kad otide anđeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu,
10:8 I kazavši im sve posla ih u Jopu.
10:9 A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat.
10:10 I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe,
10:11 I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju;
10:12 U kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske.
10:13 I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.
10:14 A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto.
10:15 I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani.
10:16 I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.
10:17 A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima,
10:18 I zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar?
10:19 A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te;
10:20 Nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah.
10:21 A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli?
10:22 A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od anđela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe.
10:23 Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar pođe s njima, i neki od braće koja beše u Jopi pođoše s njim.
10:24 I sutradan uđoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje.
10:25 A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se.
10:26 I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek.
10:27 I s njim govoreći uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali.
10:28 I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim;
10:29 Zato i bez sumnje dođoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene?
10:30 I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj,
10:31 I reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom.
10:32 Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe kazaće ti.
10:33 Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapoveđeno.
10:34 A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko;
10:35 Nego u svakom narodu onaj koji se boji Njega i tvori pravdu, mio je Njemu.
10:36 Reč što posla sinovima Izrailjevim, javljajući mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima.
10:37 Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji počevši od Galileje po krštenju koje propoveda Jovan:
10:38 Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim.
10:39 I mi smo svedoci svemu što učini u zemlji judejskoj i Jerusalimu; kog i ubiše obesivši na drvo.
10:40 Ovog Bog vaskrse treći dan, i dade Mu da se pokaže,
10:41 Ne svemu narodu nego nama svedocima napred izbranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po vaskrsenju Njegovom iz mrtvih.
10:42 I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedočimo da je On narečeni od Boga sudija živim i mrtvim.
10:43 Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju.
10:44 A dok još Petar govoraše ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu reč.
10:45 I udiviše se verni iz obrezanja koji behu došli s Petrom, videći da se i na neznabošce izli dar Duha Svetog.
10:46 Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i veličahu Boga. Tada odgovori Petar:
10:47 Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi?
10:48 I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.

–
11:1 A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju.
11:2 I kad iziđe Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,
11:3 Govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.
11:4 A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:
11:5 Ja bijah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dođe do preda me.
11:6 Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.
11:7 A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.
11:8 A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne uđe u usta moja.
11:9 A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani.
11:10 A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.
11:11 I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bijah, poslani iz Ćesarije k meni.
11:12 A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dođoše sa mnom i ovo šest braće, i uđosmo u kuću čovekovu.
11:13 I kaza nam kako vide anđela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,
11:14 Koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.
11:15 A kad ja počeh govoriti siđe Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.
11:16 Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim.
11:17 Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bijah da bi mogao zabraniti Bogu?
11:18 A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.
11:19 A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reči do samim Jevrejima.
11:20 A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu.
11:21 I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.
11:22 A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;
11:23 Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;
11:24 Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.
11:25 Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju.
11:26 I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.
11:27 A u te dane siđoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.
11:28 I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara.
11:29 A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoć braći koja življahu u Judeji.
11:30 Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.

–
12:1 U ono pak vreme podiže Irod car ruke da muči neke od crkve.
12:2 I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem.
12:3 I videvši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati i Petra (a behu dani presnih hlebova),
12:4 Kog i uhvati i baci u tamnicu i predade ga četvorici četvrtnika vojničkih da ga čuvaju, i mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.
12:5 I tako Petra čuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.
12:6 A kad htede Irod da ga izvede, onu noć spavaše Petar među dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima čuvahu tamnicu.
12:7 I gle, anđeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.
12:8 A anđeo mu reče: Opaši se, i obuj opanke svoje. I učini tako. I reče mu anđeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.
12:9 I izišavši iđaše za njim, i ne znaše da je to istina što anđeo činjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.
12:10 A kad prođoše prvu stražu i drugu i dođoše k vratima gvozdenim koja vođahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega.
12:11 I kad dođe Petar k sebi reče: Sad zaista vidim da Bog posla anđela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega čekanja naroda jevrejskog.
12:12 I razmislivši dođe kući Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu.
12:13 A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da čuje.
12:14 I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima.
12:15 A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrđivaše da je tako. A oni govorahu: Anđeo je njegov.
12:16 A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se.
12:17 A on mahnuvši na njih rukom da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reče javite ovo Jakovu i braći. I izišavši otide na drugo mesto.
12:18 A kad bi dan, beše ne mala buna među vojnicima, šta to bi od Petra.
12:19 A kad ga Irod zaiska i ne nađe, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judeje u Ćesariju onamo življaše.
12:20 Jer se Irod srđaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dođoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva.
12:21 A u određeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im;
12:22 A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji.
12:23 Ali ujedanput udari ga anđeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crvi izdahnu.
12:24 A reč Božija rastijaše i množaše se.
12:25 A Varnava i Savle predavši pomoć vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Marko.

–
13:1 A u crkvi koja beše u Antiohiji behu neki proroci i učitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvaše Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom četvorovlasnikom, i Savle.
13:2 A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.
13:3 Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.
13:4 Ovi dakle poslani od Duha Svetog siđoše u Seleukiju, i odande otploviše u Kipar.
13:5 I došavši u Salamin javiše reč Božju u zbornicama jevrejskim; a imahu i Jovana slugu.
13:6 A kad prođoše ostrvo tja do Pafa, nađoše nekakvog čoveka vračara, i lažnog proroka, Jevrejina, kome beše ime Varisus,
13:7 Koji beše s namesnikom Srđem Pavlom, čovekom razumnim. Ovaj dozvavši Varnavu i Savla zaiska da čuje reč Božju.
13:8 A Elima vračar (jer to znači ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajući da odvrati namesnika od vere.
13:9 A Savle koji se zvaše i Pavle, pun Duha Svetog pogledavši na nj
13:10 Reče: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine đavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?
13:11 I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budeš slep da ne vidiš sunce za neko vreme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajući tražaše vođu.
13:12 Tada namesnik, kad vide šta bi, verova, diveći se nauci Gospodnjoj.
13:13 A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim.
13:14 A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.
13:15 A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite.
13:16 A Pavle ustavši i mahnuvši rukom reče: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! Čujte.
13:17 Bog naroda ovog izabra oce naše, i podiže narod kad behu došljaci u zemlji misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje.
13:18 I do četrdeset godina prehrani ih u pustinji.
13:19 I zatrvši sedam naroda u zemlji hananskoj na kocke razdeli im zemlju njihovu.
13:20 I potom na četiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.
13:21 I od tada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisovog, čoveka od kolena Venijaminovog, za četrdeset godina.
13:22 I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče svedočeći: Nađoh Davida sina Jesejevog, čoveka po srcu mom, koji će ispuniti sve volje moje.
13:23 Od njegovog semena podiže Bog po obećanju Izrailju spasa Isusa;
13:24 Kad Jovan pred Njegovim dolaskom propoveda krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevom.
13:25 I kad svršivaše Jovan tečenje svoje, govoraše: Ko mislite da sam ja nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razrešiti remen na obući Njegovoj.
13:26 Ljudi braćo! Sinovi roda Avraamovog, i koji se među vama Boga boje! Vama se posla reč ovog spasenja.
13:27 Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše Ovog i glasove proročke koji se čitaju svake subote, osudivši Ga izvršiše.
13:28 I ne našavši nijedne krivice smrtne moliše Pilata da Ga pogubi.
13:29 I kad svršiše sve što je pisano za Njega, skinuše Ga s drveta i metnuše u grob.
13:30 A Bog vaskrse Ga iz mrtvih.
13:31 I pokaziva se mnogo dana onima što izlaziše s Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom.
13:32 I mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa;
13:33 Kao što je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.
13:34 A da Ga iz mrtvih vaskrse da se više ne vrati u truljenje ovako kaže: Daću vam svetinju Davidovu vernu.
13:35 Zato i na drugom mestu govori: Nećeš dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.
13:36 Jer David posluživši rodu svom po volji Božjoj umre, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.
13:37 A kog Bog podiže ne vide truljenje.
13:38 Tako da vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha.
13:39 I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje.
13:40 Gledajte dakle da ne dođe na vas ono što je kazano u prorocima:
13:41 Vidite, nemarljivi! I čudite se, i nek vas nestane; jer ja činim delo u vaše dane, delo koje nećete verovati ako vam ko uskazuje.
13:42 A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore.
13:43 A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.
13:44 A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.
13:45 A kad videše Jevreji narod, napuniše se zavisti, i govorahu protivno rečima Pavlovim nasuprot govoreći i huleći.
13:46 A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste dostojni večnog života, evo se obrćemo k neznabošcima.
13:47 Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje do samog kraja zemlje.
13:48 A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni.
13:49 I reč se Božja raznošaše po svoj okolini.
13:50 Ali Jevreji podgovoriše pobožne i poštene žene i starešine gradske te podigoše gonjenje na Pavla i Varnavu, i isteraše ih iz svoje zemlje.
13:51 A oni otresavši na njih prah sa svojih nogu dođoše u Ikoniju.
13:52 A učenici punjahu se radosti i Duha Svetog.

