Ruta

^1:1 U ono vreme kada su vladale sudije, nastala je glad u zemlji. Tada je jedan čovek iz Vitlejema u Judi otišao da živi kao došljak u moavskoj zemlji sa svojom ženom i svoja dva sina.

^1:2 Čovek se zvao Elimeleh a žena mu se zvala Nojemina. Njegova dva sina zvala su se Malon i Heleon. Oni su bili Efraćani iz Vitlejema Judinog. Došli su u moavsku zemlju i tamo se naselili.

^1:3 A onda je Elimeleh umro, i Nojemina je ostala sama sa svoja dva sina.

^1:4 Oni su se oženili Moavkama: jedna se zvala Orfa, a druga Ruta. Tamo su živeli desetak godina.

^1:5 Međutim, umrli su i Malon i Heleon, te je žena ostala i bez svoja dva sina i bez svoga muža.

^1:6 Tada se Nojemina spremila da se sa svojim snahama vrati iz moavske zemlje. Čula je, naime, u moavskoj zemlji, da je Gospod milostivo pogledao na svoj narod i dao mu hrane.

^1:7 Izašla je iz mesta gde je živela, pa je sa svoje dve snahe krenula na put da se vrati u Judinu zemlju.

^1:8 Tada je Nojemina rekla svojim dvema snahama: „Vratite se svaka domu svoje majke. Neka vam Gospod iskaže milost, kao što ste vi učinile pokojnicima i meni.

^1:9 Neka Gospod da svakoj od vas da nađe počinka u domu svoga muža.“ Onda ih je poljubila. One na to briznuše u glasan plač

^1:10 i rekoše joj: „Ne, vratićemo se s tobom k tvome narodu.“

^1:11 Nojemina reče: „Vratite se, ćerke moje. Zašto biste išle sa mnom? Imam li još sinova u utrobi da vam budu muževi?

^1:12 Stoga se vratite, ćerke moje, idite. Ja sam suviše stara za udaju. Čak i da kažem sebi: ’Ima još nade za mene’, pa se još ove noći udam i rodim sinove,

^1:13 zar biste čekali dok odrastu? Zar biste zbog njih ostale neudate? Ne, ćerke moje, moja je muka veća nego vaša, jer se ruka Gospodnja podigla na mene.“

^1:14 One opet briznuše u glasan plač. Orfa se, zatim, poljupcem oprostila od svoje svekrve, a Ruta je ostala s njom.

^1:15 Nojemina reče: „Evo, tvoja se jetrva vratila svome narodu i svojim bogovima. Vrati se i ti za svojom jetrvom.“

^1:16 Ruta odgovori: „Ne teraj me da te ostavim i da odem od tebe, jer kuda ti kreneš, krenuću i ja, i gde se ti nastaniš, nastaniću se i ja. Tvoj je narod moj narod, i tvoj Bog je moj Bog.

^1:17 Gde ti umreš, umreću i ja i tamo ću biti sahranjena. Neka mi Gospod učini tako, i još više, ako me čak i smrt rastavi od tebe.“

^1:18 Kad je Nojemina videla da je čvrsto rešila da ide s njom, prestala je da je odgovara.

^1:19 Tako su njih dve nastavile put dok nisu došle u Vitlejem. Kad su stigle u Vitlejem, ceo se grad uskomešao zbog njih. Žene su govorile: „Je li to Nojemina?“

^1:20 Ona im je odgovorila: „Ne zovite me više Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi je Svemoćni dodelio veoma gorku sudbinu.

^1:21 Otišla sam s obiljem a Gospod me je vratio bez ičega. Zašto me zovete Nojemina kad je Gospod svedočio protiv mene, i kad je Svemoćni doveo nesreću na mene?“

^1:22 Tako se Nojemina vratila sa svojom snahom Rutom Moavkom iz moavske zemlje. Došle su u Vitlejem na početku žetve ječma.

^2:1 Nojemina je imala rođaka s muževljeve strane, veoma imućnog čoveka iz Elimelehovog roda. On se zvao Voz.

^2:2 Ruta Moavka reče Nojemini: „Htela bih da idem u polje da pabirčim klasje za onim ko mi je blagonaklon.“ Nojemina joj odgovori: „Idi, ćerko moja.“

^2:3 Ruta je otišla i pabirčila u polju za žeteocima. Ipak, sreća joj se nasmešila, jer je taj deo polja pripadao Vozu, koji je bio iz Elimelehovog roda.

^2:4 Voz dođe iz Vitlejema, i reče žeteocima: „Gospod bio s vama!“ Oni mu odgovoriše: „Neka te Gospod blagoslovi!“

^2:5 Voz upita momka koji je bio nad žeteocima: „Čija je ona mlada žena?“

^2:6 Momak koji je bio nad žeteocima odgovori: „To je ona mlada Moavka što se vratila s Nojeminom iz moavske zemlje.

^2:7 Pitala je: ’Smem li da pabirčim i kupim klasje za žeteocima?’ Na nogama je od jutros kad je došla, pa sve do sad; samo je malo predahnula u kući.“

^2:8 Voz reče Ruti: „Čuj me, ćerko moja. Nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš. Nemoj odlaziti odavde, nego se drži uz moje devojke.

