Prva Knjiga Letopisa

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |

–
1:1 Adam, Sit, Enos,
1:2 Kajinan, Maleleilo, Jared,
1:3 Enoh, Matusal, Lameh,
1:4 Noje, Sim, Ham i Jafet.
1:5 Sinovi Jafetovi: Gomer i Magog i Madaj i Javan i Tovel i Mosoh i Tiras.
1:6 A sinovi Gomerovi: Ashenas i Rafat i Togarma.
1:7 A sinovi Javanovi: Elisa i Tarsis, Kitim i Dodanim,
1:8 A sinovi Hamovi: Hus i Misraim, Fut i Hanan.
1:9 A sinovi Husovi: Sava i Avila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava i Dedan.
1:10 I Hus rodi Nevroda. On prvi bi silan na zemlji.
1:11 A Misraim rodi Ludeje i Anameje i Leaveje i Naftuheje,
1:12 I Patroseje i Hasluheje, od kojih iziđoše Filisteji i Kaftoreji.
1:13 A Hanan rodi Sidona prvenca svog, i Heta,
1:14 I Jevuseje i Amoreje i Gergeseje,
1:15 I Jeveje i Arukeje i Aseneje,
1:16 I Arvadeje i Samareje i Amateje.
1:17 Sinovi Simovi: Elam i Asur i Arfaksad i Lud i Aram i Uz i Ul i Geter i Meseh.
1:18 A Arfaksad rodi Salu, a Sala rodi Evera.
1:19 A Everu se rodiše dva sina; jednom beše ime Falek, jer se u njegovo vreme razdeli zemlja; a ime bratu njegovom Jektan.
1:20 A Jektan rodi Almodada i Salefa i Asarmota i Jaraha,
1:21 I Adorama i Uzala i Diklu,
1:22 I Evala i Avimaila i Savu,
1:23 I Ofira i Evilu i Jovava: ti svi behu sinovi Jektanovi.
1:24 Sim, Arfaksad, Sala,
1:25 Ever, Falet, Ragav,
1:26 Seruh, Nahor, Tara,
1:27 Avram, to je Avraam.
1:28 Sinovi Avramovi: Isak i Ismailo.
1:29 Ovo je pleme njihovo: prvenac Ismailov Navajot, pa Kidar i Avdeilo i Mivsam.
1:30 Misma i Duma, Masa, Adad i Tema,
1:31 Jetur, Nafis i Kedma; to su sinovi Ismailovi.
1:32 A sinovi Heture, inoče Avramove: ona rodi Zemrana i Joksana i Madana i Madijana i Jesvoka i Suja. A sinovi Joksanovi: Sava i Dedan.
1:33 A sinovi Madijanovi: Gefa i Efer i Enoh i Avida i Eldaga. Ti svi behu sinovi Heturini.
1:34 Tako Avram rodi Isaka; a sinovi Isakovi behu Isav i Izrailj.
1:35 Sinovi Isavovi: Elifas, Raguilo i Jeus i Jeglom i Korej.
1:36 Sinovi Elifasovi: Teman i Omar, Sofar i Gotom, Kenez i Tamna i Amalik.
1:37 Sinovi Raguilovi: Nahat, Zara i Soma i Moza.
1:38 A sinovi Sirovi: Lotan i Soval i Sevegon i Ana i Dison i Eser i Disan.
1:39 A sinovi Lotanovi: Horije i Emam; a sestra Lotanova Tamna.
1:40 Sinovi Sovalovi: Elan i Manahat i Eval, Sefija i Onam. A sinovi Sevegonovi: Aije i Ana.
1:41 Sinovi Anini: Dison, i sinovi Disonovi Amram i Asvan i Itran i Haran.
1:42 Sinovi Eserovi: Valan i Zavan i Jakan. Sinovi Disanovi: Uz i Aran.
1:43 A ovo su carevi koji carovaše u zemlji edomskoj pre nego se zacari car nad sinovima Izrailjevim: Valak sin Veorov, a gradu mu beše ime Denava.
1:44 A kad umre Valak, zacari se na njegovo mesto Jovav, sin Zarin od Vosore.
1:45 A kad umre Jovav, zacari se na njegovo mesto Asom od zemlje temanovske.
1:46 A kad umre Asom, zacari se na njegovo mesto Adad sin Varadov, koji iseče Madijane u polju moavskom; a gradu mu beše ime Getem.
1:47 A kad umre Adad, zacari se na njegovo mesto Samada iz Masekasa.
1:48 A kad umre Samada, zacari se na njegovo mesto Saul iz Rovota na reči.
1:49 A kad umre Saul, zacari se na njegovo mesto Valenon, sin Ahovorov.
1:50 A kad umre Valenon, zacari se na njegovo mesto Adad; a grad mu se zvaše Fogor, a ženi mu beše ime Meteveila kći Matraide, kćeri Mezovove.
1:51 A kad umre Adad, nastaše knezovi u edomskoj: knez Tamna, knez Alva, knez Jetet,
1:52 Knez Olivema, knez Ila, knez Finon,
1:53 Knez Kenez, knez Teman, knez Mivsar,
1:54 Knez Magedilo, knez Iram. To behu knezovi edomski.

–
2:1 Ovo su sinovi Izrailjevi: Ruvim, Simeun, Levije i Juda, Isahar i Zavulon,
2:2 Dan, Josif i Venijamin, Neftalim, Gad i Asir.
2:3 Sinovi Judini: Ir i Avnan i Sila; ta mu tri rodi kći Suvina Hananejka; ali Ir prvenac Judin beše nevaljao pred Gospodom, te ga ubi.
2:4 A Tamara, snaha njegova rodi mu Faresa i Zaru. Svega pet beše sinova Judinih.
2:5 Sinovi Faresovi: Esron i Amul.
2:6 A sinovi Zarini: Zimrije i Etan i Eman i Halkol i Dara; svega pet.
2:7 I sinovi Harmijini: Ahan, koji smuti Izrailja ogrešivši se o stvari proklete.
2:8 A sinovi Etanovi: Azarija.
2:9 A sinovi Esronovi, što mu se rodiše: Jerameilo i Aram i Halev.
2:10 A Aram rodi Aminadava, a Aminadav rodi Nasona, kneza sinova Judinih;
2:11 A Nason rodi Salmona; a Salmon rodi Voza;
2:12 A Voz rodi Ovida; a Ovid rodi Jeseja;
2:13 A Jesej rodi prvenca svog Elijava, i Avinadava drugog i Samu trećeg,
2:14 Natanaila četvrtog, Radaja petog,
2:15 Osema šestog, Davida sedmog,
2:16 I sestre mu Seruju i Avigeju. A sinovi Serujini behu Avisaj i Joav i Asailo, trojica.
2:17 A Avigeja rodi Amasu; a otac Amasin beše Jeter Ismailjac.
2:18 A Halev sin Esronov rodi s Azuvom ženom svojom i s Jeriotom sinove, i sinovi mu behu Jeser i Sovav i Ardon.
2:19 A kad umre Azuva, Halev se oženi Efratom, koja mu rodi Ora;
2:20 A Or rodi Uriju, a Urija rodi Veseleila.
2:21 Potom otide Esron ka kćeri Mahira oca Galadovog, i oženi se njom kad mu beše šezdeset godina, i ona mu rodi Seguva.
2:22 A Seguv rodi Jaira, koji imaše dvadeset i tri grada u zemlji galadskoj.
2:23 Jer uze Gesurejima i Sircima sela Jairova i Kenat sa selima njegovim, šezdeset gradova. To sve uzeše sinovi Mahira, oca Galadovog.
2:24 I kad umre Esron u Halev-Efrati, žena Esronova Avija rodi mu Ashora oca Tekujanima.
2:25 A sinovi Jerameila prvenca Esronovog behu: prvenac Aram, pa Vuna i Orem i Osem i Ahija.
2:26 Imaše i drugu ženu Jerameilo, po imenu Ataru, ona je mati Onamova.
2:27 A sinovi Arama prvenca Jerameilovog behu: Mas i Jamin i Eker.
2:28 I sinovi Onamovi behu: Samaj i Jadaj; a sinovi Samajevi: Nadav i Avisur.
2:29 I ime ženi Avisurovoj beše Avihaila, koja mu rodi Avana i Moloida.
2:30 A sinovi Nadavovi: Seled i Apaim; ali Seled umre bez dece.
2:31 A sinovi Apailovi: Jesej; a sinovi Jesejevi: Sisan, i kći Sisanova Alaja.
2:32 A sinovi Jadaja brata Samajevog: Jeter i Jonatan; ali Jeter umre bez dece.
2:33 A sinovi Jonatanovi: Falet i Zaza. Ti behu sinovi Jerameilovi.
2:34 A Sisan ne imaše sinova nego kćeri; i imaše Sisan slugu Misirca po imenu Jaraju.
2:35 Zato Sisan dade kćer svoju Jaraji, sluzi svom za ženu; a ona mu rodi Ataja.
2:36 A Ataj rodi Natana; a Natan rodi Zavada;
2:37 A Zavad rodi Eflata; a Eflat rodi Ovida;
2:38 A Ovid rodi Juja; a Juj rodi Azariju;
2:39 A Azarija rodi Helisa; a Helis rodi Eleasu;
2:40 A Eleasa rodi Sisamaja; a Sisamaj rodi Saluma;
2:41 A Salum rodi Jekamiju; a Jekamija rodi Elisama.
2:42 A sinovi Haleva brata Jerameilovog behu: Misa prvenac njegov, otac Zifejima; pa sinovi Marise oca Hevronovog.
2:43 A sinovi Hevronovi: Korej i Tafuja i Rekem i Sema.
2:44 A Sema rodi Rama oca Jorkoamovog; a Rekem rodi Samaja.
2:45 A sin Samajev beše Maon, a taj Maon bi otac Vet-Suru.
2:46 I Gefa inoča Halevova rodi Harana i Mosu i Gazesa.
2:47 A sinovi Jadajevi: Rigem i Jotam i Gisan i Felet i Gefa i Sagaf.
2:48 Maha inoča Halevova rodi Severa i Tirhanu.
2:49 Rodi i Sagafa oca Madmancima i Sevu oca Mahvincima i Gavajanima; a kći Halevova beše Ahsa.
2:50 Ovo behu sinovi Haleva sina Ora prvenca Efratinog; Soval otac Kirijat-Jarimu,
2:51 Salma otac Vitlejemu, Aref otac Vet-Gaderu.
2:52 A imaše sinove Soval otac Kirijat-Jarimu: Aroja i Asi-Amenuhota.
2:53 A porodice Kirijat-jarimske behu: Jetrani i Fućani i Sumaćani i Misrajani. Od njih iziđoše Saraćani i Estaoljani.
2:54 Sinovi Salmini: Vitlejemci i Netofaćani, Ataroćani od doma Joavovog, i Zorani, polovina Manahaćana,
2:55 I porodice pisarske u Javisu, Tiraćani, Simeaćani, Suhaćani; to su Keneji, koji se narodiše od Emata, oca doma Rihavovog.

–
3:1 A ovo su sinovi Davidovi koji mu se rodiše u Hevronu: prvenac Amnon od Ahinoame Jezraeljanke, drugi Danilo od Avigeje Karmilke,
3:2 Treći Avesalom, sin Mahe kćeri Talmaja cara gesurskog, četvrti Adonija, sin Agitin,
3:3 Peti Sefatija od Avitale, šesti Itram od Egle, žene njegove.
3:4 Šesti mu se rodi u Hevronu, gde carova sedam godina i šest meseci, a trideset i tri carova u Jerusalimu.
3:5 A ovi mu se rodiše u Jerusalimu: Samaja i Sovav i Natan i Solomun, četiri, od Vitsaveje kćeri Amilove.
3:6 I Jevar i Elisama i Elifalet,
3:7 I Noga i Nefeg i Jafija,
3:8 I Elisama i Elijada i Elifelet, devet,
3:9 Sve sinovi Davidovi osim sinova inoča njegovih i osim Tamare, sestre njegove.
3:10 A sin Solomunov beše Rovoam, a njegov sin Avija, a njegov sin Asa, a njegov sin Josafat,
3:11 A njegov sin Joram, a njegov sin Ohozija, a njegov sin Joas.
3:12 A njegov sin Amasija, a njegov sin Azarija, a njegov sin Jotam,
3:13 A njegov sin Ahaz, a njegov sin Jezekija, a njegov sin Manasija,
3:14 A njegov sin Amon, a njegov sin Josija.
3:15 A sinovi Josijini: prvenac Joanan, drugi Joakim, treći Sedekija, četvrti Salum.
3:16 A sinovi Joakimovi: Jehonija sin mu, i njegov sin Sedekija.
3:17 A sinovi Jehonije sužnja: Salatilo sin mu.
3:18 A njegovi sinovi Malhiram i Fedaja i Senasar, Jekamija, Osama i Nedavija.
3:19 A sinovi Fedajini: Zorovavelj i Simej; a sinovi Zorovaveljevi: Mesulam i Ananija i sestra im Selometa.
3:20 A sinovi Mesulamovi: Asuva i Oilo i Varahija i Asadija i Jusavesed, pet.
3:21 A sinovi Ananijini: Felatija i Jesaja, sinovi Refajini, sinovi Arnanovi, sinovi Ovadijini, sinovi Sehanijini.
3:22 A sinovi Sehanijini: Semaja, i sinovi Semajini: Hatuš i Igeal i Varija i Nearija i Safat, šest.
3:23 A sinovi Nearijini: Elioinaj i Jezekija i Azrikam, tri.
3:24 A sinovi Elionajevi: Odaja i Elijasiv i Felaja i Akuv i Joanan i Dalaja i Anan, sedam.

