Druga Knjiga o Kraljevima

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |

–
1:1 A po smrti Ahavovoj odmetnuše se Moavci od Izrailja.
1:2 A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji, i razbole se; pa posla poslanike i reče im: Idite, pitajte Velzevula boga akaronskog hoću li ozdraviti od ove bolesti.
1:3 Ali anđeo Gospodnji reče Iliji Tesvićaninu: Ustani, izađi na susret poslanicima cara samarijskog i reci im: Eda li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula boga u Akaronu?
1:4 A zato ovako veli Gospod: Nećeš se dignuti sa postelje na koju si legao, nego ćeš umreti. Potom otide Ilija.
1:5 A sluge se vratiše k Ohoziji, i on im reče: Što ste se vratili?
1:6 A oni mu rekoše: Srete nas jedan čovek, i reče nam: Idite, vratite se k caru koji vas je poslao, i recite mu: Ovako veli Gospod: Eda li nema Boga u Izrailju, te šalješ da pitaš Velzevula boga u Akaronu? Zato nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti.
1:7 A on im reče: Kakav beše na oči taj čovek koji vas srete i to vam reče?
1:8 A oni mu odgovoriše: Beše sav kosmat i opasan kožnim pojasom. A on reče: To je Ilija Tesvićanin.
1:9 Tada posla k njemu pedesetnika s njegovom pedesetoricom; i on otide k njemu; i gle, on seđaše navrh gore: i pedesetnik mu reče: Čoveče Božji, car je zapovedio, siđi.
1:10 A Ilija odgovarajući reče pedesetniku: Ako sam čovek Božji, neka siđe oganj s neba i proždre tebe i tvoju pedesetoricu. I siđe oganj s neba i proždre njega i njegovu pedesetoricu.
1:11 Opet posla k njemu drugog pedesetnika s njegovom pedesetoricom, koji progovori i reče mu: Čoveče Božji, car je tako zapovedio, siđi brže.
1:12 A Ilija odgovori i reče im: Ako sam čovek Božji, neka siđe oganj s neba i proždre tebe i tvoju pedesetoricu. I siđe oganj Božji s neba i proždre njega i njegovu pedesetoricu.
1:13 Tada opet posla trećeg pedesetnika s njegovom pedesetoricom. A ovaj treći pedesetnik kad dođe, kleče na kolena svoja pred Ilijom, i moleći ga reče mu: Čoveče Božji, da ti je draga duša moja i duša ove pedesetorice, sluga tvojih.
1:14 Eto, sišao je oganj s neba i proždrao prva dva pedesetnika s njihovom pedesetoricom; ali sada da ti je draga duša moja.
1:15 A anđeo Gospodnji reče Iliji: Idi s njim, i ne boj ga se. I usta Ilija i otide s njim k caru.
1:16 I reče mu: Ovako veli Gospod: zato što si slao poslanike da pitaju Velzevula boga u Akaronu kao da nema Boga u Izrailju da bi Ga pitao, nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti.
1:17 I umre po reči Gospodnjoj, koju reče Ilija, a na njegovo se mesto zacari Joram, druge godine carovanja Jorama sina Josafatovog nad Judom, jer on nema sina.
1:18 A ostala dela Ohozijina što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?

–
2:1 A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, pođoše Ilija i Jelisije iz Galgala.
2:2 I reče Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti. I dođoše u Vetilj.
2:3 Tada dođoše k Jelisiju sinovi proročki koji behu u Vetilju i rekoše mu: Znaš li da će danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on reče: Znam, ćutite.
2:4 Opet mu reče Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod šalje u Jerihon. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti. Tako dođoše u Jerihon.
2:5 A sinovi proročki koji behu u Jerihonu pristupiše k Jelisiju, i rekoše mu: Znaš li da će danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on reče: Znam, ćutite.
2:6 Opet mu reče Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako bila živa tvoja duša, neću te ostaviti. Tako otidoše obojica.
2:7 I pedeset ljudi između sinova proročkih otidoše i stadoše prema njima iz daleka, a oni obojica ustaviše se kod Jordana.
2:8 I uze Ilija plašt svoj, i savivši ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te pređoše obojica suvim.
2:9 A kad pređoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene.
2:10 A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti.
2:11 I kad iđahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.
2:12 A Jelisije videći to vikaše: Oče moj, oče moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga više; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada.
2:13 I podiže plašt Ilijin, koji beše spao s njega, i vrativši se stade na bregu jordanskom.
2:14 I uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i pređe Jelisije.
2:15 A kad s druge strane videše sinovi proročki, koji behu u Jerihonu, rekoše: Počinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoše ga i pokloniše mu se do zemlje.
2:16 I rekoše mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i traže tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on reče: Ne šaljite.
2:17 Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te reče: Pošaljite. I poslaše pedeset ljudi koji ga tražiše tri dana, ali ne nađoše.
2:18 I vratiše se k njemu, a on beše u Jerihonu, pa im reče: Nisam li vam govorio da ne idete?
2:19 Tada građani rekoše Jelisiju: Gle, dobro je živeti u ovom gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna.
2:20 A on im reče: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesoše mu.
2:21 A on izađe na izvor i baci u nj so, govoreći: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti.
2:22 I voda posta zdrava do današnjeg dana po reči Jelisijevoj, koju izreče.
2:23 Potom otide odande u Vetilj; i kad iđaše putem, iziđoše mala deca iz grada i rugahu mu se govoreći mu: Hodi, ćelo! Hodi, ćelo!
2:24 A Jelisije obazre se i videći ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izađoše dve medvedice iz šume, i rastrgoše četrdeset i dvoje dece.
2:25 Odande otide na goru karmilsku, a odande se vrati u Samariju.

–
3:1 A Joram, sin Ahavov, zacari se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom, i carova dvanaest godina.
3:2 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov i kao mati njegova, jer obori lik Valov koji beše načinio otac njegov.
3:3 Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih.
3:4 A Misa car moavski imaše mnogo stoke, i davaše caru Izrailjevom sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom.
3:5 Ali kad umre Ahav, odmetnu se car moavski od cara Izrailjevog.
3:6 A car Joram izađe u to vreme iz Samarije i prebroja svega Izrailja.
3:7 I otide, te posla k Josafatu caru Judinom i poruči mu: Car moavski odmetnu se od mene; hoćeš li ići sa mnom na vojsku na Moavce? A on reče: Hoću, ja kao ti, moj narod kao tvoj narod, moji konji kao tvoji konji.
3:8 Iza toga reče: A kojim ćemo putem ići? A on reče: Preko pustinje edomske.
3:9 I tako izađe car Izrailjev i car Judin i car edomski, i idoše putem sedam dana, i ne beše vode vojsci ni stoci, koja iđaše za njima.
3:10 I reče car Izrailjev: Jaoh! Dozva Gospod ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
3:11 A Josafat reče: Ima li tu koji prorok Gospodnji da upitamo Gospoda preko njega? A jedan između sluga cara Izrailjevog odgovori i reče: Ovde je Jelisije, sin Safatov, koji je Iliji polivao vodom ruke.
3:12 Tada reče Josafatu: U njega je reč Gospodnja: i otidoše k njemu car Izrailjev i Josafat i car edomski.
3:13 A Jelisije reče caru Izrailjevom: Šta je meni do tebe? Idi ka prorocima oca svog i ka prorocima matere svoje. A car Izrailjev reče mu: Ne, jer Gospod dozva ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
3:14 A Jelisije reče: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, da ne gledam na Josafata cara Judinog, ne bih mario za te niti bih te pogledao.
3:15 Nego sada dovedite mi gudača. I kad gudač guđaše, dođe ruka Gospodnja nada nj;
3:16 I reče: Ovako veli Gospod: Načinite po ovoj dolini mnogo jama.
3:17 Jer ovako veli Gospod: Nećete osetiti vetra niti ćete videti dažda, ali će se dolina ova napuniti vode, te ćete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša.
3:18 Pa i to je malo Gospodu, nego i Moavce će vam predati u ruke.
3:19 I raskopaćete sve tvrde gradove, i sve izabrane gradove, i poseći ćete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene, i svaku njivu dobru potrćete kamenjem.
3:20 A ujutru kad se prinosi dar, gle, dođe voda od edomske, i napuni se zemlja vode.
3:21 A svi Moavci čuvši da su izišli carevi da udare na njih, sazvaše sve koji se počinjahu pasati i starije i stadoše na međi.
3:22 A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv.
3:23 I rekoše: Krv je; pobili su se carevi, i jedan drugog pogubili; sada dakle na plen, Moavci!
3:24 A kad dođoše do logora Izrailjevog, podigoše se Izrailjci i razbiše Moavce, te pobegoše ispred njih, a oni uđoše u zemlju moavsku bijući ih.
3:25 I gradove njihove raskopaše, i na svaku dobru njivu bacajući svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kir-aresetu. I opkolivši ga praćari stadoše ga biti.
3:26 A car moavski kad vide da će ga nadvladati vojska, uze sa sobom sedam stotina ljudi, koji mahahu mačem, da prodru kroz vojsku cara edomskog, ali ne mogoše.
3:27 Tada uze sina svog prvenca koji htede biti car na njegovo mesto, i prinese ga na žrtvu paljenicu na zidu. Tada se podiže veliki gnev na Izrailja, te otidoše odande i vratiše se u svoju zemlju.