–
14:1 U Ikoniji pak dogodi se da oni zajedno uđoše o zbornicu jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka.
14:2 A Jevreji koji ne verovahu podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braću.
14:3 Ali oni ostaše dosta vremena govoreći slobodno u Gospodu koji svedočaše reč blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i čudesa rukama njihovim.
14:4 A mnoštvo gradsko razdeli se, i jedni behu s Jevrejima, a jedni s apostolima.
14:5 A kad navališe i neznabošci i Jevreji sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju,
14:6 Oni doznavši pobegoše u gradove likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu.
14:7 I onamo propovedahu jevanđelje.
14:8 I jedan čovek u Listri seđaše nemoćan u nogama, i beše hrom od utrobe matare svoje, i ne beše nikad hodio.
14:9 Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da će ozdraviti,
14:10 Reče velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoči, i hođaše.
14:11 A kad vide narod šta učini Pavle, podigoše glas svoj govoreći likaonski: Bogovi načiniše se kao ljudi, i siđoše k nama.
14:12 I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rečju.
14:13 A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu.
14:14 A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skočiše među narod vičući i govoreći:
14:15 Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
14:16 Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima:
14:17 I opet ne ostavi sebe neposvedočena, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem.
14:18 I ovo govoreći jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kući. A dok oni življahu onde i učahu,
14:19 Dođoše iz Antiohije i iz Ikonije nekakvi Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreći da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleći da je mrtav.
14:20 A kad ga opkoliše učenici njegovi, ustade i uđe u grad, i sutradan iziđe s Varnavom u Dervu.
14:21 I propovedivši jevanđelje gradu onom i naučivši mnoge vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju.
14:22 Utvrđujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje.
14:23 I postavivši im starešine po svim crkvama, i pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu koga verovaše.
14:24 I prošavši Pisidiju dođoše u Pamfiliju.
14:25 I govorivši reč Gospodnju u Perzi siđoše u Ataliju.
14:26 I odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božjoj na delo koje svršiše.
14:27 A kad dođoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
14:28 I ostaše onde ne malo vremena s učenicima.

–
15:1 I neki sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevom, ne možete se spasti.
15:2 A kad posta rasprava, i Pavle i Varnava ne malo se prepiraše s njima, odrediše da Pavle i Varnava i drugi neki od njih idu gore k apostolima i starešinama u Jerusalim za ovo pitanje.
15:3 A oni onda spremljeni od crkve, prolažahu kroz Finikiju i Samariju kazujući obraćanje neznabožaca, i činjahu veliku radost svoj braći.
15:4 A kad dođoše u Jerusalim, primi ih crkva i apostoli i starešine, i kazaše sve što učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
15:5 Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji behu verovali, i govorahu da ih valja obrezati, i zapovediti da drže zakon Mojsijev.
15:6 A apostoli i starešine sabraše se da izvide ovu reč.
15:7 I po mnogom većanju usta Petar i reče: Ljudi braćo! Vi znate da Bog od prvih dana izabra između nas da iz mojih usta čuju neznabošci reč jevanđelja i da veruju.
15:8 I Bog, koji poznaje srca, posvedoči im i dade im Duha Svetog kao i nama.
15:9 I ne postavi nikakve razlike među nama i njima, očistivši verom srca njihova.
15:10 Sad dakle šta kušate Boga i hoćete da metnete učenicima jaram na vrat, kog ni očevi naši ni mi mogosmo poneti?
15:11 Nego verujemo da ćemo se spasti blagodaću Gospoda Isusa Hrista kao i oni.
15:12 Onda umuče sve mnoštvo, i slušahu Varnavu i Pavla koji pripovedahu kolike znake i čudesa učini Bog u neznabošcima preko njih.
15:13 A kad oni umukoše, odgovori Jakov govoreći: Ljudi braćo! Poslušajte mene.
15:14 Simon kaza kako Bog najpre pohodi i primi iz neznabožaca narod k imenu svom.
15:15 I s ovim se udaraju reči proroka, kao što je napisano:
15:16 Potom ću se vratiti, i sazidaću dom Davidov, koji je pao, i njegove razvaline popraviću, i podignuću ga,
15:17 Da potraže Gospoda ostali ljudi i svi narodi u kojima se ime moje spomenu, govori Gospod koji tvori sve ovo.
15:18 Bogu su poznata od postanja sveta sva dela Njegova;
15:19 Zato ja velim da se ne dira u neznabošce koji se obraćaju k Bogu;
15:20 Nego da im se zapovedi da se čuvaju od priloga idolskih i od kurvarstva i od udavljenog i od krvi, i što njima nije milo drugima da ne čine.
15:21 Jer Mojsije ima od starih vremena u svim gradovima koji ga propovedaju, i po zbornicama čita se svake subote.
15:22 Tada nađoše za dobro apostoli i starešine sa svom crkvom da izberu između sebe dvojicu i da pošlju u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, Judu koji se zvaše Varsava, i Silu, ljude znamenite među braćom.
15:23 I napisaše rukama svojim ovo: Apostoli i starešine i braća pozdravljaju braću koja su po Antiohiji i Siriji i Kilikiji što su od neznabožaca.
15:24 Budući da mi čusmo da neki od nas izišavši smetoše vas rečima, i raslabiše duše vaše govoreći vam da se obrezujete i da držite zakon, kojima mi ne zapovedismo;
15:25 Zato nađosmo za dobro mi jednodušno sabrani izbrane ljude poslati vama s ljubaznim našim Varnavom i Pavlom,
15:26 S ljudima koji su predali duše svoje za ime Gospoda našeg Isusa Hrista.
15:27 Poslasmo dakle Judu i Silu, koji će to i rečima kazati.
15:28 Jer nađe za dobro Sveti Duh i mi da nikakvih tegoba više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih:
15:29 Da se čuvate od priloga idolskih i od krvi i od udavljenog i od kurvarstva, i šta nećete da se čini vama ne činite drugima; od čega ako se čuvate, dobro ćete činiti. Budite zdravi.
15:30 A kad ih opremiše, dođoše u Antiohiju, i sabravši narod predaše poslanicu.
15:31 A kad pročitaše, obradovaše se utesi.
15:32 A Juda i Sila, koji i proroci behu, mnogim rečima utešiše braću i utvrdiše.
15:33 I pošto biše onamo neko vreme, otpustiše ih braća s mirom k apostolima.
15:34 Sila nađe za dobro da ostane onamo, A Juda se vrati u Jerusalim.
15:35 A Pavle i Varnava življahu u Antiohiji i učahu i propovedahu reč Gospodnju s mnogima drugim.
15:36 A posle nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiđemo braću po svim gradovima po kojima propovedasmo reč Gospodnju kako žive.
15:37 A Varnava htede da uzmu sa sobom Jovana prozvanog Marka.
15:38 Pavle pak govoraše: Onog koji nas je odustao u Pamfiliji i nije išao s nama na delo na koje smo bili određeni, da ne uzimamo sa sobom.
15:39 Tako postade raspra da se oni razdvojiše, i Varnava uzevši Marka otplovi u Kipar.
15:40 A Pavle izbravši Silu iziđe predan blagodati Božjoj od braće.
15:41 I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrđujući crkve.

