Psalmi

^1:1 Blažen čovek koji ne sledi savet opakih, ne stoji na grešničkom putu, niti seda u društvo rugača,

^1:2 već uživa u Zakonu Gospodnjem, dan i noć mu o Zakonu misli.

^1:3 On je kao drvo usađeno kraj potočnih voda, koje rod svoj daje kada mu je vreme, a lišće mu nikada ne vene. Sve što radi, na dobro mu ide.

^1:4 Nisu takvi opaki! Oni su kao pleva što je vetar nosi.

^1:5 Zato opaki neće opstati na sudu, ni grešnici na zboru pravednih.

^1:6 Jer zna Gospod put pravednika, a put opakih vodi u propast.

^2:1 Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju?

^2:2 Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika:

^2:3 „Zbacimo sa sebe okove njihove, strgnimo sa sebe sveze njihove!“

^2:4 Smeje se onaj što na nebesima stoluje, Gospod se to njima podruguje.

^2:5 On im onda u gnevu progovara, jarošću ih svojom užasava:

^2:6 „Cara svoga ja sam postavio, na Sionu, svetoj gori svojoj.“

^2:7 Objaviću odluku Gospodnju. On mi reče: „Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.

^2:8 Traži od mene, i daću ti u nasledstvo puke, i krajeve zemaljske da ti budu imovina.

^2:9 Slomićeš ih gvozdenom palicom, razbićeš ih kao posudu od gline.“

^2:10 Zato, carevi, budite razumni, primite nauk, vladari zemaljski!

^2:11 Služite Gospodu u strahu, s trepetom se radujte.

^2:12 Volite Sina, da mu gnev ne plane, pa da propadnete na svom putu, jer gnev njegov za tren oka plane. Blago svakom ko u njemu utočište traži!

^3:1 Gospode, koliko li je mojih protivnika, koliko li je onih što ustaju na mene!

^3:2 Mnogo je onih što o meni kažu: „Nema njemu spasenja od Boga.“ Sela

^3:3 A ti, Gospode, štit si oko mene, slavo moja, ti mi glavu dižeš!

^3:4 Glasom svojim prizivam Gospoda, odgovara on mi s gore svoje svete. Sela

^3:5 Ja ležem i spavam, i opet se budim, jer On, Gospod, pruža mi oslonac.

^3:6 Ne bojim se ni hiljada ljudi, što odasvud nadiru na mene.

^3:7 Ustani, Gospode, spasi me, moj Bože; sve dušmane moje udari u bradu, opakima sve zube polomi.

^3:8 Spasenje pripada Gospodu, tvoj blagoslov na tvom je narodu. Sela

^4:1 Odgovori kad te zovnem, Bože, moja pravdo, u mojoj teskobi, daj mi da odahnem, smiluj mi se, počuj mi molitvu.

^4:2 Dokle će, o, ljudski sinovi, slava moja biti u sramoti? Dokle ćete voleti ispraznost, dokle ćete ići za prevarom? Sela

^4:3 Znajte, verne je Gospod odvojio za sebe, Gospod sluša kad god ga pozovem.

^4:4 Gnevite se, ali ne grešite, na postelji srcem razmišljajte, utihnite. Sela

^4:5 Prinesite žrtve pravedne, u Gospoda se uzdajte.

^4:6 Mnogi kažu: „Ko će nam pokazati sreću?“ Obasjaj nas, Gospode, svetlom svoga lica!

^4:7 Ti si mi veseljem ispunio srce, više ga ima od njihovog žita, i od mladoga vina njihovog.

^4:8 Ja spokojno ležem, spokojno i spavam, jer ti sam, Gospode, daješ mi spokoja. Sela

^5:1 O, Gospode, počuj moje reči, i razmotri uzdisaje moje.

^5:2 Čuj moj vapaj, care moj i Bože, jer tebi svoju upravljam molitvu.

^5:3 Jutrom, Gospode, ti glas mi čuješ, jutrom tebi prinosim molitvu, netremice pazim, iščekujem.

^5:4 Jer ti nisi Bog kome zločin prija, zlo ne može tvojim gostom biti.

^5:5 Oholi ti na oči ne mogu izaći, mrziš sve što čine nepravdu.

^5:6 Ti zatireš one što govore laži, krvožedne i podmukle Gospod ne podnosi.

^5:7 A ja ću u Dom tvoj doći, po obilnom tvome smilovanju, pred tvojim ću svetim Domom biti, u strahu se tebi pokloniti.

^5:8 Svojom me pravdom vodi, Gospode, zbog mrzitelja koji mi zasedu spremaju; put svoj poravnaj preda mnom.

^5:9 Istine im nema na usnama, srce im je ispunjeno zlobom, grob otvoren grlo je njihovo, a jezik im laska prevrtljivo.

^5:10 O, Bože, krivim ih proglasi, spletke njihove nek ih upropaste. Za grehe ih mnoge izagnaj, jer na tebe oni ustadoše.

^5:11 Neka se raduju svi što u tebi utočište traže, neka se doveka vesele koje ti zaklanjaš, neka kliču oni koji ime tvoje ljube.

^5:12 Jer ti, Gospode, blagosiljaš pravednog, milošću ga kao štitom zaklanjaš.

^6:1 Ne karaj me, Gospode, u svome gnevu, u srdžbi me svojoj ne kažnjavaj.

^6:2 Smiluj mi se, Gospode, jer sam klonuo, isceli me, Gospode, kosti mi se tresu.

^6:3 Duša mi je vrlo ustreptala, dokle, Gospode, dokle ćeš čekati?

^6:4 Okreni se, Gospode, izbavi mi dušu, spasi mene zbog milosti svoje.

^6:5 Jer, mrtav čovek tebe ne spominje, ko će te iz Sveta mrtvih proslavljati?

^6:6 Od jecanja sasvim sam klonuo; svu noć ležaj ja plačem natapam, i svoj krevet suzama oblivam.

^6:7 Oko moje od muke se gasi, iščezava zbog svih mojih dušmana.

^6:8 Odbijte od mene, svi prestupnici, jer čuo je Gospod glas mog vapaja.

^6:9 Čuo je Gospod moju molbu, Gospod prima moju molitvu.

^6:10 Nek se osramote svi moji dušmani, nek velikoj smutnji podlegnu, nek se odmah povuku u sramu.

^7:1 Gospode, Bože moj, u tebi je moje utočište, spasi me, izbavi, od svih koji me gone,

^7:2 da mi dušu kao lav ne razderu, rastrgnu me, a spasa ni od koga.

^7:3 Gospode, Bože moj, ako sam ovo učinio, ako sam ruke svoje nepravdom okaljao,

^7:4 ako sam prijatelju zlom uzvratio, a protivnika bez razloga pljačkao,

^7:5 neka me neprijatelj goni i sustigne, neka život moj na zemlju zgazi, a slavu moju u prašinu baci. Sela

^7:6 U svom gnevu ustani, Gospode, digni se na bes mojih dušmana, probudi se, u pomoć mi dođi, jer ti si svoj sud zakazao.

^7:7 Neka se zbor naroda skupi oko tebe, pa nad njima vladaj sa visina.

^7:8 Gospod sudi narodima, sudi mi, Gospode, po pravednosti i neporočnosti mojoj.

^7:9 Bog je pravedan, on ispituje i srca i nutrinu; neka dođe kraj zlu opakih, a pravednoga ti učvrsti.

^7:10 Bog je moj štit, on spasava ispravnog u srcu.

^7:11 Bog je pravedni sudija, svakog dana Bog gnev svoj izliva.

^7:12 A za onog ko se ne pokaje, on će svoj mač naoštriti, i luk svoj zapeti, uperiti;

^7:13 takvom sprema oružje smrtno, strele svoje pravi zapaljive.

^7:14 Eto, opaki je zlom bremenit, začinje nevolju, a rađa prevaru.

^7:15 Kopa jamu, izdubi je, i pada u jamu koju je načinio.

^7:16 Nevolja njegova neka mu se na glavu vrati, nasilje njegovo neka mu na teme padne.

^7:17 Hvaliću Gospoda radi njegove pravednosti, slaviću pesmom ime Gospoda Svevišnjeg!

^8:1 O, Gospode, naš Bože, kako je uzvišeno ime tvoje po svoj zemlji! Ti si hvalu sebi dao na nebesima.

^8:2 Sa usana dece i dojenčadi, ti si sebi moć podigao radi svojih neprijatelja; da ućutkaš dušmanina i osvetnika.

^8:3 Kad pogledam tvoja nebesa, koje tvoji prsti načiniše, mesec i zvezde koje ti postavi…

^8:4 Šta je čovek da ga se sećaš, šta li sin čovečiji da brineš za njega?

^8:5 Ti si ga malo manjim od Boga učinio, slavom i čašću njega si ovenčao,

^8:6 dela ruku svojih u vlast si mu dao, njemu pod noge sve si pokorio:

^8:7 sve ovce i goveda, i zverinje poljsko,

^8:8 ptice nebeske, i ribe morske, što plivaju morskim stazama.

^8:9 O, Gospode, naš Bože, kako je uzvišeno ime tvoje po svoj zemlji!

^9:1 Slaviću Gospoda svim srcem svojim, pričaću o svim tvojim čudesima.

^9:2 Veseliću se, tebi ću klicati, tvome ću imenu pevati, Svevišnji.

^9:3 Kad se moji neprijatelji povuku u begu, neka se sapletu i propadnu pred tobom.

^9:4 Jer ti si odbranio moje pravo i sud, seo si na presto da sudiš po pravdi.

^9:5 Ukorio si narode, uništio opake, zatro si im ime u veke vekova.

^9:6 Dokrajčen je dušmanin, u ruševinama je doveka, gradove si mu istrebio, spomen na njih izbrisao.

^9:7 Ali Gospod stoluje do veka, presto je svoj postavio da sudi,

^9:8 i svetu će suditi po pravdi, jednako će suditi narodima.

^9:9 Gospod je zaklon ugnjetenom, zaklon u vreme nevolje.

^9:10 Neka se uzdaju u tebe oni koji tvoje ime znaju, jer ti, Gospode, ne ostavljaš one što te traže.

^9:11 Pevajte Gospodu, koji stoluje na Sionu! Pričajte narodima o delima njegovim!

^9:12 Jer onaj što se sveti za prolivenu krv, on pamti, ne zaboravlja vapaj poniznih.

^9:13 Smiluj mi se, o, Gospode, vidi kako me kinje mrzitelji moji – ti što me izvlačiš iz vrata smrti –

^9:14 da bih naveštao sva slavna dela tvoja na dverima ćerke sionske, i tamo se radovao tvojemu spasenju.

^9:15 Narodi jamu iskopaše, alʼ u nju sami upadoše, noga im se uhvati u mrežu koju sakriše.