–
4:1 A jedna između žena sinova proročkih povika k Jelisiju govoreći: Sluga tvoj, muž moj, umre, i ti znaš da se sluga tvoj bojao Gospoda: pa sada dođe rukodavalac da mi uzme dva sina u roblje.
4:2 A Jelisije joj reče: Šta ću ti? Kaži mi šta imaš u kući? A ona reče: Sluškinja tvoja nema u kući ništa do sudić ulja.
4:3 A on joj reče: Idi, išti u naruč praznih sudova u svih suseda svojih, nemoj malo da išteš.
4:4 Pa otidi, i zatvori se u kuću sa sinovima svojim, pa onda nalivaj u sve sudove, i kad se koji napuni, kaži neka uklone.
4:5 I ona otide od njega, i zatvori se u kuću sa sinovima svojim; oni joj dodavahu a ona nalivaše.
4:6 A kad se sudovi napuniše, ona reče sinu svom: Daj još jedan sud. A on joj reče: Nema više. Tada stade ulje.
4:7 Potom ona otide i kaza čoveku Božijem; a on joj reče: Idi, prodaj ulje, i oduži se; a šta preteče, onim se hrani sa svojim sinovima.
4:8 Posle toga jednom iđaše Jelisije kroz Sunam, a onde beše bogata žena, koja ga ustavi da jede hleba; i otada kad god prolažaše, navraćaše se k njoj da jede hleba.
4:9 I ona reče mužu svom: Gle, vidim da je svet čovek Božji ovaj što sve prolazi ovuda.
4:10 Da načinimo malu klet, i da mu namestimo postelju i sto i stolicu i svećnjak, pa kad dođe k nama, neka se tu skloni.
4:11 Potom on dođe jednom onamo, i ušavši u klet počinu onde.
4:12 I reče momku svom Gijeziju: Zovi Sunamku. On je dozva; i ona stade pred njim.
4:13 I on reče Gijeziju: Kaži joj: Eto staraš se za nas svakojako; šta hoćeš da ti učinim? Imaš li šta da govorim caru ili vojvodi? A ona reče: Ja živim sred svog naroda.
4:14 A on reče: Šta bih joj dakle učinio? A Gijezije reče: Eto nema sina, a muž joj je star.
4:15 A on reče: Zovi je. I on je dozva, i ona stade na vratima.
4:16 A on reče: Do godine u ovo doba grlićeš sina. A ona reče: Nemoj gospodaru moj, čoveče Božji, nemoj varati sluškinje svoje.
4:17 I zatrudne žena, i rodi sina druge godine u isto doba, kao što joj reče Jelisije.
4:18 I dete odraste. I jednom izađe k ocu svom k žeteocima;
4:19 I reče ocu svom: Jaoh glava, jaoh glava! A on reče momku: Nosi ga materi.
4:20 I on ga uze i odnese materi njegovoj, i leža na krilu njenom do podne, pa umre.
4:21 Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju čoveka Božjeg, i zatvorivši ga izađe.
4:22 Potom viknu muža svog i reče mu: Pošlji mi jednog momka i jednu magaricu da otrčim do čoveka Božjeg i da se vratim.
4:23 A on reče: Zašto danas hoćeš da ideš k njemu? Niti je mladina ni subota. A ona reče: Ne brini se.
4:24 I ona osamarivši magaricu reče momku svom: Vodi i idi i nemoj zastajati mene radi na putu dokle ti ne kažem.
4:25 Tako pošavši dođe čoveku Božjem na goru karmilsku. A kad je čovek Božji ugleda gde ide k njemu, reče Gijeziju sluzi svom: Evo Sunamke.
4:26 Trči sad pred nju i reci joj: Jesi li zdravo? Je li zdravo muž tvoj? Je li zdravo sin tvoj? A ona reče: Zdravo smo.
4:27 A kad dođe k čoveku Božjem na goru, zagrli mu noge, a Gijezije pristupi da je otera; ali čovek Božji reče: Ostavi je, jer joj je duša u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi.
4:28 A ona reče: Jesam li iskala sina od gospodara svog? Nisam li kazala: Nemoj me varati?
4:29 A on reče Gijeziju: Opaši se i uzmi štap moj u ruku, pa idi; ako sretneš koga, nemoj ga pozdravljati, i ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj štap na lice detetu.
4:30 A mati detinja reče: Tako da je živ Gospod i tako da je živa duša tvoja, neću te se ostaviti. Tada on usta i pođe za njom.
4:31 A Gijezije otide napred i metnu štap na lice detetu, ali ne bi glasa ni osećaja. Tada se vrati preda nj, i javi mu govoreći: Ne probudi se dete.
4:32 I Jelisije uđe u kuću, i gle, dete mrtvo leži na njegovoj postelji.
4:33 I ušavši zatvori se s detetom, i pomoli se Gospodu.
4:34 Potom stade na postelju i leže na dete metnuv usta svoja na usta detetu, i oči svoje na oči njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruži se nad njim, te se zagreja telo detetu.
4:35 Potom usta, i pređe po kući jednom tamo i jednom amo, potom otide opet i pruži se nad detetom. I kihnu dete sedam puta, i otvori dete oči svoje.
4:36 Tada dozva Gijezija i reče mu: Zovi Sunamku. I on je dozva, te dođe k njemu. I on joj reče: Uzmi sina svog.
4:37 I ona ušavši pade k nogama njegovim, i pokloni mu se do zemlje, i uzevši sina svog otide.
4:38 Potom vrati se Jelisije u Galgal. A beše glad u onoj zemlji, i sinovi proročki seđahu pred njim; a on reče momku svom: Pristavi veliki lonac i skuvaj zelja sinovima proročkim.
4:39 A jedan otide u polje da nabere zelja, i nađe divlju lozu i nabra s nje divljih tikvica pun plašt, i došavši saseče ih u lonac gde beše zelje, jer ih ne poznavahu.
4:40 I usuše ljudima da jedu; a kad stadoše jesti onog zelja, povikaše govoreći: Smrt je u loncu, čoveče Božji! I ne mogahu jesti.
4:41 A on reče: Donesite brašna. I sasu brašno u lonac, i reče: Uspi ljudima neka jedu. I ne bi više nikakvog zla u loncu.
4:42 A dođe neko iz Val-Salise, i donese čoveku Božjem hleba od prvina, dvadeset hlebova ječmenih, i novih zrna u klasu. A on reče: Postavi narodu, neka jedu.
4:43 A sluga mu reče: Kako ću to postaviti pred sto ljudi? Opet reče: Postavi narodu, neka jedu; jer je tako kazao Gospod: Ješće, i preteći će.
4:44 A on im postavi, te jedoše; i preteče po reči Gospodnjoj.

–
5:1 I beše Neman vojvoda cara sirskog čovek velik u gospodara svog i u časti, jer preko njega sačuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav.
5:2 A iz Sirije izađe četa i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu.
5:3 I ona reče svojoj gospođi: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.
5:4 Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreći: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske.
5:5 A car sirski reče mu: Hajde idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajaće haljine.
5:6 I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dođe ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube.
5:7 A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdre haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čoveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom.
5:8 A kad ču Jelisije, čovek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruči: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dođe k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.
5:9 I tako dođe Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.
5:10 A Jelisije posla k njemu i poruči: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje, i očistićeš se.
5:11 Tada se rasrdi Neman i pođe govoreći: Gle! Ja mišljah, on će izaći k meni, i staće, i prizvaće ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i očistiti gubu.
5:12 Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnevan.
5:13 Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreći: Oče, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li učinio? A zašto ne bi kad ti reče: Okupaj se, pa ćeš se očistiti?
5:14 I tako siđe, i zaroni u Jordan sedam puta po rečima čoveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i očisti se.
5:15 Tada se vrati k čoveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reče: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.
5:16 Ali on reče: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neću uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte.
5:17 Tada reče Neman: Kad nećeš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.
5:18 A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj uđe u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.
5:19 A on mu reče: Idi s mirom. I on otide od njega, i pređe jedno potrkalište.
5:20 Tada reče Gijezije, sluga Jelisija čoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću šta od njega.
5:21 I Gijezije otrča za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trči za njim, skoči s kola svojih i srete ga, pa mu reče: Je li dobro?
5:22 A on reče: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dođoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, proročki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaće haljine.
5:23 A Neman reče: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaće haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.
5:24 A on kad dođe na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kući, a ljude otpusti, te otidoše.
5:25 Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu reče: Otkle Gijezije? A on reče: Nije išao sluga tvoj nikuda.
5:26 Ali mu on reče: Zar srce moje nije išlo onamo kad se čovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje?
5:27 Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.

–
6:1 A sinovi proročki rekoše Jelisiju: Gle, mesto gde sedimo pred tobom tesno nam je.
6:2 Nego hajde da otidemo na Jordan, pa da uzmemo onde svaki po brvno i načinimo onde mesto gde ćemo boraviti. A on reče: Idite.
6:3 A jedan reče: Budi voljan, pođi i ti sa slugama svojim. A on reče: Hoću.
6:4 I tako pođe s njima. I došavši na Jordan sekoše drva.
6:5 A kad jedan od njih sečaše drvo, pade mu sekira u vodu; a on povika govoreći: Avaj gospodaru, još je u naruč uzeta.
6:6 A čovek Božji reče mu: Gde je pala? A kad mu pokaza mesto, on odseče drvo i baci ga onamo, i učini te sekira ispliva.
6:7 A on reče: Uzmi je. I čovek pruži ruku, te je uze.
6:8 A kad car sirski vojevaše na Izrailja, većaše sa slugama svojim, i reče: Tu i tu neka stane vojska moja.
6:9 A čovek Božji posla k caru Izrailjevom i poruči: Čuvaj se da ne ideš onuda, jer su onde Sirci u zasedi.
6:10 I car Izrailjev posla na ono mesto, za koje reče čovek Božji i opomenu ga, te se čuvaše. I to ne bi jedanput ni dvaputa.
6:11 I smuti se srce caru sirskom zato, i sazvavši sluge svoje reče im: Hoćete li mi kazati ko od naših dokazuje caru Izrailjevom?
6:12 A jedan od sluga njegovih reče mu: Niko, care gospodaru moj; nego Jelisije prorok u Izrailju dokazuje caru Izrailjevom reči koje govoriš u ložnici svojoj.
6:13 Tada reče: Idite, vidite gde je, da pošaljem da ga uhvate. I javiše mu govoreći: Eno ga u Dotanu.
6:14 I posla onamo konje i kola s velikom vojskom; i oni došavši noću opkoliše grad.
6:15 A ujutru, sluga čoveka Božijeg ustavši izađe, a to vojska oko grada i konji i kola. I reče mu sluga: Jaoh gospodaru, šta ćemo sad?
6:16 A on mu reče: Ne boj se, jer je više naših nego njihovih.
6:17 I pomoli se Jelisije govoreći: Gospode, otvori mu oči da vidi. I Gospod otvori oči momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija.
6:18 A kad pođoše Sirci k njemu, pomoli se Jelisije Gospodu i reče: Oslepi ovaj narod. I oslepi ih po reči Jelisijevoj.
6:19 Tada im reče Jelisije: Nije ovo put, nije ovo grad; hodite za mnom i odvešću vas čoveku kog tražite. I odvede ih u Samariju.
6:20 A kad dođoše u Samariju, reče Jelisije: Gospode, otvori im oči da vide. I Gospod im otvori oči, i videše, a to behu usred Samarije.
6:21 A car Izrailjev reče Jelisiju kad ih ugleda: Hoću li biti, hoću li biti, oče moj?
6:22 A on reče: Nemoj biti; eda li ćeš one pobiti koje zarobiš mačem svojim i lukom svojim? Iznesi im hleba i vode neka jedu i piju, pa onda neka idu gospodaru svom.
6:23 I ugotovi im gozbu veliku; te jedoše i piše; pa ih otpusti, a oni otidoše gospodaru svom; i otada ne dolaziše čete sirske u zemlju Izrailjevu.
6:24 A posle toga Ven-Adad, car sirski skupi svu vojsku svoju, i izađe i opkoli Samariju.
6:25 I nasta velika glad u Samariji, jer gle, beše opkoljena toliko da glava magareća beše za osamdeset sikala srebra, a četvrt kava golubinjeg kala za pet sikala srebra.
6:26 I kad car iđaše po zidovima, jedna žena povika k njemu govoreći: Pomagaj, care gospodaru!
6:27 A on reče: Gospod ti ne pomaže, kako ću ti ja pomoći? S gumna li, ili iz kace?
6:28 Još joj reče car: Šta ti je? A ona reče: Ova žena reče mi: Daj sina svog da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.
6:29 I skuvasmo sina mog i pojedosmo ga, a sutradan rekoh joj: Daj sina svog da ga pojedemo. Ali ona sakri svog sina.
6:30 A kad car ču reči ženine, razdre haljine svoje; i kad iđaše po zidu, vide narod gde kostret beše ozdo na telu njegovom.
6:31 Tada reče car: Tako da mi učini Bog i tako da doda ako glava Jelisija sina Safatovog ostane danas na njemu.
6:32 A Jelisije seđaše u svojoj kući, i starešine seđahu kod njega. I posla car jednog od onih što stajahu pred njim; a dok još ne dođe poslani k njemu, on reče starešinama: Vidite li gde onaj krvnički sin posla da mi odseče glavu? Gledajte kad dođe poslani, zaključajte vrata, i odbijte ga od vrata; eto, i bahat nogu gospodara njegovog za njim.
6:33 I dok još govoraše s njima, gle, poslani dođe k njemu, i reče; gle, ovo je zlo od Gospoda; čemu ću se još nadati od Gospoda?