–
16:1 Dođe pak u Dervu i u Listru, i gle, onde beše neki učenik, po imenu Timotije, sin neke žene Jevrejke koja verovaše, a oca Grka;
16:2 Za njega dobro svedočahu braća koja behu u Listri i u Ikoniji.
16:3 Ovog namisli Pavle da uzme sa sobom; i uze ga, i obreza Jevreja radi koji behu u onim mestima: jer svi znahu oca njegovog da beše Grk.
16:4 I kad prolažahu po gradovima, predavaše im da drže uredbe koje urediše apostoli i starešine u Jerusalimu.
16:5 A crkve se utvrđivahu u veri, i svaki dan bivaše ih više.
16:6 A kad prođoše Frigiju i galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti reč u Aziji.
16:7 A kad dođoše u Misiju hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade.
16:8 A kad prođoše Misiju, siđoše u Troadu.
16:9 I Pavlu se javi utvara noću: beše jedan čovek iz Makedonije, i stajaše moleći ga i govoreći: Dođi u Makedoniju i pomozi nam.
16:10 A kad vide utvaru, odmah gledasmo da iziđemo u Makedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovedamo jevanđelje.
16:11 A kad se odvezosmo iz Troade, dođosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj,
16:12 A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.
16:13 A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.
16:14 I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove.
16:15 A kad se krsti ona i kuća njena, moljaše nas govoreći: Ako mislite da ja verujem Gospoda, uđite u moju kuću i živite. I natera nas.
16:16 A dogodi se kad iđasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i vračajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.
16:17 Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Najvišeg, koji javljaju nama put spasenja.
16:18 I ovako činjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje. I iziđe u taj čas.
16:19 A kad videše njeni gospodari da iziđe nad njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima.
16:20 I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po našem gradu,
16:21 I propovedaju običaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.
16:22 I sleže se narod na njih, i vojvode izdreše im haljine, i zapovediše da ih šibaju.
16:23 I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamničaru da ih dobro čuva.
16:24 Primivši takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.
16:25 A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu.
16:26 A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.
16:27 A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su pobegli sužnji.
16:28 A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.
16:29 A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili;
16:30 I izvedavši ih napolje reče: Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?
16:31 A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.
16:32 I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.
16:33 I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.
16:34 I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.
16:35 A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreći: Pustite ova dva čoveka.
16:36 A tamničar kaza reči ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle iziđite i idite s mirom.
16:37 A Pavle reče njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoće da nas puste? Nije tako, nego sami neka dođu i izvedu nas.
16:38 A panduri kazaše vojvodama ove reči; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani;
16:39 I došavši umoliše ih, i izvedoše moleći da iziđu iz grada.
16:40 A kad iziđoše iz tamnice, dođoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.

–
17:1 Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.
17:2 I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,
17:3 Pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos.
17:4 I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo.
17:5 Ali tvrdovrati Jevreji zaviđahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši četu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuću Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod.
17:6 A kad njih ne nađoše, povukoše Jasona i neke od braće pred starešine gradske vičući: Ovi što zamutiše vasioni svet dođoše i ovde,
17:7 Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv ćesarevih zapovesti, govoreći da ima drugi car, Isus.
17:8 I smutiše narod i starešine gradske koji ovo čuše.
17:9 Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.
17:10 A braća odmah noću opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo uđoše u zbornicu jevrejsku.
17:11 Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.
17:12 Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grčkih žena i od ljudi ne malo.
17:13 A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reč Božju, dođoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod.
17:14 A braća onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde.
17:15 A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dođu k njemu što brže, vratiše se.
17:16 A kad ih Pavle čekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajući grad pun idola;
17:17 I prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše.
17:18 A neki od Epikurovaca i od stojičkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoće ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoće nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju.
17:19 Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreći: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ?
17:20 Jer nešto novo mećeš u naše uši; hoćemo dakle da vidimo šta će to biti.
17:21 A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.
17:22 A Pavle stavši nasred Areopaga reče: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;
17:23 Jer prolazeći i motreći vaše svetinje nađoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajući poštujete Onog vam ja propovedam.
17:24 Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,
17:25 Niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.
17:26 I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred određena vremena i međe njihovog življenja:
17:27 Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;
17:28 Jer kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevača rekoše: Jer smo i rod Njegov.
17:29 Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom.
17:30 Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;
17:31 Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.
17:32 A kad čuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te čujemo opet o tom.
17:33 Tako Pavle otide između njih.
17:34 A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; među kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.

–
18:1 A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint,
18:2 I nađe jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima.
18:3 I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i rađaše, jer behu ćilimarskog zanata.
18:4 A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.
18:5 I kad siđoše iz Makedonije Sila i Timotije, navali Duh Sveti na Pavla da svedoči Jevrejima da je Isus Hristos.
18:6 A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na vaše glave; ja sam čist, od sad idem u neznabošce.
18:7 I otišavši odande dođe u kuću nekoga po imenu Justa, koji poštovaše Boga, i kog kuća beše kraj zbornice.
18:8 A Krisp, starešina zbornički, verova Gospoda sa svim domom svojim; i od Korinćana mnogi koji slušahu verovaše i krstiše se.
18:9 A Gospod reče Pavlu noću u utvari: Ne boj se, nego govori, i da ne ućutiš;
18:10 Jer sam ja s tobom, i niko se neće usuditi da ti šta učini; jer ja imam veliki narod u ovom gradu.
18:11 I on sedi onde godinu i šest meseci učeći ih reči Božjoj
18:12 A kad beše Galion namesnik u Ahaji, napadoše Jevreji jednodušno na Pavla i dovedoše ga na sud
18:13 Govoreći: Ovaj nagovara ljude da poštuju Boga protiv zakona.
18:14 A kad Pavle htede da otvori usta, reče Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dužnosti poslušao bih vas, o Jevreji!
18:15 Ali kad su prepiranja za reči i za imena i za zakon vaš, gledajte sami; jer ja sudija tome neću da budem.
18:16 I izagna ih iz sudnice.
18:17 Onda svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu zborničkog, i biše ga pred sudnicom; i Galion nije ništa za to mario.
18:18 A Pavle osta još pozadugo, i oprostivši se s braćom otplovi u Siriju i s njime Priskila i Akila, i ostriže glavu u Kenhreji, jer se beše zavetovao.
18:19 I dođe u Efes; i njih ostavi onde, a on uđe u zbornicu, i prepiraše se s Jevrejima.
18:20 A kad ga oni moliše da ostane kod njih više vremena, ne htede,
18:21 Nego se oprosti s njima govoreći: Valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htedbude, vratiću se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.
18:22 I došavši u Ćesariju, iziđe i pozdravi se s crkvom, i siđe u Antiohiju.
18:23 I provedavši nekoliko vremena iziđe i prođe redom galatijsku zemlju i Frigiju utvrđujući sve učenike.
18:24 A dođe u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, čovek rečit i silan u knjigama.
18:25 Ovaj beše upućen na put Gospodnji, i goreći duhom, govoraše i učaše pravo o Gospodu, a znaše samo krštenje Jovanovo.
18:26 I ovaj poče slobodno propovedati po zbornicama. A kad ga čuše Akila i Priskila, primiše ga i još mu bolje pokazaše put Gospodnji.
18:27 A kad on htede da pređe u Ahaju, poslaše braća unapred i pisaše učenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji verovahu blagodaću;
18:28 Jer zdravo nadvlađivaše Jevreje jednako pred narodom dokazujući iz pisma da je Isus Hristos.