^9:16 Gospod je sebe učinio znanim, on postupa po pravu, a opaki se hvata u zamku svoje ruke. Misli. Sela

^9:17 Neka se opaki vrate u Svet mrtvih, svi narodi koji Boga zaboravljaju,

^9:18 jer ubogi neće uvek biti zaboravljen, niti propasti nada poniznih.

^9:19 Ustani, Gospode, neka čovek ne nadvlada, neka se sudi narodima pred tobom.

^9:20 Uteraj im strah u kosti, Gospode, neka znaju puci da su samo ljudi. Sela

^10:1 Zašto, Gospode, stojiš daleko? Što se skrivaš u vreme nevolje?

^10:2 Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog, u spletke ga hvata koje je ispleo.

^10:3 Jer opaki se hvali žudnjama svog srca, pohlepni proklinje, prezire Gospoda.

^10:4 U svojoj ga oholosti on ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj.

^10:5 Taj uvek uspeva na svojim stazama, na sudove tvoje on s visoka gleda, i svojim se dušmanima ruga.

^10:6 On u srcu kaže: „Ništa mene neće uzdrmati, zlo me nikad zadesiti neće.“

^10:7 Usta su mu puna kletve, laži i uvrede, a muka i nevolja pod jezikom njegovim.

^10:8 U dvorištu vreba iz zasede, iz potaje ubija nevinoga, iz skrovišta motri nemoćnoga.

^10:9 Kao lav on vreba u šipražju, u zasedi čeka da ulovi ubogoga; u svoju ga mrežu hvata i odvlači.

^10:10 Bespomoćne lomi i obara, oni mu u kandže dopadaju.

^10:11 On govori u srcu: „Bog zaboravlja, skriva lice, nikada on to neće videti.“

^10:12 Ustani, Gospode, digni svoju ruku, Bože, ponizne nemoj zaboraviti!

^10:13 Zašto opaki da prezire Boga, zašto da u svom srcu kaže: „Ti me nećeš za to pitati“?

^10:14 Ali, ti to ipak vidiš, jer posmatraš muku i nevolju, da stvar uzmeš u svoje ruke. Nemoćni se oslanja na tebe, sirotome ti si pomoćnik.

^10:15 Slomi ruku opakome, zlome, pa kad tražiš njegovu opakost, ni traga od nje da ne nađeš.

^10:16 Gospod je car u veke vekova, nestaće narodi sa njegove zemlje.

^10:17 Ti, Gospode, čuješ čežnju poniznih, hrabriš ih, uho svoje priklanjaš,

^10:18 da daš pravo sirotome i ugnjetenom, da čovek na zemlji ne zadaje više strah.

^11:1 Utočište je meni u Gospodu. Zašto onda meni govorite: „Kao ptica u goru uteci!

^11:2 Jer, gle, opaki luk svoj natežu, na tetivu strelu postavljaju, da poštene iz mraka gađaju.

^11:3 Kada se temelji raspadaju, šta pravednik može da učini?“

^11:4 Gospod je u svom svetom hramu, Gospodnji je presto na nebesima, očima on pomno posmatra, on proniče potomke ljudi.

^11:5 Pravednoga ispituje Gospod, ali duša njegova mrzi onoga, ko je opak i voli nasilje.

^11:6 Na opakog on će sručiti užareno ugljevlje i sumpor; plamenovi ognjenog vihora, to je deo njihov, to im je u čaši.

^11:7 Jer pravedan je Gospod, pravednost on voli, pošteni će gledati mu lice.

^12:1 Spasavaj, Gospode, jer nestade verni, iščeznuše pobožni među potomcima ljudi.

^12:2 Svako vara svoga bližnjega, usne njihove govore laskavo, a u srcu drugačije misle.

^12:3 Nek zatre Gospod usne prevrtljive, nek istrebi jezik hvalisavi.

^12:4 „Naš je jezik, naša snaga“ – kažu, „usne su nam naša uzdanica. Ko će onda da vlada nad nama?“

^12:5 „Radi siromaha što su potlačeni, i ubogoga što stenje pod mukom, ja ću sad ustati – govori Gospod – spasenje mu dati za kojim uzdiše.“

^12:6 Reči Gospodnje čiste su reči, srebro kaljeno u peći od gline, sedam puta one su topljene.

^12:7 Ti ćeš ih, o, Gospode, sačuvati, zauvek nas štititi od tog naraštaja.

^12:8 Opaki se nesputano šire unaokolo, kad se zlo veliča među potomcima ljudi.

^13:1 Dokle više, dokle, o, Gospode? Zar ćeš me ti vazdan zaboravljati? Dokle ćeš od mene svoje lice kriti?

^13:2 Dokle više da se pitam u duši, i svaki dan u srcu tugujem? Dokle će dušmanin da bude nada mnom?

^13:3 Pogledaj, usliši me, Gospode, Bože moj, oči mi prosvetli, da u san smrtni ja ne utonem,

^13:4 da ne kaže neprijatelj: „Ja sam ga nadjačao“, i protivnici ne likuju nada mnom.

^13:5 A ja ću se u tvoju milost uzdati, tvome se spasenju u srcu radovati.

^13:6 Pevaću Gospodu, jer mi je bio dobrostiv.

^14:1 Bezumnik u svom srcu kaže: „Nema Boga!“ Dela su im opaka i gadna, nema nikoga da čini dobro.

^14:2 Gospod s neba gleda potomke ljudi, da vidi ima li razumnoga, takvoga koji traži Boga.

^14:3 Od Boga se svi odvratiše, pokvareni svi postadoše; nema toga koji čini dobro, takvoga nijednoga nema.

^14:4 Zar ne znaju svi ti zlikovci, da moj narod kao hleb proždiru, a ni samog Gospoda ne prizivaju?

^14:5 Tu će njih strah silni spopasti, jer je Bog s rodom pravedničkim.

^14:6 Rugate se onom što ubogi misli, ali utočište je njemu u Gospodu.

^14:7 Ko će sa Siona dati spasenje Izrailju? Kada Gospod vrati svoj narod izgnani, radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.

^15:1 Ko to sme, o, Gospode, da prebiva u tvom šatoru, i da živi na svetoj gori tvojoj?

^15:2 Onaj koji hoda besprekorno, i čini što pravda zahteva; ko iz srca govori istinu,

^15:3 i svoj jezik čuva od pakosti; ko svom bližnjem ne čini zla, niti ocrnjuje svoga bližnjega;

^15:4 ko s prezirom gleda na opake, a poštuje one što se boje Gospoda; ko svoju zakletvu ne poriče makar mu to i na zlo izašlo;

^15:5 ko ne pozajmljuje novac s kamatom, niti prima mito protiv nevinog. Ko to čini, neće se poljuljati doveka.

^16:1 Čuvaj me, o, Bože, jer u tebi je utočište moje.

^16:2 Kažem Gospodu: „Ti si moj Gospod, bez tebe mi nema dobra.“

^16:3 Uzvišeni su sveti u zemlji, u njima mi je sva milina.

^16:4 Mnoge muke stižu one, što za drugim bogovima hrle. Zato neću njima krvne žrtve liti, niti će mi usne prizivati im ime.

^16:5 Gospod mi je baština, moja čaša; ti čvrsto držiš moj deo.

^16:6 Zemlja mi je dana na prijatnom mestu; kako li je divna moja baština!

^16:7 Blagosiljam Gospoda koji me savetuje, i u noćno doba opominje me nutrina.

^16:8 Gospod mi je uvek pred očima. Pošto mi je on sa desne strane, ništa mene uzdrmati neće.

^16:9 Zato mi je srce ushićeno, a biće moje tome se raduje; celo moje telo počiva spokojno,

^16:10 što mi dušu nećeš prepustiti Svetu mrtvih, niti dati da tvoj verni truli.

^16:11 Stazu života ti si mi otkrio, pun radosti pred tobom ću biti. Večne su divote u tvojoj desnici!

^17:1 Čuj, Gospode, pravednosti radi, okreni se k mome vapaju, prigni uho mojoj molitvi, jer na mojim usnama nema prevare.

^17:2 Nek mi sud s tvoga lica dođe; tvoje oči čestitost nek vide.

^17:3 Ti si meni ispitao srce, došao mi noću u posetu, misli si mi ognjem iskušao, ali ništa tamo nisi našao; a ja reših da ustima ne zgrešim.

^17:4 Po čemu će čovek da postupa? Prema reči sa tvojih usana, ja se čuvam staza nasilnika.

^17:5 Održi mi stope na svojim stazama, da se moje noge ne okliznu.

^17:6 Prizivam te, Bože, jer mi odgovaraš, prigni uho k meni, počuj moje reči.

^17:7 Pokaži milost svoju čudesnu, ti što desnicom svojom izbavljaš one, koji traže utočište od svojih zlotvora.

^17:8 Čuvaj me kao zenicu svog oka, pod senku me svojih krila skloni,

^17:9 od opakih koji me napadaju, od dušmana što me opkoljuju.

^17:10 Srce im je postalo bezdušno, a usta im govore uznosito.

^17:11 Oni mene gone, opkoljuju, a oči im pažljivo gledaju, kako da me na tlo obore.

^17:12 Kao lav su što žudi da rastrgne, kao mladi lav što vreba iz potaje.

^17:13 Ustani na njih, Gospode, baci ih na kolena, mačem me svojim izbavi od opakog!

^17:14 Izbavi me svojom rukom, Gospode, od ljudi kojima je deo ovaj svet prolazni; neka im trbuh puni ono što si zlima namenio; siti će im biti i sinovi, i za potomstvo će im još ostati.

^17:15 A ja ću u pravednosti lice tvoje videti, kad se probudim tvoga ću se lika nasititi.

^18:1 Volim te, Gospode, moja snago.

^18:2 Gospode, steno moja, tvrđavo moja, izbavitelju moj. Moj Bog je meni stena, gde zaklon nalazim. Štite moj, rože mog spasenja, zaklone moj, utočište moje!

^18:3 Prizvaću Gospoda slave predostojnog, i on će me spasti od mojih dušmana.

^18:4 Smrtna su se užad splela oko mene, užasnut sam razornim rekama.

^18:5 Užad su me Sveta mrtvih opkolila, smrt me vreba sa svojim zamkama.

^18:6 U nevolji zavapih Gospodu, i povikah ka Bogu svojemu. Iz svog hrama glas je moj čuo, moj vapaj stiže do njega, do njegovih ušiju.

^18:7 Tad se zemlja uzdrma, zatrese, zadrhtaše temelji planina, stresoše se zbog njegovog gneva.

^18:8 Dim se diže njemu iz nozdrva, oganj plamti iz njegovih usta, žar ugljeni iz njega izbija.

^18:9 On nebesa presavi i siđe, pod nogama gusta mu je tama.

^18:10 Heruvima uzjaha, polete, i zaplovi na krilima vetra.