–
7:1 Tada reče Jelisije: Čujte reč Gospodnju: Tako veli Gospod: Sutra će u ovo doba biti mera belog brašna za sikal a dve mere ječma za sikal na vratima samarijskim.
7:2 A vojvoda na kog se ruku car naslanjaše, odgovori čoveku Božijem i reče: Da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije reče: Eto, ti ćeš videti svojim očima, ali ga nećeš jesti.
7:3 A behu na vratima četiri čoveka gubava, i rekoše jedan drugom: Što sedimo ovde da umremo?
7:4 Da kažemo: Da uđemo u grad, glad je u gradu, te ćemo umreti onde: a da ostanemo ovde, opet ćemo umreti; nego hajde da uskočimo u logor sirski: ako nas ostave u životu, ostaćemo u životu, ako li nas pogube, poginućemo.
7:5 I tako, ustavši u sumrak pođoše u logor sirski, i dođoše do kraja logora sirskog, i gle, ne beše nikoga.
7:6 Jer Gospod učini te se u logoru sirskom ču lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugom: Eto car je Izrailjev najmio na nas careve hetejske i careve misirske da udare na nas.
7:7 Te se podigoše i pobegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao što je bio, i pobegoše radi duša svojih.
7:8 Pa kad dođoše gubavci na kraj logora, uđoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i uđoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše.
7:9 Tada rekoše među sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrih glasova; a mi ćutimo. Ako uščekamo do zore, stignuće nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevom.
7:10 I tako došavši dozvaše vratara gradskog i kazaše mu govoreći: Idosmo u logor sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa čovečijeg; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili.
7:11 A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev.
7:12 A car ustavši po noći reče slugama svojim: Kazaću vam sada šta su nam učinili Sirci. Znaju da gladujemo, zato otidoše iz logora da se sakriju u polju govoreći: Kad iziđu iz grada, pohvataćemo ih žive i ući ćemo u grad.
7:13 A jedan od sluga njegovih odgovori i reče: Da uzmemo pet ostalih konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja izrailjskih; da pošaljemo da vidimo.
7:14 I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom sirskom, govoreći: Idite i vidite.
7:15 I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu beše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru.
7:16 Tada izađe narod i razgrabi logor sirski; i beše mera belog brašna za sikal, i dve mere ječma za sikal, po reči Gospodnjoj.
7:17 I car postavi na vrata onog vojvodu, na kog se ruku naslanjaše, a narod ga izgazi na vratima, te umre, po reči čoveka Božijeg, koju reče kad car k njemu dođe.
7:18 Jer kad čovek Božji reče caru: Dve mere ječma za sikal i mera belog brašna za sikal biće sutra u ovo doba na vratima samarijskim,
7:19 A onaj vojvoda odgovori čoveku Božijem govoreći: Da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo biti šta kažeš? A Jelisije reče: Ti ćeš videti svojim očima, ali ga nećeš jesti.
7:20 I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umre.

–
8:1 I govori Jelisije ženi kojoj sina povrati u život, i reče: Ustani i idi s domom svojim, i skloni se gde možeš; jer je Gospod dozvao glad koja će doći i biti na zemlji sedam godina.
8:2 A žena usta, i učini kako reče čovek Božji, jer otide s domom svojim i osta u zemlji filistejskoj sedam godina.
8:3 A kad prođe sedam godina, vrati se žena iz zemlje filistejske, i otide da moli cara za kuću svoju i za njivu svoju.
8:4 A car govoraše s Gijezijem, momkom čoveka Božijeg, i reče: Pripovedi mi sva velika dela koja je učinio Jelisije.
8:5 A kad on pripovedaše caru kako je mrtvog oživeo, gle, žena, kojoj je sina oživeo, stade moliti cara za kuću svoju i za njivu svoju. A Gijezije reče: Gospodaru moj, care, ovo je ona žena i ovo je sin njen, kog je Jelisije oživeo.
8:6 Tada car zapita ženu, i ona mu pripovedi. I car joj dade jednog dvoranina i reče mu: Vrati joj sve što je njeno i sve prihode od njiva od dana kad je ostavila zemlju sve do sada.
8:7 Posle toga dođe Jelisije u Damask, a car sirski Ven-Adad beše bolestan, i javiše mu govoreći: Došao je čovek Božji ovamo.
8:8 A car reče Azailu: Uzmi sa sobom dar i idi na susret čoveku Božijem, i preko njega pitaj Gospoda hoću li ozdraviti od ove bolesti.
8:9 Tada otide Azailo na susret njemu ponesavši dar, svakojakih dobrih stvari iz Damaska natovarenih na četrdeset kamila; i došavši stade pred njim i reče: Sin tvoj Ven-Adad car sirski posla me k tebi govoreći: Hoću li ozdraviti od ove bolesti?
8:10 A Jelisije mu reče: Idi, reci mu: Ozdravićeš; ali mi je Gospod pokazao da će umreti.
8:11 I uprvši oči u nj gledaše dugo i zaplaka se čovek Božji.
8:12 A Azailo mu reče: Što plače gospodar moj? A on reče: Jer znam kakvo ćeš zlo učiniti sinovima Izrailjevim, gradove ćeš njihove paliti ognjem, i mladiće ćeš njihove seći mačem, i decu ćeš njihovu razbijati i trudne žene njihove rastrzati.
8:13 A Azailo reče: A šta je sluga tvoj, pas, da učini tako veliku stvar? A Jelisije mu reče: Pokazao mi je Gospod da ćeš ti biti car u Siriji.
8:14 Tada otišavši od Jelisija dođe ka gospodaru svom; a on mu reče: Šta ti reče Jelisije? A on odgovori: Reče mi da ćeš ozdraviti.
8:15 Ali sutradan uze Azailo pokrivač i zamočivši ga u vodu prostre mu po licu, te umre. A na njegovo mesto zacari se Azailo.
8:16 Pete godine carovanja Jorama, sina Ahavovog nad Izrailjem, kad Josafat beše car Judin, poče carovati Joram, sin Josafatov car Judin.
8:17 Imaše trideset i dve godine kad poče carovati, i carova osam godina u Jerusalimu.
8:18 I hođaše putem careva Izrailjevih, kao što je činio dom Ahavov; jer kći Ahavova beše mu žena, te on činjaše šta je zlo pred Gospodom.
8:19 Ali Gospod ne hte zatrti Jude radi Davida sluge svog, kao što mu beše rekao da će mu dati videlo između sinova njegovih doveka.
8:20 Za njegovog vremena odvrže se Edom da ne bude pod Judom, i postavi cara nad sobom.
8:21 Zato otide Joram u Sir i sva kola njegova s njim; i usta noću i udari na Edomce, koji ga behu opkolili, i na zapovednike od kola, i pobeže narod u svoje šatore.
8:22 Ipak se odvrgoše Edomci da ne budu pod Judom, do današnjeg dana. U isto vreme odmetnu se i Livna.
8:23 A ostala dela Joramova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
8:24 I Joram počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom. A na njegovo se mesto zacari sin njegov Ohozija.
8:25 Godine dvanaeste carovanja Jorama, sina Ahavovog, nad Izrailjem poče carovati Ohozija sin Joramov, car Judin.
8:26 Imaše Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kći Amrija cara Izrailjevog.
8:27 On hođaše putem doma Ahavovog, i činjaše šta je zlo pred Gospodom, kao dom Ahavov, jer beše zet domu Ahavovom.
8:28 Zato pođe s Joramom, sinom Ahavovim, na vojsku na Azaila cara sirskog u Ramot galadski; ali Sirci razbiše Jorama.
8:29 I vrati se car Joram da se leči u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci u Rami, kad se bijaše s Azailom, carem sirskim; a Ohozija, sin Joramov car Judin, otide da vidi Jorama, sina Ahavovog u Jezraelu, jer beše bolestan.

–
9:1 A Jelisije prorok dozva jednog između sinova proročkih, i reče mu: Opaši se i uzmi ovu uljanicu, pa idi u Ramot galadski.
9:2 I kad dođeš onamo, videćeš onde Juja, sina Josafata sina Nimsijinog, i ušavši izvedi ga između braće njegove i odvedi ga u najtajniju klet.
9:3 I uzmi uljanicu i izlij mu na glavu, i reci: Ovako veli Gospod: Pomazah te za cara nad Izrailjem. Zatim otvori vrata i beži, i ne zabavljaj se.
9:4 I otide mladić, momak prorokov, u Ramot galadski.
9:5 I kad uđe, gle, seđahu vojvode; a on reče: Vojvodo, imam nešto da ti kažem. A Juj mu reče: Kome između svih nas? A on reče: Tebi, vojvodo.
9:6 Tada usta, i uđe u kuću, a on mu izli na glavu ulje, i reče mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim, Izrailjem.
9:7 I pobij dom Ahava gospodara svog, jer hoću da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine.
9:8 I tako će izginuti sav dom Ahavov, i istrebiću Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvaćenog i ostavljenog u Izrailju.
9:9 I učiniću s domom Ahavovim kao s domom Jerovoama sina Navatovog i kao s domom Vase sina Ahijinog.
9:10 I Jezavelju će izjesti psi u polju jezraelskom i neće biti nikoga da je pogrebe. Potom otvori vrata i pobeže.
9:11 A Juj izađe k slugama gospodara svog, i zapitaše ga: Je li dobro? Što je došao taj bezumnik k tebi? A on im reče: Znate čoveka i besedu njegovu.
9:12 A oni rekoše: Nije istina; kaži nam. A on im reče: Tako i tako reče mi govoreći: Ovako veli Gospod: Pomazah te za cara nad Izrailjem.
9:13 Tada brže uzeše svak svoju haljinu, i metnuše poda nj na najvišem basamaku, i zatrubiše u trubu i rekoše: Juj posta car.
9:14 Tako se pobuni Juj, sin Josafata sina Nimsijinog, na Jorama; a Joram čuvaše Ramot galadski sa svim Izrailjem od Azaila, cara sirskog.
9:15 A beše se vratio car Joram da se leči u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci, kad se bijaše s Azailom, carem sirskim. I reče Juj: Ako vam je volja, neka niko ne izlazi iz grada da otide i javi u Jezrael.
9:16 I Juj sede na kola i otide u Jezrael, jer Joram ležaše onde; i Ohozija, car Judin beše došao da vidi Jorama.
9:17 A stražar koji stajaše na kuli u Jezraelu, kad ugleda ljudstvo Jujevo gde ide, reče: Neko ljudstvo vidim. Tada reče Joram: Uzmi konjika i pošlji ga pred njih, i neka zapita: Je li mir?
9:18 I otide konjik preda nj, i reče: Ovako veli car: Je li mir? A Juj reče: Šta je tebi do mira? Hajde za mnom. A stražar javi govoreći: Glasnik dođe do njih, ali se ne vraća.
9:19 I posla drugog konjika, koji kad dođe k njima reče: Ovako veli car: Je li mir? A Juj reče: Šta je tebi do mira? Hajde za mnom.
9:20 Opet javi stražar govoreći: Dođe do njih, ali se ne vraća; a hod kao da je hod Jujev, jer ide pomamno.
9:21 Tada reče Joram: Preži. I upregoše u kola njegova. Tako izađe Joram car Izrailjev i Ohozija car Judin, svaki na svojim kolima, i otidoše na susret Juju, i sretoše ga na njivi Navuteja Jezraeljanina.
9:22 I kad Joram ugleda Juja, reče mu: Je li mir, Juju? A on odgovori: Kakav mir? Dok je tolikog kurvanja Jezavelje, matere tvoje i čaranja njenih.
9:23 Tada Joram okrete se i pobeže govoreći Ohoziji: Izdaja, Ohozija!
9:24 Ali Juj zgrabi luk svoj i ustreli Jorama među pleća da mu strela prođe kroz srce, te pade u kolima svojim.
9:25 Tada reče Juj Vadekaru, vojvodi svom: Uzmi ga, i baci ga na njivu Navuteja Jezraeljanina; jer opomeni se kad ja i ti zajedno jahasmo za Ahavom ocem njegovim, kako Gospod izreče za nj ovo zlo:
9:26 Zaista, krv Navutejevu i krv sinova njegovih videh sinoć, reče Gospod, i platiću ti na ovoj njivi, reče Gospod. Zato uzmi ga sad i baci na tu njivu po reči Gospodnjoj.
9:27 A Ohozija, car Judin videvši to pobeže k domu u vrtu; ali ga potera Juj, i reče: Ubijte i toga na njegovim kolima. I raniše ga na brdu Guru, koje je kod Ivleama. I uteče u Megidon, i onde umre.
9:28 I sluge ga njegove metnuše na kola i odvezoše u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom kod otaca njegovih u gradu Davidovom.
9:29 A jedanaeste godine carovanja Jorama, sina Ahavovog poče carovati Ohozija nad Judom.
9:30 Iza toga Juj dođe u Jezrael. A Jezavelja kad ču, namaza lice svoje i nakiti glavu svoju, pa gledaše s prozora.
9:31 I kad Juj ulažaše na vrata, reče ona: Je li mir, Zimrije, krvniče gospodara svog?
9:32 A on pogleda na prozor i reče: Ko je sa mnom? Ko? Tada pogledaše u nj dva tri dvoranina.
9:33 A on im reče: Bacite je dole. I baciše je, i pršte krv njena po zidu i po konjima, i pogazi je.
9:34 Potom ušavši jede i pi, pa reče: Vidite onu prokletnicu i pogrebite je, jer je carska kći.
9:35 I otidoše da je pogrebu, i ne nađoše od nje ništa do lobanju i stopala i šake.
9:36 I dođoše natrag i javiše, a on reče: To je reč Gospodnja, koju je rekao preko sluge svog Ilije Tesvićanina govoreći: U polju jezraelskom izješće psi telo Jezaveljino.
9:37 Neka bude telo Jezaveljino kao gnoj na njivi u polju jezraelskom da se ne može kazati: Ovo je Jezavelja.