–
4:1 Sinovi Judini behu: Fares, Esron i Harmija i Or i Soval.
4:2 A Reaja sin Sovalov rodi Jata, a Jat rodi Ahumaja i Lada. To su porodice saratske.
4:3 A ovo su od oca Itama: Jezrael i Jesma i Jedvas, a sestri njihovoj beše ime Aselelfonija.
4:4 I Fanuilo beše otac Gedoru, i Eser otac Husin. To behu sinovi Ora prvenca Efrate, oca Vitlejemcima.
4:5 A Ashor otac Tekujanima imaše dve žene, Elu i Naru.
4:6 I Nara mu rodi Ahuzama i Efera i Temana i Ahastara. To su sinovi Narini.
4:7 A sinovi Elini: Sered, Jesoar i Etnan.
4:8 A Kos rodi Anuva i Sovivu i porodice Aharila sina Arumovog.
4:9 A Javis beše slavniji od svoje braće, i mati mu nađe ime Javis govoreći: Rodih ga s bolom.
4:10 I Javis prizva Boga Izrailjevog govoreći: O da bi me blagoslovio i raširio međe moje, i ruka Tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli! I učini Bog za šta ga moli.
4:11 A Heluv, brat Sujin rodi Mehira. On bi otac Estonov.
4:12 A Eston rodi Vet-Rafu i Feseju i Tehinu, oca gradu Našu. To su ljudi Rihavovi.
4:13 A sinovi Kenezovi behu Gotonilo i Seraja. A sinovi Gotonilovi: Atat.
4:14 A Meonotaj rodi Ofru; a Seraja rodi Joava, oca onih što žive u dolini drvodeljskoj, jer behu drvodelje.
4:15 A sinovi Haleva sina Jefonijinog behu Ir, Ila i Nam. A sin Ilin beše Kenez.
4:16 A sinovi Jeleleilovi: Zif i Zifa, Tirija i Asareilo.
4:17 A sinovi Ezrini: Jeter i Mered i Efer i Jalon; a žena Meredova rodi Marijama i Samaja i Jesvu, oca Estemoji.
4:18 A žena njegova Judija rodi Jereda oca Gedoru, i Evera oca Sohotu, i Jekutila oca Zanoji. A to behu sinovi Vitije, kćeri Faraonove, kojom se oženi Mered.
4:19 A sinovi žene Odijine, sestre Nama oca Keili behu Garmija i Estemoja Mahaćanin.
4:20 A sinovi Simonovi: Amion i Rina i Ven-Anan i Tilon. A sinovi Jesejevi: Zohet i Ven-Zohet.
4:21 A sinovi Sile, sina Judinog: Ir otac Lihu, i Lada otac Marisi, i porodice doma platnarskog, doma Asvejinog.
4:22 I Jokim i Hasivljani, i Joas i Saraf, koji vladahu u moavskoj, i Jasuvi-Lehem. Ali to su stare stvari.
4:23 To behu lončari i življahu u sadovima i zabranima, i behu onde kod cara za njegove poslove.
4:24 Sinovi Simeunovi: Nemuilo i Jamin, Jariv, Zera, Saul;
4:25 A njegov sin Salum, a njegov sin Mivsam, a njegov sin Misma.
4:26 A sinovi Mismini: Amuilo sin mu, i njegov sin Zahur, i njegov sin Simej.
4:27 A Simej imaše šesnaest sinova i šest kćeri; a braća njegova nemahu mnogo sinova, i sve porodice njihove ne beše tako mnogo kao sinova Judinih.
4:28 A življahu u Virsaveji i Moladi i Asar-Sualu,
4:29 I u Vali i u Asemu i u Toladu,
4:30 I u Vetuilu i u Ormi i u Siklagu,
4:31 I u Vet-Marhavotu i u Asar-Susimu i u Vet-Vireju i u Saraimu. To behu gradovi njihovi do cara Davida.
4:32 A sela njihova behu Itam i Ajin, Rimon i Tohen i Asan, pet gradova,
4:33 I sva sela njihova što behu oko tih gradova do Vala. To behu stanovi njihovi po rodu njihovom.
4:34 A Mesovav i Jamlih i Josa sin Amasijin,
4:35 I Joilo i Juj, sin Josivije sina Seraje sina Asilovog,
4:36 I Elioinaj i Jakova i Jesohaja i Asaja i Adilo i Jesimilo i Venaja,
4:37 I Zisa, sin Sifija sina Alona sina Jedaje sina Simrija sina Semajinog;
4:38 Ti imenovani behu knezovi u porodicama svojim, i domovi otaca njihovih umnožiše se veoma.
4:39 I zato otidoše u Gedor do istočne strane doline da traže pašu stoci svojoj.
4:40 I nađoše pašu obilatu i dobru i zemlju prostranu i mirnu i rodnu, jer pre onde življahu koji behu od Hama.
4:41 Ti, dakle, zapisani po imenu došavši za Jezekije cara Judinog razbiše šatore njihove i stanovnike koji se nađoše onde, i pobiše ih kao proklete da ne osta nijedan do danas, i naseliše se mesto njih, jer onde beše paše za stoku njihovu.
4:42 A između njih, sinova Simeunovih, iziđe na goru Sir pet stotina ljudi, a poglavice im behu Felatija i Nearija i Refaja i Ozilo, sinovi Jesejevi.
4:43 I pobiše ostatak što behu utekli između Amalika, i naseliše se onde do današnjeg dana.

–
5:1 A sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog, jer on beše prvenac, ali kad oskrvni postelju oca svog, dano bi njegovo prvenaštvo sinovima Josifa sina Izrailjevog, ali ne tako da se broji prvenac,
5:2 Jer Juda bi najsilniji među braćom svojom i od njega je vođ, ali prvenaštvo dobi Josif;
5:3 Sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog behu: Anoh i Faluj, Esron i Harmija,
5:4 Sinovi Joilovi: Semaja sin mu, a njegov sin Gog, a njegov sin Simej,
5:5 A njegov sin Miha, a njegov sin Reaja, a njegov sin Val,
5:6 A njegov sin Veira, kog odvede Teglat-Felasar car asirski; on beše knez plemena Ruvimovog.
5:7 A braći njegovoj po porodicama njihovim kad se izbrojaše po kolenima svojim, beše knez Jeilo i Zaharija,
5:8 A Vela sin Azaza sina Seme sina Joilovog; on življaše u Aroiru i do Nevona i Valmeona.
5:9 Potom življaše k istoku dori do pustinje od reke Efrata, jer im se stoka umnoži u zemlji galadskoj.
5:10 I za vremena Saulovog vojevaše na Agarene, koji izgiboše od ruke njihove; i tako se naseliše u šatorima njihovim po svemu istočnom kraju zemlje galadske.
5:11 A sinovi Gadovi življahu prema njima u zemlji vasanskoj do Salhe.
5:12 Joilo im beše poglavar, a Safan drugi, pa Janaj i Safat u Vasanu.
5:13 A braća njihova po domovima otačkim behu: Mihailo i Mesulam i Seva i Joraj i Jahan i Zije i Ever, sedmorica.
5:14 Ti behu sinovi Avihaila sina Urija sina Jaroje sina Galada sina Mihaila sina Jesisaja sina Jadona sina Vuzovog.
5:15 Ahije sin Avdila sina Gunijevog beše poglavar u domu otaca njihovih.
5:16 I življahu u Galadu, u Vasanu i selima njegovim i u svim podgrađima saronskim do međa njegovih.
5:17 Svi ovi biše izbrojani za vremena Jotama, cara Judinog i za vreme Jerovoama, cara Izrailjevog.
5:18 Sinova Ruvimovih i Gadovih i polovine plemena Manasijinog, hrabrih ljudi, što nošahu štit i mač, i zatezahu luk, i veštih boju, beše četrdeset i četiri hiljade i sedam stotina i šezdeset, koji iđahu na vojsku;
5:19 I vojevaše na Agarene, na Jetureje i Nafiseje i Nodaveje,
5:20 I dođe im pomoć suprot njih, i Agareni im biše dani u ruke i sve što imahu; jer zavapiše Bogu u boju, i usliši ih, jer se pouzdaše u Nj.
5:21 I zapleniše stoku njihovu, pedeset hiljada kamila i dvesta i pedeset hiljada ovaca i dve hiljade magaraca i sto hiljada duša ljudskih.
5:22 A ranjenih mnogo pade; jer taj boj bi od Boga; i nastavaše na mestu njihovom do seobe svoje.
5:23 A sinovi polovine plemena Manasijinog življahu u toj zemlji od Vasana do Val-Ermona i Senira, do gore Ermona; behu se umnožili.
5:24 A ovo behu poglavari u domu otaca njihovih: Efer i Jesej i Elilo i Azrilo i Jeremija i Odavija i Jadilo, ljudi hrabri i na glasu poglavari u domu otaca svojih.
5:25 Ali kad zgrešiše Bogu otaca svojih i činiše preljubu za bogovima naroda one zemlje, koje Bog istrebi ispred njih,
5:26 Podiže Bog Izrailjev duh Fula, cara asirskog i duh Teglat-Felasara, cara asirskog, i preseliše pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i polovinu plemena Manasijinog, i odvedoše ih u Alu i u Avor i u Aru, i na reku Gozan, gde ostaše do danas.

–
6:1 Sinovi Levijevi behu: Girson, Kat i Merarije.
6:2 A sinovi Katovi: Amram, Isar i Hevron i Ozilo.
6:3 A sinovi Amramovi: Aron i Mojsije, i kći Marija. A sinovi Aronovi: Nadav i Avijud i Eleazar i Itamar.
6:4 Eleazar rodi Finesa; a Fines rodi Avisuju;
6:5 A Avisuja rodi Vukija; a Vukije rodi Oziju;
6:6 A Ozija rodi Zeraju; a Zeraja rodi Merajota;
6:7 A Merajot rodi Amariju; a Amarija rodi Ahitova;
6:8 A Ahitov rodi Sadoka; a Sadok rodi Ahimasa;
6:9 A Ahimas rodi Azariju; a Azarija rodi Joanana;
6:10 A Joanan rodi Azariju, koji bi sveštenik u domu što sazida Solomun u Jerusalimu;
6:11 A Azarija rodi Amariju; a Amarija rodi Ahitova;
6:12 A Ahitov rodi Sadoka; a Sadok rodi Saluma;
6:13 A Salum rodi Helkiju; a Helkija rodi Azariju;
6:14 A Azarija rodi Seraju; a Seraja rodi Josedeka.
6:15 A Josedek otide kad Gospod preseli Judeje i Jerusalim rukom Navuhodonosorovom.
6:16 Sinovi Levijevi behu: Girson, Kat i Merarije.
6:17 A ovo su imena sinovima Girsonovim: Lovenije i Simej.
6:18 A sinovi Katovi behu: Amram i Isar i Hevron i Ozilo.
6:19 Sinovi Merarijevi: Molija i Musija. I ovo su porodice levitske po ocima svojim:
6:20 Girsonova: Levenije sin mu, a njegov sin Jat, a njegov sin Zima,
6:21 A njegov sin Joah, a njegov sin Ido, a njegov sin Zera, a njegov sin Jetraj.
6:22 Sinovi Katovi: Aminadav sin mu, a njegov sin Korej, a njegov sin Asir.
6:23 A njegov sin Elkana, a njegov sin Evijasaf, a njegov sin Asir,
6:24 A njegov sin Tahat, a njegov sin Urilo, a njegov sin Ozija, a njegov sin Saul.
6:25 A sinovi Elkanini: Amasaj i Ahimot,
6:26 Elkana; sinovi Elkanini: Sufija sin mu, a njegov sin Mahat;
6:27 A njegov sin Elijav, a njegov sin Joram, a njegov sin Elkana.
6:28 A sinovi Samuilovi: Vasnija prvenac, pa Avija.
6:29 Sinovi Merarijevi: Molija, a njegov sin Lovenije, a njegov sin Simej, a njegov sin Uza,
6:30 A njegov sin Simaja, a njegov sin Agija, a njegov sin Asaja.
6:31 A ovo su koje postavi David da pevaju u domu Gospodnjem, kad se namesti kovčeg,
6:32 Koji služahu pred šatorom od sastanka pevajući, dok ne sazida Solomun dom Gospodnji u Jerusalimu, i stajahu po redu svom u službi svojoj;
6:33 Ovi su što stajahu i sinovi njihovi: od sinova Katovih Eman, pevač, sin Joila sina Samuila,
6:34 Sina Elkane, sina Jeroama, sina Elila, sina Toje,
6:35 Sina Sufa, sina Elkane, sina Mata, sina Amasaja,
6:36 Sina Elkane, sina Joila, sina Azarije, sina Sofonije,
6:37 Sina Tahate, sina Asira, sina Aviasafa, sina Koreja,
6:38 Sina Isara, sina Kata, sina Levija, sina Izrailjevog.
6:39 I brat mu Asaf, koji mu stajaše s desne strane; a Asaf beše sin Varahije, sina Simeje,
6:40 Sina Mihaila, sina Vasije, sina Malhije,
6:41 Sina Etnija, sina Zera, sina Adaje,
6:42 Sina Etana, sina Zime, sina Simeja,
6:43 Sina Jata, sina Girsona, sina Levijevog.
6:44 A sinovi Merarijevi, braća njihova, stajahu s leve strane Etan sin Kisije, sina Avdija, sina Maluha,
6:45 Sina Asavije, sina Amasije, sina Helkije,
6:46 Sina Amsije, sina Vanije, sina Samira,
6:47 Sina Molije, sina Musije, sina Merarije, sina Levijevog.
6:48 A braća njihova, ostali Leviti, biše određeni na svu službu u šatoru doma Božjeg.
6:49 A Aron i sinovi njegovi paljahu na oltaru za žrtve paljenice i na oltaru kadionom, vršeći sve poslove u svetinji nad svetinjama, i čineći očišćenje za Izrailja po svemu kako je zapovedio Mojsije, sluga Božji.
6:50 A ovo su sinovi Aronovi: Eleazar sin mu, a njegov sin Fines, a njegov sin Avisuja,
6:51 A njegov sin Vukije, a njegov sin Ozije, a njegov sin Zeraja,
6:52 A njegov sin Merajot, a njegov sin Amarija, a njegov sin Ahitov,
6:53 A njegov sin Sadok, a njegov sin Ahimas.
6:54 A ovo su im stanovi po gradovima njihovim u međama njihovim: sinovima Aronovim od porodice Katove dopade žrebom,
6:55 I dadoše im Hevron u zemlji Judinoj, i podgrađa njegova oko njega;
6:56 A polje gradsko i sela njegova dadoše Halevu sinu Jefonijinom;
6:57 Dadoše dakle sinovima Aronovim gradove Judine: Hevron utočište, i Livnu i podgrađa njena i Jatir i Estemoju i podgrađa njena,
6:58 I Ilon i podgrađa njegova Devir i podgrađa njegova,
6:59 I Asan i podgrađa njegova, i Vet-Semes i podgrađa njegova;
6:60 A od plemena Venijaminovog: Gavaju i podgrađa njena, i Alemet i podgrađa njegova i Anatot i podgrađa njegova; svega gradova njihovih trinaest po porodicama njihovim.
6:61 I ostalim sinovima Katovim od porodice tog plemena daše žrebom od polovine plemena, od polovine Manasijine deset gradova.
6:62 A sinovima Girsonovim po porodicama njihovim trinaest gradova od plemena Isaharovog i od plemena Asirovog i od plemena Neftalimovog i od plemena Manasijinog u Vasanu.
6:63 Sinovima Merarijevim po porodicama njihovim daše žrebom od plemena Ruvimovog i od plemena Gadovog i od plemena Zavulonovog dvanaest gradova.
6:64 Tako daše sinovi Izrailjevi Levitima te gradove i podgrađa njihova.
6:65 I dade žrebom od plemena sinova Judinih i od plemena sina Simeunovih i od plemena sinova Venijaminovih te gradove, koje imenovaše poimence.
6:66 I onima koji behu od roda sinova Katovih a gradovi njihovi i međe njihove behu u plemenu Jefremovom,
6:67 Njima daše grad za utočište Sihem i podgrađa njegova u gori Jefremovoj, i Gezer i podgrađa njegova,
6:68 I Jokneam i podgrađa njegova, i Vet-Oron i podgrađa njegova,
6:69 I Ejalon i podgrađa njegova, i Gat-Rimon i podgrađa njegova,
6:70 I od polovine plemena Manasijinog Anir i podgrađa njegova, i Vileam, i podgrađa njegova, porodicama sinova Katovih ostalim.
6:71 A sinovima Girsonovim daše od porodice polovine plemena Manasijinog Golan u Vasanu i podgrađa njegova, i Asarot i podgrađa njegova;
6:72 A od plemena Isaharovog Kedes i podgrađa njegova, Davrat i podgrađa njegova,
6:73 I Ramot i podgrađa njegova, i Anim i podgrađa njegova;
6:74 A od plemena Asirovog Masal i podgrađa njegova, i Avdon i podgrađa njegova,
6:75 I Hukok i podgrađa njegova, i Reov i podgrađa njegova;
6:76 A od plemena Neftalimovog Kedes u Galileji i podgrađa njegova, i Amon i podgrađa njegova, i Kirijatajim i podgrađa njegova.
6:77 Sinovima Merarijevim ostalim daše od plemena Zavulonovog Rimon i podgrađa njegova, Tavor i podgrađa njegova;
6:78 A preko Jordana prema Jerihonu na istočnu stranu Jordana, od plemena Ruvimovog Vosor u pustinji i podgrađa njegova, i Jasu i podgrađa njena,
6:79 I Kedimot i podgrađa njegova, i Mifat i podgrađa njegova;
6:80 I od plemena Gadovog Ramot u Galileji i podgrađa njegova, i Mahanaim i podgrađa njegova,
6:81 I Esevon i podgrađa njegova, i Jezir i podgrađa njegova.

