1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |

–
1:1 Od Pavla, apostola Isusa Hrista po volji Božijoj i brata Timotija crkvi Božjoj u Korintu, sa svima svetima koji su u svoj Ahaji:
1:2 Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.
1:3 Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac milosti i Bog svake utehe,
1:4 Koji nas utešava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog utešava.
1:5 Jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama tako se i uteha naša umnožava kroz Hrista.
1:6 Ako li smo, pak, u nevolji, za vašu je utehu i spasenje, koje postaje u trpljenju tih istih stradanja koja i mi podnosimo.
1:7 I nadanje naše tvrdo je za vas. Ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje, znajući da kao što ste zajedničari u našem stradanju tako i u utesi.
1:8 Jer vam nećemo, braćo, zatajiti nevolje naše koja nam se dogodi u Aziji kad nam je bilo preteško i preko sile tako da se nismo nadali ni živeti;
1:9 Nego sami u sebi rasudismo da nam valja pomreti da se već ne uzdasmo u sebe nego u Boga koji podiže mrtve.
1:10 Koji nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja; i u Njega se uzdamo da će nas i još izbaviti,
1:11 S pomoću i vaše molitve za nas; da mnogi ljudi mnogu hvalu daju Bogu za dare koji su nama dati vas radi.
1:12 Jer je naša slava ovo: svedočanstvo savesti naše da smo u prostoti i čistoti Božjoj, a ne u mudrosti telesnoj nego po blagodati Božjoj živeli na svetu, a osobito među vama.
1:13 Jer vam drugo ne pišemo nego šta čitate i razumevate. A nadam se da ćete i do kraja razumeti.
1:14 Kao što neki i razumeste da smo vam slava kao i vi nama za dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
1:15 I u ovom pouzdanju htedoh da vam dođem pre, da drugu blagodat imate;
1:16 I kroz vas da dođem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dođem k vama, i vi da me pratite u Judeju.
1:17 Ali kad sam ovo hteo, eda li sam dakle šta nepristojno činio? Ili što se nakanjujem, da se po telu nakanjujem, da bude u mene da da, a ne ne?
1:18 Ali je Bog veran, te reč naša k vama ne bi da i ne.
1:19 Jer Sin Božji Isus Hristos, kog mi vama pripovedasmo ja i Silvan i Timotije, ne bi da i ne, nego u Njemu bi da.
1:20 Jer koliko je obećanja Božijih, u Njemu su da, i u Njemu amin, Bogu na slavu kroz nas.
1:21 A Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza nas,
1:22 Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša.
1:23 A ja za svedoka Boga prizivam na svoju dušu da štedeći vas ne dođoh više u Korint.
1:24 Ne kao da mi vladamo verom vašom, nego smo pomagači vaše radosti; jer u veri stojite.

–
2:1 Ovo pak sudih u sebi da opet ne dođem k vama u žalosti.
2:2 Jer ako ja činim žalost vama, ko je koji će mene veseliti osim onog koji prima žalost od mene?
2:3 I pisah vam ovo isto, da kad dođem ne primim žalost na žalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajući se na sve vas da je moja radost svih vas.
2:4 Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.
2:5 Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama.
2:6 Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih.
2:7 Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost.
2:8 Zato vas molim, utvrdite k Njemu ljubav.
2:9 Jer vam zato i pisah, da poznam poštenje vaše jeste li u svačemu poslušni.
2:10 A kome vi šta oprostite onom opraštam i ja; jer ja ako šta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista,
2:11 Da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.
2:12 A kad dođoh u Troadu da propovedam jevanđelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu,
2:13 Ne imadoh mira u duhu svom, ne našavši Tita, brata svog; nego oprostivši se s njima iziđoh u Makedoniju.
2:14 Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu.
2:15 Jer smo mi Hristov miris Bogu i među onima koji se spasavaju i koji ginu:
2:16 Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vredan?
2:17 Jer mi nismo kao mnogi koji nečisto propovedaju reč Božiju, nego iz čistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.