–
10:1 A Ahav imaše sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima jezraelskim, starešinama i hraniteljima Ahavovim, i reče:
10:2 Kako ova knjiga dođe k vama, u kojih su sinovi gospodara vašeg i kola i konji i grad tvrdi i oružje,
10:3 Gledajte koji je najbolji i najveštiji između sinova gospodara vašeg, te ga posadite na presto oca njegovog, i bijte se za dom gospodara svog.
10:4 Ali se oni vrlo uplašiše i rekoše: Eto, dva cara ne odoleše mu, a kako ćemo mu mi odoleti?
10:5 I koji beše nad domom, i koji beše nad gradom, i starešine i hranitelji poslaše k Juju govoreći: Mi smo sluge tvoje, činićemo sve što nam kažeš; nećemo nikoga postavljati carem; čini šta ti je volja.
10:6 I on im napisa drugu knjigu govoreći: Ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svog i dođite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, behu kod najznatnijih građana, koji ih hranjahu.
10:7 I kad im dođe ova knjiga, uzeše sinove careve i poklaše, sedamdeset ljudi, i metnuvši glave njihove u kotarice poslaše mu u Jezrael.
10:8 I dođe glasnik, koji mu javi govoreći: Donesoše glave sinova carevih. A on reče: Složite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.
10:9 A ujutru izašav stade i reče svemu narodu: Vi niste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svog i ubih ga; ali ko pobi sve ove?
10:10 Vidite sada da nije izostala nijedna reč Gospodnja koju reče Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod učinio šta je govorio preko sluge svog Ilije.
10:11 Potom pobi Juj sve koji behu ostali od doma Ahavovog u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i sveštenike njegove, da ne osta nijedan.
10:12 Potom se podiže i pođe da ide u Samariju; i kad beše kod kolibe pastirske na putu,
10:13 Nađe Juj braću Ohozije cara Judinog, i reče: Ko ste? Oni rekoše: Mi smo braća Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove careve i sinove caričine.
10:14 Tada reče: Pohvatajte ih žive. I pohvataše ih žive i poklaše ih na studencu kod kolibe pastirske, njih četrdeset, i ne ostavi nijednog od njih.
10:15 Potom otišavši odande nađe Jonadava, sina Rihavovog, koji ga srete. A on ga pozdravi i reče mu: Je li srce tvoje pravo kao što je moje srce prema tvom? A Jonadav odgovori: Jeste. Ako jeste, odgovori Juj, daj mi ruku. I dade mu ruku; a on ga uze k sebi u kola.
10:16 I reče: Hajde sa mnom, i vidi moju revnost za Gospoda. I odvezoše ga na njegovim kolima.
10:17 I kad dođe u Samariju, pobi sve što beše ostalo od doma Ahavovog u Samariji dokle ga ne istrebi po reči koju Gospod reče Iliji.
10:18 Potom sabra Juj sav narod i reče mu: Ahav je malo služio Valu, Juj će mu služiti više.
10:19 Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve sveštenike njegove, nijedan da ne izostane, jer veliku žrtvu hoću da prinesem Valu; ko ne dođe, poginuće. A Juj činjaše tako iz prevare hoteći pobiti sluge Valove.
10:20 I reče Juj: Svetkujte svetkovinu Valu. I oglasiše je.
10:21 I posla Juj po svemu Izrailju, te dođoše sve sluge Valove, i ne izosta nijedan da ne dođe; i uđoše u kuću Valovu, i napuni se kuća Valova od kraja do kraja.
10:22 Tada reče onome koji beše nad riznicom: Iznesi haljine svim slugama Valovim. I iznese im haljine.
10:23 Zatim uđe Juj s Jonadavom, sinom Rihavovim u kuću Valovu, i reče slugama Valovim: Promotrite i vidite da nije tu s vama koji sluga Gospodnji, nego samo sluge Valove.
10:24 I tako uđoše da prinesu prinose i žrtve paljenice, a Juj namesti napolju osamdeset ljudi, i reče: Ako uteče koji od ovih ljudi koje vam dajem u ruke, duša će vaša biti za dušu njegovu.
10:25 A kad se svrši žrtva paljenica, zapovedi Juj vojnicima i vojvodama: Uđite, pobijte ih, da ne izađe nijedan. I tako ih pobiše oštrim mačem i pobacaše ih vojnici i vojvode; potom otidoše u svaki grad gde beše kuća Valova.
10:26 I izbaciše likove iz kuće Valove, i spališe ih.
10:27 I izlomiše lik Valov i raskopaše kuću Valovu, i od nje načiniše prohode do današnjeg dana.
10:28 Tako Juj istrebi Vala iz Izrailja.
10:29 Ali ne odstupi Juj od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navade na greh Izrailja, od zlatnih telaca, koji behu u Vetilju i u Danu.
10:30 A Gospod reče Juju: Što si dobro svršio šta je pravo preda mnom, i što si učinio domu Ahavovom sve što mi je bilo u srcu, zato će sinovi tvoji sedeti na prestolu Izrailjevom do četvrtog koljena.
10:31 Ali Juj ne pažaše da hodi po zakonu Gospoda Boga Izrailjevog svim srcem svojim, ne odstupi od grehova Jerovoamovih, kojima navede na greh Izrailja.
10:32 U to vreme poče Gospod krnjiti Izrailja, jer ih pobi Azailo po svim međama Izrailjevim.
10:33 Od Jordana k istoku sunčanom, svu zemlju galadsku, Gadovu i Ruvimovu i Manasijinu, od Aroira na potoku Arnonu, i Galad i Vasan.
10:34 A ostala dela Jujeva i sve što je činio, i sva junaštva njegova, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?
10:35 I počinu Juj kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na njegovo se mesto zacari Joahaz sin njegov.
10:36 A carova Juj nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.

–
11:1 A Gotolija, mati Ohozijina, videvši da joj pogibe sin usta i pobi sav rod carski.
11:2 Ali Josaveja, kći cara Jorama sestra Ohozijina, uze Joasa sina Ohozijinog, i ukrade ga između sinova carevih, koje ubijahu, i s dojkinjom njegovom sakri ga od Gotolije u ložnicu, te ne pogibe.
11:3 I bi sakriven s njom u domu Gospodnjem šest godina, a Gotolija carovaše u zemlji.
11:4 A sedme godine posla Jodaj i dozva stotinike i vojvode i vojnike, i uvede ih k sebi u dom Gospodnji, i uhvati veru s njima, i zakle ih u domu Gospodnjem, i pokaza im sina carevog.
11:5 I zapovedi im govoreći: Ovo učinite: vas trećina, koji dolazite u subotu, neka čuvaju stražu u dvoru carskom.
11:6 A trećina neka bude na vratima surskim, a trećina na vratima koja su iza vojnika; i čuvajte dom od sile.
11:7 A dva dela vas svih koji odlaze u subotu neka čuvaju stražu u domu Gospodnjem oko cara.
11:8 I opkolite cara svaki sa svojim oružjem u ruci, i ko bi navalio među vrste neka se pogubi, i budite s carem kad stane izlaziti i ulaziti.
11:9 I stotinici učiniše sve kako zapovedi Jodaj sveštenik; i uzeše svaki svoje ljude koji dolažahu u subotu s onima koji odlažahu u subotu, i dođoše k svešteniku Jodaju.
11:10 I sveštenik dade stotinicima koplja i štitove cara Davida, što behu u domu Gospodnjem.
11:11 I vojnici stadoše svaki sa svojim oružjem u ruci od desne strane doma do leve strane doma prema oltaru i prema domu oko cara.
11:12 Tada izvede sina carevog, i metnu mu venac na glavu, i dade mu svedočanstvo, i postaviše ga carem, i pomazaše ga, i pljeskajući rukama govorahu: Da živi car!
11:13 A kad Gotolija ču viku naroda, koji se stecaše, dođe k narodu u dom Gospodnji;
11:14 I pogleda, i gle, car stajaše kod stupa po običaju, i knezovi i trube oko cara, i sav narod iz zemlje radovaše se, i trube trubljahu. Tada Gotolija razdre haljine svoje i povika: Buna! Buna!
11:15 A sveštenik Jodaj zapovedi stotinicima koji behu nad vojskom, i reče im: Izvedite je iz vrsta napolje, i ko pođe za njom pogubite ga mačem; jer reče sveštenik: Da ne pogine u domu Gospodnjem.
11:16 I načiniše joj mesto; i kad dođe na put kojim se ide u dom carski konjskim vratima, onde je ubiše.
11:17 Tada Jodaj učini zavet između Gospoda i cara i naroda da će biti narod Gospodnji, takođe i između cara i naroda.
11:18 Potom sav narod zemaljski otide u dom Valov, i raskopaše dom i oltar, i izlomiše likove njegove sasvim; a Matana sveštenika Valovog ubiše pred oltarima. A sveštenik opet uredi službu u domu Gospodnjem.
11:19 I uze stotinike i vojvode i vojnike i sav narod zemaljski, i izvedoše cara iz doma Gospodnjeg, i uđoše u dom carski putem na vrata vojnička. I sede na carski presto.
11:20 I radovaše se sav narod zemaljski, i grad se umiri pošto Gotoliju ubiše mačem kod carskog doma.
11:21 Joasu beše sedam godina kad se zacari.

–
12:1 Sedme godine Jujeve poče carovati Joas, i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje.
12:2 I činjaše Joas šta je pravo pred Gospodom dokle ga god učaše sveštenik Jodaj.
12:3 Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.
12:4 I Joas reče sveštenicima: Sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onih koji idu u boj, i novac od ucene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji.
12:5 Neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, i oni neka opravljaju šta je trošno u domu gde se god nađe da treba opraviti.
12:6 Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasovog sveštenici još ne opraviše šta beše trošno u domu.
12:7 Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i reče im: Zašto ne opravljate šta je trošno u domu? Odsele ne uzimajte novac od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi šta je trošno u domu.
12:8 I sveštenici pristaše da ne uzimaju novac od naroda i da ne opravljaju (oni) šta je trošno u domu.
12:9 Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji.
12:10 A kad viđahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojavši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem.
12:11 Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji,
12:12 I zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi šta beše trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom.
12:13 Ali novcima koji donošahu u dom Gospodnji ne građahu čaša srebrnih za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakvih sudova zlatnih ni srebrnih;
12:14 Nego ih davahu onima koji behu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji.
12:15 I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer verno rađahu.
12:16 Novci za prestup i novci za grehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima.
12:17 Tada izađe Azailo, car sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim.
12:18 A Joas, car Judin uze sve posvećene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija, oci njegovi carevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato što se nađe u riznicama doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Azailu caru sirskom; i tako otide od Jerusalima.
12:19 A ostala dela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
12:20 A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu.
12:21 Joazahar, sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umre; i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.