^18:11 Od tame načini oko sebe šator, senicu za sebe od tamnih voda i od oblaka tamnih.

^18:12 Od sjaja pred njim prođoše oblaci, pljušti grad i ugalj užareni.

^18:13 Tada Gospod zagrme s nebesa, razleže se glas Svevišnjega, grad i ugalj užareni.

^18:14 Strele svoje odape i dušmane rasu, bljesnu munjama, u pometnju ih baci.

^18:15 Kad si Gospode počeo da karaš, kad ti dah iz nozdrva planu, doline se vodne pokazaše, otkriše se temelji sveta.

^18:16 Ruku pruži sa visina, dohvati me, iz voda me moćnih izvuče,

^18:17 od moćnog me izbavi dušmana, i od onih jačih što me mrze.

^18:18 Navališe na mene u dan moje muke, ali Gospod mi je bio oslonac.

^18:19 Izvede me na prostrano mesto, izbavi me jer sam mu po volji.

^18:20 Gospod mi po pravdi mojoj plati, nagradi mi čistoću ruku mojih,

^18:21 jer puteve Gospodnje sačuvah; Bogu svome ja nisam skrivio.

^18:22 Sudovi njegovi svi su mi pred očima, od odredbi njegovih odvratio se nisam.

^18:23 Pred njim sam ja bio besprekoran, sačuvao sam sebe od krivice,

^18:24 po pravdi me je mojoj Gospod nagradio, ruke su mi nedužne pred njegovim očima.

^18:25 Ti vernima iskazuješ vernost, besprekornima uzvraćaš poštenjem.

^18:26 S čistima ti postupaš čisto, a s opakima postupaš lukavo.

^18:27 Ti izbavljaš krotak narod, a obaraš pogled uznositi.

^18:28 Jer ti, Gospode, svetiljku mi pališ, moj Bog moju tamu rasvetljuje.

^18:29 Jer sa tobom ja razbijam četu, s Bogom mojim preskačem zidine.

^18:30 Put je Božiji besprekoran, reč je Gospodnja u vatri prekaljena; štit je svima što u njemu utočište traže.

^18:31 Jer ko je Bog osim Gospoda? Ko je stena osim našeg Boga?

^18:32 On je Bog koji me snagom oprema, on put moj čini besprekornim.

^18:33 Dade mi noge hitre ko u košute, postavi me čvrsto na visine.

^18:34 Ruke moje uči vojevanju, da luk bronzani natežem mišicama.

^18:35 Ti mi daješ štit spasenja svoga, desnica me tvoja podupire, tvoj odaziv čini me velikim.

^18:36 Širiš tlo pod korakom mojim, da mi noge ne bi posrnule.

^18:37 Dušmane svoje gonim i sustižem, ne vraćam se dok ih ne dokrajčim.

^18:38 Razbijam ih i ne mogu ustati, i padaju pod moje noge.

^18:39 Ti me opremaš snagom za bitku, i obaraš poda mnom moje protivnike.

^18:40 Ti učini da dušmani moji rep svoj podviju preda mnom, da mrzitelje svoje iskorenim.

^18:41 Zavapiše, ali im spasa nema niotkuda; Gospodu zavapiše, ali on im ne odgovara.

^18:42 Izmrvih ih kao prah pred vetar, izbacih ih kao blato sa ulica.

^18:43 Ti si me izbavio od sukoba s narodom, i postavio me za glavu pucima. Narod koji nisam znao, taj mi narod služi.

^18:44 Tuđinci mi laskaju, čim me čuju, oni me slušaju.

^18:45 Tuđinci gube srčanost, iz svojih tvrđava izlaze drhćući.

^18:46 Živeo Gospod! Blagoslovena bila stena moja! Uzvišen bio Bog moga spasenja!

^18:47 To je Bog što me osvećuje, on meni pokorava narode;

^18:48 izbavlja me od mojih dušmana. Nad mojim si me mrziteljima uzvisio, izbavio me od čoveka nasilnog.

^18:49 Zato ću te hvaliti, Gospode, među pucima, tvoje ću ime pesmom proslavljati.

^18:50 Veliko spasenje daje svome caru; iskazuje milost pomazaniku svome, Davidu, i njegovom potomstvu doveka.

^19:1 Nebesa pričaju o slavi Božijoj, nebo objavljuje delo ruku njegovih.

^19:2 Jedan dan drugom danu javlja, a noć noći prenosi saznanje.

^19:3 Nema govora, nema ni jezika, gde se glas njihov nije začuo.

^19:4 Glas je celom odjeknuo zemljom, reči su im do nakraj sveta stigle. Suncu je na nebu šator razapeo,

^19:5 pa ono kao ženik iz sobe izlazi, veselo kao junak što trči po putu.

^19:6 Izlazak mu je na jednom kraju neba, a hod mu je do njegovog kraja; nema skrivanja od njegove jare.

^19:7 Zakon je Gospodnji besprekoran – obnavlja dušu, pouzdano je svedočanstvo Gospodnje – umudruje lakovernog.

^19:8 Pravedne su odluke Gospodnje – vesele srce; bez mane su sudovi Gospodnji – prosvetljuju oči.

^19:9 Čist je strah Gospodnji – traje doveka; istiniti su sudovi Gospodnji – pravedni su svi zajedno.

^19:10 Poželjniji od zlata, zlata žeženog, slađi su od meda što teče iz saća.

^19:11 Njima se tvoj sluga opominje, ko njih čuva veliku nagradu prima.

^19:12 Ko će razaznati svoje pogreške? Očisti me i od onih skrivenih.

^19:13 I od voljnih greha čuvaj slugu svoga; ne dozvoli da ovladaju mnome. Tada ću ja biti bez krivice, i nedužan za veliki prestup.

^19:14 Neka reči mojih usta i misli moga srca, tebi budu ugodne, Gospode, steno moja, otkupitelju moj.

^20:1 Neka te Gospod usliši u dan nevolje, neka te ime Boga Jakovljevog štiti.

^20:2 Neka ti pošalje pomoć iz Svetinje, sa Siona neka te podupre.

^20:3 Neka se seti svih tvojih prinosa, i svespalnicu tvoju neka primi. Sela

^20:4 Neka ti da što ti srce hoće, i svaku zamisao tvoju neka ispuni.

^20:5 A mi ćemo klicati radi tvog spasenja, i u ime Boga našega dizati zastave. Neka Gospod ispuni sve tvoje molbe.

^20:6 Sada znam da Gospod spasava svoga pomazanika, i uslišava ga sa svog svetog neba, silnim spasenjem svoje desnice.

^20:7 Jedni se hvale kolima, drugi konjima, a mi imenom Gospoda, Boga našega.

^20:8 Oni posrću i padaju, mi se dižemo i stojimo.

^20:9 Gospode, spasi cara, usliši nas kad te prizovemo!

^21:1 Gospode, po tvojoj se snazi car veseli, kako se mnogo raduje tvome spasenju!

^21:2 Dao si mu što mu srce želi, prošnju njegovu nisi odbio. Sela

^21:3 Jer susreo si ga dobrim blagoslovima, na glavu mu stavio krunu od suvoga zlata.

^21:4 Život je od tebe tražio i život si mu dao; duge dane zauvek i doveka.

^21:5 Velika je tvoja slava u tvome spasenju, podario si mu sjaj i veličanstvo,

^21:6 Jer ti mu podari blagoslove doveka, dao mu da se veseli u radosti tvog lica.

^21:7 Jer car se uzda u Gospoda, i milošću se Svevišnjega neće uzdrmati.

^21:8 Ruka će ti naći sve tvoje dušmane, desnica ti naći one što te mrze.

^21:9 Učinićeš da budu kao peć ognjena kad se pojaviš, Gospod će ih progutati u svome gnevu, oganj proždraće ih.

^21:10 Istrebićeš im potomke sa zemlje, i seme njihovo među potomcima ljudi.

^21:11 Jer zlo su naumili protiv tebe, zaveru skovaše, alʼ neće im uspeti,

^21:12 jer ti ćeš ih u beg naterati, kad im strelu uperiš u lice.

^21:13 Uzvisi se, Gospode, u svojoj sili! A mi ćemo pevati i slaviti tvoju snagu.

^22:1 Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?! Daleko si od moga spasenja, i od reči vapaja mojega.

^22:2 Bože moj, vapim danju, a ti ne odgovaraš; noću, ali nema mi odmora.

^22:3 A ti si onaj Sveti, presto ti je na hvalama Izrailjevim.

^22:4 U tebe su se naši preci uzdali, uzdali se i ti ih izbavi.

^22:5 Tebi su vapili i izbavljeni bili, u tebe se uzdali i nisu se osramotili.

^22:6 A ja sam crv, a ne čovek, ruglo ljudima, prezir naroda.

^22:7 Ko god me vidi, taj mi se ruga, cere mi se i mašu glavama:

^22:8 „U Gospoda se uzdao, neka ga on izbavi, kad u njemu radost nalazi.“

^22:9 Jer ti si me izvukao iz utrobe majčine, na grudima majke dao mi počinak.

^22:10 Tebi sam predan od majčina krila, od utrobe majčine ti si Bog moj.

^22:11 Ne udaljuj se od mene, jer nevolja je blizu, a pomoćnika nema.

^22:12 Okružiše me mnogi bikovi, bikovi me vasanski opkoliše.

^22:13 Na mene su čeljust raširili, kao lav što razdire i riče.

^22:14 Poput vode život mi ističe, sve su mi se kosti razglavile, srce mi je ko vosak postalo, i topi se u mojim grudima.

^22:15 Snaga mi se kao crep sasuši, jezik mi je uz nepce prionuo; u smrtni si me prah stavio.

^22:16 Jer psi su me, evo, opkolili, okružila me četa zlikovaca, ruke su mi i noge probili.

^22:17 Sve kosti svoje izbrojati mogu, a oni me gledaju i zure u mene.

^22:18 Moje haljine dele među sobom, kocku bacaju za moju odeću.

^22:19 Ne udaljuj se od mene, Gospode, snago moja, požuri mi u pomoć,

^22:20 dušu moju izbavi od mača, i moj život od kandži pasa.

^22:21 Izbavi me od lavlje čeljusti, i od rogova bivolovih!

^22:22 A ja ću pričati o tvom imenu braći svojoj, hvaliću te usred zbora.

^22:23 Hvalite Gospoda, vi što ga se bojite, slavite ga, sve seme Jakovljevo, sav rod Izrailjev, nek od njega strepi!

^22:24 Jer patnju ugnjetenog nije prezreo, niti mu je postala odvratna, nije svoje lice sakrio od njega, nego mu je vapaj uslišio.

^22:25 O tebi ću pevati na velikom zboru, ispuniću zavete svoje pred onima koji ga se boje.

^22:26 Ponizni će jesti i biti siti, hvaliće Gospoda koji ga traže. Neka srca vaša žive doveka!