–
7:1 A sinovi Isaharovi behu: Tolam i Fuja i Jasuf i Simron, četvorica.
7:2 A sinovi Tolini: Ozije i Refaja i Jerilo i Jamaj i Jefsam i Samuilo, poglavari otačkih domova svojih od Tole, hrabri ljudi u porodicama svojim; beše ih za vremena Davidovog na broj dvadeset i dve hiljade i šest stotina.
7:3 A sinovi Ozijevi: Izraja, i sinovi Izrajini: Mihailo i Ovadija i Joilo i Jesija, skupa pet poglavara.
7:4 I s njima u porodicama njihovim po domovima otaca njihovih beše vojnika trideset i šest hiljada, jer imahu mnogo žena i sinova.
7:5 I braće njihove po svim domovima Isaharovim, hrabrih ljudi, beše osamdeset i sedam hiljada, svega izbrojanih.
7:6 Sinovi Venijaminovi: Vela i Veher i Jediailo, trojica.
7:7 A sinovi Velini: Esvon i Ozije i Ozilo i Jerimot i Irije, pet poglavara doma otačkih, hrabri ljudi; na broj ih beše dvadeset i dve hiljade i trideset i četiri.
7:8 A sinovi Veherovi: Zemira i Joas i Elijezer i Elioinaj i Amrije i Jerimot i Avijam i Anatot i Alamet, svi sinovi Veherovi.
7:9 I izbrojanih po porodicama svojim, po poglavarima otačkog doma svog, beše ih dvadeset hiljada i dvesta hrabrih ljudi.
7:10 A sinovi Jediailovi: Valan, i sinovi Valanovi: Jeus i Venijamin i Ehud i Hanana i Zitan i Tarsis i Ahisar.
7:11 Svih ovih sinova Jediailovih po poglavarima porodica otačkih, hrabrih ljudi, beše sedamdeset hiljada i dvesta, koji iđahu na vojsku.
7:12 I Sufeji i Upeji behu sinovi Irovi, i Useji sinovi Ahirovi.
7:13 Sinovi Neftalimovi: Jasilo i Gunije i Jeser i Salum, sinovi Valini.
7:14 Sinovi Manasijini: Azrilo, kog mu žena rodi; inoča njegova Sirka rodi Mahira, oca Galadovog;
7:15 A Mahir se oženi kod Upeja i Sufeja, a ime sestri njihovoj beše Maha; a ime drugom beše Salpad; a Salpad imaše kćeri.
7:16 A Maha, žena Mahirova rodi sina, kome nađe ime Fares, a bratu mu nađe ime Seres, a njegovi sinovi behu Ulam i Rakem.
7:17 I sinovi Ulamovi: Vedan. To su sinovi Galada sina Mahira sina Manasijinog.
7:18 A sestra njegova Amoleketa rodi Isuda i Avijezera i Malu.
7:19 A sinovi Semidini behu Ahijan i Sihem i Lihija i Anijam.
7:20 A sinovi Jefremovi: Sutala, a njegov sin Veder, a njegov sin Tehat, a njegov sin Elead, a njegov sin Tahat,
7:21 A njegov sin Zavad, a njegov sin Sutalo i Eser i Elead. A njih ubiše ljudi iz Gata, rođeni u zemlji, jer siđoše da im uzmu stoku.
7:22 Zato tužaše Jefrem otac njihov dugo vreme, i dođoše braća njegova da ga teše.
7:23 Potom leže sa ženom svojom, a ona zatrudne i rodi sina, i on mu nađe ime Verija, jer nesreća zadesi dom njihov.
7:24 I kći mu beše Sera, koja sazida Vet-Oron donji i gornji i Uzen-Seru.
7:25 I sin mu beše Refa i Resef, a njegov sin beše Tela, a njegov sin Tahan,
7:26 A njegov sin Ladan, a njegov sin Amijud, a njegov sin Elisama,
7:27 A njegov sin Non, a njegov sin Isus.
7:28 A dostojanje njihovo i naselje beše Vetilj i sela njegova, i s istoka Naran, a sa zapada Gezer i sela njegova, i Sihem i sela njegova do Gaze i sela njenih.
7:29 I pokraj sinova Manasijinih Vet-San i sela njegova, Tanah i sela njegova, Megidon i sela njegova, Dor i sela njegova; tu nastavahu sinovi Josifa, sina Izrailjevog.
7:30 Sinovi Asirovi behu Jemna i Jesva i Jesvaj i Verija, i Sera, sestra njegova.
7:31 I sinovi Verijini: Ever i Malhilo; ovaj je otac Virzavitov.
7:32 A Ever rodi Jaklita i Somira i Hotama i Siju, sestru njihovu.
7:33 A sinovi Jaflitovi behu: Fasah i Vital i Asvat; to behu sinovi Jaflitovi.
7:34 A sinovi Somirovi: Ahije i Roga, Jehuva i Aram.
7:35 A sinovi Elema, brata njegovog: Sofa i Jemna i Selis i Amal.
7:36 Sinovi Sofini: Suja i Arnefer i Sogal i Verije i Jemra,
7:37 I Vosor i Od i Sama i Silisa i Itran i Veira.
7:38 A sinovi Jeterovi: Jefonija i Fispa i Aratak.
7:39 I sinovi Ulini: Arah i Anilo i Risija.
7:40 Svi ovi behu sinovi Asirovi, poglavari domova otačkih, izabrani, hrabri ljudi, poglavari među knezovima. Beše ih za vojsku na broj dvadeset i šest hiljada ljudi.

–
8:1 A Venijamin rodi Velu prvenca svog, Asvila drugog, i Aru trećeg,
8:2 Noja četvrtog, i Rafu petog.
8:3 A sinovi Velini behu: Adar i Gira i Avijud,
8:4 I Avisija i Naman i Ahoja,
8:5 I Gira i Sefuvan i Uram.
8:6 A ovi behu sinovi Ehudovi, behu poglavari domova otačkih onima koji življahu u Gavaji, te ih preseliše u Manahat:
8:7 Naman i Ahija i Gira, on ih preseli; i rodi Uzu i Ahijuda.
8:8 A Sarajim, pošto ih posla, rodi sinove u zemlji moavskoj s Usimom i Varom ženama svojim.
8:9 Rodi s Odesom, ženom svojom Jovava i Siviju i Misu i Malhama,
8:10 I Jeusa i Sahiju i Mirmu; ti behu sinovi njegovi, poglavari domova otačkih.
8:11 A s Usimom rodi Avitova i Elfala.
8:12 I sinovi Elfalovi behu: Ever i Misam i Samed; on sazida Onan i Lod i sela njegova;
8:13 I Verija i Sema, koji behu poglavari domova otačkih onima koji življahu u Ejalonu; on ispiraše stanovnike gatske;
8:14 A Ahio, Sasak i Jeremot,
8:15 I Zevadija i Arad i Ader,
8:16 I Mihailo i Jespa i Joha behu sinovi Verijini;
8:17 A Zavadija i Mesulam i Ezekije i Ever,
8:18 I Ismeraj i Jezlija i Jovav behu sinovi Elfalovi;
8:19 A Jakim i Zihrije i Zivdije,
8:20 I Elinaj i Ziltaj i Elilo,
8:21 I Adaja i Veraja i Simrat behu sinovi Semini;
8:22 A Jesvan i Ever i Elilo,
8:23 I Avdon i Zihrije i Anan,
8:24 I Ananija i Elam i Antonija,
8:25 I Jefedija i Fanuilo behu sinovi Sasakovi;
8:26 A Samseraj i Searija i Gotolija,
8:27 I Jeresija i Ilija i Zihrije behu sinovi Jeroamovi.
8:28 To behu poglavari domova otačkih po porodicama svojim, i nastavahu u Jerusalimu.
8:29 A u Gavaonu nastavaše otac Gavaonu; a ženi mu beše ime Maha.
8:30 A sin prvenac njegov beše Avdon, pa Sur i Kis i Val i Nadav,
8:31 I Gedor i Ahijo i Zaher,
8:32 I Miklot, koji rodi Simeju. I oni življahu prema braći svojoj u Jerusalimu s braćom svojom.
8:33 A Nir rodi Kisa; a Kis rodi Saula; a Saul rodi Jonatana i Malhisuja i Avinadava i Esvala.
8:34 A sin Jonatanov beše Merival; a Merival rodi Mihu;
8:35 A Mišini sinovi behu: Fiton i Maleh i Tareja i Ahaz.
8:36 A Ahaz rodi Joadu; a Joada rodi Alemeta i Azmaveta i Zimrija. A Zimrije rodi Mosu;
8:37 A Mosa rodi Vineju; a njegov sin beše Rafa, a njegov sin Eleasa, a njegov sin Asilo.
8:38 A Asilo imaše šest sinova, kojima su imena: Azrikam, Voheruj i Ismailo i Searija, i Ovadija i Anan. Ti svi behu sinovi Asilovi.
8:39 A sinovi Iseka brata njegovog: Ulam prvenac mu, Jeus drugi, i Elifelet treći.
8:40 I behu sinovi Ulamovi junaci, koji natezahu luk, i imahu mnogo sinova i unuka, sto i pedeset. Svi ti behu od sinova Venijaminovih.