–
13:1 Godine dvadeset treće carovanja Joasa sina Ohozijinog nad Judom zacari se Joahaz, sin Jujev nad Izrailjem u Samariji, i carova sedamnaest godina.
13:2 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, jer hođaše za gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja i ne odstupi od njih.
13:3 Zato se razgnevi Gospod na Izrailja i dade ih u ruke Azailu, caru sirskom i u ruke Ven-Adadu sinu Azailovom za sve ono vreme.
13:4 Ali se Joahaz pomoli Gospodu, i Gospod ga usliši, jer vide nevolju Izrailjevu, kako ih muči car sirski.
13:5 I dade Gospod Izrailju izbavitelja, te se oprostiše ruke sirske, i življahu sinovi Izrailjevi u šatorima svojim kao pre.
13:6 Ali ne odstupiše od grehova doma Jerovoamovog kojima na greh navede Izrailja, nego hodiše u njima, i sam lug još stajaše u Samariji.
13:7 A ne osta Joahazu naroda više od pedeset konjika i deset kola i deset hiljada pešaka; nego ih pobi car sirski i satre ih, te biše kao prah kad se vrše.
13:8 A ostala dela Joahazova i sve što je činio, i junaštva njegova, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
13:9 I počinu Joahaz kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na mesto njegovo zacari se Joas, sin njegov.
13:10 Godine trideset sedme carovanja Joasovog nad Judom zacari se Joas, sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji, i carova šesnaest godina.
13:11 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog, koji navede Izrailja na greh, nego u njima hođaše.
13:12 A ostala dela Joasova, i sve što je činio, i junaštva njegova, kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
13:13 I počinu Joas kod otaca svojih, a Jerovoam sede na presto njegov; i pogreboše Joasa u Samariji kod careva Izrailjevih.
13:14 A Jelisije razbole se od bolesti, od koje i umre; i Joas, car Izrailjev dođe k njemu, i plačući pred njim govoraše: Oče moj, oče moj, kola Izrailjeva i konjici njegovi!
13:15 A Jelisije mu reče: Uzmi luk i strele. I on uze luk i strele.
13:16 Tada reče caru Izrailjevom: Nategni luk rukom svojom. I nateže luk rukom svojom. A Jelisije metnu ruke svoje caru na ruke.
13:17 I reče: Otvori prozor s istoka. I otvori, a Jelisije reče: Pusti strelu. I on pusti strelu, a Jelisije reče: Strela izbavljenja Gospodnjeg, strela izbavljenja od Siraca; jer ćeš pobiti Sirce u Afeku, i satrćeš ih.
13:18 Još reče: Uzmi strele. I uze, a on reče caru Izrailjevom: Udari u zemlju. I udari tri puta, pa stade.
13:19 Tada se rasrdi na nj čovek Božji i reče: Da si udario pet puta ili šest puta, tada bi pobio Sirce sasvim; a sada ćeš ih samo tri puta razbiti.
13:20 Potom umre Jelisije, i pogreboše ga. A druge godine udariše čete moavske na zemlju.
13:21 I dogodi se kad pogrebavahu nekog čoveka, ugledaše četu i baciše čoveka u grob Jelisijev; i kad čovek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje.
13:22 A Azailo car sirski mučaše Izrailja svega veka Joahazovog.
13:23 Ali se Gospodu sažali za njima i smilova se na njih i pogleda na njih zaveta radi svog s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne hte ih istrebiti i ne odvrže ih od sebe dosada.
13:24 I umre Azailo, car sirski, i na njegovo se mesto zacari Ven-Adad, sin njegov.
13:25 A Joas, sin Joahazov povrati iz ruke Ven-Adada, sina Azailovog, gradove koje beše Azailo uzeo ratom Joahazu ocu njegovom; tri puta ga razbi Joas, i povrati gradove Izrailjeve.

–
14:1 Druge godine carovanja Joasa, sina Joahazovog nad Izrailjem, zacari se Amasija, sin Joasov nad Judom.
14:2 Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Joadana, iz Jerusalima.
14:3 I činjaše šta je pravo pred Gospodom, ali ne kao David otac njegov; sasvim činjaše onako kako je činio otac njegov Joas.
14:4 Jer visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.
14:5 A kad se utvrdi carstvo u ruci njegovoj, on pobi sluge svoje koje su ubile cara, oca njegovog.
14:6 Ali sinova, tih krvnika ne pobi, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove niti sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine.
14:7 On pobi deset hiljada Edomaca u slanoj dolini, i uze Selu ratom, i prozva je Jokteil, koje osta do danas.
14:8 Tada posla Amasija poslanike k Joasu, sinu Joahaza sina Jujevog, caru Izrailjevom, i reče: Dođi da se ogledamo.
14:9 A Joas, car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruči mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruči: Daj svoju kćer sinu mom za ženu; ali naiđe zverje livansko, i izgazi trn.
14:10 Pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje; hvali se, i sedi kod kuće svoje; zašto bi se zaplitao u zlo da padneš i ti i Juda s tobom?
14:11 Ali ne posluša Amasija; i podiže se Joas, car Izrailjev, i ogledaše se, on i Amasija car Judin, u Vet-Semesu Judinom.
14:12 Ali Judu razbi Izrailj, te pobegoše svaki k svom šatoru.
14:13 A Amasiju, cara Judinog, sina Joasa sina Ohozijinog, uhvati Joas car Izrailjev u Vet-Semesu; potom dođe u Jerusalim i obori zid jerusalimski od vrata Jefremovih do vrata na uglu četiri stotine lakata.
14:14 I uze sve zlato i srebro i sve posuđe što se nađe u domu Gospodnjem i u riznicama doma carevog, i taoce, pa se vrati u Samariju.
14:15 A ostala dela Joasova, što je učinio, i junaštva njegova, i kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
14:16 I počinu Joas kod otaca svojih, i bi pogreben u Samariji kod careva Izrailjevih, a na njegovo se mesto zacari Jerovoam, sin njegov.
14:17 Amasija pak, sin Joasov car Judin, požive petnaest godina po smrti Joasa sina Joahazovog, cara Izrailjevog.
14:18 A ostala dela Amasijina nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?
14:19 I digoše bunu na nj u Jerusalimu, te pobeže u Lahis, a oni poslaše za njim u Lahis i ubiše ga onde.
14:20 A odande ga donesoše na konjima, i bi pogreben u Jerusalimu kod otaca svojih u gradu Davidovom.
14:21 Tada sav narod Judin uze Azariju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.
14:22 On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih.
14:23 Godine petnaeste carovanja Amasije sina Joasovog nad Judom, zacari se Jerovoam, sin Joasov nad Izrailjem u Samariji, i carova četrdeset i jednu godinu.
14:24 I činjaše šta je zlo pred Gospodom i ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja.
14:25 On povrati međe Izrailjeve od Emata do mora uz polje, po reči Gospoda Boga Izrailjevog, koju reče preko sluge svog Jone sina Amatijevog, proroka iz Getefera.
14:26 Jer Gospod vide da je u ljutoj nevolji Izrailj, i da nema ništa ni od uhvaćenog ni od ostavljenog, i da nema nikoga da pomogne Izrailju.
14:27 I ne beše rekao Gospod da zatre ime Izrailjevo pod nebom; zato ih izbavi preko Jerovoama, sina Joasovog.
14:28 A ostala dela Jerovoamova, i sve što je činio, i junaštva njegova, kako je vojevao i kako je povratio Damask i Emat od Jude Izrailju, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
14:29 Potom počinu Jerovoam kod otaca svojih, careva Izrailjevih, a na njegovo se mesto zacari Zaharija, sin njegov.

–
15:1 Godine dvadeset sedme carovanja Jerovoamovog nad Izrailjem zacari se Azarija, sin Amasijin nad Judom.
15:2 Beše mu šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija, iz Jerusalima.
15:3 On činjaše šta je pravo pred Gospodom sasvim kao što je činio Amasija, otac njegov.
15:4 Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.
15:5 A Gospod udari cara, te bi gubav do smrti svoje; i življaše u odvojenom domu; a Jotam, sin carev upravljaše dvorom i suđaše narodu u zemlji.
15:6 A ostala dela Azarijina i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
15:7 I počinu Azarija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jotam, sin njegov.
15:8 Trideset osme godine carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Zaharija, sin Jerovoamov nad Izrailjem u Samariji, i carova šest meseci.
15:9 I činjaše šta je zlo pred Gospodom kao što su činili oci njegovi; ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.
15:10 I pobuni se na nj Salum, sin Javisov, i ubi ga pred narodom i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.
15:11 A ostala dela Zaharijina, eno zapisana su u dnevniku careva Izrailjevih.
15:12 To je reč Gospodnja koju reče Juju govoreći: Sinovi tvoji do četvrtog kolena sedeće na prestolu Izrailjevom. I zbi se tako.
15:13 Salum, sin Javisov, zacari se trideset devete godine carovanja Ozijinog nad Judom, i carova mesec dana u Samariji.
15:14 Jer Menajim, sin Gadijev iz Terse podiže se i dođe u Samariju i ubi Saluma, sina Javisovog u Samariji, i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.
15:15 A ostala dela Salumova i buna koju podiže, eto, to je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.
15:16 Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u međama njenim od Terse, jer mu ne otvoriše, zato ih pobi i sve trudne žene njihove raspori.
15:17 Godine trideset devete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Menajim, sin Gadijev nad Izrailjem, i carova deset godina u Samariji.
15:18 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, ne odstupi svega veka svog od grehova Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja.
15:19 Tada Ful, car asirski udari na zemlju, a Menajim dade Fulu hiljadu talanata srebra da bi mu pomogao da utvrdi carstvo u svojoj ruci.
15:20 A te novce uze Menajim od Izrailja, od svih bogatih ljudi, da ih da caru asirskom, od svakog po pedeset sikala. Tako se vrati car asirski, i ne zabavi se onde u zemlji.
15:21 A ostala dela Menajimova i šta je god činio, nije li zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
15:22 I počinu Menajim kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Fakija, sin njegov.
15:23 Godine pedesete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Fakija, sin Menajimov nad Izrailjem u Samariji, i carova dve godine.
15:24 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.
15:25 I pobuni se na nj Fekaj sin Remalijin, vojvoda njegov, i ubi ga u Samariji u carskom dvoru, s Argovom i Arijem i s pedeset ljudi sinova Galadovih; i ubivši ga zacari se na njegovo mesto.
15:26 A ostala dela Fakijina i šta je god činio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.
15:27 Godine pedeset druge Azarije, cara Judinog, zacari se Fekaj sin Remalijin nad Izrailjem u Samariji, i carova dvadeset godina.
15:28 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.
15:29 U vreme Fekaja, cara Izrailjevog dođe Teglat-Felasar car asirski, i uze Ijon i Avel-Vetmahu i Janoh i Kedes i Asor i Galad i Galileju, svu zemlju Neftalimovu, i preseli narod odande u Asiriju.
15:30 Tada se pobuni Osija, sin Ilin na Fekaja, sina Remalijinog i ubi ga i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto dvadesete godine Jotama, sina Ozijinog.
15:31 A ostala dela Fekajeva i sve što je činio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.
15:32 Druge godine carovanja Fekaja sina Remalijinog nad Izrailjem zacari se Jotam, sin Ozijin nad Judom.
15:33 Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jerusa, kći Sadokova.
15:34 I činjaše šta je pravo pred Gospodom, sasvim činjaše kako je činio Ozija, otac njegov.
15:35 Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama. On načini najviša vrata na domu Gospodnjem.
15:36 A ostala dela Jotamova i sve što je činio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
15:37 U to vreme poče Gospod puštati na Judu Resina, cara sirskog i Fekaja sina Remalijinog.
15:38 I Jotam počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida oca svog; a na njegovo se mesto zacari Ahaz, sin njegov.