^22:27 Setiće se i vratiti Gospodu, svi krajevi zemaljski, pašće ničice pred tobom sva plemena naroda.

^22:28 Jer Gospodnje je Carstvo, on vlada nad narodima.

^22:29 Njemu će se klanjati svi bogati i siti na zemlji, pred njim će kleknuti svi koji u prah silaze, kojima se život ugasio.

^22:30 Potomstvo njemu će služiti, pričaće o Gospodu budućem naraštaju,

^22:31 doći će i objaviti pravednost njegovu narodu koji se još nije rodio, da je on to učinio.

^23:1 Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam.

^23:2 Na zelenoj paši odmara me, vodi me na vode počinka.

^23:3 Dušu moju oporavlja, vodi me stazama pravednosti, radi svog imena.

^23:4 Pa da i dolinom smrtne sene hodam, neću se bojati zla, jer si ti sa mnom; štap tvoj i palica tvoja daju mi utehu.

^23:5 Ti prostireš sto preda mnom u prisustvu mojih dušmana, namazao si uljem glavu moju, i čaša se moja preliva.

^23:6 Da, dobrota i milost tvoja pratiće me u sve dane života moga i ja ću stanovati u Domu Gospodnjem u danima mnogim.

^24:1 Gospodu pripada zemlja i sve što je na njoj, svet i svi koji žive na njemu.

^24:2 Jer on ga je utemeljio na morima, na vodama ga osnovao.

^24:3 Ko će da se uspne na goru Gospodnju? Ko će da stane na sveto mesto njegovo?

^24:4 Onaj kome su ruke nedužne, čovek koji ima srce bez mane, čija duša ne sledi ispraznost, i koji se ne zaklinje lažno.

^24:5 On će požnjeti blagoslov od Gospoda, i pravednost od Boga, svog Spasitelja.

^24:6 Takav je naraštaj onih koji ga traže, koji traže lice tvoje, Bože Jakovljev. Sela

^24:7 Dignite, o, vrata, svoje nadvratnike, dignite se, dveri večne, da uđe Car slave.

^24:8 Ko je taj Car slave? Gospod jak i junačan, Gospod silan u boju.

^24:9 Dignite, o, vrata, svoje nadvratnike, dignite se, dveri večne, da uđe Car slave.

^24:10 Ko je taj Car slave? Gospod nad vojskama, on je taj Car slave. Sela

^25:1 K tebi, Gospode, uzdižem dušu svoju,

^25:2 u tebe se pouzdajem, moj Bože, ne daj da se osramotim; ne daj da dušmani moji likuju nada mnom.

^25:3 Neće se stideti ni jedan od onih koji u tebe nadu svoju polažu; stideće se oni koji svoju veru krše bez razloga.

^25:4 Objavi mi, Gospode, svoje puteve, nauči me svojim stazama.

^25:5 Vodi me svojom istinom, uči me, jer ti si moj Bog, moj Spasitelj, tebi se nadam povazdan.

^25:6 Seti se, Gospode, milosrđa i milosti svoje, jer su od večnosti.

^25:7 Ne sećaj se greha moje mladosti, ni mojih prestupa; sećaj me se po milosti svojoj, radi svoje dobrote, Gospode.

^25:8 Gospod je dobar i pravedan, zato pokazuje put grešnicima.

^25:9 On vodi ponizne po pravdi, i uči ponizne svome putu.

^25:10 Sve staze Gospodnje milost su i istina, onima što čuvaju savez njegov i propise.

^25:11 Oprosti mi krivicu, jer je velika, radi svoga imena, Gospode.

^25:12 Ko je čovek što se boji Gospoda? On će ga uputiti na put, koji on izabra za njega.

^25:13 Duša će mu počivati u dobru, a seme mu naslediti zemlju.

^25:14 Prisan je Gospod s onima koji ga se boje, njima svoj savez obznanjuje.

^25:15 Stalno oči upirem ka Gospodu, jer mi noge iz mreže izvlači.

^25:16 Okreni se k meni, smiluj mi se, jer sam usamljen i jadan.

^25:17 Množe se muke srca moga; izvuci me iz mojih nevolja.

^25:18 Pogledaj na moju muku i patnju, i oprosti sve grehe moje.

^25:19 Pogledaj koliko je dušmana mojih, koji mene mrze iz dubine duše.

^25:20 Čuvaj moju dušu, izbavi me, ne daj da se postidim, jer u tebi nađoh utočište.

^25:21 Neka me nedužnost i poštenje čuvaju, jer sam svoju nadu stavio u tebe.

^25:22 Otkupi, Bože, Izrailj, od svih njegovih nevolja.

^26:1 Opravdaj me, Gospode, jer sam živeo u nedužnosti, u Gospoda sam se pouzdao, pokolebao se nisam.

^26:2 Istraži me, Gospode, iskušaj me, ispitaj mi i nutrinu i srce.

^26:3 Hod svoj upravljam po tvojoj istini, jer mi je tvoja milost pred očima.

^26:4 Ja ne sedim s lažljivcima, s licemerima se ja ne družim.

^26:5 Ja mrzim zbor zlikovaca, s opakima neću ni da sednem.

^26:6 Ruke perem u svojoj nevinosti, i idem oko tvog žrtvenika, Gospode,

^26:7 da glasno uzdignem glas hvalospeva, i drugima pričam o svim tvojim čudima.

^26:8 Volim, Gospode, Prebivalište tvoje, mesto u kome prebiva tvoja slava.

^26:9 Ne pogubi moju dušu s grešnicima, ni moj život s ljudima krvoločnim;

^26:10 na rukama je njima bezakonje, a desnica puna im je mita.

^26:11 A ja ću hodati u nedužnosti; otkupi me, smiluj mi se!

^26:12 Moja noga stoji na ravnom mestu: na zborovima blagosiljaću Gospoda.

^27:1 Gospod mi je svetlost i spasenje, koga da se bojim? Gospod je moja tvrđava, od koga da strahujem?

^27:2 Kad na mene navale opaki da mi telo žderu, moji protivnici i dušmani, oni se spotiču i padaju.

^27:3 Pa da i vojska krene protiv mene, moje se srce neće uplašiti. Da se i rat povede protiv mene, i tada ću biti pun pouzdanja.

^27:4 Jedno tražim od Gospoda i za time žudim: da prebivam u Domu Gospodnjem kroz sve dane svog života; da posmatram lepotu Gospodnju, i savet potražim u njegovom Domu.

^27:5 Jer on me sklanja pod senicu svoju u dan nevolje, skriva me u skrovištu svog šatora, na stenu me podiže.

^27:6 Uzvisila se sada moja glava iznad mojih dušmana oko mene: u njegovom šatoru žrtve ću hvale prineti, pevaću Gospodu, pesmom ga slaviti.

^27:7 Čuj, Gospode, glas moj, smiluj mi se, usliši me!

^27:8 Moje me srce upućuje k tebi: „Traži lice moje.“ Tvoje lice tražim, Gospode.

^27:9 Ne krij svoje lice od mene, ne izruči gnevu slugu svoga, ti si uvek bio moja pomoć, ne napuštaj me, ne ostavljaj me, Bože spasenja moga.

^27:10 Ako me napuste i otac i majka, Gospod će me primiti.

^27:11 Uči me, Gospode, svome putu, ravnom me stazom vodi, radi mrzitelja mojih.

^27:12 Ne predaj me volji moga protivnika, jer lažni svedoci ustaju na mene, koji odišu nasiljem.

^27:13 Ja verujem da ću videti dobrotu Gospodnju u zemlji živih.

^27:14 Čekaj na Gospoda: budi jak i odvažna srca, i čekaj na Gospoda.

^28:1 K tebi, Gospode, vapim, steno moja, ne budi gluv prema meni, da neuslišen ne budem kao oni što u raku silaze.

^28:2 Počuj glas moga preklinjanja kad zavapim k tebi, kad podignem ruke svoje k tvom najsvetijem mestu.

^28:3 Ne odvedi me s opakima, s onima koji čine bezakonje. Oni pričaju blago s bližnjima svojim, a u srcu zloba im počiva.

^28:4 Vrati im po delima njihovim, i po njihovim zlim postupcima. Plati im po delima ruku njihovih, ti im vrati što su zaslužili.

^28:5 Pošto ne mare za dela Gospodnja, niti za dela ruku njegovih, srušiće ih, podići ih neće.

^28:6 Neka je blagosloven Gospod, jer je čuo glas moga preklinjanja.

^28:7 Gospod je moja snaga i moj štit, u njega se pouzdaje moje srce. On mi je pomogao, pa mi kliče srce, svojom pesmom davaću mu hvale.

^28:8 Gospod je snaga svom narodu, tvrđava spasenja svom pomazaniku.

^28:9 Spasi svoj narod! Blagoslovi svoje nasledstvo! Napasaj ga i nosi zauvek!

^29:1 Dajte slavu Gospodu, sinovi Božiji, dajte Gospodu slavu i silu,

^29:2 dajte Gospodu slavu imena njegovog, klanjajte se Gospodu u veličanstvu svetinje njegove.

^29:3 Glas je Gospodnji nad vodama, on to tutnji, on, Bog slave, on, Gospod, nad mnogim vodama.

^29:4 Glas je Gospodnji silan, glas je Gospodnji veličanstven.

^29:5 Glas Gospodnji lomi kedrove, Gospod lomi kedrove livanske.

^29:6 Od njega poskakuju kao tele, a Livan i Sirjon kao bivolče.

^29:7 Glas Gospodnji sipa munje ognjene,

^29:8 glas Gospodnji potresa pustinju, trese Gospod pustinju kadisku.

^29:9 Od glasa Gospodnjeg košute se mlade, šumama on skida koru sa stabala, a u Domu njegovom svi govore „Slava!“

^29:10 Gospod stoluje nad potopom, Gospod stoluje kao Car doveka.

^29:11 Gospod daje silu svom narodu, Gospod mirom blagosilja svoj narod.

^30:1 Uzvisujem te, Gospode, jer si me podigao, nisi dao da se dušmani nada mnom raduju.

^30:2 Tebi zavapih, Gospode, Bože moj, i ti si me iscelio.

^30:3 Gospode, iz Sveta mrtvih ti si me izveo, moju si dušu spasao od rake.

^30:4 Zapojte Gospodu, verni njegovi, hvalite ga, spominjite svetost njegovu.

^30:5 Jer gnev njegov traje za tren, a čitav život milost njegova. Veče donosi plač, a jutro klicanje.

^30:6 U svom spokojstvu rekao sam sebi: „Nikada me ništa neće uzdrmati.“

^30:7 Milošću si me svojom, Gospode, učvrstio kao moćnu goru; kad si lice svoje sakrio, svega me je strah obuzeo.

^30:8 K tebi vapim, Gospode, od svoga Boga tražim milost.

