–
1:1 Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz čoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, koji Ga vaskrse iz mrtvih,
1:2 I sva braća koja su sa mnom, crkvama galatskim:
1:3 Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista,
1:4 Koji dade sebe za grehe naše da izbavi nas od sadašnjeg sveta zlog, po volji Boga i Oca našeg,
1:5 Kome slava va vek veka. Amin.
1:6 Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,
1:7 Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo.
1:8 Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
1:9 Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!
1:10 Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov.
1:11 Ali vam dajem na znanje, braćo, da ono jevanđelje koje sam ja javio, nije po čoveku.
1:12 Jer ga ja ne primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista.
1:13 Jer ste čuli moje življenje nekad u Jevrejstvu, da sam odviše gonio crkvu Božiju i raskopavao je.
1:14 I napredovah u Jevrejstvu većma od mnogih vrsnika svojih u rodu svom, i odviše revnovah za otačke svoje običaje.
1:15 A kad bi ugodno Bogu, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom.
1:16 Da javi Sina svog u meni, da Ga jevanđeljem objavim među ljudima neznabošcima; odmah ne pitah tela i krvi,
1:17 Niti iziđoh u Jerusalim k starijim apostolima od sebe nego otidoh u arapsku, i opet se vratih u Damask.
1:18 A posle toga na tri godine iziđoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh u njega petnaest dana.
1:19 Ali drugog od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjeg.
1:20 A šta vam pišem evo Bog vidi da ne lažem.
1:21 A potom dođoh u zemlje sirske i kilikijske.
1:22 A bijah licem nepoznat Hristovim crkvama judejskim;
1:23 Nego samo behu čuli da onaj koji nas nekad goni sad propoveda veru koju nekad raskopavaše.
1:24 I slavljahu Boga za mene.
–
2:1 A potom na četrnaest godina opet iziđoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita.
2:2 Ali iziđoh po otkrivenju, i razgovorih se s njima za jevanđelje koje propovedam u neznabošcima, ali nasamo s onima koji se brojahu kao najstariji, da uzalud ne trčim ili ne bih trčao.
2:3 Ali ni Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi nateran da se obreže.
2:4 I za lažnu braću koja dođoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe;
2:5 Kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost, da istina jevanđelja ostane među nama.
2:6 A za one koji se brojahu da su nešto, kakvi bili da bili, ja ne marim ništa; jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji se brojahu kao najstariji, meni ništa ne dodaše;
2:7 Nego nasuprot doznavši da je meni povereno jevanđelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima
2:8 (Jer Onaj koji pomaže Petru u apostolstvu među obrezanima Onaj pomaže i meni među neznabošcima,)
2:9 I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji se brojahu da su stubovi, dadoše desnice meni i Varnavi, i pristadoše da mi propovedamo u neznabošcima, a oni u obrezanima;
2:10 Samo da se opominjemo siromašnih, za koje sam se i starao tako činiti.
2:11 A kad dođe Petar u Antiohiju, u oči njemu protiv stadoh; jer beše zazoran.
2:12 Jer pre dok ne dođoše neki od Jakova, jeđaše s neznabošcima, a kad dođoše, ustručavaše se i odvajaše bojeći se onih koji su iz obrezanja.
2:13 I dvoličahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista u njihovo dvoličenje.
2:14 A kad ja videh da ne idu pravo k istini jevanđelja, rekoh Petru pred svima: Kad ti koji si Jevrejin neznabožački a ne jevrejski živiš, zašto neznabošce nagoniš da žive jevrejski?
2:15 Mi koji smo rođeni Jevreji, a ne grešnici iz neznabožaca,
2:16 Pa doznavši da se čovek neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće opravdati.
2:17 Ako li se mi koji tražimo da se opravdamo Hristom, nađosmo i sami grešnici, dakle je Hristos grehu sluga? Bože sačuvaj!
2:18 Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik.
2:19 Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh.
2:20 A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene.
2:21 Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.
–
3:1 O nerazumni Galati! Ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini? Vi, kojima pred očima beše napisan Isus Hristos, a sad se među vama razape.
3:2 Ovo jedno hoću od vas da doznam, ili Duha primiste kroz dela zakona ili kroz čuvenje vere?
3:3 Tako li ste nerazumni? Počevši Duhom, sad telom svršujete?