–
9:1 I tako sav Izrailj bi izbrojan, i eto zapisani su u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim; i biše preseljeni u Vavilon za bezakonje svoje.
9:2 A koji pre nastavahu na dostojanju svom po gradovima svojim, Izrailjci, sveštenici, Leviti i Netineji,
9:3 Nastavahu u Jerusalimu i od sinova Judinih i sinova Venijaminovih i od sinova Jefremovih i Manasijinih:
9:4 Gutaj sin Amijuda sina Amrija, sina Imrija, sina Venija, od sinova Faresa sina Judinog;
9:5 I od sinova Silonovih: Asaja prvenac i sinovi njegovi;
9:6 A od sinova Zerinih Jeuilo i braće njegove šest stotina i devedeset;
9:7 A od sinova Venijaminovih Saluj sin Mesulama sina Oduje, sina Asenujinog,
9:8 I Jevnija sin Jeroamov, i Ila sin Ozija sina Mahrijevog, i Mesulam sin Sefatije sina Raguila, sina Ivnijinog;
9:9 I braće njihove po porodicama svojim devet stotina pedeset i šest; svi behu ljudi poglavari od porodica po domovima otaca svojih.
9:10 A od sveštenika: Jedaja i Jojariv i Jahin,
9:11 I Azarija sin Helkije sina Mesulama, sina Sadoka sina Merajota, sina Ahitovovog, starešina u domu Gospodnjem,
9:12 I Adaja sin Jeroama sina Pashora, sina Malhijinog, i Masaj sin Adila sina Jazire, sina Mesulama, sina Mesilemita, sina Imirovog;
9:13 I braće njihove, poglavara otačkih domova svojih, hiljada i sedam stotina i šezdeset ljudi vrednijih na poslu u službi u domu Gospodnjem.
9:14 A od Levita Semija sin Asuva, sina Azrikama, sina Asavijinog, između sinova Merarijevih;
9:15 I Vakvakar i Eres i Galal i Matanija, sin Mihe sina Zahrija, sina Asafovog;
9:16 I Ovadija sin Semeje sina Galala, sina Jedutunovog, i Varahija sin Ase sina Elkaninog, koji stanovaše u selima netofatskim.
9:17 I vratari: Salum i Akuv i Talmon i Ahiman, i braća njihova; a Salum beše poglavar.
9:18 On do sada beše na vratima carskim k istoku; to behu vratari po četama sinova Levijevih.
9:19 A Salum sin Koreja sina Evijasafa, sina Korejevog, i braća njegova od doma oca njegovog, sinovi Korejevi, u poslu službenom čuvahu pragove kod šatora, kao što oci njihovi u logoru Gospodnjem čuvahu ulazak;
9:20 A nad njima beše starešina Fines, sin Eleazarov, i Gospod beše s njim.
9:21 Zaharija sin Meselemijin beše vratar šatora od sastanka.
9:22 Svih ovih izabranih za vratare na pragovima beše dvesta i dvanaest; biše popisani po selima svojim; David i Samuilo videlac postaviše ih radi vernosti njihove,
9:23 Da oni i sinovi njihovi čuvaju stražu na vratima doma Gospodnjeg, doma od šatora.
9:24 Na četiri strane behu vratari: na istoku, na zapadu, na jugu i na severu.
9:25 I braća njihova po selima svojim dolažahu svakih sedam dana za svoje vreme da su s njima.
9:26 Jer u službi behu svagda četiri prva vratara, Levita, i behu postavljeni nad kletima i nad riznicama doma Božjeg.
9:27 I oko doma Božijeg noćivahu, jer na njima beše straža i dužni behu otvoriti svako jutro.
9:28 I neki od njih behu nad posuđem službenim, jer ga na broj unošahu i na broj iznošahu.
9:29 A neki od njih behu postavljeni nad drugim stvarima i nad svim stvarima posvećenim, nad brašnom i vinom i uljem i kadom i mirisima.
9:30 A neki sinovi sveštenički gotovljahu mast od tih mirisa.
9:31 A Matatija između Levita, prvenac Salumov od porodice Korejeve, beše nad stvarima koje se peku u tavi.
9:32 A između sinova Katovih, braće njihove, behu neki nad hlebom postavljenim, gotoveći ga svake subote.
9:33 Između njih behu i pevači poglavari domova otačkih među Levitima, koji stanovahu po kletima bez drugog posla, jer dan i noć behu u svom poslu.
9:34 To su poglavari domova otačkih među Levitima, po porodicama svojim, poglavari, i življahu u Jerusalimu.
9:35 A u Gavaonu stanovaše Jehilo, otac Gavaonu; a ime ženi njegovoj beše Maha;
9:36 A sin mu prvenac beše Avdon, pa Sur i Kis i Val i Nir i Nadav,
9:37 I Gedor, i Ahajo i Zaharija i Milkot;
9:38 A Miklot rodi Simeana; i oni nastavahu prema braći svojoj u Jerusalimu s braćom svojom.
9:39 A Nir rodi Kisa; a Kis rodi Saula; a Saul rodi Jonatana i Malhisuja i Avinadava i Esvala.
9:40 I sin Jonatanov beše Merival; a Merival rodi Mihu.
9:41 A sinovi Mišini behu: Fiton i Meleh i Tareja.
9:42 A Ahaz rodi Jaru; a Jara rodi Alemeta i Azmaveta i Zimrija; a Zimrija rodi Mosu;
9:43 A Mosa rodi Vineju; a njegov sin beše Refaja, a njegov sin Eleasa, a njegov sin Asilo.
9:44 Asilo pak imaše šest sinova, kojima su imena: Azrikam, Voheruj i Ismailo i Searija i Ovadija i Anan. To su sinovi Asilovi.

–
10:1 A Filisteji se pobiše s Izrailjem, i pobegoše Izrailjci ispred Filisteja, i padahu mrtvi na gori Gelvuji.
10:2 I stigoše Filisteji Saula i sinove njegove, i pogubiše Filisteji Jonatana i Avinadava i Malhisuja, sinove Saulove.
10:3 I boj posta žešći oko Saula, i nađoše ga strelci, i on se uplaši od strelaca.
10:4 I reče Saul momku koji mu nošaše oružje: Izvadi mač svoj, i probodi me da ne dođu ti neobrezani i narugaju mi se. Ali ne hte momak koji mu nošaše oružje, jer ga beše vrlo strah. Tada Saul uze mač i baci se na nj.
10:5 A kad momak koji mu nošaše oružje vide gde umre Saul, baci se i on na svoj mač, i umre.
10:6 Tako pogibe Saul; i tri sina njegovog i sva čeljad njegova pogiboše zajedno.
10:7 A kad svi Izrailjci koji behu u dolini videše gde pobegoše Izrailjci i gde pogibe Saul i sinovi njegovi, ostaviše gradove svoje i pobegoše te dođoše Filisteji i ostaše u njima.
10:8 A sutradan dođoše Filisteji da svlače mrtve, i nađoše Saula i sinove njegove gde leže na gori Gelvuji.
10:9 I svukavši ga uzeše glavu njegovu i oružje njegovo, i poslaše u zemlju filistejsku na sve strane da se objavi kod lažnih Bogova njihovih i po narodu.
10:10 I ostaviše oružje njegovo u kući bogova svojih, a glavu mu obesiše u kući Dagonovoj.
10:11 A kad čuše svi u Javisu galadskom sve što učiniše Filisteji od Saula,
10:12 Podigoše se svi junaci i uzeše telo Saulovo i telesa sinova njegovih, i donesoše ih u Javis, i pogreboše kosti njihove pod hrastom u Javisu, i postiše sedam dana.
10:13 I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu što ne sluša reči Gospodnje i što traži da pita duh vračarski,
10:14 A ne pita Gospoda; zato ga ubi, i prenese carstvo na Davida, sina Jesejevog.

–
11:1 I sabraše se svi Izrailjci k Davidu u Hevron, i rekoše: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.
11:2 I pre, dok Saul beše car ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod Bog tvoj rekao ti je: Ti ćeš pasti narod moj Izrailja; i ti ćeš biti vođ narodu mom Izrailju.
11:3 Tako dođoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i učini s njima David veru u Hevronu pred Gospodom, i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem kao što beše rekao Gospod preko Samuila.
11:4 Potom otide David sa svim Izrailjem na Jerusalim, a to je Jevus, jer onde behu Jevuseji, koji življahu u onoj zemlji.
11:5 I rekoše Jevušani Davidu: Nećeš ući ovamo. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov.
11:6 Jer David reče: Ko prvi nadbije Jevuseje, biće knez i vojvoda. I Joav, sin Serujin iziđe prvi, i posta knez.
11:7 Posle seđaše David u tom gradu, zato ga prozvaše grad Davidov.
11:8 I sazida grad unaokolo, od Milona unaokolo; a Joav opravi ostatak grada.
11:9 I David jednako napredovaše i siljaše se, jer Gospod nad vojskama beše s njim.
11:10 A ovo su poglavice među junacima Davidovim, koji junački radiše uza nj za carstvo njegovo sa svim Izrailjem da bude car nad Izrailjem po reči Gospodnjoj;
11:11 I ovo je broj junaka Davidovih: Jasoveam sin Ahmonijev, prvi između trideset; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih u jedanput.
11:12 A za njim Eleazar, sin Dodov Ahošanin, on beše jedan od tri junaka.
11:13 On beše s Davidom u Fas-Damimu, kad se Filisteji skupiše na boj; i onde beše njiva puna ječma, i narod pobeže od Filisteja,
11:14 A oni stadoše usred njive, i odbraniše je pobivši Filisteje; i Gospod dade izbavljenje veliko.
11:15 I ta tri prva između trideset siđoše ka steni k Davidu u pećinu Odolamsku, kad vojska filistejska stajaše u logoru u dolini rafajskoj.
11:16 A David beše onda u gradu, a straža filistejska beše tada u Vitlejemu.
11:17 I David zažele i reče: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca vitlejemskog što je kod vrata?
11:18 Tada ta trojica prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog koji je kod vrata, i donesoše i dadoše Davidu; a David ne hte piti, nego je izli Gospodu.
11:19 I reče: Ne dao mi Bog moj da to učinim! Eda li ću piti krv tih ljudi koji ne mariše za život svoj? Jer je donesoše ne mareći za život svoj. I ne hte je piti. To učiniše ta tri junaka.
11:20 I Avisaj brat Joavov beše prvi između trojice. I on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih, i proslavi se među trojicom;
11:21 Među trojicom beše slavniji od druge dvojice i beše im poglavica; ali one trojice ne stiže.
11:22 Venaja sin Jodajev, sin čoveka junaka iz Kaseila, koji učini velika dela, on pogubi dva junaka moavska, i sišav ubi lava u jami kad beše sneg.
11:23 On ubi i nekog Misirca visokog pet lakata. Imaše Misirac u ruci koplje kao vratilo, a on iziđe na nj sa štapom, i istrže Misircu koplje iz ruke, i ubi ga njegovim kopljem.
11:24 To učini Venaja, sin Jodajev, i bi slavan među ova tri junaka.
11:25 Beše najslavniji između tridesetorice, ali one trojice ne stiže. I David ga postavi nad pratiocima svojim.
11:26 Junaci između vojnika behu: Asailo, brat Joavov, Elhanan, sin Dodov iz Vitlejema,
11:27 Samot Arorarin, Helis Felonjanin,
11:28 Ira sin Ikisov iz Tekuje, Avijezer iz Anatota,
11:29 Sivehaj iz Husata, Ilaj iz Ahoha,
11:30 Maraj iz Netofata, Heled sin Vanin iz Netofata,
11:31 Itaj, sin Rivajev iz Gavaje sinova Venijaminovih, Venaja iz Faratona,
11:32 Uraj od potoka gaskih, Avilo iz Arvata,
11:33 Azmavet iz Varuma, Elijava iz Salvona,
11:34 Sinovi Asima Gizonjanina, Jonatan sin Sagijin Araranin,
11:35 Ahijam sin Saharov Araranin, Elifar sin Urov,
11:36 Efer iz Mehirata, Ahija iz Felona,
11:37 Esro Karmilac, Narav sin Esvajev,
11:38 Joilo brat Natanov, Mivar sin Agirijev,
11:39 Selek Amonac, Naraj Viroćanin, koji nošaše oružje Joavu, sinu Serujinom,
11:40 Ira Jetranin, Gariv Jetranin,
11:41 Urija Hetejin, Zavad sin Alajev,
11:42 Adina, sin Sizin od sinova Ruvimovih, poglavar sinova Ruvimovih, i trideset s njim,
11:43 Anan sin Masin, i Josafat iz Mitne,
11:44 Ozija iz Asetrota, Sama i Jehilo sinovi Hotana Aroiranina,
11:45 Jediailo sin Simrijev i Joha brat mu iz Tise,
11:46 Elilo Mavljanin, i Jerivaj i Josavija sinovi Elnamovi, i Jetema Moavac,
11:47 Elilo i Ovid i Jasilo iz Mesovaje.

–
12:1 A ovo su koji dođoše Davidu u Siklag dok se još krijaše od Saula sina Kisovog, i behu među junacima pomažući u ratu,
12:2 Naoružani lukom, iz desne ruke i iz leve gađahu kamenjem i iz luka strelama, između braće Saulove, od plemena Venijaminovog:
12:3 Poglavar Ahijezer i Joas, sinovi Semaje iz Gavaje, Jezilo i Felet sinovi Azmavetovi, i Veraha i Juj iz Anatota,
12:4 I Ismaja Gavaonjanin, junak među tridesetoricom i nad tridesetoricom, i Jeremija i Jazilo i Joanan i Jozavad od Gedirota,
12:5 Eluzaj i Jerimot i Valija i Semarija i Sefatija od Arufa,
12:6 Elkana i Jesija i Azareilo i Joezer i Jasoveam Korijani,
12:7 I Joila i Zevadija sinovi Jeroamovi iz Gedora.
12:8 I od plemena Gadovog prebegoše Davidu u grad u pustinju hrabri junaci, vešti boju, naoružani štitom i kopljem, kojima lice beše kao lice lavovsko i behu brzi kao srne po gorama:
12:9 Eser prvi, Ovadija drugi, Elijav treći,
12:10 Mismana četvrti, Jeremija peti,
12:11 Ataj šesti, Elilo sedmi,
12:12 Joanan osmi, Elzaval deveti,
12:13 Jeremija deseti, Mohvanaj jedanaesti.
12:14 To behu između sinova Gadovih poglavari u vojsci, najmanji nad stotinom, a najveći nad hiljadom.
12:15 Oni pređoše preko Jordana prvog meseca kad se razli preko svih bregova svojih, i oteraše sve iz dolina na istok i na zapad.
12:16 A dođoše i od sinova Venijaminovih i Judinih k Davidu u grad.
12:17 I iziđe im David na susret, i govoreći reče im: Ako mira radi idete k meni, da mi pomognete, srce će se moje združiti s vama; ako li ste došli da me izdate neprijateljima mojim, nepravde nema na meni, neka vidi Gospod otaca naših i neka sudi.
12:18 Tada duh dođe na Amasaja poglavara među vojvodama, te reče: Tvoji smo, Davide, i s tobom ćemo biti, sine Jesejev; mir, mir tebi i pomagačima tvojim jer ti pomaže Bog tvoj. Tako ih primi David, i postavi ih među poglavare nad četama.
12:19 I od sinova Manasijinih neki prebegoše Davidu kad iđoše s Filistejima na Saula u boj, ali im ne pomogoše; jer knezovi filistejski dogovorivši se vratiše ga govoreći: Na pogibao našu prebegnuće gospodaru svom Saulu.
12:20 Kad se vraćaše u Siklag, prebegoše k njemu iz plemena Manasijinog: Adna i Jozavad i Jediailo i Mihailo i Jozavad i Eliuj i Saltaj, hiljadnici u plemenu Manasijinom.
12:21 I oni pomagahu Davidu protiv četa, jer hrabri junaci behu svi, te postaše vojvode u njegovoj vojsci.
12:22 Jer svaki dan dolažahu k Davidu u pomoć, dokle posta velika vojska kao vojska Božija.
12:23 A ovo je broj ljudi naoružanih za vojsku koji dođoše k Davidu u Hevron da prenesu carstvo Saulovo na nj po reči Gospodnjoj:
12:24 Sinova Judinih koji nošahu štit i koplje šest hiljada i osam stotina naoružanih za vojsku;
12:25 Sinova Simeunovih hrabrih vojnika sedam hiljada i sto;
12:26 Sinova Levijevih četiri hiljade i šest stotina;
12:27 I Jodaj poglavar između sinova Aronovih i s njim tri hiljade i sedam stotina;
12:28 I Sadok mladić, hrabar junak, i od doma oca njegovog dvadeset i dva kneza;
12:29 I sinova Venijaminovih, braće Saulove, tri hiljade; jer ih se mnogi još držahu doma Saulovog;
12:30 I sinova Jefremovih dvadeset hiljada i osam stotina hrabrih junaka, ljudi na glasu u porodicama otaca svojih;
12:31 A od polovine plemena Manasijinog osamnaest hiljada, koji biše imenovani poimence da dođu da postave Davida carem;
12:32 I sinova Isaharovih, koji dobro razumevahu vremena da bi znali šta će činiti Izrailj, knezova njihovih dvesta, i sva braća njihova slušahu ih;
12:33 Sinova Zavulonovih, koji iđahu na vojsku i naoružani behu za boj svakojakim oružjem, pedeset hiljada, koji se postavljahu u vrste pouzdanog srca;
12:34 A od plemena Neftalimovog hiljadu poglavara i s njima trideset i sedam hiljada sa štitovima i kopljima;
12:35 A od plemena Danovog dvadeset i osam hiljada i šest stotina naoružanih za boj;
12:36 A od plemena Asirovog četrdeset hiljada vojnika veštih postaviti se za boj;
12:37 A onih ispreko Jordana od plemena Ruvimovog i Gadovog i od polovine plemena Manasijinog, sto i dvadeset hiljada sa svakojakim oružjem ubojitim.
12:38 Svi ovi vojnici u vojničkom redu dođoše celog srca u Hevron da postave Davida carem nad svim Izrailjem. A i ostali svi Izrailjci behu složni da carem postave Davida.
12:39 I behu onde s Davidom tri dana jedući i pijući, jer im braća behu pripravila.
12:40 A i oni koji behu blizu njih, dori do Isahara i Zavulona i Neftalima, donošahu hleba na magarcima i na kamilama i na mazgama i na volovima, jela, brašna, smokava i suvog grožđa i vina i ulja, volova, ovaca izobila; jer beše radost u Izrailju.