^30:9 „Kakva korist od moje smrti, ako siđem u raku? Hoće li te prah proslavljati? Zar će prah o tvojoj vernosti da priča?

^30:10 Počuj, Gospode, smiluj mi se, budi moja pomoć, o, Gospode!“

^30:11 Moj si plač okrenuo u kolo, skinuo si s mene ruho žalosti, i u ruho me radosti obukao.

^30:12 Zato te duša moja slavi bez prestanka. O, Gospode, Bože moj, hvaliću te večno!

^31:1 U tebi je utočište moje, Gospode; o, da se nikad ne postidim; izbavi me po svojoj pravednosti.

^31:2 Prigni uho svoje k meni, brzo me izbavi, budi mi stena, utočište, jaka tvrđava za moje spasenje.

^31:3 Ti si moja stena i tvrđava, radi svog imena vodi me, usmeravaj.

^31:4 Izvuci me iz mreže koju mi postaviše, jer ti si moja tvrđava.

^31:5 U tvoje ruke predajem svoj duh, otkupi me, Gospode, verni Bože.

^31:6 Mrzim služitelje bezvrednih idola; pouzdajem se jedino u Gospoda.

^31:7 Klicaću i radovaću se po tvojoj milosti, jer ti si video moju muku; ti si znao teskobu moje duše.

^31:8 Nisi me dao u ruke dušmaninu, nego si mi noge postavio na prostrano mesto.

^31:9 Smiluj mi se, Gospode, jer sam u nevolji, moje oko od žalosti kopni, vene moja duša i nutrina.

^31:10 Život mi se troši u žalosti, u jecanju odmiču godine, snaga me izdaje zbog moje nepravde, i kosti se moje raspadaju.

^31:11 Poruga postadoh zbog svih svojih dušmana: susedima teret, a znancima strašilo; beže od mene kad me vide na ulici.

^31:12 Padoh u zaborav, kao da sam umro, postao sam kao razbijeni sud.

^31:13 Jer ja čujem klevete mnogih, užas me je opkolio odasvud. A oni se udružuju protiv mene, kuju zaveru da mi život uzmu.

^31:14 Ali ja se u tebe uzdam, Gospode, i kažem: „Ti si Bog moj.“

^31:15 Vreme je moje u ruci tvojoj; izbavi me iz ruku dušmana, i od onih koji me progone.

^31:16 Neka lice tvoje obasja slugu tvoga, milošću me svojom izbavi.

^31:17 Ne daj da se postidim, Gospode, jer tebi zavapih; neka se opaki postide, u Svetu mrtvih nek umuknu.

^31:18 Neka umuknu usta lažljiva, koja protiv pravednika govore obesno, oholo i prezrivo.

^31:19 Kako je obilna dobrota tvoja, koju čuvaš za one koji te se boje; iskazuješ je pred potomcima ljudi, onima što u tebi utočište nađu.

^31:20 Ti ih skrivaš u zaklonu svog lica, od zavera koje ljudi kuju, zaklanjaš ih pod svoju senicu, od jezika koji optužuju.

^31:21 Blagosloven bio Gospod, jer mi iskaza divnu milost svoju, kad sam bio u gradu pod opsadom.

^31:22 Tada rekoh uznemiren: „Odbačen sam od tvog pogleda.“ Ali ti si čuo glas moga preklinjanja, kada sam zavapio k tebi.

^31:23 Volite Gospoda, svi verni njegovi, Gospod čuva one koji veruju, a oholima plaća punom merom.

^31:24 Budite jaki i hrabra srca, svi vi što se nadate Gospodu!

^32:1 Blago onome kome je oprošten prestup, kome je pokriven greh.

^32:2 Blago čoveku kome Gospod ne uračunava greh i u čijem duhu nema prevare.

^32:3 Htedoh da prećutim, alʼ kosti mi usahnuše, jer dan čitavi u vapaju sam provodio.

^32:4 Jer danju i noću ruka me je tvoja teško pritiskala, snaga mi je sahnula kao na letnjoj žezi. Sela

^32:5 Tada priznah tebi greh svoj, i prestup svoj nisam krio. Rekoh: „Priznaću Gospodu svoje prestupe.“ I ti si mi prestup greha oprostio. Sela

^32:6 Zato neka ti se svaki verni moli u vremenu kad se možeš naći; čak i potop da jurne na njega, silne vode sustići ga neće.

^32:7 Ti si meni utočište, čuvaj me od nevolje; ti me zaogrćeš radošću izbavljenja. Sela

^32:8 „Ja ću te umudriti i poučiti kojim putem ti valja krenuti; savet ću ti dati i nad tobom bdeti.

^32:9 Ne budite kao konj ili mazga bez razuma, koji se krote vođicama i uzdom, inače ti neće prići blizu.“

^32:10 Mnogi jadi snalaze opakoga, a onog ko se uzda u Gospoda okružuje milost.

^32:11 Radujte se u Gospodu, veselite se, vi pravedni, kličite, vi s čestitim srcem!

^33:1 Uskliknite u Gospodu, pravedni, slaviti ga priliči poštenima.

^33:2 Hvalite Gospoda harfom, svirajte mu na liri od deset struna,

^33:3 Pevajte mu novu pesmu, svirajte skladno uz klicanje.

^33:4 Jer prava je reč Gospodnja, dosledan je on u svakom delu svome.

^33:5 On voli pravednost i pravdu, puna je zemlja milosti Gospodnje.

^33:6 Rečju Gospodnjom nebesa su stvorena, i dahom usta njegovih sva vojska njihova.

^33:7 On sabire vode morske kao gomilu, dubine on stavlja u skladišta.

^33:8 Cela zemlja nek se boji Gospoda, nek strepe pred njim svi žitelji sveta.

^33:9 Jer on reče, i sve postade, on naredi, i sve se stvori.

^33:10 Gospod razbija namere pucima, i remeti naume narodima.

^33:11 Namera Gospodnja ostaje doveka, misli srca njegovog od kolena do kolena.

^33:12 Blago narodu kome je Bog Gospod, narodu koji izabra sebi za baštinu.

^33:13 Gospod posmatra sa nebesa, on sve ljude vidi.

^33:14 Iz svog boravišta on motri sve žitelje zemlje,

^33:15 on oblikuje srce njihovo, on proniče sva njihova dela.

^33:16 Ne spasava cara vojska mnogobrojna, silna snaga ne izbavlja junaka.

^33:17 Zaludno je u konju tražiti spasenje, velika sila neće ga izbaviti.

^33:18 Oko je Gospodnje nad onima što ga se boje, nad onima koji očekuju milost njegovu,

^33:19 da im dušu od smrti izbavi, život im sačuva u vreme gladi.

^33:20 Naša duša čeka na Gospoda; on je naša pomoć, štit naš.

^33:21 U njemu se srce naše raduje, jer se uzdamo u sveto ime njegovo.

^33:22 Neka milost tvoja bude nad nama, Gospode, jer smo nadu svoju položili u tebe.

^34:1 Blagosiljaću Gospoda neprestano, stalno će ga usne moje hvaliti.

^34:2 Hvaliće se Gospodom moja duša; neka čuju ponizni, neka se raduju.

^34:3 Veličajte sa mnom Gospoda, zajedno mu uzvisujmo ime.

^34:4 Tražio sam Gospoda, i on mi odgovori, od svih me je strahova izbavio.

^34:5 Vedri su oni koji gledaju u njega, lice se njihovo neće postideti.

^34:6 Kad je ovaj siromah vapio, Gospod ga je čuo, i od svih ga je nevolja izbavio.

^34:7 Anđeo Gospodnji taborom okružuje one koji ga se boje; izbavlja ih.

^34:8 Iskusite i vidite da je Gospod dobar, blago čoveku što u njemu utočište nađe.

^34:9 Bojte se Gospoda, vi sveti njegovi, jer nema oskudice za one koji ga se boje.

^34:10 I mladi lavovi trpe i gladuju, ali onima što traže Gospoda, njima dobra nikakvog ne manjka.

^34:11 Dođite, o, deco, i čujte me, bogobojaznosti ću vas poučiti.

^34:12 Koji čovek voli život? Ko želi da dobre dane vidi?

^34:13 Nek se tvoj jezik od zla uzdrži, nek ti usne ne govore laži,

^34:14 zla se kloni, a dobro čini, traži mir i za njim ti idi.

^34:15 Oči Gospodnje motre na pravedne, i uši njegove vapaj im čuju.

^34:16 Lice se Gospodnje mršti na zlikovce, da sa zemlje pomen im istrebi.

^34:17 Gospod čuje kad pravedni zavape, od svih nevolja on ih izbavlja.

^34:18 Blizu je Gospod onima sa slomljenim srcem, on spasava one sa klonulim duhom.

^34:19 Mnoga zla snalaze pravednika, ali Gospod ga izbavlja od svih.

^34:20 On čuva sve kosti njegove, nijedna mu se neće polomiti.

^34:21 Zlo će ubiti opakoga, a koji mrze pravednika biće okrivljeni.

^34:22 Gospod otkupljuje život svojih slugu; neće biti kriv niko ko u njemu utočište nađe.

^35:1 Osudi, Gospode, moje tužioce, i vojuj protiv mojih napadača.

^35:2 Uzmi oružje i štit, ustani, pomozi mi!

^35:3 Potegni koplje dugo i kratko, protiv onih koji me progone. Reci mojoj duši: „Ja sam ti spasenje!“

^35:4 Nek se postide i osramote oni koji mi o glavi rade, nek se povuku u sramoti oni što mi zlo smišljaju.

^35:5 Nek budu kao pleva na vetru, tako nek ih Anđeo Gospodnji goni,

^35:6 nek je taman i klizav put njihov, kad ih goni Anđeo Gospodnji.

^35:7 Bez povoda mi razapeše mrežu, bez razloga mi iskopaše jamu.

^35:8 Nek ih snađe propast iznenada, nek se uhvate u mrežu koju su sakrili, nek u nju padnu na svoju propast.

^35:9 A moja će se duša radovati u Gospodu, veseliće se u njegovom spasenju.

^35:10 Sve će moje kosti govoriti: „Ko je kao ti, o, Gospode? Ti izbavljaš siromaha od moćnijeg od njega, siromaha i ubogoga od onoga što ga pljačka.“

^35:11 Istupaju okrutni svedoci, pitaju me za ono što ne znam.

^35:12 Za dobro mi zlom plaćaju, dušu moju u bedu guraju.

^35:13 A kad su oni bili u bolesti, u kostret sam se zbog njih oblačio, dušu svoju postom sam mučio, a molitva mi se u krilo vraćala.

^35:14 Kao za drugom ili bratom, šetao sam gore-dole; kao kad se žali za majkom, tako sam se u žalosti svio.

^35:15 A kad ja posrnem, oni se raduju, skupljaju se protiv mene bednici, oni koje ne znam razdiru me neprestano.