–
3:1 Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučenih poslanica na vas ili od vas?
3:2 Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi;
3:3 Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.
3:4 A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,
3:5 Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;
3:6 Koji i učini nas vrsne da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.
3:7 Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:
3:8 A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi?
3:9 Jer kad je služba osuđenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi.
3:10 Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.
3:11 Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.
3:12 Imajući dakle takav nad s velikom slobodom radimo;
3:13 I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.
3:14 No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.
3:15 Nego da danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.
3:16 A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo.
3:17 A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.
3:18 Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.

–
4:1 Zato imajući ovu službu kao što bismo pomilovani, ne dosađuje nam se;
4:2 Nego se odrekosmo tajnog srama da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrćemo reč Božiju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti čovečijoj pred Bogom.
4:3 Ako li je pak pokriveno jevanđelje naše u onima je pokriveno koji ginu,
4:4 U kojima Bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.
4:5 Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi.
4:6 Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.
4:7 Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas.
4:8 U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosađuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nada;
4:9 Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.
4:10 I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.
4:11 Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem.
4:12 Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama.
4:13 Imajući pak onaj isti duh vere kao što je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.
4:14 Znajući da će Onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.
4:15 Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju.
4:16 Zato nam se ne dosađuje; no ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.
4:17 Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.
4:18 Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, večno.

–
5:1 Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima.
5:2 Jer za tim uzdišemo, želeći obući se u svoj nebeski stan.
5:3 I da se obučeni, ne goli nađemo!
5:4 Jer budući u ovom telu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno.
5:5 A Onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.
5:6 Dobre smo, dakle, volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko od Gospoda.
5:7 Jer po veri živimo, a ne po gledanju.
5:8 Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu.
5:9 Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo Njemu ugodni.
5:10 Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svaki šta je koji u telu činio, ili dobro ili zlo;
5:11 Znajući, dakle, strah Gospodnji ljude savetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašim savestima poznati.
5:12 Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate šta odgovoriti onima koji se hvale onim šta je spolja, a ne šta je u srcu.
5:13 Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smerni, vama smo.
5:14 Jer ljubav Božja nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.
5:15 Hristos za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.
5:16 Zato i mi odsad nikoga ne poznajemo po telu; i ako Hrista poznasmo po telu, ali Ga sad više ne poznajemo.
5:17 Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.
5:18 Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja.
5:19 Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im greha njihovih, i metnuvši u nas reč pomirenja.
5:20 Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom.
5:21 Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.

–
6:1 Molimo vas, pak, kao pomagači da ne primite uzalud blagodat Božiju.
6:2 Jer On govori: U vreme najbolje poslušah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!
6:3 Nikakvo ni u čemu ne dajete spoticanje, da se služba ne kudi;
6:4 Nego u svemu pokažite se kao sluge Božije, u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u tesnotama,
6:5 U ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu,
6:6 U čistoti, u razumu, u podnošenju, u dobroti, u Duhu svetom, u ljubavi istinitoj,
6:7 U reči istine, u sili Božjoj, s oružjem pravde i nadesno i nalevo,
6:8 Slavom i sramotom, kuđenjem i pohvalom, kao varalice i istiniti,
6:9 Kao neznani i poznati, kao oni koji umiru i evo smo živi, kao nakaženi, a ne umoreni,
6:10 Kao žalosni, a koji se jednako vesele, kao siromašni, a koji mnoge obogaćavaju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju.
6:11 Usta naša otvoriše se k vama, Korinćani, i srce naše rasprostrani se.
6:12 Vama nije tesno mesto u nama, ali vam je tesno u srcima vašim.
6:13 A da mi vratite (kao deci govorim), rasprostranite se i vi.
6:14 Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom?
6:15 Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?
6:16 Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.
6:17 Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,
6:18 I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.