–
19:1 Dogodi se pak, kad beše Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike
19:2 Reče im: Jeste li primili Duha Svetog kad ste verovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti.
19:3 A on im reče: Na šta se dakle krstiste? A oni rekoše: Na krštenje Jovanovo.
19:4 A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju Onog koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.
19:5 A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.
19:6 A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.
19:7 A beše ljudi svega oko dvanaest.
19:8 I ušavši u zbornicu govoraše slobodno tri meseca učeći i uveravajući za carstvo Božje.
19:9 A kad neki behu otvrdnuli i svađahu se huleći na put Gospodnji pred narodom, odstupi od njih i odluči učenike, pa se prepiraše svaki dan u školi nekog Tirana.
19:10 I ovo je bivalo dve godine, tako da svi koji življahu u Aziji, i Jevreji i Grci, čuše reč Gospoda Isusa.
19:11 I Bog činjaše ne mala čudesa rukama Pavlovim,
19:12 Tako da su i čalme i ubruščiće znojave od tela njegovog nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlažahu iz njih.
19:13 I počeše neki od Jevreja, koji se skitahu i zaklinjahu đavole, spominjati nad onima u kojima behu zli duhovi ime Gospoda Isusa govoreći: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda.
19:14 A behu nekih sedam sinova Skeve Jevrejina, poglavara svešteničkog, koji ovo činjahu.
19:15 A duh zli odgovarajući reče: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste?
19:16 I skočivši na njih čovek u kome beše zli duh nadvlada ih, i pritište ih poda se tako da goli i izranjeni utekoše iz one kuće.
19:17 I ovo doznaše svi koji življahu u Efesu, i Jevreji, i Grci; i uđe strah u sve njih, i veličaše se ime Gospoda Isusa.
19:18 I mnogi od onih što verovahu, dolažahu te se ispovedahu i kazivahu šta su učinili.
19:19 A mnogi od onih koji čarahu, sabravši knjige svoje spaljivahu ih pred svima; i proračunaše i nađoše da su vredele pedeset hiljada groša.
19:20 Tako zdravo rastijaše i nadvlađivaše reč Gospodnja.
19:21 I kad se ovo svrši, namisli Pavle da prođe preko Makedonije i Ahaje, i da ide u Jerusalim, i reče: Pošto budem tamo, valja mi i Rim videti.
19:22 I posla u Makedoniju dvojicu od onih koji ga služahu, Timotija i Erasta; a on osta neko vreme u Aziji.
19:23 A u ono vreme podiže se ne mala buna puta radi Gospodnjeg,
19:24 Jer nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, koji građaše Dijani srebrne crkvice i davaše majstorima ne mali posao,
19:25 On skupi ove i drugih ovakvih stvari majstore, i reče: Ljudi! Vi znate da od ovog posla mi imamo dobitak za svoje življenje;
19:26 I vidite i čujete da ne samo u Efesu nego gotovo po svoj Aziji ovaj Pavle odvrati narod mnogi, govoreći: To nisu bogovi što se rukama čovečijim grade.
19:27 I ne samo što će ova nesreća doći na naš zanat da ne prolazi, nego se neće mariti ni za crkvu velike boginje Dijane, i propašće veličanstvo one koju sva Azija i vasioni svet poštuje.
19:28 A kad oni ovo čuše, napuniše se gneva, i vikahu govoreći: Velika je Dijana Efeska!
19:29 I sav se grad napuni bune; i navalivši jednodušno na zborište uhvatiše Gaja i Aristarha iz Makedonije, drugove Pavlove.
19:30 A kad Pavle htede da ide među narod, ne dadoše mu učenici.
19:31 A neki i od azijskih poglavara koji mu behu prijatelji, poslaše k njemu savetujući ga da ne izlazi na zborište.
19:32 Jedni pak vikahu jedno a drugi drugo; jer beše sabor smućen, i najviše ih ne znahu zašto su se skupili.
19:33 A jedni od naroda izvukoše Aleksandra, kad ga Jevreji izvedoše. A Aleksandar mahnuvši rukom htede da odgovori narodu.
19:34 A kad ga poznaše da je Jevrejin, povikaše svi u glas, i vikahu oko dva sata: Velika je Dijana Efeska.
19:35 A pisar utišavši narod reče: Ljudi Efesci! Ko je taj čovek koji ne zna da grad Efes slavi veliku boginju Dijanu i njen kip nebeski?
19:36 Kad dakle to ne može niko odreći, valja vi da budete mirni, i ništa naglo da ne činite;
19:37 Jer dovedoste ove ljudi koji niti su crkvu Dijaninu pokrali, niti hule na vašu boginju.
19:38 A Dimitrije i majstori koji su s njim ako imaju kakvu tužbu, imaju sudovi, i imaju namesnici, neka tuže jedan drugog.
19:39 Ako li šta drugo ištete, neka se izvidi na pravoj skupštini.
19:40 Jer se bojimo da ne budemo tuženi za današnju bunu; a nijednog uzroka nema kojim bismo se mogli opravdati za ovu bunu. I ovo rekavši raspusti narod koji se beše sabrao.

–
20:1 A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju.
20:2 I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim rečima, dođe u Grčku.
20:3 Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.
20:4 I pođe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.
20:5 Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.
20:6 A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dođosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.
20:7 A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći.
20:8 I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali.
20:9 A seđaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.
20:10 A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.
20:11 Onda iziđe gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.
20:12 A momče dovedoše živo, i utešiše se ne malo.
20:13 A mi došavši u lađu odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešice.
20:14 A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dođosmo u Mitilinu.
20:15 I odande odvezavši se dođosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noćismo u Trigiliju; i sutradan dođosmo u Milit.
20:16 Jer Pavle namisli da prođemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hićaše, ako bude moguće, da bude o Trojičinu dne u Jerusalimu.
20:17 Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.
20:18 I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvog dana kad dođoh u Aziju kako s vama jednako bih
20:19 Služeći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi rađahu o glavi;
20:20 Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama,
20:21 Svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.
20:22 I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi;
20:23 Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.
20:24 Ali se ni zašto ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje.
20:25 I evo sad znam da više nećete videti mog lica, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje.
20:26 Zato vam svedočim u današnji dan da sam ja čist od krvi sviju;
20:27 Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.
20:28 Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
20:29 Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;
20:30 I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.
20:31 Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas.
20:32 I sad vas, braćo, predajem Bogu i reči blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo među svima osvećenima.
20:33 Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.
20:34 Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.
20:35 Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.
20:36 I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.
20:37 A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,
20:38 Žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u lađu.