^2:9 Ti gledaj na kojoj njivi žanju, pa idi za njima. A ja sam naredio momcima da te ne uznemiravaju. Kad ožedniš, idi k vedrima i pij od vode koju momci izvlače.“

^2:10 Ruta na to pade ničice, pokloni se licem do zemlje, i reče mu: „Zašto sam stekla tvoju naklonost, te obraćaš pažnju na mene kad sam strankinja?“

^2:11 Voz joj odgovori: „Rekli su mi sve što si učinila za svoju svekrvu posle smrti tvoga muža; kako si ostavila svoga oca i svoju majku, i svoju rodnu zemlju, i otišla k narodu koji nisi ranije poznavala.

^2:12 Neka te Gospod nagradi za tvoje dobro delo. Gospod, Bog Izrailjev, neka ti obilato uzvrati, kad si došla da se skloniš pod njegova krila.“

^2:13 Ona odgovori: „O, samo da i dalje uživam tvoju naklonost, moj gospodaru! Jer, ti si me utešio, i ljubazno govorio svojoj sluškinji, iako nisam tvoja sluškinja.“

^2:14 Kad je bilo vreme obedu, Voz joj reče: „Hodi ovamo, pojedi hleba i umoči zalogaj u sirće.“ Ona je sela pored žeteoca, a on joj je dao prženog zrna. Jela je i nasitila se, i još joj je ostalo.

^2:15 Kad je ustala da pabirči dalje, Voz zapovedi svojim momcima: „Neka pabirči i između klasja, i nemojte joj prigovarati.

^2:16 Nego, vi još navlaš ispuštajte po neki klas iz naramaka. Ostavite joj da kupi, i ne prekorevajte je.“

^2:17 Ruta je pabirčila na njivi do večeri, a onda je ovršila što je napabirčila. Bilo je oko efe ječma. Zatim je ponela i došla u grad.

^2:18 Kad je njena svekrva videla koliko je napabirčila, i kad je Ruta izvadila i dala joj što joj je ostalo od ručka,

^2:19 upitala ju je: „Gde si pabirčila danas? Gde si radila? Neka je blagosloven onaj koji se obazreo na tebe.“ Tada je Ruta ispričala svojoj svekrvi kod koga je radila. Rekla je: „Čovek kod koga sam danas radila zove se Voz.“

^2:20 Nojemina reče na to svojoj snahi: „Neka ga Gospod blagoslovi, kad nije uskratio milosti ni živima ni mrtvima.“ Nojemina dodade: „Taj čovek nam je rođak i jedan od naših staratelja.“

^2:21 Ruta Moavka reče: „On mi je još rekao: ’Drži se uz moje sluge dok ne požanju sve što mi pripada.’“

^2:22 Nojemina reče svojoj snahi Ruti: „Ćerko moja, drži se ti njegovih devojaka, da ne bi zapala u nepriliku na drugoj njivi.“

^2:23 Tako se Ruta držala Vozovih devojaka i pabirčila dok se nije završila žetva ječma i pšenice. Ona je živela kod svoje svekrve.

^3:1 Nojemina reče svojoj snahi Ruti: „Kako bi bilo, ćerko moja, da ti potražim dom, gde će ti biti dobro?

^3:2 Tu je naš rođak, Voz, s čijim devojkama si radila. Evo, on će ove noći vejati ječam na gumnu.

^3:3 Ti se umij, namiriši se, obuci svečanu haljinu, pa idi k njemu na gumno. Međutim, ne daj da te primeti, dok ne završi da jede i pije.

^3:4 Kad on ode na počinak, gledaj gde je legao, pa i ti lezi tamo. Onda podigni pokrivač s njegovih nogu i lezi tamo, a on će ti reći šta da radiš.“

^3:5 Ruta joj odgovori: „Uradiću sve što kažeš.“

^3:6 Tako je otišla na gumno i učinila kako joj je svekrva naredila.

^3:7 Voz je jeo i pio, pa je vesela srca otišao da legne pored stoga. Tada se ona prikrala, podigla pokrivač s njegovih nogu i legla.

^3:8 Oko ponoći čovek se trže; okrenuvši se ugledao je ženu kod svojih nogu.

^3:9 On upita: „Ko si ti?“ „To sam ja, Ruta, tvoja sluškinja – odgovori ona. Raširi svoje krilo nada mnom, jer si mi rođak-staratelj.“

^3:10 Tada on reče: „Neka te Gospod blagoslovi, ćerko moja! Ovo tvoje dobro delo bolje je nego ono prvo, jer nisi tražila mladiće, bili oni siromašni ili bogati.

^3:11 A sad, ćerko moja, nemoj se bojati. Učiniću za tebe sve što tražiš, jer svi moji sugrađani znaju da si čestita žena.

^3:12 Jeste, ja sam zaista tvoj staratelj, ali postoji još jedan rođak-staratelj, koji je bliži srodnik od mene.