–
7:1 Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubazni! Da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem.
7:2  Primite nas, nikom ne učinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.
7:3  Ne govorim na osuđenje, jer pre rekoh da ste u srcima našim, da bih s vama i umro i živeo.
7:4  Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utehe, izobilan sam radošću pored svih briga naših.
7:5  Jer kad dođosmo u Makedoniju, nikakav mir nemaše telo naše, nego u svemu beše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah.
7:6  Ali Bog, koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim.
7:7  A ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši za vas kazujući vašu želju, vaše plakanje, vaše stradanje za mene, tako da se još većma obradovah.
7:8  Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bijah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ražali vas.
7:9  Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete.
7:10  Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nikada ne kaje; a žalost ovog sveta smrt donosi.
7:11  Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko učini staranje među vama? Kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu želju, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste čisti u delu.
7:12  Jer ako vam i pisah, ne ovog radi koji je skrivio, niti onog radi kome je krivo učinjeno, nego da se pokaže među vama staranje naše za vas pred Bogom.
7:13  Zato se utešismo utehom vašom; a još se većma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov.
7:14  Jer što sam mu se za vas pohvalio, nisam se posramio; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša k Titu istinita bi.
7:15  I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslušanja svih vas, kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili.
7:16  Radujem se, dakle, što se u svemu smem osloniti na vas.

–
8:1 Dajemo vam pak na znanje, braćo, blagodat Božiju koja je dana u crkvama makedonskim,
8:2 Da u mnogom kušanju nevolja suvišak radosti njihove i puko siromaštvo njihovo izobilova u bogatstvu prostote njihove.
8:3 Jer po mogućstvu njihovom (ja sam svedok) i preko mogućstva dobrovoljni behu,
8:4 I s mnogim moljenjem moliše nas da primimo blagodat i zajednicu službe k svetima.
8:5 I ne kao što se nadasmo nego najpre sebe predaše Gospodu i nama, po volji Božjoj,
8:6 Da mi umolismo Tita da kao što je počeo onako i svrši i među vama blagodat ovu.
8:7 A vi kako ste u svemu izobilni, u veri, i u reči, i u razumu, i u svakom staranju, i u ljubavi svojoj k nama, da i u ovoj blagodati izobilujete.
8:8 Ne govorim po zapovesti, nego kad se drugi staraju, i vašu ljubav kušam je li istinita.
8:9 Jer znate blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi Njegovim siromaštvom obogatite.
8:10 I savet dajem u tom; jer je ovo na korist vama, koji ne samo činite nego i hteti počeste još od lanjske godine.
8:11 A sad dovršite to i činiti, da kao što bi dobra volja hteti tako da bude i učiniti, od toga što imate.
8:12 Jer ako ima ko dobru volju, mio je po onom što ima, a ne po onom što nema.
8:13 Jer se ne želi da drugima bude radost a vama žalost, nego jednako.
8:14 Da u sadašnje vreme vaš suvišak bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak; da bude jednakost,
8:15 Kao što je pisano: Ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo.
8:16 A hvala Bogu, koji je dao takvo staranje za vas u srce Titovo.
8:17 Jer primi moljenje; a budući da se tako vrlo stara, svojevoljno otide k vama.
8:18 Poslasmo, pak, s njim i brata, kog je pohvala u jevanđelju po svim crkvama.
8:19 A ne samo to, nego je i izabran od crkava da ide s nama u ovu blagodat u kojoj mi služimo za samog Gospoda slavu i vašu dobru volju:
8:20 Čuvajući se toga da nas ko ne pokudi za ovo obilje u kome mi služimo,
8:21 I promišljajući za dobro ne samo pred Bogom nego i pred ljudima.
8:22 A poslasmo s njima i brata svog, kog mnogo puta poznasmo u mnogim stvarima da je ustalac, a sad mnogo veći zbog velikog nadanja na vas.
8:23 A za Tita, on je moj drug i pomagač među vama; a za braću našu, oni su poslanici crkveni i slava Hristova.
8:24 Pokažite, dakle, na njima svedočanstvo svoje ljubavi i naše hvale vama i pred crkvama.