–
13:1 I David učini veće s hiljadnicima i sa stotinicima i sa svim vojvodama,
13:2 I reče David svemu zboru Izrailjevom: Ako vam je po volji, i ako je od Gospoda Boga našeg, da pošaljemo na sve strane k braći svojoj ostaloj po svim krajevima Izrailjevim, i k sveštenicima i Levitima po gradovima i podgrađima njihovim da se skupe k nama,
13:3 Pa da donesemo k sebi kovčeg Boga svog, jer Ga ne tražismo za vremena Saulovog.
13:4 A sav zbor reče da se tako učini, jer to bi po volji svemu narodu.
13:5 I tako David sabra sav narod Izrailjev od Sihora misirskog dori do Emata, da donesu kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima.
13:6 I otide David sa svim Izrailjem u Valu, u Kirijat-Jarim Judin, da prenesu odande kovčeg Boga Gospoda, koji sedi na heruvimima, čije se ime prizivlje.
13:7 I povezoše kovčeg Božiji na novim kolima iz kuće Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima.
13:8 A David i sav narod Izrailjem igrahu pred Bogom iz sve snage pevajući i udarajući u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubeći u trube.
13:9 A kad dođoše do gumna Hidonovog, Uza se maši rukom da prihvati kovčeg jer volovi potegoše na stranu.
13:10 I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovčeg, te umre onde pred Bogom.
13:11 I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu: Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas.
13:12 I uplaši se David od Boga u onaj dan, i reče: Kako ću doneti k sebi kovčeg Božji?
13:13 I ne prenese David kovčeg k sebi u grad Davidov, nego ga skloni u kuću Ovid-Edoma Getejina.
13:14 I osta kovčeg Božji kod porodice Ovid-Edomove u kući njegovoj tri meseci. I Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što imaše.

–
14:1 A Hiram, car tirski posla poslanike k Davidu i drva kedrovih i zidara i drvodelja da mu sagrade kuću.
14:2 I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem i da se carstvo njegovo podiže visoko radi naroda Njegovog Izrailja.
14:3 I David uze još žena u Jerusalimu i izrodi još sinova i kćeri.
14:4 I ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jerusalimu: Sanuja i Sovav, Natan i Solomun,
14:5 I Jevar i Elisuja i Elfalet,
14:6 I Noga i Nefeg i Jafija
14:7 I Elisama i Velijada i Elifalet.
14:8 A Filisteji čuvši da je David pomazan za cara nad svim Izrailjem, iziđoše svi Filisteji da traže Davida; a David čuvši to iziđe pred njih.
14:9 I Filisteji došavši raširiše se po dolini rafajskoj.
14:10 Tada David upita Gospoda govoreći: Hoću li izaći na Filisteje? I hoćeš li ih dati u moje ruke? A Gospod mu reče: Izađi, i daću ih u tvoje ruke.
14:11 Tada otidoše u Val-Ferasim, i pobi ih onde David, i reče David: Prodre Bog neprijatelje moje mojom rukom, kao što voda prodire. Otuda se prozva mesto Val-Ferasim.
14:12 I ostaviše onde bogove svoje; a David zapovedi, te ih spališe ognjem.
14:13 A Filisteji opet po drugi put raširiše se po onom dolu.
14:14 I David opet upita Boga, a Bog mu reče: Ne idi za njima, nego se vrati od njih, pa udari na njih prema dudovima.
14:15 I kad čuješ da zašušti po vrhovima od dudova, tada iziđi u boj; jer će poći Bog pred tobom da pobije vojsku filistejsku.
14:16 I učini David kako mu zapovedi Bog i pobi vojsku filistejsku od Gavaona do Gezera.
14:17 I razglasi se ime Davidovo po svim zemljama; i Gospod zadade strah od njega svim narodima.

–
15:1 I načini sebi David kuće u gradu Davidovom, i spremi mesto za kovčeg Božji, i razape mu šator.
15:2 Tada reče David: Ne valja da nosi kovčeg Božji niko osim Leviti, jer je njih izabrao Gospod da nose kovčeg Božji i da mu služe do veka.
15:3 I skupi David sve sinove Izrailjeve u Jerusalim da prenesu kovčeg Gospodnji na mesto njegovo, koje beše spremio.
15:4 Skupi David i sinove Aronove i Levite,
15:5 Od sinova Katovih: Urila poglavara i braće njegove sto i dvadeset;
15:6 Od sinova Merarijevih: Asaju poglavara i braće njegove dvesta i dvadeset;
15:7 Od sinova Girsonovih: Joila poglavara i braće njegove sto i trideset;
15:8 Od sinova Elisafanovih: Semaju poglavara i braće njegove dvesta;
15:9 Od sinova Hevronovih: Elila poglavara i braće njegove osamdeset;
15:10 Od sinova Ozilovih: Aminadava poglavara i braće njegove sto i dvanaest.
15:11 Tada dozva David Sadoka i Avijatara sveštenike, i Levite i Urila i Asaju i Joila i Samaju i Elila i Aminadava,
15:12 I reče im: Vi ste poglavari porodica otačkih među Levitima osveštajte sebe i braću svoju da donesete kovčeg Gospoda Boga Izrailjevog na mesto koje sam mu spremio.
15:13 Jer što pre ne učiniste to, Gospod Bog naš prodre nas, jer Ga ne tražismo kako treba.
15:14 I osveštaše se sveštenici i Leviti da prenesu kovčeg Gospoda Boga Izrailjevog.
15:15 I nosiše sinovi levitski kovčeg Božiji kao što je zapovedio Mojsije po reči Gospodnjoj na ramenima svojim i polugama.
15:16 I reče David poglavarima levitskim da postave između braće svoje pevače sa spravama muzičkim, sa psaltirima i guslama i kimvalima, da pevaju u glas veselo.
15:17 I postaviše Leviti Emana, sina Joilovog, i od braće njegove Asafa sina Varahijinog, i od sinova Merarijevih, braće njihove, Etana sina Kisajinog;
15:18 I s njima braću njihovu drugog reda: Zahariju i Vena i Jazila i Semiramota i Jehila i Unija i Elijava i Venaju i Masiju i Matatiju i Elifela i Mikmeju i Ovid-Edoma i Jeila, vratare.
15:19 I pevači Eman i Asaf i Etan udarahu u kimvale bronzane;
15:20 A Zaharija i Ozilo i Semiramot i Jehilo i Unije i Elijav i Masija i Venaja u psaltire visoko,
15:21 A Matatija i Elifel i Mikmeja, i Ovid-Edom, i Jeilo i Azazija u gusle nisko.
15:22 A Henanija poglavar među Levitima koji nošahu kovčeg uređivaše kako će se nositi, jer beše vešt.
15:23 A Varahija i Elkana behu vratari kod kovčega.
15:24 A Sevanija i Josafat i Natanailo i Amasaj i Zaharija i Venaja i Elijezer, sveštenici, trubljahu u trube pred kovčegom Božjim; a Ovid-Edom i Jehija behu vratari kod kovčega.
15:25 I tako David i starešine Izrailjeve i hiljadnici iđahu prateći kovčeg Zaveta Gospodnjeg iz kuće Ovid-Edomove s veseljem.
15:26 I kad Bog pomože Levitima koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg prinesoše sedam volova i sedam ovnova.
15:27 I David beše ogrnut plaštem od tankog platna, tako i svi Leviti koji nošahu kovčeg i pevači, Henanija koji upravljaše nosiocima među pevačima. I David imaše na sebi oplećak lanen.
15:28 I tako sav narod Izrailjev praćaše kovčeg zaveta Gospodnjeg klikujući i trubeći u trube i u rogove i udarajući u kimvale i u psaltire i u gusle.
15:29 A kad kovčeg zaveta Gospodnjeg ulažaše u grad Davidov, Mihala kći Saulova gledajući s prozora vide cara Davida gde skače i igra, i podrugnu mu se u srcu svom.

–
16:1 I kad donesoše kovčeg Božji, namestiše ga usred šatora, koji mu razape David; i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Bogom.
16:2 Potom prinesavši David žrtve paljenice i žrtve zahvalne, blagoslovi narod u ime Gospodnje.
16:3 I razdade svim Izrailjcima, i ljudima i ženama, svakom po jedan hleb i komad mesa i vrč vina.
16:4 Potom postavi pred kovčegom Gospodnjim sluge među Levitima da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjevog:
16:5 Asafa poglavara, a drugog za njim Zahariju, i Jeila i Semiramota i Jehila i Matatiju i Elijava i Venaju i Ovid-Edoma; i Jeilo udaraše u psaltire i gusle, a Asaf u kimvale,
16:6 A Venaja i Jazilo sveštenici behu jednako s trubama pred kovčegom zaveta Gospodnjeg.
16:7 U taj dan naredi David prvi put da hvale Gospoda Asaf i braća njegova:
16:8 Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.
16:9 Pevajte mu, slavite Ga, kazujte sva čudesa Njegova.
16:10 Hvalite se svetim imenom Njegovim; neka se veseli srce onih koji traže Gospoda.
16:11 Tražite Gospoda i silu Njegovu; tražite lice Njegovo bez prestanka.
16:12 Pamtite čudesa Njegova, koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.
16:13 Seme Izrailjevo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.
16:14 On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.
16:15 Pamtite uvek zavet Njegov, reč koju je dao na hiljadu kolena.
16:16 Šta je zavetovao Avramu i za šta se kleo Isaku,
16:17 To je postavio Jakovu za zakon i Izrailju za zavet večni,
16:18 Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.
16:19 Tada vas beše malo na broj, beše vas malo, i bijaste došljaci.
16:20 Iđahu od naroda do naroda, i iz jednog carstva k drugom plemenu.
16:21 Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:
16:22 Ne dirajte u pomazanike moje i prorocima mojim ne činite zla.
16:23 Pevaj Gospodu, sva zemljo! Javljajte od dana na dan spasenje Njegovo.
16:24 Kazujte po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima čudesa Njegova.
16:25 Jer je velik Gospod i valja Ga hvaliti veoma; strašniji je od svih Bogova.
16:26 Jer su svi Bogovi u naroda ništa; a Gospod je nebesa stvorio.
16:27 Slava je i veličanstvo pred Njim, sila i radost u stanu Njegovom.
16:28 Dajte Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast.
16:29 Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovom, nosite dare i idite preda Nj, poklonite se Gospodu i svetoj krasoti.
16:30 Strepi pred Njim, sva zemljo; zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti.
16:31 Nek se vesele nebesa i zemlja se raduje; i neka govore po narodima: Gospod caruje.
16:32 Neka pljeska more i šta je u njemu; neka skače polje i sve što je na njemu.
16:33 Tada neka se raduju drveta šumska pred Gospodom, jer ide da sudi zemlji.
16:34 Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
16:35 I recite: Spasi nas, Bože spasenja našeg, i skupi nas i izbavi nas od naroda da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom.
16:36 Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Tada sav narod reče: Amin; i hvališe Gospoda.
16:37 I ostavi onde pred kovčegom zaveta Gospodnjeg Asafa i braću njegovu da služe pred kovčegom bez prestanka kao što treba od dana na dan,
16:38 I Ovid-Edoma i braću njegovu, šezdeset i osam, Ovid-Edoma sina Jedutunovog i Osu, da budu vratari;
16:39 A Sadoka sveštenika i braću njegovu sveštenike pred šatorom Gospodnjim na visini u Gavaonu,
16:40 Da prinose žrtve paljenice Gospodu na oltaru za žrtve paljenice bez prestanka jutrom i večerom, i da čine sve što je napisano u zakonu Gospodnjem što je zapovedio Izrailju,
16:41 I s njima Emana i Jedutuna i druge izabrane, koji biše poimence imenovani da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova,
16:42 S njima Emana i Jedutuna, da trube u trube i udaraju u kimvale i u druge sprave muzičke Bogu; a sinove Jedutunove da budu vratari.
16:43 Potom se raziđe sav narod, svak svojoj kući, a David se vrati da blagoslovi dom svoj.