^3:13 Prenoći ovde, a ujutro, ako on želi da bude staratelj, dobro, neka bude staratelj. Ali ako ne želi da ti bude staratelj, ja ću ti biti staratelj, tako mi živog Gospoda! Spavaj do jutra.“

^3:14 Tako je ona spavala do jutra kod njegovih nogu. Ustala je rano dok još čovek čoveka nije mogao prepoznati, jer je Voz rekao: „Da se ne sazna da je žena dolazila na gumno.“

^3:15 Onda joj je rekao: „Dodaj mi ogrtač koji je na tebi, i dobro ga drži.“ Ona je držala ogrtač, a on joj je odmerio šest merica ječma. Zatim joj je naprtio, pa je otišla u grad.

^3:16 Kad je stigla, njena svekrva joj reče: „Kako je prošlo, ćerko moja?“ Tada joj je Ruta ispričala sve što je čovek učinio za nju.

^3:17 Zatim je dodala: „Dao mi je još i ovih šest merica ječma, i rekao mi: ’Ne vraćaj se praznih ruku svojoj svekrvi.’“

^3:18 Nojemina reče: „Ostani ovde, ćerko moja, dok ne vidiš šta će od toga ispasti. Voz se neće smiriti dok još danas ne privede stvar kraju.“

^4:1 Voz je otišao do gradske kapije i seo tamo. Uto naiđe onaj rođak-staratelj o kome je Voz govorio. Voz ga pozva: „Prijatelju, hodi ovamo i sedi.“ On dođe i sede.

^4:2 Zatim je doveo deset gradskih starešina i rekao: „Sedite ovde.“ Oni sedoše.

^4:3 Voz reče onom rođak-staratelju: „Nojemina, koja se vratila iz moavske zemlje, prodaje deo zemlje što je pripadala našem bratu Elimelehu.

^4:4 Zato sam smatrao za shodno da te obavestim o ovome. A ti, ako hoćeš da budeš staratelj, otkupi zemlju u prisustvu ovih koji sede ovde i u prisustvu starešina moga naroda. Ako nećeš da je otkupiš, kaži mi da znam. Naime, niko drugi je ne može otkupiti osim tebe. Ja dolazim tek iza tebe.“ On odgovori: „Otkupiću je.“

^4:5 Voz reče: „Onoga dana kad kupiš zemlju od Nojemine, od nje dobijaš i Rutu Moavku, ženu pokojnika, da bi se pokojniku sačuvalo ime na njegovom nasledstvu.“

^4:6 Ali staratelj reče: „E, onda ne mogu da je otkupim za sebe, da ne bih rasuo svoje nasledstvo. Ti preuzmi moje pravo rođačkog starateljstva, jer ja ne mogu da je otkupim.“

^4:7 A ovako se nekada radilo u Izrailju prilikom otkupa ili razmene: radi overe svakog ugovora, čovek bi izuo sandalu i dao je drugome. To je bila potvrda u Izrailju.

^4:8 Tako je i rođak-staratelj rekao: „Kupi je za sebe“, i izuo sandalu.

^4:9 Zatim je Voz rekao starešinama i narodu: „Danas ste svedoci da sam kupio od Nojemine sve što je pripadalo Elimelehu, i sve što je pripadalo Heleonu i Malonu.

^4:10 Takođe uzimam sebi za ženu Rutu Moavku, Malonovu ženu, da se pokojniku sačuva ime na njegovom nasledstvu. Tako se pokojnikovo ime neće ugasiti među njegovom braćom i u njegovom mestu. Vi ste danas svedoci!“

^4:11 Tada sav narod na vratima i starešine rekoše: „Svedoci smo! Neka da Gospod da ova žena, koja ulazi u tvoj dom, bude kao Rahilja i Lija, koje su obe podigle kuću Izrailjevu. Obogati se u Efrati a proslavi se u Vitlejemu.

^4:12 Neka dom tvoj, preko potomstva koje će ti Gospod dati od ove mlade žene, bude kao dom Faresa, koga je Tamara rodila Judi.“

^4:13 Tako se Voz oženio Rutom i ona mu je postala žena. On je spavao s njom; Gospod joj je dao da zatrudni, pa je rodila sina.

^4:14 A žene rekoše Nojemini: „Neka je blagosloven Gospod koji ti nije danas uskratio rođak-staratelja. Neka mu ime postane slavno u Izrailju!

^4:15 On će biti okrepljenje tvojoj duši i potpora tvojoj starosti; jer rodila ga je tvoja snaha koja te voli i koja ti je bolja od sedam sinova.“

^4:16 Tada je Nojemina uzela dečaka i metnula ga na krilo. Ona se starala o njemu.

^4:17 Susede su mu dale ime, jer su rekle: „Nojemini se rodio sin!“ Tako su ga prozvale Ovid. On je bio otac Jeseja, oca Davidova.

^4:18 Ovo je rodoslov Faresov: Fares je imao Esrona,

^4:19 Esron Rama, Ram Aminadava,

^4:20 Aminadav Nasona, Nason Salmona,

^4:21 Salmon Voza, a Voz Ovida.

^4:22 Ovid je imao Jeseja, a Jesej Davida.