–
16:1 Godine sedamnaeste Fekaja sina Remalijinog zacari se Ahaz sin Jotamov car Judin.
16:2 Dvadeset godina beše Ahazu kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu, ali ne činjaše šta je pravo pred Gospodom Bogom njegovim kao David otac njegov.
16:3 Jer hođaše putem careva Izrailjevih, pa i sina svog pusti kroz oganj po gadnim delima naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
16:4 I prinošaše žrtve i kađaše na visinama i po humovima i pod svakim zelenim drvetom.
16:5 Tada dođe Resin, car sirski i Fekaj, sin Remalijin car Izrailjev, dođoše da biju Jerusalim, i opkoliše Ahaza; ali ga ne mogoše osvojiti.
16:6 U to vreme Resin car sirski povrati Sircima Elat, i izagna Judeje iz Elata, i dođoše Sirci u Elat i ostaše onde do danas.
16:7 Ali Ahaz posla poslanike k Teglat-Felasaru caru asirskom u poruči mu: Sluga sam tvoj, hodi i izbavi me iz ruku cara sirskog i iz ruku cara Izrailjevog, koji se podigoše na me.
16:8 I uze Ahaz zlato i srebro što se nađe u domu Gospodnjem i u riznicama doma carskog, i posla na dar caru asirskom.
16:9 I posluša ga car asirski, i dođe na Damask i uze ga, i preseli narod odande u Kir, a Resina pogubi.
16:10 Tada car Ahaz otide na susret Teglat-Felasaru caru asirskom u Damask; i vide car Ahaz oltar koji beše u Damasku, pa posla svešteniku Uriji sliku od tog oltara i od sve naprave njegove.
16:11 I načini sveštenik Urija oltar sasvim kako posla car Ahaz iz Damaska, onako načini Urija sveštenik, dokle se vrati car Ahaz iz Damaska.
16:12 Pa kad se car vrati iz Damaska i vide oltar, pristupi k njemu i prinese žrtvu na njemu.
16:13 I zapali žrtvu svoju paljenicu i dar svoj, i izli naliv svoj, i pokropi oltar krvlju zahvalnih žrtava svojih.
16:14 A bronzani oltar što beše pred Gospodom prenese s prednje strane doma da ne stoji između njegovog oltara i doma Gospodnjeg, i namesti ga pokraj svog oltara k severu.
16:15 I zapovedi car Ahaz Uriji svešteniku govoreći: Na velikom oltaru pali žrtvu paljenicu jutarnju i dar večernji i žrtvu paljenicu carevu s darom njenim i žrtvu paljenicu svega naroda zemaljskog s darovima njihovim i nalivima njihovim; i po njemu kropi svakom krvlju od žrtava paljenica i svakom krvlju od drugih žrtava. A za oltar bronzani promisliću.
16:16 I učini sveštenik Urija sve kako mu zapovedi car Ahaz.
16:17 I oplate s podnožja skide car Ahaz i uze s njih umivaonice, i more skide s volova bronzanih koji behu pod njim, i metnu ga na pod kameni.
16:18 I strehu subotnu, koju behu načinili u domu, i ulazak carski, koji beše spolja, ukloni takođe od doma Gospodnjeg, bojeći se cara asirskog.
16:19 A ostala dela Ahazova što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?
16:20 I počinu Ahaz kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jezekija, sin njegov.

–
17:1 Dvanaeste godine carovanja Ahazovog nad Judom zacari se u Samariji nad Izrailjem Osija, sin Ilin, i carova devet godina.
17:2 I činjaše šta je zlo pred Gospodom, ali ne kao carevi Izrailjevi koji biše pre njega.
17:3 Na njega dođe Salmanasar car asirski, i Osija mu posta sluga, te mu plaćaše danak.
17:4 Ali car asirski opazi da Osija hoće da se odmetne, jer Osija posla poslanike k Soju, caru misirskom i ne posla danak godišnji caru asirskom; zato ga opkoli car asirski i svezavši baci ga u tamnicu.
17:5 A car asirski prođe svu zemlju i dođe na Samariju, i bi je tri godine.
17:6 Devete godine Osijine uze car asirski Samariju i odvede Izrailja u Asiriju i naseli u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i u gradovima midskim.
17:7 A to bi što sinovi Izrailjevi grešiše Gospodu Bogu svom, koji ih je izveo iz zemlje misirske ispod ruke Faraona, cara misirskog, i bojaše se drugih bogova,
17:8 I hodiše po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih, i kako činiše carevi Izrailjevi;
17:9 I tajno činiše sinovi Izrailjevi šta nije pravo pred Gospodom Bogom njihovim, i pogradiše visine po svim gradovima svojim, od kule stražarske do gradova ozidanih.
17:10 I podigoše likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom.
17:11 I kađahu onuda po svim visinama kao narodi koje odagna Gospod ispred njih, i činjahu zle stvari gneveći Gospoda.
17:12 I služahu gadnim bogovima, za koje im beše Gospod rekao: Ne činite to.
17:13 I Gospod opominjaše Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govoreći: Vratite se sa zlih puteva svojih i držite zapovesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovedio ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima.
17:14 Ali ne poslušaše; nego behu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne verovaše Gospodu Bogu svom.
17:15 I odbaciše uredbe Njegove i zavet Njegov, koji učini s ocima njihovim, i svedočanstva Njegova, kojima im svedočaše, i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji behu oko njih, za koje im beše zapovedio Gospod da ne čine kao oni.
17:16 I ostaviše sve zapovesti Gospoda Boga svog, i načiniše sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj, i služaše Valu.
17:17 I provodiše sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj, i davaše se na vračanje i gatanje, i prodaše se da čine zlo pred Gospodom gneveći Ga.
17:18 Zato se Gospod razgnevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe, te ne osta nego samo pleme Judino.
17:19 Pa ni Juda ne držaše zapovesti Gospoda Boga svog, nego hođaše po uredbama koje načiniše Izrailjci.
17:20 Zato Gospod povrže sve seme Izrailjevo, i muči ih, i predade ih u ruke onima koji ih plene, dokle ih i odbaci od sebe.
17:21 Jer se otcepiše Izrailjci od doma Davidovog, i postaviše carem Jerovoama, sina Navatovog, a Jerovoam odbi Izrailjce od Gospoda i navede ih da greše grehom velikim.
17:22 I hodiše sinovi Izrailjevi u svim gresima Jerovoamovim koje je on činio, i ne odstupiše od njih;
17:23 Dokle Gospod ne odbaci Izrailja od sebe kao što je govorio preko svih sluga svojih proroka, i tako preseljen bi Izrailj iz zemlje svoje u Asirsku do današnjeg dana.
17:24 Potom dovede car asirski ljude iz Vavilona i iz Hute i iz Ave i iz Emata i iz Sefarvima, i naseli ih u gradovima samarijskim mesto Izrailjaca, i naslediše Samariju, i življahu po gradovima njenim.
17:25 A kad počeše živeti onde, ne bojahu se Gospoda, a Gospod posla na njih lavove, koji ih davljahu.
17:26 Zato rekoše caru asirskom govoreći: Ovi narodi koje si doveo i naselio u gradovima samarijskim ne znaju zakone Boga one zemlje; zato posla na njih lavove, koji ih eto more, jer ne znaju zakone Boga one zemlje.
17:27 Tada zapovedi car asirski i reče: Odvedite onamo jednog od sveštenika koje ste doveli odande, pa neka ide i sedi onde, neka ih uči zakonu Boga one zemlje.
17:28 I tako jedan od sveštenika, koje behu odveli iz Samarije, dođe i nastani se u Vetilju, i učaše ih kako će se bojati Gospoda.
17:29 Ali načiniše sebi svaki narod svoje bogove, i pometaše ih u kuće visina, koje behu načinili Samarjani, svaki narod u svojim gradovima u kojima življahu.
17:30 Jer Vavilonjani načiniše Sokot-Venotu, a Hućani načiniše Nergala, a Emaćani načiniše Asima;
17:31 I Avljani načiniše Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci spaljivahu sinove svoje ognjem Adramelehu i Anamelehu bogovima sefarvimskim.
17:32 Ali se bojahu Gospoda, i postaviše između sebe sveštenike visinama, koji im služahu u domovima visina;
17:33 Bojahu se Gospoda, ali i svojim bogovima služahu po običaju onih naroda iz kojih ih preseliše.
17:34 I do današnjeg dana rade po starim običajima; ne boje se Gospoda, a ne rade ni po svojim uredbama i običajima, ni po zakonu i zapovesti što je zapovedio Gospod sinovima Jakova, kome nade ime Izrailj;
17:35 S kojima učini Gospod zavet i zapovedi im i reče: Ne bojte se drugih bogova niti im se klanjajte niti im služite niti im prinosite žrtava;
17:36 Nego Gospoda, koji vas je izveo iz zemlje misirske silom velikom i mišicom podignutom, Njega se bojte i Njemu se klanjajte i Njemu prinosite žrtve;
17:37 I uredbe i pravila i zakon i zapovesti što vam je napisao držite izvršujući ih uvek, i ne bojte se drugih bogova.
17:38 I ne zaboravljajte zaveta koji je učinio s vama, i ne bojte se drugih bogova.
17:39 Nego Gospoda Boga svog bojte se, i On će vas izbaviti iz ruku svih neprijatelja vaših.
17:40 Ali ne poslušaše, nego radiše po starom svom običaju.
17:41 Tako ovi narodi bojahu se Gospoda i idolima svojim služahu; i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih čine do današnjeg dana onako kako su činili oci njihovi.

–
18:1 A treće godine carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom.
18:2 Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kći Zaharijina.
18:3 I činjaše šta je pravo pred Gospodom sasvim kao što je činio David, otac njegov.
18:4 On obori visine, i izlomi likove i iseče lugove, i razbi zmiju od bronze, koju beše načinio Mojsije, jer joj do tada kađahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan.
18:5 Uzdaše se u Gospoda Boga Izrailjevog, i ne bi takvog između svih careva Judinih posle njega ni pre njega.
18:6 Jer prionu za Gospoda, ne odstupi od Njega, nego drža zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju.
18:7 I Gospod beše s njim; kuda god iđaše napredovaše; i odmetnu se od cara asirskog, te mu ne bi sluga.
18:8 On pobi Filisteje do Gaze i međe njene, od kule stražarske do grada ozidanog.
18:9 A četvrte godine carovanja Jezekijinog, a to je sedma godina carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem, podiže se Salmanasar car asirski na Samariju, i opkoli je.
18:10 I posle tri godine uze je; šeste godine carovanja Jezekijinog, a devete godine carovanja Osijinog nad Izrailjem, bi uzeta Samarija.
18:11 I odvede car asirski Izrailjce u Asiriju i naseli ih u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i po gradovima midskim.
18:12 Jer ne slušaše glas Gospoda Boga svog i prestupaše zavet Njegov, sve što im je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, ne slušaše niti tvoriše.
18:13 A četrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim, car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.
18:14 Tada Jezekija, car Judin posla u Lahis k caru asirskom i poruči mu: Zgrešio sam; vrati se od mene, šta god nametneš na me nosiću. A car asirski nametnu na Jezekiju, cara Judinog, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.
18:15 I dade car Jezekija sve srebro što se nađe u domu Gospodnjem i u riznicama carskog dvora.
18:16 U to vreme car Jezekija raskopa vrata na crkvi Gospodnjoj i pragove koje sam beše okovao, i dade caru asirskom.
18:17 Ali car asirski posla Tartana i Ravsarisa i Ravsaka iz Lahisa k caru Jezekiji u Jerusalim s velikom vojskom; i oni se podigoše i dođoše u Jerusalim; i podigavši se i došavši stadoše kod jaza gornjeg jezera, koji je pokraj puta u polju beljarevom.
18:18 I stadoše vikati cara. Tada dođe k njima Elijakim, sin Helkijin, koji beše nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar.
18:19 I reče im Ravsak: Kažite caru Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica, u koju se uzdaš?
18:20 Ti veliš, ali su prazne reči, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?
18:21 Gle, uzdaš se u Misir, u štap od trske slomljene, na koji ako se ko nasloni, ući će mu u ruku i probošće je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.
18:22 Ako li mi kažete: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se u Jerusalimu.
18:23 Hajde, zateci se mom gospodaru, caru asirskom; i daću ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji će jahati na njima.
18:24 Kako ćeš dakle odbiti i jednog vojvodu između najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike.
18:25 Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.
18:26 Tada Elijakim, sin Helkijin i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu.
18:27 A Ravsak im reče: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju nečist i da piju svoju mokraću s vama?
18:28 Tada stade Ravsak i povika iza glasa judejski, i reče govoreći: Čujte reč velikog cara, cara asirskog.
18:29 Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija; jer vas ne može izbaviti iz moje ruke.
18:30 Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreći: Gospod će nas izbaviti, i ovaj se grad neće dati u ruke caru asirskom.
18:31 Ne slušajte Jezekije; jer ovako kaže car asirski: Učinite mir sa mnom, i hodite k meni pa jedite svaki sa svog čokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca.
18:32 Dokle ne dođem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa ćete živeti i nećete izginuti. Ne slušajte Jezekije, jer vas vara govoreći: Gospod će nas izbaviti.
18:33 Je li koji između bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?
18:34 Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski, enski i avski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?
18:35 Koji su između svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?
18:36 Ali narod ćutaše, i ne odgovoriše mu ni reči, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.
18:37 Tada Elijakim, sin Helkijin, koji beše nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dođoše k Jezekiji razdrvši haljine, i kazaše mu reči Ravsakove.