–
21:1 I kad bi te se odvezosmo otrgnuvši se od njih, idući pravo dođosmo u Ko, i drugi dan u Rod i odande u Pataru.
21:2 I našavši lađu koja polazi u Finikiju, uđosmo i odvezosmo se.
21:3 A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga nalevo, i plovljasmo u Siriju, i stadosmo u Tiru; jer onde valjaše da se istovari lađa.
21:4 I našavši učenike ostasmo onde sedam dana: oni Pavlu govorahu Duhom da ne ide gore u Jerusalim.
21:5 A kad bi te mi dane navršismo, izišavši iđasmo, i praćahu nas svi sa ženama i decom do iza grada, i kleknuvši na bregu pomolismo se Bogu.
21:6 I oprostivši se jedan s drugim uđosmo u lađu; a oni se vratiše svojim kućama.
21:7 A mi počevši plovljenje od Tira, dođosmo u Ptolemaidu; i pozdravivši se s braćom ostasmo kod njih jedan dan.
21:8 A sutradan pošavši Pavle i koji bijasmo s njim dođosmo u Ćesariju; i ušavši u kuću Filipa jevanđelista, koji beše jedan od sedam đakona, ostasmo u njega.
21:9 I ovaj imaše četiri kćeri devojke koje proricahu.
21:10 Stojeći mi pak onde mnogo dana, dođe odozgo iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav;
21:11 I došavši k nama uze pojas Pavlov i svezavši svoje ruke i noge reče: Tako veli Duh Sveti: Čoveka kog je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predaće ga u ruke neznabožaca.
21:12 I kad čusmo ovo, molismo i mi i ondašnji da ne ide gore u Jerusalim.
21:13 A Pavle odgovori i reče: Šta činite te plačete i cepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hoću, nego i umreti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa.
21:14 A kad ga ne mogasmo odvratiti, umukosmo rekavši: Volja Božja neka bude.
21:15 A posle ovih dana spremivši se iziđosmo u Jerusalim.
21:16 A dođoše s nama i neki učenici iz Ćesarije vodeći sa sobom nekog Mnasona iz Kipra, starog učenika, u kog bismo mi stajali.
21:17 I kad dođosmo u Jerusalim, primiše nas braća ljubazno.
21:18 A sutradan otide Pavle s nama k Jakovu, i dođoše sve starešine.
21:19 I pozdravivši se s njima kazivaše sve redom šta učini Bog u neznabošcima njegovom službom.
21:20 A oni čuvši hvaljahu Boga i rekoše mu: Vidiš li, brate! Koliko je hiljada Jevreja koji verovaše, i svi teže na stari zakon.
21:21 A doznali su za tebe da učiš otpadanju od zakona Mojsijevog sve Jevreje koji žive među neznabošcima, kazujući da im ne treba obrezivati dece svoje, niti držati običaje otačke.
21:22 Šta ćemo dakle sad? Narod će se sabrati jamačno; jer će čuti da si došao.
21:23 Ovo dakle učini šta ti kažemo: u nas imaju četiri čoveka koji su se zavetovali Bogu;
21:24 Ove uzmi i očisti se s njima, i potroši na njih neka ostrižu glave svoje, i svi će doznati da ono što su čuli za tebe ništa nije, nego da i sam držiš zakon i živiš po njemu.
21:25 A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni takvo ništa ne drže osim da se čuvaju od priloga idolskih, i od krvi, i od udavljenog, i od kurvarstva.
21:26 Tada Pavle uze one ljude, i sutradan očistivši se s njima, uđe u crkvu, i pokaza kako izvršuje dane očišćenja dokle se ne prinese žrtva za svakog njih.
21:27 A kad htede da se navrši sedam dana, videvši ga u crkvi oni Jevreji što behu iz Azije, pobuniše sav narod, i metnuše ruke na nj.
21:28 Vičući: Pomagajte, ljudi Izrailjci! Ovo je čovek koji protiv naroda i zakona i protiv ovog mesta uči sve svuda; pa još i Grke uvede u crkvu i opogani sveto mesto ovo.
21:29 Jer behu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, kog mišljahu da je uveo Pavle u crkvu.
21:30 I sav se grad podiže, i navali narod sa sviju strana, i uhvativši Pavla vucijahu ga napolje iz crkve; i odmah se zatvoriše vrata.
21:31 A kad hteše da ga ubiju, dođe glas gore k vojvodi od čete da se pobuni sav Jerusalim.
21:32 A on odmah uzevši vojnike i kapetane dotrča na njih. A oni videvši vojvodu i vojnike prestaše biti Pavla.
21:33 A vojvoda pristupivši uze ga, i zapovedi da ga metnu u dvoje verige, i pitaše ko je i šta je učinio.
21:34 A jedan vikaše jedno, a drugi drugo po narodu. A kad ne može od bune ništa da razume upravo, zapovedi da ga odvedu u logor.
21:35 A kad bi na basamacima, moraše ga vojnici nositi sile radi naroda.
21:36 Jer za njim prista mnoštvo naroda koji vikahu: Pogubi ga.
21:37 A kad htede Pavle da uđe u logor, reče vojvodi: Je li mi slobodno govoriti šta tebi? A on reče: Zar umeš grčki?
21:38 Nisi li ti Misirac koji pre ovih dana podbuni i izvede u pustinju četiri hiljade hajduka?
21:39 A Pavle reče: Ja sam čovek Jevrejin iz Tarsa, građanin poznatog grada u Kilikiji; nego te molim dopusti mi da govorim k narodu.
21:40 A kad mu dopusti, stade Pavle na basamacima i mahnu rukom na narod; i kad posta velika tišina progovori jevrejskim jezikom govoreći:

–
22:1 LJudi, braćo i očevi! Čujte sad moj odgovor k vama.
22:2 A kad čuše da im jevrejskim jezikom progovori, još veća tišina posta. I reče:
22:3 Ja sam čovek Jevrejin, koji sam rođen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu kod nogu Gamaliilovih, naučen upravo otačkom zakonu, i bijah revnitelj Božji kao što ste vi svi danas.
22:4 Ja ovaj put gonih do same smrti, vežući i predajući u tamnicu i ljude i žene,
22:5 Kao što mi svedoči i poglavar sveštenički i sve starešine; od kojih i poslanice primih na braću koja žive u Damasku; i iđah da dovedem one što behu onamo svezane u Jerusalim da se muče.
22:6 A kad iđah i približih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba.
22:7 I padoh na zemlju, i čuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?
22:8 A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kog ti goniš.
22:9 A koji behu sa mnom videše svetlost i uplašiše se; ali ne čuše glas koji mi govoraše.
22:10 A ja rekoh: Šta ću činiti, Gospode? A Gospod mi reče: Ustani i idi u Damask, i tamo će ti se kazati za sve šta ti je određeno da činiš.
22:11 I kad obnevideh od silne svetlosti one, vođahu me za ruku oni koji behu sa mnom, i dođoh u Damask.
22:12 A neki Ananija, čovek pobožan po zakonu, posvedočen od sviju Jevreja koji žive u Damasku,
22:13 Došavši k meni stade i reče mi: Savle brate! Progledaj. I ja u taj čas pogledah na nj.
22:14 A on mi reče: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju Njegovu, i da vidiš pravednika, i da čuješ glas iz usta Njegovih:
22:15 Da Mu budeš svedok pred svim ljudima za ovo što si video i čuo.
22:16 I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.
22:17 A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe,
22:18 I videh Ga gde mi govori: Pohitaj te izađi iz Jerusalima, jer neće primiti svedočanstvo tvoje za mene.
22:19 I ja rekoh: Gospode! Sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.
22:20 I kad se prolivaše krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i čuvah haljine onih koji ga ubijaju.
22:21 I reče mi: Idi, jer ću ja daleko da te pošaljem u neznabošce.
22:22 A oni ga slušahu do ove reči, pa podigoše glas svoj govoreći: Uzmi sa zemlje takvog; jer ne treba da živi.
22:23 A kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u nebo,
22:24 Zapovedi vojvoda da ga odvedu u logor, i reče da ga bojem ispitaju da dozna za kakvu krivicu tako vikahu na nj.
22:25 I kad ga pritegoše uzicama, reče Pavle kapetanu, koji stajaše onde: Zar vi možete biti čoveka Rimljanina, i još bez suda?
22:26 A kad ču kapetan, pristupi k vojvodi i kaza govoreći: Gledaj šta ćeš činiti; jer je ovaj čovek Rimljanin.
22:27 A vojvoda pristupivši reče mu: Kaži mi jesi li ti Rimljanin? A on reče: Da.
22:28 A vojvoda odgovori: Ja sam za veliku cenu ime ovog građanstva dobio. A Pavle reče: A ja sam se i rodio s njime.
22:29 Onda odstupiše odmah od njega oni što hteše da ga ispituju; a vojvoda se uplaši kad razume da je Rimljanin i što ga beše svezao.
22:30 A sutradan, želeći doznati istinu zašto ga tuže Jevreji, pusti ga iz okova, i zapovedi da dođu glavari sveštenički i sav sabor njihov; i svedavši Pavla postavi ga pred njima.