–
9:1 Jer za takvu porezu koja se kupi svetima nije mi potrebno pisati vam;
9:2 Jer poznajem vašu dobru volju, za koju se o vama hvalim Makedoncima da se Ahaja pripremi od prošle godine, i vaša revnost razdraži mnoge.
9:3 A braću poslah da se hvala naša vama ne isprazni u ovoj stvari, nego da budete prigotovljeni, kao što sam govorio;
9:4 Da se, ako dođu sa mnom Makedonci i među vas neprigotovljene, ne osramotimo mi (da ne kažem vi) u toj hvali.
9:5 Tako nađoh da je potrebno umoliti braću da napred idu k vama, i da priprave ovaj napred obrečeni vaš blagoslov, da bude gotov tako kao blagoslov, a ne kao lakomstvo.
9:6 Ovo pak velim: koji s tvrđom seje, s tvrđom će i požnjeti; a koji blagoslov seje, blagoslov će i požnjeti.
9:7 Svaki po volji svog srca, a ne sa žalošću ili od nevolje; jer Bog ljubi onog koji dragovoljno daje.
9:8 A Bog je kadar učiniti da je među vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete za svako dobro delo;
9:9 Kao što je pisano: Prosu, dade siromasima; pravda njegova ostaje vavek.
9:10 A koji daje seme sejaču, daće i hleb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše;
9:11 Da se u svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas čini hvalu Bogu.
9:12 Jer služba ove poreze ne ispunjuje samo nedostatak svetih, nego čini te se i mnoge hvale daju Bogu,
9:13 Ogledom poreze ove hvaleći Boga za vaše pokorno priznanje jevanđelja Hristovog, i za prostotu podele k njima i k svima,
9:14 I da se mole Bogu za vas i da čeznu za vama za premnogu blagodat Božju na vama.
9:15 A hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru.

–
10:1 A sam ja, Pavle, molim vas krotosti radi i tišine Hristove, koji sam pred vama ponižen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama.
10:2 Molim pak da mi ne bude potrebno kad budem kod vas, onako slobodan biti kao što mislim da smem protiv nekih koji misle za nas da po telu živimo;
10:3 Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu.
10:4 Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli
10:5 I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu,
10:6 I u pripravnosti imamo osvetu za svaku nepokornost, kad se izvrši vaša pokornost.
10:7 Gledate li na ono što vam je pred očima? Ako se ko uzda da je Hristov neka misli opet u sebi da kako je on Hristov tako smo i mi Hristovi.
10:8 Jer ako se šta i više pohvalim vlašću našom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vaše, neću se postideti.
10:9 Ali da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama;
10:10 Jer su poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i reč njegova ne valja ništa.
10:11 Ovo neka pomisli takav da kakvi smo u reči po poslanicama kad nismo kod vas, takvi smo i u delu kad smo tu.
10:12 Jer ne smemo sebe mešati ili se porediti s drugima koji hvale sami sebe; ali kad sami po sebi sebe mere i porede sami sebe sa sobom, ne razumevaju.
10:13 A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila kog nam Bog meru razdeli da dopremo i do vas.
10:14 Jer se mi daleko ne prostiremo, kao da ne dosežemo do vas; jer dopresmo i do vas s jevanđeljem Hristovim,
10:15 Ne hvaleći se preko mere u tuđim poslovima, imajući pak nad kad uzraste vera vaša da ćemo se u vama veličati po pravilu svom izobilno,
10:16 Da u dalekim stranama od vas propovedimo jevanđelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tuđem pravilu urađeno.
10:17 A koji se hvali, Gospodom neka se hvali.
10:18 Jer onaj nije valjan koji se sam hvali, nego kog Gospod hvali.

