–
1:1 Breme koje vide prorok Avakum.
1:2 Dokle ću, Gospode, vapiti a Ti nećeš da čuješ? Dokle ću Ti vikati: Nasilje! A Ti nećeš da izbaviš?
1:3 Zašto puštaš da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabež i nasilje pred sobom, i kako podižu svađu i raspru?
1:4 Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezbožnik opteče pravednika, zato sud izlazi izopačen.
1:5 Pogledajte po narodima i vidite, i čudite se i divite se, jer ću učiniti delo u vaše dane kog nećete verovati kad se stane pripovedati.
1:6 Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji će ići po zemlji širom da osvoji naselja koja nisu njegova.
1:7 Žestok je i strašan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.
1:8 Konji će mu biti brži od risova i ljući od vukova uveče, veliko će mnoštvo biti konjika njegovih, i idući izdaleka konjici njegovi doleteće kao orao kad hiti na lov.
1:9 Svi će doći na grabež, s lica će biti kao istočni vetar, pokupiće roblje kao pesak.
1:10 I carevima će se rugati i knezovi će im biti podsmeh, smejaće se svakom gradu, nasuće zemlje, i uzeće ga.
1:11 Tada će mu se promeniti duh, proći će i skriviće; ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog.
1:12 Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.
1:13 Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo, i bezakonje ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?
1:14 I hoćeš li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?
1:15 Izvlači ih sve udicom, hvata ih u mrežu svoju, i zgrće ih pređom svojom, zato se veseli i raduje.
1:16 Zato prinosi žrtvu svojoj mreži, i kadi svojoj pređi; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.
1:17 Hoće li zato izvlačiti mrežu svoju i jednako ubijati narode nemilice?
–
2:1 Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše.
2:2 I odgovori mi Gospod i reče: Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.
2:3 Jer će još biti utvara do određenog vremena, i govoriće šta će biti do kraja i neće slagati; ako okleva, čekaj je, jer će zacelo doći, i neće odocniti.
2:4 Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.
2:5 A kako vino vara, takav je čovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
2:6 Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.
2:7 Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež?
2:8 Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
2:9 Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla.
2:10 Smislio si sramotu kući svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.
2:11 Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svedočiće.
2:12 Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
2:13 Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?
2:14 Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.
2:15 Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
2:16 Nasitićeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će k tebi čaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj.
2:17 Jer nasilje učinjeno Livanu pokriće te i pustoš među zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
2:18 Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole?
2:19 Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoće li on učiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
2:20 A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; ćuti pred Njim sva zemljo!
–
3:1 Molitva proroka Avakuma; za pevanje.
3:2 Gospode, čuh reč Tvoju, i uplaših se; Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti.
3:3 Bog dođe od Temana i Svetac s gore Farana; slava Njegova pokri nebesa i zemlja se napuni hvale Njegove.
3:4 Svetlost Mu beše kao sunce, zraci izlažahu Mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila Njegova.
3:5 Pred Njim iđaše pomor, i živo ugljevlje iđaše ispod nogu Njegovih.
3:6 Stade, i izmeri zemlju, pogleda i razmetnu narode, raspadoše se večne gore, slegoše se humovi večni; putevi su Mu večni.
3:7 Videh šatore etiopske u muci, ustreptaše zavesi zemlji madijanskoj.
3:8 Eda li se na reke razgnevi Gospod? Eda li se na reke raspali gnev Tvoj? Na more jarost Tvoja, kad si pojezdio na konjima svojim i na kolima svojim za spasenje?
3:9 Pomoli se luk Tvoj kao što si se zakleo plemenima; razdro si zemlju za reke.
3:10 Videše Te gore i uzdrhtaše, povodanj navali; bezdana pusti glas svoj, uvis podiže ruke svoje.
3:11 Sunce i mesec stadoše u stanu svom, idoše prema svetlosti Tvoje strele, prema sevanju sjajnog koplja Tvog.
3:12 Srdito si išao po zemlji, gnevno si gazio narode.
3:13 Izašao si na spasenje narodu svom, na spasenje s pomazanikom svojim; razmrskao si glavu kući bezbožničkoj do vrata otkrivši temelj.
3:14 Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovim kad navaljivahu kao vihor da me razaspu, radovahu se kao da će proždreti siromaha u potaji.
3:15 Išao si po moru na konjima svojim, po gomili mnoge vode.
3:16 Čuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtaše na glas, u kosti mi uđe trulež, i ustresoh se na mestu svom; kako ću počivati u dan nevolje, kad dođe na narod koji će ga opustošiti.
3:17 Jer smokva neće cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj; rod će maslinov prevariti, i njive neće dati hrane, ovaca će nestati iz tora, i goveda neće biti u oboru.
3:18 Ali ću se ja radovati u Gospodu, veseliću se u Bogu spasenja svog.
3:19 Gospod je Gospod sila moja, i daće mi noge kao u košute, i vodiće me po visinama mojim. Načelniku pevačkom uz žice moje.