–
23:1 A Pavle pogledavši na skupštinu reče: Ljudi braćo! Ja sa svom dobrom savesti živeh pred Bogom do samog ovog dana.
23:2 A poglavar sveštenički Ananija zapovedi onima što stajahu kod njega da ga biju po ustima.
23:3 Tada mu reče Pavle: Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajući zakon zapovedaš da me biju.
23:4 A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara svešteničkog?
23:5 A Pavle reče: Ne znadoh, braćo, da je poglavar sveštenički, jer stoji napisano: Starešini naroda svog da ne govoriš ružno.
23:6 A znajući Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupštini: Ljudi braćo! Ja sam farisej i sin farisejev: za nad i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud.
23:7 A kad on ovo reče, postade raspra među sadukejima i farisejima, i razdeli se narod.
23:8 Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela ni duha; a fariseji priznaju oboje.
23:9 I postade velika vika, i ustavši književnici od strane farisejske prepirahu se među sobom govoreći: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom čoveku; ako li mu govori duh ili anđeo, da se ne suprotimo Bogu.
23:10 A kad posta raspra velika, pobojavši se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da siđu vojnici i da ga otmu između njih, i da ga odvedu u logor.
23:11 A onu noć stade Gospod pred njega i reče: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.
23:12 A kad bi dan, učiniše neki od Jevreja veće i zakleše se govoreći da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.
23:13 A beše ih više od četrdeset koji ovu kletvu učiniše.
23:14 Ovi pristupivši ka glavarima svešteničkim i starešinama, rekoše: Kletvom zaklesmo se da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla;
23:15 Sad dakle vi sa saborom kažite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on približi.
23:16 A sin sestre Pavlove čuvši ovu zasedu dođe i uđe u logor i kaza Pavlu.
23:17 A Pavle dozvavši jednog od kapetana reče: Ovo momče odvedi k vojvodi, jer ima nešto da mu kaže.
23:18 A on ga uze i dovede k vojvodi, i reče: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momče dovedem k tebi koje ima nešto da ti govori.
23:19 A vojvoda uzevši ga za ruku, i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je što imaš da mi kažeš?
23:20 A ono reče: Jevreji dogovoriše se da te zamole da sutra svedeš Pavla k njima na skupštinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega;
23:21 Ali ti ih nemoj poslušati, jer ga čekaju od njih više od četrdeset ljudi koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i čekaju tvoje obećanje.
23:22 A vojvoda onda otpusti momče zapovedivši mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.
23:23 I dozvavši dvojicu od kapetana reče: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Ćesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po trećem satu noći.
23:24 I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije.
23:25 I napisa poslanicu u kojoj ovako govoraše:
23:26 Od Klaudija Lisije čestitom Filiksu pozdravlje.
23:27 Čoveka ovog uhvatiše Jevreji i hteše da ga ubiju; ja pak dođoh s vojnicima i oteh ga doznavši da je Rimljanin.
23:28 I želeći doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupštinu.
23:29 Tada nađoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove.
23:30 I doznavši ja ugovor jevrejski o glavi ovog čoveka odmah ga poslah k tebi zapovedivši i suparnicima njegovim da pred tobom kažu šta imaju na nj. Zdrav budi!
23:31 A vojnici onda, kao što im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga noću u Antipatridu.
23:32 A sutradan ostavivši konjike da idu s njim, vratiše se u logor.
23:33 A oni došavši u Ćesariju, predaše poslanicu sudiji i izvedoše Pavla preda nj.
23:34 A sudija pročitavši poslanicu zapita odakle je; i doznavši da je iz Kilikije
23:35 Reče: Ispitaću te kad suparnici tvoji dođu. I zapovedi da ga čuvaju u dvoru Irodovom.

–
24:1 A posle pet dana siđe poglavar sveštenički Ananija sa starešinama i s ritorom nekim Tertulom, koji iziđoše pred sudiju protiv Pavla.
24:2 A kad njega dozvaše, poče Tertul tužiti ga govoreći: Što živimo pod tobom u velikom miru, i pravice koje se ovom narodu čine tvojim promišljanjem,
24:3 U svakom događaju i svuda, čestiti Filikse! Primamo sa svakom zahvalnošću.
24:4 Ali da ti mnogo ne dosađujem, molim te da nas ukratko poslušaš sa svojom krotošću.
24:5 Jer nađosmo ovog čoveka da je kuga, i podiže bunu protiv sviju Jevreja po vasionom svetu, i da je kolovođa jeresi nazaretskoj;
24:6 Koji se usudi i crkvu poganiti; koga mi i uhvatismo, i htesmo da mu sudimo po zakonu svom.
24:7 Ali dođe Lisija vojvoda, i ote ga iz naših ruku na veliku silu, i posla k tebi,
24:8 Zapovedivši i nama, koji ga tužimo, da idemo k tebi; a od njega možeš sam ispitavši doznati za sve ovo za šta ga mi tužimo.
24:9 A i Jevreji se složiše govoreći da je ovo tako.
24:10 A Pavle odgovori kad mu namaže sudija da govori: Znajući od mnogo godina da si ti pravedni sudija ovom narodu, slobodno odgovaram za sebe:
24:11 Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja iziđoh u Jerusalim da se pomolim Bogu,
24:12 I niti me u crkvi nađoše da kome govorim, ili bunu da činim u narodu, ni po zbornicama, ni u gradu,
24:13 Niti oni mogu posvedočiti šta tebi sad na mene govore.
24:14 Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju jeres, tako služim Bogu otačkom, verujući sve što je napisano u zakonu i u prorocima,
24:15 I imajući nadanje na Boga da će biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima, koje i sami ovi čekaju.
24:16 A za ovo se i ja trudim da imam čistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima.
24:17 I posle mnogo godina dođoh i donesoh milostinju narodu svom i prinose.
24:18 U tome me nađoše očišćenog u crkvi, ni s narodom, ni s vikom.
24:19 A imaju i Jevreji neki iz Azije kojima je trebalo da dođu preda te, i da se tuže ako imaju šta na me.
24:20 Ili ovi sami neka kažu, ako su našli na meni kakvu krivicu, kad sam stajao na skupštini,
24:21 Osim jednog ovog glasa kojim povikah stojeći među njima: Za vaskrsenje mrtvih dovedoste me danas na sud.
24:22 A kad Filiks ču ovo, odgodi im znajući vrlo dobro za ovaj put i reče: Kad dođe Lisija vojvoda, izvideću vašu stvar.
24:23 A kapetanu zapovedi da se čuva Pavle, i da mu se olakša, i nijednom od njegovih da se ne zabranjuje posluživati ga ili dolaziti k njemu.
24:24 A posle nekoliko dana dođe Filiks sa Drusilom ženom svojom, koja beše Jevrejka, i dozva Pavla da čuje od njega veru u Hrista Isusa.
24:25 A kad Pavle govoraše o pravdi i čistoti i o sudu koji će biti, uplaši se Filiks i odgovori: Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaću te.
24:26 A uz to se i nadaše da će mu Pavle dati novaca da bi ga pustio; zato ga i često dozivaše i razgovaraše se s njim.
24:27 A kad se navršiše dve godine, izmeni Filiksa Porkije Fist. A Filiks, hoteći Jevrejima učiniti na volju, ostavi Pavla u sužanjstvu.