–
19:1 A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
19:2 I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.
19:3 I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.
19:4 Da ako je čuo Gospod Bog tvoj sve što reče Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vređa rečima, koje je čuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.
19:5 I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
19:6 I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
19:7 Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.
19:8 I tako, vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.
19:9 A on ču za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreći:
19:10 Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
19:11 Eto čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?
19:12 Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?
19:13 Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
19:14 A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
19:15 I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,
19:16 Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.
19:17 Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;
19:18 I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečijih, drvo i kamen; zato ih potrše.
19:19 I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.
19:20 Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.
19:21 Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska, za tobom maše glavom kći jerusalimska.
19:22 Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.
19:23 Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih iziđoh na visoke gore, na strane livanske, i poseći ću visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i ući ću u krajnji stan njegov, u šumu njegova Karmila.
19:24 Ja sam kopao i pio vodu tuđu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
19:25 Nisi li čuo da ja to odavna činim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
19:26 Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.
19:27 Znam sedenje tvoje, i polaženje tvoje i dolaženje tvoje znam, i kako besniš na me.
19:28 Jer besniš na me, i tvoja obest dođe do mojih ušiju; zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.
19:29 A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, i druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.
19:30 Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
19:31 Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.
19:32 Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad niti će baciti amo strele, neće se primaći ka njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.
19:33 Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod.
19:34 Jer ću braniti taj grad, i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.
19:35 I istu noć anđeo Gospodnji izađe i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
19:36 Te se podiže Senahirim, car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
19:37 I kad se klanjaše u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.

–
20:1 U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dođe k njemu prorok Isaija, sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.
20:2 A on se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu govoreći:
20:3 Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.
20:4 I Isaija još ne beše otišao do polovina dvora, a dođe mu reč Gospodnja govoreći:
20:5 Vrati se i reci Jezekiji, vođi naroda mog: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje; evo isceliću te, do tri dana ići ćeš u dom Gospodnji.
20:6 I dodaću ti veku petnaest godina, i izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad sebe radi i radi Davida, sluge svog.
20:7 Potom reče Isaija: Donesite grudu suvih smokava. I donesavši priviše mu na otok, i isceli se.
20:8 A Jezekija reče Isaiji: Šta će biti znak da će me Gospod isceliti i da ću do tri dana otići u dom Gospodnji?
20:9 A Isaija reče: Ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao: hoćeš li da otide sen deset koljenaca napred ili da se vrati deset koljenaca natrag?
20:10 A Jezekija reče: Lako je da sen otide napred deset koljenaca; nemoj, nego neka se vrati sen deset koljenaca natrag?
20:11 I Isaija prorok zavapi ka Gospodu, i vrati Gospod sen po koljencima po kojima beše otišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset koljenaca.
20:12 U to vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, car vavilonski posla knjigu s darom Jezekiji; jer beše čuo da je bolestan Jezekija.
20:13 I Jezekija saslušavši poslanike pokaza im sve riznice svoje, srebro i zlato i mirise, i najbolje ulje, i kuću gde mu beše oružje, i šta se god nalažaše u riznicama njegovim, ne osta ništa da im ne pokaza Jezekija u kući svojoj i u svemu gospodstvu svom.
20:14 Tada dođe prorok Isaija k caru Jezekiji i reče mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su došli k tebi? A Jezekija reče: Iz daleke zemlje došli su, iz Vavilona.
20:15 A on reče: Šta su videli u tvom dvoru? A Jezekija reče: Videli su sve što ima u mom dvoru; nije ostalo ništa u riznicama mojim da im nisam pokazao.
20:16 Tada reče Isaija Jezekiji: Čuj reč Gospodnju.
20:17 Evo doći će vreme kad će se odneti u Vavilon sve što ima u kući tvojoj, i što su sabirali oci tvoji do danas, neće ostati ništa, veli Gospod.
20:18 I sinove tvoje, koji će izaći od tebe, koje ćeš roditi, uzeće da budu dvorani u dvoru cara vavilonskog.
20:19 A Jezekija reče Isaiji: Dobra je reč Gospodnja, koju si rekao. Još reče: Je li? Za mog veka biće mir i vera?
20:20 A ostala dela Jezekijina i sva junaštva njegova, i kako je načinio jezero, i vodu doveo u grad, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
20:21 I počinu Jezekija kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.

–
21:1 Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Efsiva.
21:2 I činjaše šta je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih;
21:3 Jer opet načini visine, koje beše potro Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valu, i načini lug kao što beše načinio Ahav, car Izrailjev, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.
21:4 I načini oltare u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu ću namestiti ime svoje;
21:5 Načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.
21:6 I sina svog provede kroz oganj, i vračaše i gataše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vračare; i činjaše vrlo mnogo šta je zlo pred Gospodom, gneveći Ga.
21:7 I postavi rezan lik šumski koji načini u domu, za koji beše rekao Gospod Davidu i Solomunu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje doveka;
21:8 I neću više dati da se makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije.
21:9 Ali ne poslušaše, jer ih zavede Manasija, te činiše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.
21:10 A Gospod govoraše preko sluga svojih proroka govoreći:
21:11 Što učini Manasija, car Judin ta gadna dela čineći gore od svega što su činili Amoreji koji pre njega biše, i navede na greh i Judu gadnim bogovima svojim;
21:12 Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja ću pustiti zlo na Jerusalim, i na Judu, da će svakome ko čuje zujati oba uha.
21:13 Jer ću zategnuti nad Jerusalimom uže samarijsko i merila doma Ahavovog, i zbrisaću Jerusalim, kao što se briše zdela, i izbiše se pa se izvrne.
21:14 I ostaviću ostatak nasledstva svog, i daću ih u ruke neprijateljima njihovim da budu plen i grabež svim neprijateljima svojim.
21:15 Jer činiše šta je zlo preda mnom, i gneviše me od dana kad iziđoše oci njihovi iz Misira do danas.
21:16 Još i pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha svog kojim navede Judu na greh da čini šta je zlo pred Gospodom.
21:17 A ostala dela Manasijina i sve što je činio, i greh, kojim je grešio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
21:18 I počinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov.
21:19 Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carova dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mesulemeta, kći Arusova, iz Joteve.
21:20 On činjaše šta je zlo pred Gospodom, kao što je činio Manasija, otac njegov.
21:21 I hođaše svim putem kojim je hodio otac njegov, i služaše gadnim bogovima, kojima je služio otac njegov, i klanjaše im se.
21:22 I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.
21:23 A sluge Amonove pobuniše se na nj, i ubiše cara u dvoru njegovom.
21:24 A narod zemaljski pobi sve koji se behu pobunili na cara Amona; i zacari narod zemaljski na njegovo mesto Josiju, sina njegovog.
21:25 A ostala dela Amonova, što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?
21:26 I pogreboše ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.

–
22:1 Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jedida, kći Adajeva, iz Voskata.
22:2 On činjaše šta je pravo pred Gospodom, i hođaše svim putem Davida, oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.
22:3 A osamnaeste godine carovanja Josijinog posla car Safana, sina Azalije sina Mesulamovog, pisara, u dom Gospodnji, govoreći:
22:4 Idi ka Helkiji poglavaru svešteničkom, neka izbroji novce donesene u dom Gospodnji, što su nakupili od naroda vratari.
22:5 I neka ih da poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji, pa neka daju poslenicima koji rade oko doma Gospodnjeg da se opravi šta je trošno u domu,
22:6 Drvodeljama i kamenarima i zidarima, i da se kupuje drvo i kamen tesani da se opravi dom.
22:7 Ali da im se ne traže računi od novaca koji im se dadu, jer će verno raditi.
22:8 Tada reče Helkija, poglavar sveštenički, Safanu pisaru: Nađoh zakonik u domu Gospodnjem. I Helkija dade knjigu Safanu, i on je pročita.
22:9 A Safan pisar otide k caru, i javi caru govoreći: Pokupiše sluge tvoje novce što se nađoše u domu, predaše ih poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji.
22:10 I kaza Safan pisar caru govoreći: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I pročita je Safan caru.
22:11 A kad car ču reči u zakoniku, razdre haljine svoje.
22:12 I zapovedi car Helkiji svešteniku i Ahikamu sinu Safanovom i Ahvoru sinu Mihejevom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevu, govoreći:
22:13 Idite, upitajte Gospoda za me i za narod i za svega Judu radi reči ove knjige što se nađe; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato što oci naši ne slušaše reči ove knjige da čine sve onako kao nam je napisano.
22:14 I tako otide Helkija sveštenik i Ahikam i Ahvor i Safan i Asaja k proročici Oldi, ženi Saluma sina Tekuja sina Arasa rizničara; a ona stajaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoraše s njom.
22:15 A ona im reče: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:
22:16 Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve što govori knjiga koju je pročitao car Judin,
22:17 Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti.
22:18 A caru Judinom, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu kažite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reči koje si čuo:
22:19 Što je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si čuo šta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da će biti pustoš i prokletinja, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.
22:20 Zato, evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim, i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš očima svojim videti zla koje ću pustiti na to mesto. I kazaše to caru.