^35:16 Kao bezbožni zlobno se rugaju, i zubima svojim škrguću na mene.

^35:17 Dokle ćeš to gledati, Gospode? Spasi me od njihovih napada, i moj život od mladih lavova.

^35:18 Hvaliću te u velikom zboru, slaviću te među mnogim narodom.

^35:19 Ne daj da se vesele nada mnom podmukli moji dušmani, da ne namiguju očima oni što me bez razloga mrze.

^35:20 Oni ne govore o miru, već smišljaju prevare protiv mirnih u zemlji.

^35:21 Usta svoja razjapljuju na mene, i govore: „Evo! Evo! Svojim smo to očima videli!“

^35:22 Ti vidiš to, Gospode, ne ćuti! Ne udaljuj se, Gospode, od mene.

^35:23 Probudi se, ustani, radi moga prava, moj spor odbrani, Bože moj, Gospode.

^35:24 Opravdaj me, Gospode, moj Bože, po pravednosti svojoj, ne daj da se oni raduju nada mnom.

^35:25 Ne daj da u srcu oni kažu: „Eto, to smo hteli!“ Da ne kažu: „Progutali smo ga!“

^35:26 Nek se postide i osramote oni što se nevolji mojoj raduju; nek stid i sram pokrije one, koji sebe uzdižu nada mnom.

^35:27 Neka kliču i raduju se oni, kojima je milo moje opravdanje; neka oni govore stalno: „Velik je Gospod! Mio mu je napredak sluge njegovog.“

^35:28 Jezik će mi pričati o pravednosti tvojoj, povazdan ću proslavljati tebe.

^36:1 Prestup progovara iz srca opakog, za strah Božiji oči mu ne znaju.

^36:2 Jer on laska sebi i očima svojim ne nalazi svoju krivicu da bi je mrzeo.

^36:3 Zlobne su i zavodljive reči njegovih usta, prestao je da pokazuje mudrost, da čini dobro.

^36:4 On zlobu smišlja na postelji svojoj, predao se putu nevaljalom, zla se ne odriče.

^36:5 O, Gospode, milost ti je do nebesa, a vernost ti je do oblaka.

^36:6 Pravednost je tvoja poput gore Božije, a tvoja je pravda dubina golema. Ti, Gospode, čuvaš i ljude i zveri.

^36:7 Kako je skupocena milost tvoja, Bože, potomci ljudi u senci krila tvojih utočište nalaze.

^36:8 Site se izobiljem tvoga Doma, napajaš ih rekom tvojih dobara.

^36:9 Jer u tebi je vrelo života, u tvom svetlu mi vidimo svetlo.

^36:10 Milost svoju pruži onima koji te poznaju, i pravednost svoju onima srca čestitoga.

^36:11 Noga ponosita nek mi ne prilazi, ruka zlikovaca nek me ne protera.

^36:12 Eno, padoše oni koji rade zlobno, srušeni su i dići se neće moći.

^37:1 Ne žesti se zbog zlotvora, ne zavidi onim što nepravdu čine.

^37:2 Jer će poput trave brzo da uvenu, ko zeleno bilje osušiće se.

^37:3 U Gospoda se uzdaj i čini dobro, prebivaj na zemlji i vernošću napasaj se.

^37:4 Raduj se u Gospodu i daće ti po željama srca tvoga.

^37:5 Gospodu prepusti put svoj, pouzdaj se u njega i on će učiniti:

^37:6 pravednost će tvoju poput svetla da izvede, i pravdu tvoju poput podneva.

^37:7 Umiri se pred Gospodom, iščekuj ga sa strpljenjem; ne žesti se na onoga što mu dobro ide na njegovom putu, na čoveka koji spliće spletke.

^37:8 Od jarosti suzdrži se i gneva se okani; ne žesti se, to samo zlo donosi.

^37:9 Jer, zlikovce će istrebiti, a zemlju će naslediti oni što Gospoda očekuju.

^37:10 Još samo malo, i zlikovca više neće biti; pomno ćeš da gledaš po njegovom mestu, a njega neće biti.

^37:11 Ponizni će naslediti zemlju, radovaće se zbog obilja mira.

^37:12 Zlikovac spletkari protiv pravednika, i zubima svojim škrguće na njega.

^37:13 A Gospod mu se smeje, jer vidi da dan njegov stiže.

^37:14 Zlikovci su mač isukali, luk su svoj nategnuli; da obore siromaha i ubogog, da zakolju ljude pravednih puteva.

^37:15 Srce će im mač probosti, njihov luk će biti slomljen.

^37:16 Bolje je i malo pravednikovo nego blago zlikovaca mnogih.

^37:17 Jer, snaga će zlikovaca biti polomljena, a pravedne Gospod potpomaže.

^37:18 Gospodu su znani dani besprekornih, nasledstvo njihovo ostaje doveka.

^37:19 U vremenu lošem neće se stideti, i siti će biti u danima gladi.

^37:20 A zlikovci će propasti; dušmani Gospodnji biće kao pašnjaci najbolji – okončaće, u dimu će okončati.

^37:21 Zlikovac pozajmljuje i ne vraća, a pravednik je darežljiv i daje.

^37:22 Jer, oni koje on blagoslovi, naslediće zemlju; a koje on prokune, biće istrebljeni.

^37:23 Od Gospoda su čovekovi koraci, i na putu njegovom on uživa.

^37:24 Pa ako i padne, on odbačen neće biti, jer mu Gospod ruku drži.

^37:25 Bio sam mlad, sada sam star, i nisam video pravednika napuštenog, ni njegove potomke da prosjače hleba.

^37:26 Darežljiv je povazdan, pozajmljuje, potomstvo mu je blaženo.

^37:27 Od zla se odvrati, čini dobro i živećeš doveka.

^37:28 Jer Gospod voli pravdu i svoje verne neće napustiti, doveka će biti sačuvani; a potomci zlikovaca biće istrebljeni.

^37:29 Pravedni će zemlju da naslede, prebivaće na njoj trajno.

^37:30 Mudrost zbore usta pravednoga i jezik mu objavljuje pravdu.

^37:31 U srcu mu je Zakon Boga njegovoga, koraci mu se ne klizaju.

^37:32 Zlikovac pravednika vreba i nastoji da ga ubije.

^37:33 Ali njegovoj ga ruci Gospod prepustiti neće; kada mu se sudi, osuditi ga neće.

^37:34 Čekaj na Gospoda, puta se njegovoga drži; da te uzvisi, da naslediš zemlju i gledaš kada se zlikovci budu istrebili.

^37:35 Video sam zlikovca bezdušnog, grana se kao domaće stablo zeleno.

^37:36 Ali prošao je; pogledao sam, a njega nema; potražio sam ga, i nisam ga pronašao.

^37:37 Posmatraj onoga bez mane, gledaj u čestitoga; jer budućnost pripada mirotvorcu.

^37:38 Svi će prestupnici biti razoreni, istrebljenje je budućnost zlikovaca.

^37:39 Od Gospoda je spasenje pravednih, u vreme nevolje on im je tvrđava.

^37:40 Gospod im pomaže, on ih izbavlja; od zlikovaca izbavlja ih, spasava ih jer u njemu utočište traže.

^38:1 Ne karaj me u gnevu svom, Gospode, ne kažnjavaj u jarosti svojoj,

^38:2 jer tvoje su se strele zabole u mene, i tvoja me je ruka pritisnula.

^38:3 Na mom telu zdravog mesta nema od tvoje srdžbe, radi mog greha kosti mi nemaju počinka.

^38:4 Jer moje me nepravde preplaviše, navališe se na mene kao teret preteški.

^38:5 Moje rane smrde, gnoje se zbog moje ludosti,

^38:6 pognuo sam se, sasvim se zgurio, pa povazdan hodam u žalosti.

^38:7 Jer bedra su moja puna bola ljutog, na telu mi zdravog mesta nema.

^38:8 Potpuno sam ukočen i slomljen, urlam jer mi srce stenje.

^38:9 O, Gospode, znana ti je svaka želja moja, uzdisanje moje nije ti skriveno.

^38:10 Srce moje silno udara, snaga me moja napušta, nema više svetla u mojim očima.

^38:11 Prijatelji i bližnji moji odstupaju od mene zbog bolesti moje, pa i oni koji su mi rod rođeni, i oni od mene stoje daleko.

^38:12 Oni što mi o glavi rade, oni meni zamke postavljaju; ti što hoće meni da naude, takvi meni prete uništenjem, pa povazdan smišljaju podlosti.

^38:13 A ja sam kao gluv i ne čujem ništa, kao nem sam koji ne otvara usta.

^38:14 Postao sam kao čovek koji ne čuje, i kao onaj čija usta nemaju odgovor.

^38:15 Jer na tebe ja čekam, Gospode, ti odgovori, Gospode, moj Bože.

^38:16 Ja rekoh: „Ne daj da se raduju nada mnom, da likuju nada mnom kad mi noga posrne.“

^38:17 Jer moj pad već se primakao, bol moj stalno je preda mnom.

^38:18 Ja priznajem svoje bezakonje, zabrinut sam zbog svog greha.

^38:19 A dušmani moji puni su života, moćni su i brojni oni što me nepravedno mrze.

^38:20 Oni koji uzvraćaju zlo za dobro optužuju me što sledim dobro.

^38:21 Ne ostavljaj me, Gospode, ne udaljuj se od mene, Bože moj!

^38:22 Požuri mi u pomoć, Gospode, Spasitelju moj!

^39:1 Zarekoh se: „Paziću na put svoj da ne zgrešim jezikom, držaću uzde na ustima, sve dok je opaki preda mnom.“

^39:2 Zanemeh, zaćutah, čak ni što je dobro ne rekoh, ali bol moj samo žešći posta.

^39:3 Zapalilo se srce u meni, u mislima mojim planuo je oganj, te ja progovorih svojim jezikom:

^39:4 „Objavi mi, Gospode, moj svršetak i kolika je dužina mojih dana, da bih znao kako sam prolazan.

^39:5 Eto, dao si mi dane ne duže od pedlja, i vek je moj kao ništa pred tobom; svaki čovek, naizgled siguran, tek je dašak. Sela

^39:6 Baš kao senka čovek prolazi; uzalud se kida i skuplja bogatstvo, a ne zna ko će ga pobrati.

^39:7 Čemu sada da se nadam, Gospode? Moja nada je u tebi.

^39:8 Izbavi me od svih mojih prestupa, ne daj da budem na podsmeh bezumniku.

^39:9 Ja sam nem, ne otvaram usta, jer ti si to sam učinio.

^39:10 Ukloni svoj bič od mene, izgiboh od siline ruke tvoje!