–
25:1 A Fist onda primivši vlast posle tri dana iziđe iz Ćesarije u Jerusalim.
25:2 Onda glavari sveštenički i starešine jevrejske tužiše mu se na Pavla, i moljahu ga,
25:3 Ištući milosti protiv njega, da ga pošalje u Jerusalim; i naređivahu zasedu da ga ubiju na putu.
25:4 A Fist odgovori da se Pavle čuva u Ćesariji, a i on će sam skoro onamo da ide:
25:5 Koji dakle mogu od vas, reče, neka idu sa mnom, i ako ima kakva krivica na tom čoveku neka ga tuže.
25:6 A pošto bi u njih ne više od deset dana, siđe u Ćesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.
25:7 A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedočiti,
25:8 Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni ćesaru šta sagreših.
25:9 Ali Fist, hoteći Jevrejima učiniti na volju, odgovori Pavlu i reče: Hoćeš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?
25:10 A Pavle reče: Ja stojim na sudu ćesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.
25:11 Ako li sam skrivio, ili učinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Ćesaru idem.
25:12 Tada Fist, pogovorivši sa savetnicima, odgovori: Ćesaru reče da hoćeš: ćesaru ćeš poći.
25:13 A pošto prođe nekoliko dana, Agripa car i Vernikija siđoše u Ćesariju da pohode Fista.
25:14 I budući da onde mnogo dana ostaše, kaza Fist caru za Pavla govoreći: Čoveka jednog ostavio je Filiks u tamnici,
25:15 Za kog, kad ja bijah u Jerusalimu, iziđoše preda me glavari sveštenički i starešine jevrejske moleći da ga osudim.
25:16 Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se pre pokloni kakav čovek na smrt dok se optuženi ne suoči s onima koji ga tuže, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu.
25:17 A kad se oni ovde sastaše, nikakvog odlaganja ne učinih, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedih da dovedu čoveka.
25:18 A oko njega stavši suparnici ni jedne krivice koje ja mišljah ne iznesoše.
25:19 Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom sujeverju, i o nekakvom Isusu, koji je umro pa Pavle govoraše da je živ.
25:20 A ja ne znajući u ovom poslu šta ću činiti, rekoh bi li hteo ići u Jerusalim i onamo da mu se sudi za ovo.
25:21 A kad Pavle reče da ga čuvamo do suda Avgustovog, zapovedih da ga čuvaju dokle ga pošaljem k ćesaru.
25:22 A Agripa reče Fistu: i ja bih rad čuti tog čoveka. A on reče: Sutra ćeš ga čuti.
25:23 Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dođoše s velikim ponosom, i uđoše u sudnicu s vojvodama i sa starešinama onog grada, i kad zapovedi Fist, dovedoše Pavla.
25:24 I reče Fist: Agripa care! I svi koji ste s nama! Vidite ovog za kog mi sve mnoštvo Jevreja dosađivaše i u Jerusalimu i ovde, vičući da ne valja da on više živi.
25:25 A ja doznavši da on ništa nije učinio što zaslužuje smrt, a i on sam reče da će da ide k svetlom ćesaru, namislih da ga pošaljem,
25:26 Za kog nemam šta upravo pisati gospodaru. Zato ga i dovedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, pošto bude ispitivanje, imao šta pisati.
25:27 Jer mi se čini ludo sužnja poslati, a krivice njegove ne javiti.

–
26:1 A Agripa reče Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:
26:2 Za sreću svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji,
26:3 A najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske običaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.
26:4 Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo među narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.
26:5 Kako me znadu isprva, ako hoće posvedočiti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski.
26:6 I sad stojim pred sudom za nadanje obećanja koje Bog obreče očevima našim,
26:7 Kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noć služeći nadaju da će doći. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja.
26:8 Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?
26:9 Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla činiti protiv imena Isusa Nazarećanina,
26:10 Kao što i učinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.
26:11 I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih tja i do tuđih gradova.
26:12 Za koje idući u Damask s vlašću i zapovešću od glavara svešteničkih,
26:13 U podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanog, koja obasja mene i one što iđahu sa mnom.
26:14 A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se.
26:15 A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus, kog ti goniš;
26:16 Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te učinim slugom i svedokom ovome što si video i što ću ti pokazati,
26:17 Izbavljajući te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima ću te poslati,
26:18 Da im otvoriš oči da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje među osvećenima verom mojom.
26:19 Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;
26:20 Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu čineći dela dostojna pokajanja.
26:21 Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu.
26:22 Ali dobivši pomoć Božju stojim do samog ovog dana, i svedočim i malom i velikom, ne kazujući ništa osim što proroci kazaše da će biti, i Mojsije:
26:23 Da će Hristos postradati, i da će biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.
26:24 A kad on ovo odgovaraše, reče Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.
26:25 A on reče: Ne ludujem, čestiti Fiste, nego reči istine i razuma kazujem.
26:26 Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.
26:27 Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ.
26:28 A Agripa reče Pavlu: Još malo pa ćeš me nagovoriti da budem hrišćanin.
26:29 A Pavle reče: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.
26:30 I kad on ovo reče, usta car i sudija i Vernikija, i koji seđahu s njima,
26:31 I otišavši razgovarahu se među sobom govoreći: Ovaj čovek nije učinio ništa što zaslužuje smrt ili okove.
26:32 A Agripa reče Fistu: Ovaj čovek mogaše biti pušten da ne reče da hoće k ćesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k ćesaru.