–
17:1 A kad David seđaše kod kuće svoje, reče David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kući od kedrovog drveta, a kovčeg zaveta Gospodnjeg pod zavesima.
17:2 A Natan reče Davidu: Šta ti je god u srcu, čini, jer je Bog s tobom.
17:3 Ali onu noć dođe reč Božja Natanu govoreći:
17:4 Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi nećeš sazidati kuće da u njoj nastavam.
17:5 Kad nisam nastavao u kući otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam išao od šatora do šatora i od naslona do naslona,
17:6 Kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu reč rekao kome između sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zašto mi ne načinite kuću od kedra?
17:7 Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vođ narodu mom Izrailju.
17:8 I beh s tobom kuda si god išao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao što je ime velikih ljudi na zemlji.
17:9 I odrediću mesto narodu svom Izrailju, i posadiću ga, te će nastavati u svom mestu, i neće se više pretresati; niti će im više dosađivati nepravednici kao pre,
17:10 I od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da će ti Gospod sazidati kuću.
17:11 I kad se navrše dani tvoji da otideš k ocima svojim, podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će biti između sinova tvojih, i utvrdiću carstvo njegovo.
17:12 Oni će mi sazidati dom, i utvrdiću presto njegov doveka.
17:13 Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin; a milosti svoje neću ukloniti od njega kao što sam uklonio od onog koji beše pre tebe.
17:14 Nego ću ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto će njegov stajati doveka.
17:15 Po svim ovim rečima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
17:16 Tada dođe car David i stade pred Gospodom, i reče: Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je dom moj, te si me doveo dovde?
17:17 I to ti se čini malo, Bože, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom čovečijim, Gospode Bože.
17:18 Šta će još David da Ti govori o časti sluge Tvog, kad Ti znaš slugu svog?
17:19 Gospode, sluge svog radi i po srcu svom činiš svu ovu veliku stvar, obznanjujući sve ove velike stvari.
17:20 Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto čusmo svojim ušima.
17:21 Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog išao da ga iskupi da mu bude narod, i da steče sebi ime velikim i strašnim delima izgoneći narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira
17:22 Jer si učinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
17:23 I tako, Gospode, reč koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i učini kako si rekao.
17:24 Neka bude tvrda, da se veliča ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom.
17:25 Jer si Ti, Bože moj, javio sluzi svom da ćeš mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli.
17:26 Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro.
17:27 Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, biće blagosloven doveka.

–
18:1 A posle toga pobi David Filisteje i pokori ih, i uze Gat i sela njegova iz ruku filistejskih.
18:2 Pobi i Moavce, i postaše Moavci sluge Davidove i plaćaše mu danak.
18:3 Razbi David i Adad-Ezera cara sovskog u Ematu izašav da raširi vlast svoju do reke Efrata.
18:4 I uze mu David hiljadu kola i sedam hiljada konjika i dvadeset hiljada pešaka, i podreza David žile svim konjima kolskim, samo ostavi za sto kola.
18:5 A behu došli Sirci iz Damaska u pomoć Adad-Ezeru caru sovskom, i David pobi dvanaest i dve hiljade Siraca.
18:6 I namesti David vojsku u Siriji što je pod Damaskom, i Sirci postaše sluge Davidove plaćajući mu danak. I Gospod čuvaše Davida kuda god iđaše.
18:7 I David uze zlatne štitove koje imahu sluge Adad-Ezerove, i donese ih u Jerusalim.
18:8 I iz Tivata i iz Huna gradova Adad-Ezerovih odnese David silnu bronzu, od koje Solomun načini more bronzano i stupove i posuđe bronzano.
18:9 A kad ću Toja car ematski da je David pobio svu vojsku Adad-Ezera, cara sovskog,
18:10 Posla Adorama, sina svog k caru Davidu da ga pozdravi i da mu čestita što je vojevao na Adad-Ezera i ubio ga, jer Toja imaše rat sa Adad-Ezerom i svakojakih zaklada zlatnih i srebrnih i bronzanih.
18:11 Pa i to car David posveti sa srebrom i zlatom što beše uzeo od svih naroda, od Edomaca i od Moavaca i od sinova Amonovih i od Filisteja i od Amalika.
18:12 I Avisaj sin Serujin pobi osamnaest hiljada Idumejaca u slanoj dolini.
18:13 I namesti vojsku po Idumeji, i svi Idumejci postaše sluge Davidove. I Gospod čuvaše Davida kuda god iđaše.
18:14 Tako carova David nad svim Izrailjem sudeći i dajući pravdu svemu narodu svom.
18:15 I Joav, sin Serujin beše nad vojskom, a Josafat sin Ahiludov pametar,
18:16 A Sadok sin Ahitovov i Avimeleh sin Avijatarov sveštenici, a Susa pisar,
18:17 A Venaja, sin Jodajev beše nad Heretejima i Feletejima, a sinovi Davidovi prvi do cara.

–
19:1 A posle toga umre Nas, car sinova Amonovih, i zacari se sin njegov na njegovo mesto.
19:2 I reče David: Da učinim milost Anunu sinu Nasovom, jer je otac njegov načinio meni milost. I posla David poslanike da ga poteše za ocem. I dođoše sluge Davidove u zemlju sinova Amonovih k Anunu da ga poteše.
19:3 A knezovi sinova Amonovih rekoše Anunu, gospodaru svom: Misliš da je David zato poslao ljude da te poteše što je rad učiniti čast ocu tvom? A nisu zato došle sluge njegove k tebi da promotre i uhode i obore zemlju?
19:4 Tada Anun uhvati sluge Davidove, i obrija ih i odseče im haljine po pole do zadnjice, i opravi ih natrag.
19:5 A kad neki otidoše, te javiše Davidu za te ljude, on posla pred njih, jer ljudi behu grdno osramoćeni, i poruči im car: Sedite u Jerihonu dok vam naraste brada, pa onda dođite natrag.
19:6 A kad videše sinovi Amonovi gde se omraziše s Davidom, onda Anun i sinovi Amonovi poslaše hiljadu talanata srebra da najme kola i konjika iz Mesopotamije i iz Sirije Mahe i iz Sove.
19:7 I najmiše trideset i dve hiljade kola i cara od Mahe s narodom njegovim, koji dođoše i stadoše u logor prema Medevi. A i sinovi Amonovi skupiše se iz gradova svojih i dođoše na boj.
19:8 A David kad to ču, posla Joava sa svom hrabrom vojskom.
19:9 I iziđoše sinovi Amonovi i uvrstaše se pred vratima gradskim; a carevi koji dođoše behu za se u polju.
19:10 I Joav videći nameštenu vojsku prema sebi spred i sastrag, uze odabrane iz sve vojske izrailjske, i namesti ih prema Sircima.
19:11 A ostali narod predade Avisaju, bratu svom; i namestiše ih prema sinovima Amonovim.
19:12 I reče: Ako Sirci budu jači od mene, dođi mi u pomoć; ako li sinovi Amonovi budu jači od tebe, ja ću tebi doći u pomoć.
19:13 Budi junak i držimo se junački za svoj narod i za gradove Boga svog; a Gospod neka učini šta mu je drago.
19:14 Tada Joav i narod koji beše s njim primakoše se da udare na Sirce; ali oni pobegoše ispred njih.
19:15 A sinovi Amonovi kad videše gde pobegoše Sirci, pobegoše i oni ispred Avisaja brata njegovog i uđoše u svoj grad. Potom se Joav vrati u Jerusalim.
19:16 Ali Sirci kad videše da ih nadbiše Izrailjci, poslaše poslanike te dovedoše Sirce ispreko reke; a Sofak vojvoda Adad-Ezerov iđaše pred njima.
19:17 Kad to javiše Davidu, on skupi sve Izrailjce, i pređe preko Jordana, i dođe k njima i namesti vojsku prema njima; a kad namesti David vojsku prema njima, pobiše se s njim.
19:18 Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam hiljada kola i četrdeset hiljada pešaka, i Sofaka vojvodu pogubi.
19:19 I kad videše sluge Adad-Ezerove da ih razbi Izrailj, učiniše mir s Davidom i služahu mu; i ne hteše više Sirci pomagati sinovima Amonovim.

–
20:1 A kad prođe godina, u vreme kad carevi idu na vojsku, Joav izvede vojsku, pa potiraše zemlju sinova Amonovih, i došavši opkoli Ravu; a David beše ostao u Jerusalimu. I Joav osvoji Ravu i raskopa je.
20:2 I David uze caru njihovom s glave krunu, i nađe da poteže talanat zlata, i drago kamenje beše u njoj; i metnuše je na glavu Davidu, i odneše iz grada plen vrlo velik.
20:3 A narod što beše u njemu izvede i iseče ih pilama i gvozdenim branama i sekirama. I tako učini David svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.
20:4 A posle toga nasta rat u Gezeru u Filistejima; tada Sivehaj Husaćanin ubi Sifaja koji beše roda divovskog, i biše pokoreni.
20:5 Nasta opet rat s Filistejima, u kome Elhanan, sin Jairov ubi Lamiju, brata Golijata Getejina, kome kopljača beše kao vratilo.
20:6 I opet nasta rat u Gatu, gde beše jedan čovek vrlo visok, koji imaše po sedam prsta, skupa dvadeset i četiri; i on beše roda divovskog.
20:7 I ružaše Izrailja, te ga ubi Jonatan sin Samaje brata Davidovog.
20:8 Ti behu sinovi istog diva iz Gata, i pogiboše od ruke Davidove i od ruke sluga njegovih.

–
21:1 Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja.
21:2 I reče David Joavu i knezovima narodnim: Idite, izbrojite sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima.
21:3 Ali Joav reče: Neka doda Gospod narodu svom koliko ga je sada još sto puta toliko; nisu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mom? Zašto traži to gospodar moj? Zašto da bude na greh Izrailju?
21:4 Ali reč careva nadjača Joava. I tako otide Joav i obiđe svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim.
21:5 I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu mačem, a naroda Judinog četiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.
21:6 A plemena Levijevog i Venijaminova ne izbroja s njima jer mrska beše Joavu zapovest careva.
21:7 A ne beše mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja.
21:8 I David reče Bogu: Sagreših veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
21:9 A Gospod reče Gadu videocu Davidovom govoreći:
21:10 Idi kaži Davidu i reci: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti učinim.
21:11 I dođe Gad k Davidu i reče mu: Tako veli Gospod, biraj:
21:12 Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i mač neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana mač Gospodnji i pomor da bude u zemlji i anđeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta ću odgovoriti onom koji me je poslao.
21:13 A David reče Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
21:14 I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset hiljada ljudi.
21:15 I posla Gospod anđela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i reče anđelu koji ubijaše: Dosta, spusti ruku svoju. A anđeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina,
21:16 A David podiže oči svoje i vide anđela Gospodnjeg gde stoji između zemlje i neba, a u ruci mu go mač, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine ničice, obučeni u kostret.
21:17 I reče David Bogu: Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam dakle zgrešio i zlo učinio; a te ovce šta su učinile? Gospode Bože moj, neka se ruka Tvoja obrati na me i na dom oca mog; ali ne na taj narod da ga potre.
21:18 Tada anđeo Gospodnji reče Gadu da kaže Davidu da iziđe gore i načini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina.
21:19 I iziđe David po reči Gadovoj, koju mu reče u ime Gospodnje.
21:20 A Ornan okrenuvši se ugleda anđela, i sakri se sa četiri sina svoja, jer Ornan vršaše pšenicu.
21:21 U tom dođe David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida iziđe iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.
21:22 Tada reče David Ornanu: Daj mi to gumno da načinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vredi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu.
21:23 A Ornan reče Davidu: Uzmi i neka čini gospodar moj car šta mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem.
21:24 A car David reče Ornanu: Ne, nego ću kupiti za novce šta vredi, jer neću da prinesem Gospodu šta je tvoje ni da prinesem žrtvu paljenicu poklonjenu.
21:25 I dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata.
21:26 I onde načini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice.
21:27 I zapovedi Gospod anđelu, te vrati mač svoj u korice.
21:28 U ono vreme videvši David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina, prinošaše žrtve onde.
21:29 A šator Gospodnji, koji načini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice beše u to vreme na visini u Gavaonu.
21:30 I David ne može ići k njemu da traži Boga, jer se uplaši od mača anđela Gospodnjeg.

–
22:1 I reče David: Ovo je kuća Gospoda Boga i ovo je oltar za žrtvu paljenicu Izrailju.
22:2 I zapovedi David da se skupe inostranci koji behu u zemlji Izrailjevoj, i odredi kamenare da tešu kamen da se gradi dom Božji.
22:3 I gvožđa mnogo za kline na krila vratima i na sastavke pripravi David, i bronze mnogo bez mere,
22:4 I drva kedrovih bez broja; jer dovožahu Sidonci i Tirci mnogo drva kedrovih Davidu.
22:5 Jer David govoraše: Solomun je sin moj dete mlado, a dom koji treba zidati Gospodu treba da bude vrlo velik za slavu i diku po svim zemljama; zato ću mu pripraviti šta treba. I pripravi David mnoštvo pre smrti svoje.
22:6 Potom dozva sina svog Solomuna i zapovedi mu da sazida dom Gospodu Bogu Izrailjevom.
22:7 I reče David Solomunu: Sine! Bio sam naumio da sazidam dom imenu Gospoda Boga svog.
22:8 Ali mi dođe reč Gospodnja govoreći: Mnogo si krvi prolio i velike si ratove vodio; nećeš ti sazidati doma imenu mom, jer si mnogo krvi prolio na zemlju preda mnom.
22:9 Evo, rodiće ti se sin, on će biti miran čovek i smiriću ga od svih neprijatelja njegovih unaokolo; zato će mu biti ime Solomun; i mir i pokoj daću Izrailju za njegovog vremena.
22:10 On će sazidati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.
22:11 Zato, sine, Gospod će biti s tobom, i bićeš srećan, te ćeš sazidati dom Gospoda Boga svog kao što je govorio za te.
22:12 Samo da ti da Gospod razum i mudrost kad te postavi nad Izrailjem da držiš zakon Gospoda Boga svog.
22:13 Tada ćeš biti srećan, ako uzdržiš i ustvoriš uredbe i zakone koje je zapovedio Gospod preko Mojsija Izrailju. Budi slobodan i hrabar, ne boj se i ne plaši se.
22:14 I evo u nevolji svojoj pripravio sam za dom Gospodnji, sto hiljada talanata zlata i hiljadu hiljada talanata srebra; a bronze i gvožđa bez mere, jer ga ima mnogo, takođe i drva i kamenja pripravio sam; a ti dodaj još.
22:15 A imaš i poslenika mnogo, kamenara i zidara i drvodelja, i svakojakih ljudi veštih svakom poslu.
22:16 Ima zlata, srebra, i bronze i gvožđa bez mere; nastani dakle i radi, i Gospod će biti s tobom.
22:17 Potom zapovedi David svim knezovima Izrailjevim da pomažu Solomunu, sinu njegovom:
22:18 Nije li s vama Gospod Bog vaš, koji vam je dao mir od svuda? Jer je dao u ruke moje stanovnike ove zemlje, i zemlja je pokorena Gospodu i narodu Njegovom.
22:19 Sada, dakle, upravite srce svoje i dušu svoju da tražite Gospoda Boga svog; nastanite i zidajte svetinju Gospodu Bogu da unesete kovčeg zaveta Gospodnjeg i sveto posuđe Božije u dom koji će se sazidati imenu Gospodnjem.