^39:11 Kad opomenama karaš čoveka zbog greha, kao moljac rastačeš što mu je najdraže; da, svaki čovek je tek dašak. Sela

^39:12 Poslušaj, Gospode, moju molitvu i čuj moj vapaj, ne ogluši se o moje suze, jer kao došljak kod tebe prebivam, kao svi preci moji.

^39:13 Odvrati svoj pogled od mene, da odahnem, pre nego što odem i ne bude me više.“

^40:1 Strpljivo sam čekao na Gospoda, i on se prignuo i čuo mi vapaj.

^40:2 Podigao me je iz jame očaja, iz gliba blatnjavog, noge mi je postavio na stenu, i učvrstio korake moje.

^40:3 U usta mi je stavio novu pesmu, hvalospev Bogu našem. Mnogi će to videti, bojati se, i pouzdati se u Gospoda.

^40:4 Blago čoveku koji se uzda u Gospoda, a ne okreće se oholima, ili onima što idu za prevarom.

^40:5 Mnoga si svoja čudesa učinio za nas, Gospode, Bože moj, i naumi su tvoji za nas neizbrojivi. A ja ću javljati, govoriti o njima, kojima nema broja.

^40:6 Žrtve i prinose nisi poželeo, ali si mi zato uši otvorio. U žrtvama svespalnicama i žrtvama za greh nisi uživao.

^40:7 Tada rekoh: „Evo, dolazim, jer je tako napisano za mene u svitku.

^40:8 Želim da izvršim volju tvoju, Bože moj; Zakon je tvoj u mom srcu.“

^40:9 Objavljujem pravednost u velikom zboru, ustima svojim to ne branim, Gospode, i ti to znaš.

^40:10 Pravednost tvoju ne krijem u srcu, već govorim o vernosti i spasenju tvome, ne skrivam milost i istinu tvoju od velikog zbora.

^40:11 Gospode, ne uskraćuj mi milosrđe tvoje; neka me milost i vernost tvoja štite doveka.

^40:12 Jer okružiše me nevolje nebrojene, bezakonja me moja sustigoše, videti ne mogu. Brojni su kao kosa na mojoj glavi, pa me srce moje izdaje.

^40:13 Neka ti je milo, Gospode, da me izbaviš! U pomoć mi požuri, Gospode!

^40:14 Neka se postide zajedno, neka se osramote oni što mi o glavi rade da je smaknu; neka se povuku u sramoti, neka budu poniženi ti što im je mila nevolja moja.

^40:15 Neka se zapanje nad sramotom svojom, ti što mi dovikuju: „Aha! Aha!“

^40:16 Nek likuju i nek se raduju u tebi svi koji te traže; neka uvek govore oni što spasenje tvoje vole: „Velik je Gospod!“

^40:17 A ja sam siromah i ubog, neka Gospod misli na mene. Ti si mi pomoćnik i izbavitelj. O, moj Bože, ne oklevaj!

^41:1 Blago onom koji misli na siromaha, Gospod ga izbavlja u dan nevolje.

^41:2 Gospod ga čuva i drži u životu, on će ga blagosloviti u zemlji, neće ga izručiti želji dušmana njegovih.

^41:3 Gospod će ga krepiti na postelji boli; ti ćeš ga od bolesti oporaviti na ležaju.

^41:4 Rekoh: „Gospode, smiluj mi se, isceli mi dušu, jer sam ti zgrešio.“

^41:5 Neprijatelji zlurado govore o meni: „Kada će umreti? Kada će mu se ime zatrti?“

^41:6 Kad mi ko u posetu dođe, govori koješta, a u srcu skuplja pakost; kad izađe onda javno kaže.

^41:7 Zajedno protiv mene šapuću svi što me mrze, nesreću mi predviđaju:

^41:8 „Kobna ga je bolest udarila; legao je i dići se više neće.“

^41:9 Pa i bližnji moj kome sam verovao, onaj koji sa mnom jede, okrenu se protiv mene.

^41:10 A ti, Gospode, smiluj mi se, podigni me, da im vratim milo za drago.

^41:11 Po ovome znam da sam ti ugodan, jer moj neprijatelj ne likuje nada mnom.

^41:12 U mome me poštenju podrži, pred svoje me lice postavi doveka.

^41:13 Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, od veka i do veka. Amin. Amin.

^42:1 Kao što košuta čezne za potocima, tako duša moja čezne za tobom, Bože.

^42:2 Žedna mi je duša Boga, Boga živoga. Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?

^42:3 Suze su mi hrana i danju i noću, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“

^42:4 Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima, predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve, s mnoštvom koje slavi praznik.

^42:5 Što si mi klonula, dušo moja, i što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja mog, Boga mog.

^42:6 Klonula je duša u meni, zato te spominjem iz kraja jordanskog, i s Ermona, na gori Misaru.

^42:7 Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih, sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.

^42:8 Danju Gospod šalje svoju milost, a noću je pesma njegova sa mnom – molitva Bogu života mog.

^42:9 Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio? Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“

^42:10 Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“

^42:11 Što si mi klonula, dušo moja, što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja i Boga svog.

^43:1 Dosudi mi pravdu, Bože, odbrani moj spor od bezbožnog sveta, izbavi me od čoveka podlog i nepravednog.

^43:2 Jer ti si Bog moj, tvrđava moja. Zašto si me odbacio? Zašto idem okolo u žalosti pod tlakom neprijatelja moga?

^43:3 Pošalji svetlost i istinu tvoju da me vode, da me dovedu na svetu goru tvoju, i do mesta gde ti prebivaš.

^43:4 Pristupiću tada k žrtveniku Božijem, k Bogu radosti i užitka svog; da te harfom hvalim, Bože, Bože moj.

^43:5 Zašto si mi klonula, dušo moja, zašto uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja i Boga svog.

^44:1 O, Bože, svojim smo ušima čuli, naši nam preci rekoše, za delo koje ti učini u dane njihove, u dane pradavne.

^44:2 Svojom si rukom izgnao narode, a njih posadio, puke si razbio, a njih umnožio.

^44:3 Nisu oni zemlju mačem osvojili, niti ih je ruka njihova izbavila, nego tvoja ruka desnica, i svetlo tvoga lica, jer si ih zavoleo.

^44:4 Ti si moj car, Bože! Naredi, i Jakov će biti spasen.

^44:5 S tobom probadamo dušmane svoje, u ime tvoje gazimo neprijatelje svoje.

^44:6 Jer ja se ne uzdam u luk svoj, mač moj mene ne spasava.

^44:7 Jer ti nas izbavi od naših dušmana, ti osramoti naše mrzitelje.

^44:8 Bogom smo se hvalili povazdan, ime tvoje slavili povazdan.

^44:9 No, ti si nas odbacio i ponizio, i ne ideš u boj s vojskom našom.

^44:10 Činiš da se povlačimo pred dušmaninom, da nas pljačkaju naši mrzitelji.

^44:11 Izručio si nas kao ovce za klanje, rasejao nas među narode.

^44:12 Prodao si svoj narod u bescenje, a od prodaje se nisi obogatio.

^44:13 Učinio si nas ruglom našim susedima, na podsmeh smo i ruganje onima oko nas.

^44:14 Učinio si nas rugalicom među narodima, mašu glavom narodi nad nama.

^44:15 Sramota je moja stalno preda mnom, stid mi je lice pokrio

^44:16 od glasa rugača i podsmevača, pred dušmaninom, osvetnikom.

^44:17 Sve nas to snađe, alʼ nismo te zaboravili, a ni savez tvoj nismo izneverili.

^44:18 Srce nam se nije odvratilo, niti su nam stope s tvog puta skrenule,

^44:19 kad si nas razbio u kraju šakalskom, i u smrtnu nas tamu zavio.

^44:20 Ako zaboravimo ime Boga našega, i raširimo ruke prema tuđem bogu,

^44:21 neće li Bog to otkriti, kad poznaje tajne srca?

^44:22 Jer zbog tebe nas ubijaju svagda, smatraju nas ovcama za klanje.

^44:23 Probudi se, zašto spavaš, Gospode? Ustani, ne odbacuj nas doveka!

^44:24 Zašto kriješ svoje lice? Zašto zaboravljaš muku i potlačenost našu?

^44:25 Jer duša naša leži u prašini, stomak nam se prilepio uz zemlju.

^44:26 Ustani, pomozi nam, otkupi nas zbog milosti svoje!

^45:1 Iz srca mi teku reči umilne, caru upravljam svoje stihove; jezik je moj pisaljka hitroga pisara.

^45:2 Ti si lepši od svih potomaka ljudi, s tvojih usta milost se preliva, jer Bog te je blagoslovio doveka.

^45:3 Uz bok pripaši mač svoj, junače, u sjaju i veličanstvu svome.

^45:4 Izjaši pobednički u veličanstvu svome, za istinu, krotkost i pravednost; nek desnica tvoja strašna dela pokaže.

^45:5 Nek strele tvoje zašiljene probiju srce carevih dušmana, i narodi nek padaju pod noge tvoje.

^45:6 Tvoj je presto, Bože, u veke vekova! Žezlo je pravde žezlo tvoga carstva.

^45:7 Voliš pravdu, a mrziš nepravdu. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti, više nego tvoje drugove;

^45:8 Sva ti odeća miriše na smirnu, aloju i kasiju, iz dvorova od slonovače harfom te vesele.

^45:9 Ćerke carske tvoje su dvorkinje, s desna ti carica stoji u ofirskom zlatu.

^45:10 Poslušaj, ćerko, pogledaj, dobro slušaj, zaboravi narod svoj i dom oca svog.

^45:11 Kad car poželi lepotu tvoju, pokloni mu se, jer on je gospodar tvoj.

^45:12 Ćerka tirska doći će ti s darom, bogati ljudi tražiće tvoju naklonost.

^45:13 Sva slavna, ćerka careva čeka u sobi, u haljini zlatom izvezenoj,

^45:14 da je ukrašenu dovedu pred cara, Device je prate, drugarice njene, da i njih dovedu pred tebe.

^45:15 Dovode ih radosno, s veseljem, te stupaju u careve dvore.

^45:16 Tvoji sinovi zauzeće mesto očeva tvojih, postavićeš ih za knezove po svoj zemlji.

^45:17 Ime ću ti ovekovečiti kroz sva pokolenja; zato će te narodi slaviti u veke vekova.

^46:1 Bog nam je utočište i sila, trajni pomoćnik u nevolji.

^46:2 Ne bojmo se, zato, kad se zemlja ljulja, kad se gore ruše u dubine mora.

^46:3 Ma, nek buče i pene se njegove vode, nek se gore tresu od njegove sile. Sela

^46:4 Teče reka i njene pritoke, gradu Božijem radost donose, svetom mestu gde Svevišnji živi.

^46:5 Bog je usred njega, pomaći se neće, Bog će mu pomoći u sam osvit jutra.

^46:6 Bune se narodi, propadaju carstva, kad glas povisi zemlja se rastvara.