–
27:1 I kao što bi određeno da idemo u Talijansku, predaše i Pavla i druge neke sužnje kapetanu, po imenu Juliju, od ćesareve čete.
27:2 A kad uđosmo u lađu adramitsku da plovimo u azijska mesta, otiskosmo se; i s nama beše Aristarh Makedonac iz Soluna.
27:3 I drugi dan dođosmo u Sidon. I Julije držaše Pavla lepo, i dopusti mu da odlazi k svojim prijateljima i da ga poslužuju.
27:4 I odande odvezavši se doplovismo u Kipar, jer vetrovi behu protivni.
27:5 I preplovivši pučinu kilikijsku i pamfilijsku dođosmo u Miru likijsku.
27:6 I onde našavši kapetan lađu aleksandrijsku koja plovi u Talijansku, metnu nas u nju.
27:7 I plovivši mnogo dana sporo, i jedva došavši prema Knidu, jer nam vetar ne davaše, doplovismo pod Krit kod Salmone.
27:8 I jedva se vozeći pored kraja, dođosmo na jedno mesto koje se zove Dobra Pristaništa, kod kog blizu beše grad Laseja.
27:9 A pošto prođe mnogo vremena, i već plovljenje ne beše bez straha, jer i post već beše prošao, savetovaše Pavle
27:10 Govoreći im: Ljudi! Vidim da će plovljenje biti s mukom i velikom štetom ne samo tovara i lađe nego i duša naših.
27:11 Ali kapetan posluša većma krmanoša i gospodara od lađe negoli Pavlove reči.
27:12 A ne budući pristanište zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doći do Finika, i onde da zimuju u pristaništu kritskom, koje gleda k jugu i k zapadu.
27:13 I kad dunu jug, mišljahu da im se volja ispuni, i podignuvši jedra plovljahu pokraj Krita.
27:14 Ali ne zadugo potom dunu, nasuprot njemu, buran vetar koji se zove Evroklidon.
27:15 A kad se lađa ote, i ne mogaše se vetru protiviti, predadosmo je valovima i nošahu nas.
27:16 A kad prođosmo mimo jedno ostrvo koje se zove Klauda, jedva mogosmo udržati čamac,
27:17 Koji izvukavši, svakojako pomagahu, te ga privezasmo odozgo za lađu; a bojeći se da ne udari na prud, spustismo jedra, i tako se plavljasmo.
27:18 A kad nam veoma dosađivaše bura sutradan izbacivahu tovare.
27:19 I u treći dan svojim rukama izbacismo alat lađarski.
27:20 A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazaše, i bura ne mala navalila, beše propao sav nad da ćemo se izbaviti.
27:21 I kad se zadugo nije jelo, onda Pavle stavši preda njih reče: Trebaše dakle, o ljudi! Poslušati mene, i ne otiskivati se od Krita, i ne imati ove muke i štete.
27:22 I evo sad vas molim da budete dobre volje: jer nijedna duša od vas neće propasti osim lađe;
27:23 Jer u ovu noć stade preda me anđeo Boga kog sam ja i kome služim,
27:24 Govoreći: Ne boj se, Pavle! Valja ti doći pred ćesara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom.
27:25 Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da će tako biti kao što mi bi rečeno.
27:26 Ali valja nam doći na jedno ostrvo.
27:27 A kad bi četrnaesta noć, i mi se u ponoći plavljasmo po adrijanskoj pučini, pomisliše lađari da se približuju k nekakvoj zemlji.
27:28 I izmerivši dubinu nađoše dvadeset hvati; i prošavši malo opet izmeriše, i nađoše petnaest hvati.
27:29 Onda bojeći se da kako ne udare na prudovita mesta baciše sa stražnjeg kraja lađe četiri lengera, pa se moljasmo Bogu da svane.
27:30 A kad lađari gledahu da pobegnu iz lađe, i spustiše čamac u more izgovarajući se kao da hoće s prednjeg kraja da spuste lengere,
27:31 Reče Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u lađi, vi ne možete živi ostati.
27:32 Tada vojnici odrezaše uža na čamcu i pustiše ga te pade.
27:33 A kad htede da svane, moljaše Pavle sve da jedu, govoreći: Četrnaesti je dan danas kako čekate i ne jedući živite ništa ne okusivši.
27:34 Zato vas molim da jedete: jer je to za vaše zdravlje. A ni jednom od vas dlaka s glave neće otpasti.
27:35 I rekavši ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivši stade jesti.
27:36 Onda se svi razveselivši i oni jedoše.
27:37 A u lađi beše nas duša svega dvesta i sedamdeset i šest.
27:38 I nasitivši se jela, olakšaše lađu izbacivši pšenicu u more.
27:39 A kad bi dan ne poznavahu zemlje; nego ugledaše nekakav zaliv s peskom, na koji se dogovoriše ako bude moguće, da izvuku lađu.
27:40 I podignuvši lengere vožahu se po moru, i odrešivši uža na krmama, i raširivši malo jedro prema vetriću koji duvaše, vožasmo se kraju.
27:41 A kad dođosmo kao na jedan jezik, gde se more kao razdeljuje, nasadi se lađa; i prednji kraj, koji se nasadi, osta tvrd da se ne može pomaknuti, a krma se razbijaše od sile valova.
27:42 A vojnici se dogovoriše da pobiju sužnje, da koji ne ispliva i ne uteče.
27:43 Ali kapetan želeći sačuvati Pavla zabrani njihov dogovor, i zapovedi onima koji znadu plivati da iskoče najpre, i da iziđu na zemlju;
27:44 A ostali jedni na daskama a jedni na čemu od lađe. I tako iziđoše svi živi na zemlju.

–
28:1 I kad iziđoše srećno iz lađe, tada razumeše da se ostrvo zove Melit.
28:2 A divljaci činjahu nam ne malu ljubav, jer naložiše oganj i primiše nas sve zbog dažda koji iđaše, i zbog zime.
28:3 A Pavle zgrabivši gomilu granja naloži na oganj, i izišavši zmija od vrućine skoči mu na ruku.
28:4 I kad videše divljaci zmiju gde visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugom: Jamačno je ovaj čovek krvnik, kog izbavljenog od mora sud Božji ne ostavi da živi.
28:5 A on otresavši zmiju u oganj ne bi mu ništa zlo.
28:6 A oni čekahu da on oteče ili ujedanput da padne mrtav. A kad zadugo čekaše, i videše da mu ništa zlo ne bi, promeniše se, i govorahu da je on bog.
28:7 A naokolo oko onog mesta behu sela poglavara od ostrva po imenu Poplija, koji nas primi i ugosti ljubazno tri dana.
28:8 A dogodi se da otac Poplijev ležaše od groznice i od srdobolje, kome ušavši Pavle pomoli se Bogu i metnu ruke svoje na nj i isceli ga.
28:9 A kad to bi, dolažahu i drugi koji behu bolesni na ostrvu onom, i isceljivahu se.
28:10 I poštovahu nas velikim častima; i kad pođosmo, spremiše nam što je od potrebe.
28:11 A posle tri meseca odvezosmo se na lađi aleksandrijskoj, koja je bila prezimila na ostrvu, i behu na njoj napisani Dioskuri.
28:12 I doplovivši u Sirakuzu ostasmo onde tri dana.
28:13 A odande otplovivši dođosmo u Rigiju; i posle jednog dana kad dunu jug, dođosmo drugi dan u Potiole.
28:14 Onde nađemo braću, i oni nas zamole te ostanemo kod njih sedam dana; i tako pođosmo u Rim.
28:15 I odande čuvši braća za nas iziđoše nam na susret sve do Apijeva pazara i tri krčme. I kad ih vide Pavle, dade hvalu Bogu, i oslobodi se.
28:16 A kad dođosmo u Rim, kapetan predade sužnje vojvodi. Ali se Pavlu dopusti da živi gde hoće s vojnikom koji ga čuvaše.
28:17 A posle tri dana Pavle sazva starešine jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: Ljudi braćo! Ja ništa ne učinih protivno narodu ili običajima otačkim; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima,
28:18 Koji izvidevši za mene hteše da me puste, jer se ne nađe na meni nijedna smrtna krivica.
28:19 Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natera me nevolja da se ištem pred ćesara, ne kao da bih svoj narod imao šta tužiti.
28:20 Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nada radi Izrailjevog okovan sam u ovo gvožđe.
28:21 A oni mu rekoše: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti dođe ko od braće da javi ili da govori šta zlo za tebe.
28:22 Nego molimo da čujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori.
28:23 I odredivši mu dan dođoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svedočeći carstvo Božje i uveravajući ih za Isusa iz zakona Mojsijevog i iz proroka od jutra do samog mraka.
28:24 I jedni verovahu onome što govoraše a jedni ne verovahu.
28:25 A budući nesložni među sobom, odlažahu kad reče Pavle jednu reč: Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije očevima našim
28:26 Govoreći: Idi k narodu ovome i kaži: Ušima ćete čuti i nećete razumeti; i očima ćete gledati i nećete videti.
28:27 Jer odrveni srce ovog naroda, i ušima teško čuju, i očima svojim zažmuriše da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i da se ne obrate da ih iscelim.
28:28 Da vam je dakle na znanje da se neznabošcima posla spasenje Božje, oni će i čuti.
28:29 I kad on ovo reče, otidoše Jevreji prepirući se među sobom.
28:30 A Pavle ostade pune dve godine o svom trošku, i dočekivaše sve koji mu dolažahu,
28:31 Propovedajući carstvo Božje, i učeći o Gospodu našem Isusu Hristu slobodno, i niko mu ne branjaše.