–
11:1 O da biste malo potrpeli moje bezumlje! No i potrpite me.
11:2 Jer revnujem za vas Božjom revnosti, jer vas obrekoh mužu jednom, da devojku čistu izvedem pred Hrista.
11:3 Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.
11:4 Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha primite kog ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli.
11:5 Jer mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.
11:6 Jer ako sam i prostak u reči, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati među vama.
11:7 Ili greh učinih ponižujući se da se vi povisite? Jer vam zabadava Božije jevanđelje propovedih.
11:8 Od drugih crkava oteh uzevši platu za služenje vama; i došavši k vama, i bivši u sirotinji, i ne dosadih nikome.
11:9 Jer moju sirotinju popuniše braća koja dođoše iz Makedonije, i u svemu bez dosade vama sebe držah i držaću.
11:10 Kao što je istina Hristova u meni tako se hvala ova neće uzeti od mene u ahajskim krajevima.
11:11 Zašto? Što vas ne ljubim? Bog zna. A šta činim i činiću,
11:12 Da odsečem uzrok onima koji traže uzrok, da bi u onome čime se hvale našli se kao i mi.
11:13 Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove.
11:14 I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla.
11:15 Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.
11:16 Opet velim da niko ne pomisli da sam ja bezuman; ako li ne, a ono barem kao bezumnog primite me, da se i ja šta pohvalim.
11:17 A šta govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, u ovoj struci hvale.
11:18 Budući da se mnogi hvale po telu, i ja ću da se hvalim.
11:19 Jer ljubazno primate bezumne kad ste sami mudri.
11:20 Jer primate ako vas ko natera da budete sluge, ako vas ko jede, ako ko uzme, ako vas ko po obrazu bije, ako se ko veliča.
11:21 Na sramotu govorim, jer kao da mi oslabismo. Na šta je ko slobodan (po bezumlju govorim), i ja sam slobodan.
11:22 Jesu li Jevreji? I ja sam; Jesu li Izrailjci? I ja sam? Jesu li seme Avraamovo? I ja sam;
11:23 Jesu li sluge Hristove? (Ne govorim po mudrosti) ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnog;
11:24 Od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac;
11:25 Triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se lađa sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj.
11:26 Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu među lažnom braćom;
11:27 U trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji;
11:28 Osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve.
11:29 Ko oslabi, i ja da ne oslabim? Ko se sablazni, i ja da se ne raspalim?
11:30 Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti.
11:31 Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je blagosloven vavek, zna da ne lažem.
11:32 U Damasku neznabožački knez cara Arete čuvaše grad Damask i htede da me uhvati; i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.

–
12:1 Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja.
12:2 Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba.
12:3 I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna)
12:4 Da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti.
12:5 Tim ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, već ako slabostima svojim.
12:6 Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili čuje šta od mene.
12:7 I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim.
12:8 Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.
12:9 I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.
12:10 Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.
12:11 Postadoh bezuman hvaleći se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa.
12:12 Jer znaci apostolovi učiniše se među vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.
12:13 Jer šta je u čemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.
12:14 Evo sam gotov treći put da vam dođem, i ne dosađujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći nego roditelji deci.
12:15 A ja dragovoljno potrošiću i biću potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite.
12:16 Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav budući dobih vas prevarom.
12:17 Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama?
12:18 Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?
12:19 Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje.
12:20 Jer se bojim da kad po čem dođem neću vas naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakva me nećete: da kako ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune:
12:21 Da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.

–
13:1 Ovo treći put idem ka vama; u ustima dva ili tri svedoka ostaće svaka reč.
13:2 Napred kazah i napred govorim kako u vas bivši drugi put, i sad ne budući kod vas pišem onima koji su pre sagrešili i svima ostalima da ako dođem opet neću poštedeti.
13:3 Jer tražite da iskušate Hrista što u meni govori, koji među vama nije slab, nego je silan među vama.
13:4 Jer ako i raspet bi po slabosti, ali je živ po sili Božijoj; jer smo i mi slabi u Njemu, ali ćemo biti živi s njim silom Božijom među vama.
13:5 Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani.
13:6 A nadam se da ćete poznati da mi nismo nevaljani.
13:7 A molimo se Bogu da vi ne činite nikakvo zlo, ne da se mi valjani pokažemo, nego da vi dobro činite, a mi kao nevaljani da budemo.
13:8 Jer ništa ne možemo na istinu nego za istinu.
13:9 Jer se radujemo kad mi slabimo, a vi jačate. A zato se i molimo Bogu, za vaše savršenstvo.
13:10 Zato, ne budući kod vas, pišem ovo da kad dođem ne učinim bez šteđenja po vlasti koju mi je Gospod dao na popravljanje, a ne na raskopavanje.
13:11 A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama.
13:12 Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas svi sveti.
13:13 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama. Amin.