–
23:1 Tada posla car, te se skupiše k njemu sve starešine Judine i jerusalimske.
23:2 I otide car u dom Gospodnji i s njim svi ljudi iz zemlji Judine i svi Jerusalimljani i sveštenici i proroci i sav narod, malo i veliko, i pročita im sve reči knjige zavetne, koja se nađe u domu Gospodnjem.
23:3 I car stojeći kod stupa učini zavet pred Gospodom da će oni ići za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedočanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom, vršeći reči tog zaveta napisane u toj knjizi. I sav narod prista na zavet.
23:4 Tada zapovedi car Helkiji, poglavaru svešteničkom i sveštenicima drugog reda i onima koji čuvahu vrata, da iznesu iz crkve Gospodnje sve stvari koje behu načinjene Valu i gaju i svoj vojsci nebeskoj; i spali ih iza Jerusalima u polju kedronskom, i odnese pepeo od njih u Vetilj.
23:5 I svrže sveštenike idolske koje behu postavili carevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinim i oko Jerusalima tako i one koji kađahu Valu, suncu i mesecu i zvezdama i svoj vojsci nebeskoj.
23:6 I iznese gaj iz doma Gospodnjeg iza Jerusalima na potok Kedron, i spali ga na potoku Kedronu i satre u prah, i prosu prah na grobove sinova narodnih.
23:7 I pokvari kuće kurvarske koje behu u domu Gospodnjem, u kojima žene tkahu zastirače za gaj.
23:8 I dovedavši sve sveštenike iz gradova Judinih oskvrni visine gde kađahu sveštenici od Geve do Virsaveje, i pokvari visine na vratima, i koja beše na ulasku na vratima Isusa zapovednika gradskog nalevo od vrata gradskih.
23:9 Ali sveštenici onih visina ne pristupahu k oltaru Gospodnjem u Jerusalimu, nego jeđahu presne hlebove među braćom svojom.
23:10 Oskvrni i Tofet, koji beše u dolini sinova Enomovih, da ne bi niko više vodio sina svog ni kćeri svoje kroz oganj Molohu.
23:11 I ukloni konje koje behu postavili carevi Judini suncu od ulaska u dom Gospodnji do kuće Natan-Meleha dvoranina, koja beše u Farurimu; a kola sunčana sažeže ognjem.
23:12 I oltare na krovu sobe Ahazove, koje behu načinili carevi Judini, i oltare koje beše načinio Manasija u oba trema doma Gospodnjeg, pokvari car, i uzevši ih odande baci prah od njih u potok Kedron.
23:13 I visine prema Jerusalimu s desne strane na gori maslinskoj, koje beše načinio Solomun, car Izrailjev Astaroti gadu sidonskom i Hemosu gadu moavskom i Melhomu gadu sinova Amonovih, oskvrni car.
23:14 I izlomi likove i iseče gajeve, i mesta njihova napuni kostiju ljudskih.
23:15 I oltar, koji beše u Vetilju, visinu, koju beše načinio Jerovoam, sin Navatov, koji navede na greh Izrailja, i oltar i visinu pokvari, i spalivši visinu satre je u prah, i spali gaj.
23:16 I obazrevši se Josija vide grobove koji behu onde na gori, i posla te izvadiše kosti iz grobova, i sažeže ih na oltaru i oskvrni ga, po reči Gospodnjoj, koju reče čovek Božji, koji napred kaza te stvari.
23:17 I reče: Kakav je ono spomenik što vidim? Rekoše mu građani: Ono je grob čoveka Božijeg koji dođe iz Jude i napred kaza to što si učinio na oltaru u Vetilju.
23:18 A on reče: Ostavite ga, niko da mu ne kreće kosti. Tako se sačuvaše kosti njegove s kostima onog proroka koji dođe iz Samarije.
23:19 I sve domove visina po gradovima samarijskim koje načiniše carevi Izrailjevi gneveći Gospoda, pokvari Josija; i učini s njima sve onako kako učini u Vetilju.
23:20 I pokla sve sveštenike visina, koji behu onuda, na oltarima, i sažeže kosti ljudske na njima; potom se vrati u Jerusalim.
23:21 Tada zapovedi car svemu narodu govoreći: Praznujte pashu Gospodu Bogu svom, kao što piše u knjizi zavetnoj.
23:22 Jer ne bi praznovana ovako pasha od vremena sudija koje sudiše Izrailju i za sve vreme careva Izrailjevih i careva Judinih.
23:23 Kao što bi osamnaeste godine cara Josije praznovana pasha Gospodu u Jerusalimu.
23:24 I one što se dogovaraju s duhovima i vračare, i likove i gadne bogove i sve gadove koji se viđahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu istrebi Josija da izvrši reči zakona napisane u knjizi koju nađe Helkija sveštenik u domu Gospodnjem.
23:25 Ni pre njega ne beše takvog cara, koji bi se obratio ka Gospodu svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevom, niti posle njega nasta takav kao on.
23:26 Ali se Gospod ne povrati od žestine velikog gneva svog, kojom se beše raspalio gnev Njegov na Judu za sve draženje kojim Ga beše dražio Manasija.
23:27 I reče Gospod: i Judu ću odbaciti od sebe kao što sam odbacio Izrailja, i grad ću ovaj odbaciti, koji sam izabrao, Jerusalim, i dom, za koji rekoh: Tu će biti ime moje.
23:28 A ostala dela Josijina i sve što je činio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
23:29 U njegovo vreme izađe Faraon Nehaon, car misirski na cara asirskog k reci Efratu, i car Josija izađe preda nj, a on kako ga vide ubi ga u Megidonu.
23:30 I mrtvog metnuše ga sluge njegove na kola, i odvezoše ga iz Megidona u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom; i narod zemaljski uze Joahaza, sina Josijinog, i pomazaše ga i zacariše ga na mesto oca njegovog.
23:31 Dvadeset i tri godine beše Joahazu kad poče carovati, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.
23:32 On činjaše šta je zlo pred Gospodom sasvim kako su činili oci njegovi.
23:33 I sveza ga Faraon Nehaon u Rivli, u zemlji ematskoj da više ne caruje u Jerusalimu, i oglobi zemlju sto talanata srebra i talanat zlata.
23:34 A carem postavi Faraon Nehaon Elijakima, sina Josijinog na mesto Josije oca njegovog, i prede mu ime Joakim; a Joahaza uze i otide u Misir, a on umre onde.
23:35 A ono srebro i zlato dade Joakim Faraonu razrezavši na zemlju da bi dao novce po zapovesti Faraonovoj, od svakog uzimajući kako beše cenjen, srebro i zlato po narodu u zemlji, da da Faraonu Nehaonu.
23:36 Dvadeset i pet godina beše Joakimu kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Zevuda, kći Fedajeva, iz Rume.
23:37 A on činjaše šta je zlo pred Gospodom sasvim kako su činili oci njegovi.

–
24:1 Za njegovog vremena dođe Navuhodonosor car vavilonski; i Joakim mu bi sluga tri godine; potom odusta i odmetnu se od njega.
24:2 I Gospod posla na nj čete haldejske i čete sirske i čete moavske i čete sinova Amonovih; posla ih na Judu da ga potru, po reči Gospodnjoj koju govori preko sluga svojih proroka.
24:3 Po zapovesti Gospodnjoj zbi se to Judi da bi ga odbacio od sebe za grehe Manasijine po svemu što beše učinio;
24:4 I za krv pravu koju beše prolio napunivši Jerusalim krvi prave; zato Gospod ne hte oprostiti.
24:5 A ostala dela Joakimova i sve što je učinio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
24:6 I počinu Joakim kod otaca svojih; a na njegovo se mesto zacari Joahin.
24:7 A car misirski ne izađe više iz zemlje svoje, jer car vavilonski uze od reke misirske do reke Efrata sve što beše cara misirskog.
24:8 Osamnaest godina beše Joahinu kad se zacari, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu beše ime Neusta, kći Elnatanova, iz Jerusalima.
24:9 I on činjaše zlo pred Gospodom sasvim kako je činio otac njegov.
24:10 U to vreme dođoše sluge Navuhodonosora, cara vavilonskog na Jerusalim, i grad bi opkoljen.
24:11 Dođe i Navuhodonosor, car vavilonski na grad kad ga sluge njegove opkoliše.
24:12 Tada Joahin, car Judin izađe k caru vavilonskom s materom svojom i sa slugama svojim i s knezovima svojim i s dvoranima svojim; a car ga vavilonski zarobi osme godine svog carovanja.
24:13 I odnese sve blago doma Gospodnjeg i blago doma carskog, i polupa sve sudove zlatne, koje beše načinio Solomun, car Izrailjev za crkvu Gospodnju, kao što beše rekao Gospod.
24:14 I preseli sav Jerusalim, sve knezove i sve junake, deset hiljada robova, i sve drvodelje i sve kovače, ne osta ništa osim siromašnog naroda po zemlji.
24:15 Odvede i Joahina u Vavilon i mater carevu i žene careve i dvorane njegove, i glavare zemaljske odvede u ropstvo iz Jerusalima u Vavilon.
24:16 I sve junake na broj sedam hiljada, i drvodelje i kovače, hiljadu, sve što behu za vojsku odvede car vavilonski u Vavilon u ropstvo.
24:17 I postavi carem car vavilonski na mesto Joahinovo Mataniju, strica njegovog, i prede mu ime Sedekija.
24:18 Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.
24:19 On činjaše šta je zlo pred Gospodom sasvim kako je činio Joakim.
24:20 Jer od gneva Gospodnjeg zbi se to Jerusalimu i Judi, da ih odbaci od sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.

–
25:1 I tako devete godine njegovog carovanja, desetog meseca desetog dana dođe Navuhodonosor, car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim, i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.
25:2 I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.
25:3 I devetog dana meseca četvrtog posta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.
25:4 Tada grad bi provaljen, a vojnici svi pobegoše noću na vrata između dva zida uz vrt carev; a Haldeji behu svuda oko grada; i car otide putem k pustinji.
25:5 Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše ga u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.
25:6 I uhvatiše cara, i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu, i onde mu sudiše.
25:7 I sinove Sedekijine poklaše na njegove oči, pa onda Sedekiji iskopaše oči, i svezaše ga u dva lanca bronzana, i odvedoše ga u Vavilon.
25:8 A sedmog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora, cara vavilonskog dođe u Jerusalim Nevuzardan zapovednik stražarski, sluga cara vavilonskog.
25:9 I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u Jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.
25:10 I zidove jerusalimske unaokolo razvali sva vojska haldejska, koja beše sa zapovednikom stražarskim.
25:11 A ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod odvede Navuzardan, zapovednik stražarski.
25:12 Samo od siromaha u zemlji ostavi zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.
25:13 I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja, i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.
25:14 I lonce i lopate i viljuške i kadionice i sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše,
25:15 I klešta i kotliće, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski,
25:16 Dva stupa, jedno more i podnožja, što načini Solomun za dom Gospodnji; ne beše mere bronzi od svih tih sudova;
25:17 Osamnaest lakata beše visok jedan stup, i ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko tri lakta, i pletenice i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup s pletenicom.
25:18 Uze zapovednik stražarski i Seraju, prvog sveštenika i Sofoniju drugog sveštenika, i tri vratara.
25:19 A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima i pet ljudi koji stajahu pred carem, koji se nađoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nađoše u gradu.
25:20 Uze ih Nevuzardan, zapovednik stražarski, i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.
25:21 A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.
25:22 A nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, koji ostavi Navuhodonosor car vavilonski, nad njim postavi Godoliju, sina Ahikama, sina Safanovog.
25:23 A kad čuše sve vojvode i ljudi njihovi da je car vavilonski postavio Godoliju, dođoše ka Godoliji u Mispu, na ime: Ismailo sin Netanijin, i Joanan sin Karijajev i Seraja sin Tanumetov iz Netofata, i Jazanija sin Mahatov, oni i ljudi njihovi.
25:24 I Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i reče: Ne bojte se službe Haldejima; sedite u zemlji i služite caru vavilonskom, i biće vam dobro.
25:25 Ali sedmog meseca dođe Ismailo, sin Netanije sina Elisamovog, roda carskog, i deset ljudi s njim, i ubiše Godoliju, te pogibe; tako i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi.
25:26 Tada se podiže sav narod, malo i veliko, i vojvode, te otidoše u Misir, jer se pobojaše Haldeja.
25:27 A trideset sedme godine otkako se zarobi Joahin, car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset sedmog dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.
25:28 I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.
25:29 I promeni mu haljine tamničke, i on jeđaše svagda s njim svega veka svog.
25:30 I hrana mu se jednako davaše od cara svaki dan svega veka njegovog do smrti njegove.