–
23:1 I tako David star i sit života postavi Solomuna, sina svog, carem nad Izrailjem.
23:2 I sabra sve knezove Izrailjeve i sveštenike i Levite.
23:3 I biše izbrojani Leviti od trideset godina i više, i beše ih na broj s glave na glavu trideset i osam hiljada ljudi.
23:4 Između njih beše dvadeset četiri hiljade određenih na posao u domu Gospodnjem, a šest hiljada upravitelja i sudija;
23:5 A četiri hiljade vratara i četiri hiljade koji hvaljahu Gospoda uz oruđa koja načini za hvalu.
23:6 I razdeli ih David u redove po sinovima Levijevim, Girsonu, Katu i Merariju.
23:7 Od Girsona behu: Ladan i Simej;
23:8 Sinovi Ladanovi: poglavar Jehilo i Zetam i Joila, trojica;
23:9 (Sinovi Simejevi: Selomit i Azilo i Haran, trojica.) To su poglavari otačkih porodica Ladanovih.
23:10 A sinovi Simejevi: Jat, Zina i Jeus i Verija, ta su četvorica sinovi Simejevi.
23:11 A Jat beše poglavar, a Ziza drugi; a Jeus i Verija nemahu mnogo dece, zato se brojahu u jedan dom otački.
23:12 Sinovi Katovi: Amram, Isar, Hevron i Ozilo, četvorica.
23:13 Sinovi Amramovi: Aron i Mojsije. Ali Aron bi odvojen da osvećuje svetinju nad svetinjama, on i sinovi njegovi doveka, da kade pred Gospodom, da mu služe i da blagosiljaju u ime Njegovo doveka.
23:14 A sinovi Mojsija, čoveka Božjeg, broje se u pleme Levijevo.
23:15 Sinovi Mojsijevi: Girson i Elijezer.
23:16 Sinovi Girsonovi: Sevuilo poglavar.
23:17 A sinovi Elijezerovi: Reavija poglavar. A nemaše Elijezer više sinova, nego se sinovi Reavijini umnožiše veoma.
23:18 Sinovi Isarovi: Selomit poglavar.
23:19 Sinovi Hevronovi: Jerija prvi, Amarija drugi, Jazilo treći, i Jekameam četvrti.
23:20 Sinovi Ozilovi: Miha prvi i Jesija drugi.
23:21 Sinovi Merarijevi: Malije i Musije. Sinovi Malijevi: Eleazar i Kis.
23:22 A Eleazar umre i ne imaše sinova nego samo kćeri, i njima se oženiše sinovi Kisovi, braća njihova.
23:23 Sinovi Musijevi: Malije i Eder i Jeremot, trojica.
23:24 To su sinovi Levijevi po otačkim domovima svojim, poglavari domova otačkih, koji biše izbrojani po broju imena s glave na glavu, koji rađahu posao za službu u domu Gospodnjem, od dvadeset godina i više.
23:25 Jer David reče: Mir dade Gospod Bog Izrailjev narodu svom, i nastavaće u Jerusalimu doveka.
23:26 I Leviti neće više nositi šatora i posuđa njegova za službu njegovu.
23:27 Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojani sinovi Levijevi od dvadeset godina i više;
23:28 Jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem u tremovima i u kletima, i da čiste sve svete stvari i da rade oko službe u domu Gospodnjem,
23:29 I oko hlebova postavljenih, i oko belog brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži, i oko svake mere,
23:30 I da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom,
23:31 I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu u subote, i na mladine i praznike, u broju po redu svom svagda pred Gospodom,
23:32 I da rade šta treba raditi u šatoru od sastanka i u svetinji, i za sinove Aronove, braću svoju, u službi u domu Gospodnjem.

–
24:1 A među sinovima Aronovim ovo su redovi: sinovi Aronovi behu Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar.
24:2 Ali Nadav i Avijud umreše pre oca svog i nemahu dece; zato biše sveštenici Eleazar i Itamar.
24:3 I razdeli ih David: Sadoka, koji beše od sinova Eleazarovih, i Ahimeleha, koji beše od sinova Itamarovih, po redu njihovom u službi njihovoj.
24:4 I nađe se sinova Eleazarovih više poglavica nego sinova Itamarovih, kad ih razdeliše: od sinova Eleazarovih beše poglavica po domovima otačkim šesnaest, a od sinova Itamarovih osam po domovima otačkim.
24:5 I biše razdeljeni žrebom i jedan i drugi; jer poglavari u svetinji i poglavari pred Bogom behu i od sinova Eleazarovih i od sinova Itamarovih.
24:6 I popisa ih Semaja, sin Natanailov pisar od plemena Levijevog pred carem i knezovima i Sadokom sveštenikom i Ahimelehom sinom Avijatarovim i pred poglavarima porodica otačkih među sveštenicima i Levitima, jedan dom otački uzevši za Eleazara, a jedan za Itamara.
24:7 I pade prvi žreb na Jojariva, drugi na Jedaju,
24:8 Treći na Harima, četvrti na Seorima,
24:9 Peti na Malhiju, šesti na Mejamina,
24:10 Sedmi na Akosa, osmi na Aviju,
24:11 Deveti na Isuja, deseti na Sehaniju,
24:12 Jedanaesti na Elijasiva, dvanaesti na Jakima,
24:13 Trinaesti na Ufu, četrnaesti na Jesevava,
24:14 Petnaesti na Vilgu, šesnaesti na Imira,
24:15 Sedamnaesti na Ezira, osamnaesti na Afisisa,
24:16 Devetnaesti na Petaju, dvadeseti na Jezekila,
24:17 Dvadeset prvi na Jahina, dvadeset drugi na Gamula,
24:18 Dvadeset treći na Delaju, dvadeset četvrti na Maziju.
24:19 To je red njihov za službu njihovu kojom idu u dom Gospodnji na posao svoj po naredbi Arona, oca svog, kako mu beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.
24:20 A od ostalih sinova Levijevih beše od sinova Amramovih Suvailo; od sinova Suvailovih Jedaja,
24:21 Od Reavije, od sinova Reavijinih poglavar Jesija;
24:22 Od sinova Isarovih Selomit, od sinova Selomitovih Jat;
24:23 A od sinova Jerijinih Amarija drugi, Jazilo treći, Jekameam četvrti;
24:24 Od sinova Uzilovih Miha; od sinova Mišinih Samir;
24:25 Brat Mišin Jesija; od sinova Jesinijih Zaharija.
24:26 Sinovi Merarijevi: Malije i Musije; od sinova Jazijinih Veno.
24:27 Sinovi Merarijevi od Jazije: Veno i Soam i Zahur i Ivrije;
24:28 Od Malija Eleazar, koji nemaše sinova;
24:29 Od Kisa, od sinova Kisovih: Jerameilo;
24:30 I od sinova Musijevih Malije i Eder i Jerimot. To behu sinovi levitski po domovima otaca svojih.
24:31 I oni bacaše žreb prema braći svojoj, sinovima Aronovim, pred Davidom i Sadokom i Ahimelehom i poglavarima domova otačkih među sveštenicima i Levitima, od domova otačkih svaki poglavar prema bratu svom mlađem.

–
25:1 I odvoji David s vojvodama za službu sinove Asafove i Emanove i Jedutunove, koji će prorokovati uz gusle i psaltire i kimvale; i biše između njih izbrojani ljudi za posao u svojoj službi:
25:2 Od sinova Asafovih: Zahur i Josif i Netanija i Asarila, sinovi Asafovi, pod rukom Asafa, koji prorokovaše po naredbi carevoj;
25:3 Od Jedutuna: šest sinova Jedutunovih: Gedalija i Sorije i Jesaija, Asavija i Matatija i Simej pod rukom oca svog Jedutuna, koji prorokovaše uz gusle hvaleći i slaveći Gospoda;
25:4 Od Emana: sinovi Emanovi: Vukija, Matanija, Ozilo, Sevuilo i Jerimot, Ananija i Ananije, Elijata, Gidaltija i Romamti-Ezer, Josvekasa, Malotije, Otir i Maziot.
25:5 Ti svi behu sinovi Emana videoca carevog u rečima Božijim da se uzvišuje rog; jer Bog dade Emanu četrnaest sinova i tri kćeri.
25:6 Svi oni behu pod rukom oca svog pevajući u domu Gospodnjem uz kimvale i psaltire i gusle, za službu u domu Božijem, kako car naređivaše Asafu i Jedutunu i Emanu.
25:7 I beše ih na broj s braćom njihovom obučenom pesmama Gospodnjim, dvesta i osamdeset i osam, samih veštaka.
25:8 I baciše žreb za službu svoju, mali kao veliki, učitelj kao učenik;
25:9 I pade prvi žreb za Asafa na Josifa, drugi na Gedaliju s braćom i sinovima njegovim, njih dvanaest;
25:10 Treći na Zahura, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:11 Četvrti na Iserija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:12 Peti na Netaniju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:13 Šesti na Vukiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:14 Sedmi na Jesarilu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:15 Osmi na Jesaiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:16 Deveti na Mataniju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:17 Deseti na Simeja, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:18 Jedanaesti na Azareila, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:19 Dvanaesti na Asaviju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:20 Trinaesti na Savuila, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:21 Četrnaesti na Matatiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:22 Petnaesti na Jeremota, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:23 Šesnaesti na Ananiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:24 Sedamnaesti na Josvekasu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:25 Osamnaesti na Ananija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:26 Devetnaesti na Malotija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:27 Dvadeseti na Elijatu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:28 Dvadeset prvi na Otira, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:29 Dvadeset drugi na Gidaltiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:30 Dvadeset treći na Maziota, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;
25:31 Dvadeset četvrti na Romamti-Ezera, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

–
26:1 A redovi vratarski behu: od sinova Korejevih beše Meselemija sin Korejev između sinova Asafovih;
26:2 A sinovi Meselemijini: Zaharija prvenac, Jedailo drugi, Zavadija treći, Jatnilo četvrti,
26:3 Elam peti, Joanan šesti, Elioinaj sedmi;
26:4 I Ovid-Edomovi sinovi: Semaja prvenac, Jozavad drugi, Joah treći i Sihar četvrti i Natanailo peti,
26:5 Amilo šesti, Isahar sedmi, Feultaj osmi; jer ga blagoslovi Bog.
26:6 I Semaji, sinu njegovom, rodiše se sinovi, koji starešovahu u domu oca svog, jer behu dobri junaci.
26:7 Sinovi Semajini: Gotnije i Rafailo i Ovid i Elzavad braća njegova, hrabri ljudi, Eliuj i Semahija.
26:8 Svi ovi behu od sinova Ovid-Edomovih, i oni i sinovi njihovi i braća njihova, svi hrabri ljudi, krepki za službu, beše ih šezdeset i dva od Ovid-Edoma.
26:9 A Meselemijinih sinova i braće, hrabrih ljudi, beše osamnaest.
26:10 A Osini sinovi, od sinova Merarijevih: Simrije poglavar, premda ne beše prvenac, ali ga otac postavi poglavarem;
26:11 Helkija drugi, Tevalija treći, Zaharija četvrti; svih sinova i braće Osine beše trinaest.
26:12 Od njih behu redovi vratarski po poglavarima da čuvaju stražu naizmence s braćom svojom služeći u domu Gospodnjem.
26:13 Jer metaše žreb za malog kao i za velikog po domovima svojih otaca, za svaka vrata.
26:14 I pade žreb na istok Selimiji; a Zahariji, sinu njegovom, mudrom savetniku, kad baciše žreb, pade mu žreb na sever;
26:15 A Ovid-Edomu na jug, a sinovima njegovim na riznicu;
26:16 Sufimu i Osi na zapad s vratima salehetskim na putu koji ide gore; straža beše prema straži:
26:17 S istoka šest Levita; sa severa četiri na dan; s juga na dan četiri; a kod riznice po dva;
26:18 Na Parvaru sa zapada četiri na putu, dva kod Parvara.
26:19 To su redovi vratarski među sinovima Korejevim i sinovima Merarijevim.
26:20 I ovi još behu Leviti: Ahija nad blagom doma Božijeg, nad blagom od posvećenih stvari.
26:21 Od sinova Ladanovih između sinova Girsonovih od Ladana, između glavara domova otačkih od Ladana sina Girsonovog beše Jehilo,
26:22 Sinovi Jehilovi: Zetam i Joilo brat mu behu nad blagom doma Gospodnjeg;
26:23 Od sinova Amramovih, Isarovih, Hevronovih, Ozilovih,
26:24 Beše Sevuilo, sin Girsona sina Mojsijevog starešina nad blagom.
26:25 A braća njegova od Elijezera: Reavija sin mu, a njegov sin Jesaija, a njegov sin Joram, a njegov sin Zihrije, a njegov sin Selomit;
26:26 Ovaj Selomit i braća njegova behu nad svim blagom od posvećenih stvari, koje posveti car David i poglavari domova otačkih i hiljadnici i stotinici i vojvode;
26:27 Od ratova i od plena posvetiše da se opravi dom Gospodnji;
26:28 I šta god beše posvetio Samuilo videlac i Saul, sin Kisov i Avenir sin Nirov i Joav sin Serujin; ko god posvećivaše, davaše u ruke Selomitu i braći njegovoj.
26:29 Od sinova Isarovih: Henanija i sinovi njegovi behu nad spoljašnjim poslovima u Izrailju, upravitelji i sudije.
26:30 Od sinova Hevronovih Asavija i braća njegova, hiljadu i sedam stotina hrabrih ljudi, behu nad Izrailjem s ove strane Jordana na istoku za svaki posao Gospodnji i za službu carsku.
26:31 Između sinova Hevronovih beše Jerija, poglavar sinovima Hevronovim po porodicama njihovim i domovima otačkim. Četrdesete godine carovanja Davidovog potražiše ih i nađoše među njima hrabrih junaka u Jaziru galadskom.
26:32 I braće njegove, hrabrih ljudi, beše dve hiljade i sedam stotine glavara u domovima otačkim; i postavi ih car David nad sinovima Ruvimovim i Gadovim i polovinom plemena Manasijinog za sve poslove Božije i carske.