3:4 Tako li uzalud postradaste? Kad bi bilo samo uzalud!
3:5 Koji vam dakle daje Duha i čini čudesa među vama, čini li delima zakona ili čuvenjem vere?
3:6 Kao što Avraam verova Bogu, i primi mu se u pravdu.
3:7 Poznajte dakle da su oni sinovi Avraamovi koji su od vere.
3:8 A pismo videvši unapred da Bog verom neznabošce pravda, napred objavi Avraamu: U tebi će se blagosloviti svi neznabošci.
3:9 Tako koji su od vere, blagosloviće se s vernim Avraamom.
3:10 Jer koji su god od dela zakona pod kletvom su, jer je pisano: Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakonskoj da čini.
3:11 A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, poznato je: jer pravednik od vere živeće.
3:12 A zakon nije od vere; nego čovek koji to tvori živeće u tome.
3:13 Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva, jer je pisano: Proklet svaki koji visi na drvetu:
3:14 Da među neznabošcima bude blagoslov Avramov u Hristu Isusu, da obećanje Duha primimo kroz veru.
3:15 Braćo, po čoveku govorim, niko čovečiji potvrđen zavet ne odbacuje niti mu šta domeće.
3:16 A Avraamu i semenu njegovom rečena biše obećanja. A ne veli: i semenima, kao za mnoga, nego kao za jedno: i semenu tvom, koje je Hristos.
3:17 Ovo pak velim: zaveta, koji je od Boga potvrđen za Hrista, ne odbacuje zakon, koji je postao posle četiri stotine i trideset godina, da ukine obećanje.
3:18 Jer ako je nasledstvo od zakona, onda već nije od obećanja, a Avraamu obećanjem darova Bog.
3:19 Šta će dakle zakon? Radi greha dodade se dokle dođe seme koje mu se obeća, i postavili su ga anđeli rukom posrednika.
3:20 Ali posrednik nije jednog; a Bog je jedan.
3:21 Eda li je dakle zakon protivan obećanjima Božjim? Bože sačuvaj! Jer da je dan zakon koji može oživeti, zaista bi od zakona bila pravda.
3:22 Ali pismo zatvori sve pod greh, da se obećanje dade kroz veru Isusa Hrista onima koji veruju.
3:23 A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se htela pokazati.
3:24 Tako nam zakon bi čuvar do Hrista, da se verom opravdamo.
3:25 A kad dođe vera, već nismo pod čuvarom.
3:26 Jer ste vi svi sinovi Božji verom Hrista Isusa;
3:27 Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.
3:28 Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema muškog roda ni ženskog; jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.
3:29 A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo, i po obećanju naslednici.
–
4:1 Ali velim: dok je naslednik mlad ništa nije bolji od roba, ako i jeste gospodar od svega;
4:2 Nego je pod zapovednicima i čuvarima sve do roka očevog.
4:3 Tako i mi kad bijasmo mladi, bijasmo pod stihijama sveta zarobljeni;
4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu,
4:5 Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo.
4:6 I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svog u srca vaša, koji viče: Ava Oče!
4:7 Tako već nisi rob, nego sin; a ako si sin, i naslednik si Božji kroz Isusa Hrista.
4:8 Ali tada ne znajući Boga, služiste onima koji po sebi nisu bogovi.
4:9 A sad poznavši Boga, i još poznati bivši od Boga, kako se vraćate opet na slabe i rđave stihije, kojima opet iznova hoćete da služite?
4:10 Gledate na dane i mesece, i vremena i godine.
4:11 Bojim se za vas da se ne budem uzalud trudio oko vas.
4:12 Budite kao ja što sam; jer sam ja ko vi što ste. Braćo! Molim vas, ništa mi ne učiniste nažao.
4:13 A znate da vam u slabosti tela najpre propovedih jevanđelje;
4:14 I napasti moje, koja beše telu mom, ne prezreste, ni popljuvaste, nego me primiste kao anđela Božjeg, kao Hrista Isusa.
4:15 Kakvo beše onda vaše blaženstvo? Jer vam svedočim da biste, kad bi moguće bilo, izvadili oči svoje i dali meni.
4:16 Tim li vam postadoh neprijatelj, istinu vam govoreći?
4:17 Oni ne revnuju dobro za vas nego hoće da vas odvoje, da im revnujete.