–
27:1 A sinovi Izrailjevi po svom broju, glavari domova otačkih, hiljadnici i stotinici i upravitelji njihovi, služahu caru u svakom poslu u redovima, koji dolažahu i odlažahu od meseci do meseci, svakog meseca u godini; a u svakom redu beše ih dvadeset i četiri hiljade.
27:2 Nad prvim redom prvog meseca beše Jasoveam, sin Zavdilov, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:3 Od sinova Faresovih beše poglavar nad svim starešinama u vojsci prvog meseca.
27:4 A nad redom drugog meseca beše Dodaj Ahošanin, i vojvoda u njegovom redu beše Miklot; i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:5 Treći vojvoda trećeg meseca beše Venaja, sin Jodaja sveštenika, poglavar; i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:6 Ovaj Venaja beše junak među tridesetoricom i nad tridesetoricom; i nad redom njegovim beše Amnizavad, sin mu.
27:7 Četvrti, četvrtog meseca Asailo brat Joavov, a za njim Zevadija sin mu; i u redu njegovom beše dvadeset i četiri hiljade.
27:8 Peti, petog meseca, poglavar Samut Jezrajanin, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:9 Šesti, šestog meseca, Ira sin Ikisov Tekujanin, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:10 Sedmi, sedmog meseca, Helis Felonjanin od sinova Jefremovih, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:11 Osmi, osmog meseca, Sivehaj Husaćanin od sinova Zarinih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:12 Deveti, devetog meseca, Avijezer Anatoćanin od sinova Venijaminovih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:13 Deseti, desetog meseca, Maraj Netofaćanin od sinova Zarinih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:14 Jedanaesti, jedanaestog meseca, Venaja Faratonjanin od sinova Jefremovih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:15 Dvanaesti, dvanaestog meseca, Heldaj Netofaćanin od Gotonila, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.
27:16 A nad plemenima Izrailjevim behu: nad plemenom Ruvimovim knez Elijezer sin Zihrijev; nad Simeunovim Sefatija sin Masin;
27:17 Nad Levijevim Asavija sin Kemuilov; nad Aronovim Sadok;
27:18 Nad Judinim Eliuj od braće Davidove; nad Isaharovim Amrije sin Mihailov;
27:19 Nad Zavulonovim Ismaja sin Ovadijin; nad Neftalimovim Jerimot sin Azrilov;
27:20 Nad sinovima Jefremovim Isus sin Azazijev; nad polovinom plemena Manasijinog Joilo sin Fedajin;
27:21 Nad drugom polovinom plemena Manasijinog u Galadu Ido sin Zaharijin; nad Venijaminovim Jasilo sin Avenirov;
27:22 Nad Danovim Azareilo sin Jeroamov. To behu knezovi plemena Izrailjevih.
27:23 A ne izbroja David onih koji imahu manje od dvadeset godina, jer Gospod beše rekao da će umnožiti sinove Izrailjeve kao zvezde nebeske.
27:24 Joav, sin Serujin poče brojati, ali ne dovrši; jer dođe gnev Božji za to na Izrailja; zato taj broj ne dođe u knjigu o caru Davidu.
27:25 Nad blagom carevim beše Azmavet, sin Adilov, a nad blagom po zemlji, po gradovima i po selima i po kulama Jonatan, sin Ozijin.
27:26 A nad ratarima, koji rađahu zemlju, beše Ezrije, sin Heluvov;
27:27 A nad vinogradarima Simej Ramaćanin; a nad rodom vinogradskim i nad pivnicama Zavdije Sifmejin;
27:28 A nad maslinama i smokvama po poljima Val-Anan Gederanin; a nad uljem Joas;
27:29 Nad govedima što pasahu u Saronu Sitraj Saronjanin, a nad govedima po dolinama Safat Adlajev;
27:30 Nad kamilama Ovil Ismailjac; nad magarcima Jedaja Meronoćanin;
27:31 A nad ovcama Jaziz Agarejin. Svi ovi behu nastojnici nad blagom cara Davida.
27:32 A Jonatan, stric Davidov beše savetnik, mudar čovek i književnik; on i Jehilo sin Ahmonijev behu sa sinovima carevim.
27:33 I Ahitofel beše savetnik carev, i Husaj Arhijanin prijatelj carev.
27:34 A posle Ahitofela beše Jodaj, sin Venajin i Avijatar, a vojvoda carev beše Joav.

–
28:1 I David sabra u Jerusalim sve poglavare Izrailjeve, poglavare plemenske i poglavare od redova koji služahu caru, i hiljadnike i stotinike, i koji behu nad svim blagom i stokom carevom, i sinove svoje i dvorane i junake i sve ljude hrabre,
28:2 I ustavši car David na noge reče: Čujte me, braćo moja i narode moj! Ja bih naumio da sazidam dom gde bi počivao kovčeg Gospodnji i da bude podnožje nogama Boga našeg, i pripravih šta treba za zidanje.
28:3 Ali mi Bog reče: Nećeš sazidati doma imenu mom, jer si ratnik i krv si prolivao.
28:4 Ali Gospod Bog Izrailjev izabra me iz svega doma oca mog da budem car nad Izrailjem doveka; jer Judu izabra za vođu, i iz doma Judinog dom oca mog; i između sinova oca mog bi mu volja da mene postavi carem nad svim Izrailjem.
28:5 A tako između svih sinova mojih (jer mnogo sinova dade mi Gospod) izabra Solomuna, sina mog da sedi na prestolu carstva Gospodnjeg nad Izrailjem.
28:6 I reče mi: Solomun, sin tvoj, sazidaće moj dom i tremove moje, jer njega izabrah sebi za sina, i ja ću mu biti otac.
28:7 I utvrdiću carstvo njegovo doveka, ako bude postojan da izvršuje zapovesti moje i zakone moje kao danas.
28:8 Sada dakle pred svim Izrailjem, zborom Gospodnjim, i da čuje Bog naš, kažem vam: Držite i tražite sve zapovesti Gospoda Boga svog, da biste držali ovu dobru zemlju i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim nakon sebe doveka.
28:9 A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svog, i služi mu celim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna; ako Ga ustražiš, naći ćeš Ga; ako li Ga ostaviš, odbaciće te zasvagda.
28:10 Vidi sada da te je Gospod izabrao da sazidaš dom za svetinju; budi hrabar i radi.
28:11 Tada predade David Solomunu sinu svom sliku od trema i od kuća njegovih, i od riznica i od soba i od kleti unutrašnjih, i od mesta za zaklopac očišćenja,
28:12 I sliku od svega što beše smislio za tremove doma Gospodnjeg i za sve kleti unaokolo i za riznicu doma Božijeg i za riznicu od svetih stvari,
28:13 I za redove svešteničke i levitske i za svaki posao u službi u domu Gospodnjem i za sve posuđe u domu Gospodnjem;
28:14 Zlato pod meru za sudove zlatne za svaku službu, i srebro za sve sudove srebrne pod meru, za sve sudove za svaku službu;
28:15 Pod meru za svećnjake zlatne i žiške zlatne, po težini svakog svećnjaka i žižaka njegovih, i za svećnjake srebrne po težini svakog svećnjaka i žižaka njegovih, prema potrebi svakog svećnjaka;
28:16 I zlata pod meru za stolove na kojima će stajati hlebovi postavljeni, za svaki sto; i srebra za stolove srebrne;
28:17 I za viljuške i za kotliće i za zdele zlata čistog, i za zlatne čaše pod meru, za svaku čašu, i za srebrne čaše srebra pod meru za svaku;
28:18 I za oltar kadioni čistog zlata pod meru; i sliku od kola zlatnih heruvima, koji će raširivši krila zaklanjati kovčeg zaveta Gospodnjeg.
28:19 To mi je sve došlo pisano rukom Gospodnjom da bih znao sve kako šta treba uraditi.
28:20 I tako reče David Solomunu, sinu svom: Budi slobodan i hrabar, i radi, ne boj se i ne plaši se, jer će Gospod Bog, Bog moj, biti s tobom, neće te ostaviti niti će odstupiti od tebe, dokle ne svršiš sav posao za službu u domu Gospodnjem.
28:21 A evo redovi sveštenički i levitski za svaku službu u domu Božijem; i imaš uza se za svaki posao ljudi dragovoljnih i veštih svakom poslu, i poglavare i sav narod za svaku zapovest svoju.

–
29:1 Potom reče David svemu zboru: Jednog Solomuna, sina mog, izabrao je Gospod, mlado dete, a ovo je velik posao; jer neće biti čoveku taj dom nego Gospodu Bogu.
29:2 Ja koliko mogoh pripravih za dom Boga svog zlata za stvari zlatne, srebra za srebrne, bronze za bronzane, gvožđa za gvozdene, i drva za drvene, kamenja onihova, i kamenja za ukivanje, i kamenja za nakit i za vez, i svakojakog dragog kamenja, i kamena mramora izobila.
29:3 I još iz ljubavi k domu Boga svog, šta imam svog zlata i srebra, osim svega što sam pripravio za dom sveti, dajem i to na dom Boga svog:
29:4 Tri hiljade talanata zlata ofirskog, i sedam hiljada talanata čistog srebra, da se oblože zidovi domovima.
29:5 Zlato za zlatne stvari, a srebro za srebrne i za svako delo ruku umetničkih. A bi li jošte ko hteo dragovoljno šta danas priložiti Gospodu?
29:6 Tada dragovoljno priložiše knezovi domova otačkih i knezovi plemena Izrailjevih i hiljadnici i stotinici i knezovi nad poslovima carskim.
29:7 I dadoše za službu u domu Božijem zlata, pet hiljada talanata i deset hiljada zlatica, i srebra deset hiljada talanata, i bronze osamnaest hiljada talanata, i gvožđa sto hiljada talanata.
29:8 I kamenja u koga god beše svi dadoše u riznicu doma Gospodnjeg u ruke Jehila od sinova Girsonovih.
29:9 I radovaše se narod što dragovoljno prilagahu, jer prilagahu celim srcem Gospodu; i car se David radovaše veoma.
29:10 Potom David blagoslovi Gospoda pred svim zborom, i reče David: Blagosloven si Gospode Bože Izrailja, oca našeg od veka do veka.
29:11 Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; Tvoje je, Gospode, carstvo, i Ti si uzvišen, svrh svega Poglavar;
29:12 Bogatstvo i slava od Tebe je, i Ti vladaš svim, i u Tvojoj je ruci moć i sila, i u Tvojoj je ruci uzvisiti i ukrepiti sve.
29:13 Sada dakle, Bože naš, hvalimo Te i slavimo ime Tvoje slavno.
29:14 Jer ko sam ja i šta je moj narod da bismo mogli ovoliko prineti Tebi dragovoljno? Jer je od Tebe sve, i iz Tvojih ruku primivši dasmo Ti.
29:15 Jer smo došljaci pred Tobom i gosti kao svi oci naši; dani su naši na zemlji kao sen i nema stajanja.
29:16 Gospode Bože naš, sve ovo blago što Ti pripravismo za građenje doma imenu Tvom svetom, iz Tvoje je ruke, i sve je Tvoje.
29:17 Ali znam, Bože moj, da Ti ispituješ srca i šta je pravo hoćeš; ja pravim srcem dragovoljno prinesoh sve ovo, i s radošću videh narod Tvoj koji je ovde kako Ti dragovoljno prinosi.
29:18 Gospode Bože Avrama, Isaka i Izrailja, otaca naših, sačuvaj doveka ovu volju i pomisao srdačnu naroda svog, i upravljaj srce njihovo k sebi.
29:19 I Solomunu, sinu mom podaj srce pravo da bi držao zapovesti Tvoje, svedočanstva Tvoja i uredbe Tvoje, i da bi otvorio sve i da bi sazidao dvor ovaj za koji sam pripravio.
29:20 Potom reče David svemu zboru: Blagoslovite sada Gospoda Boga svog. I sav zbor blagoslovi Gospoda Boga otaca svojih, i savivši se pokloniše se Gospodu i caru.
29:21 I prinesoše Gospodu žrtve, i prinesoše Gospodu žrtve paljenice sutradan: hiljadu volova, hiljadu ovnova, hiljadu jaganjaca s nalivima njihovim, i drugih žrtava mnogo za sav narod.
29:22 I jedoše i piše pred Gospodom onaj dan veseleći se veoma. I postaviše drugom Solomuna, sina Davidovog carem, i pomazaše ga Gospodu za vođu a Sadoka za sveštenika.
29:23 I tako sede Solomun na presto Gospodnji da caruje mesto Davida oca svog, i beše srećan, i slušaše ga sav Izrailj.
29:24 I svi knezovi i junaci i svi sinovi cara Davida dadoše ruke da će biti pokorni caru Solomunu.
29:25 I Gospod uzvisi veoma Solomuna pred svim Izrailjem i dade mu slavu carsku kakve nijedan car pre njega nije imao u Izrailju.
29:26 Tako David, sin Jesejev, carova nad svim Izrailjem.
29:27 A vremena za koje carova nad Izrailjem beše četrdeset godina: a u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.
29:28 I umre u dobroj starosti, sit života, bogatstva i slave; i zacari se Solomun, sin njegov, na njegovo mesto.
29:29 A dela cara Davida prva i poslednja eno su zapisana u knjizi Samuila videoca i u knjizi Natana proroka i u knjizi Gada videoca,
29:30 Sa svim carovanjem njegovim i silom njegovom i s vremenima koja prođoše preko njega i Izrailja i svih carevina zemaljskih.