4:18 A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kad sam ja kod vas.
4:19 Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle Hristovo obličje ne postane u vama;
4:20 Ali bih hteo sad da sam kod vas, i da izmenim glas svoj, jer ne mogu da se načudim za vas.
4:21 Kažite mi, vi koji hoćete pod zakonom da budete, ne slušate li zakon?
4:22 Jer je pisano da Avraam dva sina imade, jednog od robinje, a drugog od slobodne.
4:23 Ali koji beše od robinje, po telu se rodi; a koji od slobodne, po obećanju.
4:24 Koje znači drugo: jer su ovo dva zaveta: jedan dakle od gore sinajske, koja rađa za robovanje, a to je Agar.
4:25 Jer Agar znači Sinaj gora u arapskoj, i poredi se sa sadašnjim Jerusalimom, i služi sa decom svojom.
4:26 A gornji Jerusalim slobodna je, koji je mati svima nama.
4:27 Jer je pisano: Razveseli se, nerotkinjo koja ne rađaš; poklikni i poviči, ti koja ne trpiš muke porođaja; jer pusta ima mnogo više dece negoli ona koja ima muža.
4:28 A mi smo, braćo, po Isaku deca obećanja.
4:29 No kako onda onaj što se rodi po telu gonjaše duhovnog, tako i sad.
4:30 Ali šta govori pismo? Isteraj robinju i sina njenog; jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne.
4:31 Tako, braćo, nismo deca robinjina nego slobodne.
–
5:1 Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.
5:2 Evo ja Pavle kažem vam da ako se obrežete Hristos vam ništa neće pomoći.
5:3 A opet svedočim svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.
5:4 Izgubiste Hrista, vi koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od blagodati.
5:5 Jer mi duhom čekamo od vere nad pravde.
5:6 Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego vera, koja kroz ljubav radi.
5:7 Dobro trčaste; ko vam zabrani da se ne pokoravate istini?
5:8 To odvraćanje nije od Onog koji vas pozva.
5:9 Malo kvasca ukiseli sve testo.
5:10 Ja se za vas nadam u Gospodu da ništa drugo nećete misliti. A koji vas smeta poneće greh, makar ko bio.
5:11 A ja, braćo, ako još obrezanje propovedam, zašto me gone? Tako se ukide sablazan krstova.
5:12 O da bi odsečeni bili oni koji vas kvare!
5:13 Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugom.
5:14 Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe.
5:15 Ali ako se među sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugog ne istrebite.
5:16 Velim pak: po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte.
5:17 Jer telo želi protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne činite ono šta hoćete.
5:18 Ako li vas duh vodi, niste pod zakonom.
5:19 A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,
5:20 Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi,
5:21 Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstva Božijeg.
5:22 A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,
5:23 Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.
5:24 A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.
5:25 Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo,
5:26 Da ne tražimo lažne slave razdražujući jedan drugog, i zavideći jedan drugom.
–
6:1 Braćo! Ako i upadne čovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan.
6:2 Nosite bremena jedan drugog, i tako ćete ispuniti zakon Hristov.
6:3 Jer ako ko misli da je šta, a nije ništa, umom vara sebe.
6:4 A svaki da ispita svoje delo, i tada će sam u sebi imati slavu, a ne u drugom.
6:5 Jer će svaki svoje breme nositi.
6:6 A koji se uči reči neka daje deo od svakog dobra onome koji ga uči.
6:7 Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovek poseje ono će i požnjeti.
6:8 Jer koji seje u telo svoje, od tela će požnjeti pogibao; a koji seje u duh, od duha će požnjeti život večni.
6:9 A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo.
6:10 Zato dakle dok imamo vremena da činimo dobro svakome, a osobiti onima koji su s nama u veri.
6:11 Vidite koliko vam napisah rukom svojom!
6:12 Koji hoće da se hvale po telu oni vas nagone da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov.
6:13 Jer ni oni sami koji se obrezuju ne drže zakona, nego hoće da se vi obrezujete da se vašim telom hvale.
6:14 A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osmi krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu.
6:15 Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar.
6:16 I koliko ih god po ovom pravilu žive, na njima biće mir i milost, i na Izrailju Božijem.
6:17 Više da mi niko ne dosađuje, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim.
6:18 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.