^46:7 S nama je Gospod nad vojskama, Bog Jakovljev naša je tvrđava. Sela

^46:8 Dođite, razmotrite dela Gospodnja, koji pustoš po zemlji ostavlja.

^46:9 On prekida ratove do na kraj zemlje, luk krši, koplje prelama, bojna kola ognju izručuje.

^46:10 Utihnite i znajte da sam ja Bog, uzvišen među narodima, uzvišen na zemlji.

^46:11 S nama je Gospod nad vojskama, Bog Jakovljev naša je tvrđava. Sela

^47:1 Svi narodi, zapljeskajte dlanovima; kličite Bogu veselim uzvikom!

^47:2 Jer je strašan Svevišnji Gospod, car veliki nad svom zemljom.

^47:3 On nam je pokorio narode i ljude pod noge naše.

^47:4 Nasledstvo je za nas odabrao, ponos za Jakova koga voli. Sela

^47:5 Podiže se Bog uz poklik; Gospod, uz zvuk trube.

^47:6 Pevajte slavopoje Bogu, pevajte slavopoje; pevajte slavopoje caru našem, pevajte slavopoje.

^47:7 Jer, Bog je car cele zemlje; pevajte pesmu poučnu.

^47:8 Bog vlada nad narodima, Bog stoluje na prestolu svom svetom.

^47:9 Plemići naroda se okupljaju, sa narodom Boga Avrahamovog; Božiji su štitovi zemlje i on je preuzvišen.

^48:1 Velik je Gospod, mnoge hvale vredan, u gradu Boga našeg, na njegovoj svetoj gori.

^48:2 Prelepa je njena visina, radost je cele zemlje; gora Sion, na ivicama severa, grad je velikog cara.

^48:3 Bog je u utvrđenjima svojim, za zaklon je sebe obznanio.

^48:4 Jer, gle, carevi su okupljeni, zajedno napreduju.

^48:5 I kad su ga videli, zapanjiše se, užasnuše se i umakoše.

^48:6 Trepet ih je tamo obuzeo i bol kao porodilju.

^48:7 Vetrom sa istoka skršio si lađe tarsiske.

^48:8 Kao što smo čuli, tako smo i videli u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega, Boga koji ga je doveka osnovao. Sela

^48:9 Bože, usred Doma tvoga razmišljamo o milosti tvojoj.

^48:10 Poput tvog imena, Bože, slava ti prelazi krajeve zemlje, desnica ti obiluje pravednošću.

^48:11 Gora Sion neka se raduje, neka se vesele Judina naselja zbog tvojih propisa.

^48:12 Obiđite Sion, oko njega koračajte, kule mu prebrojte;

^48:13 proverite njegove zidine, utvrđenja mu pregledajte, da pokolenju novom o tome pričate.

^48:14 Jer, ovo je Bog, naš Bog u veke vekova; on nas vodi i do smrti!

^49:1 Čujte ovo, o, svi narodi; poslušajte, svi žitelji sveta;

^49:2 potomci ljudi, potomci čovekovi; bogati i siromasi.

^49:3 Moja će usta objaviti mudrost i razmišljanje srca moga biće razborito.

^49:4 Uho svoje prikloniću poslovici, zagonetku svoju izložiću uz harfu.

^49:5 Od zlih dana zašto da strahujem, kad krivica zlikovačka opkoli me;

^49:6 baš onih što se u imanje svoje uzdaju, i obiljem se svog bogatstva hvale?

^49:7 Ne može čovek brata svog da otkupi, ne može za njega Bogu naknadu da plati.

^49:8 Elem, visok je otkup za njegov život; doveka je neizmiriv

^49:9 da bi doveka živeo i groba ne bi video.

^49:10 Jer čovek vidi da mudar umire; da i bezumnik i onaj bez pameti propadaju, da drugima imanja svoja ostavljaju.

^49:11 U sebi misle da im domovi doveka ostaju, i njihova mesta od pokolenja do pokolenja; imenom svojim zemlje nazivaju.

^49:12 Tek, čovek ni u raskoši ne istrajava, već je poput stoke što ugine.

^49:13 To je put njihov – ludilo – ali i onih što nakon njih uživaju u njihovim govorima. Sela

^49:14 Poput ovaca određeni su za Svet mrtvih, smrt će ih napasati. Pravedni će jutrom vladati nad njima. Lik će im progutati Svet mrtvih, daleko od njihovog doma.

^49:15 Zacelo će Bog dušu moju da otkupi iz ruku Sveta mrtvih, jer on će me prihvatiti. Sela

^49:16 Ne plaši se kad se bilo ko bogati, kada raste slava doma njegovoga.

^49:17 Jer kad umre, poneti ništa neće; slava njegova za njim neće sići.

^49:18 A on sebe u životu blagosilja – i ljudi te hvale kad si sebi dobro učinio –

^49:19 ali će poći pokolenju svojih predaka, gde doveka svetlo videti neće.

^49:20 Čovek u raskoši, a bez razuma je poput stoke što ugine.

^50:1 Gospod, Bog Svevišnji, govori, doziva zemlju od izlaska sunca pa do njegovog zalaska.

^50:2 Od Siona, savršeno lepog, Bog je zablistao.

^50:3 Dolazi naš Bog i ćutati neće; pred njim plamen guta, oko njega buči nepogoda.

^50:4 On s visina poziva nebesa, a i zemlju, da sudi svom narodu:

^50:5 „Okupite mi moj verni narod što uz žrtvu savez sa mnom sklopi.“

^50:6 Nebesa javljaju njegovu pravednost; jer je sam Bog sudija. Sela

^50:7 „Čuj, moj narode, govoriću, o, Izrailju, protiv tebe svedočiću; ja sam Bog, tvoj Bog jesam.

^50:8 Ne korim te zbog tvojih žrtava i tvojih svespalnica što su stalno preda mnom.

^50:9 Ne primam bika iz tvoje štale i jarce iz tvojih stada.

^50:10 Jer moja je svaka šumska životinja, stoka sa hiljadu gora.

^50:11 Svaka gorska ptica meni je poznata, pripada mi što po polju miče.

^50:12 Da ogladnim, ne bih tebi kazao; jer su moji i svet i šta ga ispunjava.

^50:13 Jedem li ja meso bikova i pijem li krv jaraca?

^50:14 Žrtvuj Bogu zahvalnicu, ispuni Svevišnjem zavete svoje;

^50:15 pozovi me u danu nevolje; izbaviću te, a ti ćeš me proslaviti.“

^50:16 A zlikovcu govori Bog: „Zašto propise moje recituješ i moj savez uzimaš u usta?

^50:17 Ti, koji mrziš ukor, i moje si reči odbacio od sebe.

^50:18 Kad vidiš lopova, s njim pod ruku ideš, ortačiš s preljubnicima.

^50:19 Zlu prepuštaš usta svoja, jezik ti se s klevetom upleo.

^50:20 Sediš i ocrnjuješ brata svoga, sina majke svoje ogovaraš.

^50:21 Takve stvari si činio, a ja sam ćutao; zamišljao si me sebi ravnim; a ja ću te ukoriti, slučaj svoj ti redom predočiti.

^50:22 Razmislite o ovome, vi što Boga zaboravljate; ili ću vas rastrgnuti, i neće biti izbavitelja.

^50:23 Mene slavi ko žrtvuje zahvalnicu; ko se puta drži pokazaću mu Božije spasenje.“

^51:1 Po milosti svojoj, Bože, smiluj mi se; po golemom milosrđu svome, obriši mi prestupe.

^51:2 Od krivice moje operi me sasvim i od greha moga očisti me.

^51:3 Prestupa sam svojih svestan, preda mnom je greh moj neprestano.

^51:4 Tebi, tebi samom zgrešio sam; u očima tvojim zlo sam učinio. Zato si pravedan kada progovoriš, i čist kada sudiš.

^51:5 Gle, u krivici sam se i rodio i u grehu začela me moja majka.

^51:6 Gle, mila ti je istina u srcu; u nutrini učiš me mudrosti.

^51:7 Očisti me izopom da čist budem; operi me da od snega belji budem.

^51:8 Veselje i radost mi daj da slušam; nek se obraduju kosti koje si smrskao.

^51:9 Sakrij lice svoje od greha mojih, sve krivice moje ti očisti.

^51:10 Čisto srce stvori meni, Bože; u nutrini mojoj postojan duh obnovi.

^51:11 Od sebe me ne odbacuj i od mene ne uzimaj svoga Duha Svetog.

^51:12 Radost svog spasenja obnovi u meni, i duhom voljnim ti mene obodri.

^51:13 Tvojim putevima naučiću prestupnike i grešnici tebi će se vratiti.

^51:14 Od krvoprolića me oslobodi, Bože, Bože Spasitelju moj; i klicaće moj jezik o pravednosti tvojoj.

^51:15 Gospode, usne mi otvori; i usta će moja slavu tvoju da javljaju.

^51:16 Jer ti žrtvu ne želiš, jer ja bih je prineo; ne mili ti se svespalnica.

^51:17 Bogu je žrtva duh potrešen; potrešeno i skrhano srce ti ne prezri, Bože.

^51:18 Naklonošću svojom čini dobro Sionu; sazidaj zidine Jerusalimu.

^51:19 Tada ćeš se zaželeti pravednih žrtava, svespalnice i paljenih žrtava; tada će ti na žrtveniku prineti bikove.

^52:1 Što se hvališ zlobom, silniče? Milost je Božija od jutra do sutra.

^52:2 Razaranja ti smišlja jezik poput britve oštar, o, prevrtljivče!

^52:3 Ti zlo voliš više nego dobro, i laž više nego pravo da govoriš. Sela

^52:4 Ti voliš sve reči proždrljive, o, jeziče obmanjivi!

^52:5 Ali tebe će Bog doveka oboriti; zgrabiće te, od šatora otrgnuti; iz zemlje živih iščupaće te. Sela

^52:6 I videće to pravednici i bojaće se, pa će mu se smejati:

^52:7 „Gle čoveka što Boga nije uzeo za tvrđavu, rušitelja silnog, što se pouzdao u obilje svoga blaga!“

^52:8 A ja sam kao zelena maslina u Domu Božijem; u milost se Božiju uzdam od veka do veka.

^52:9 Hvaliću te u veke vekova za dela tvoja; nadaću se imenu tvome jer je dobro pred tvojim vernima.

^53:1 Bezumnik u svom srcu kaže: „Nema Boga!“ Dela su im opaka i gadna, nema nikoga da čini dobro.

^53:2 Bog s neba gleda potomke ljudi, da vidi ima li razumnoga, takvoga koji traži Boga.

^53:3 Od Boga se svi odvratiše, pokvareni svi postadoše; nema toga koji čini dobro, takvoga nijednoga nema.

^53:4 Zar ne znaju ti zlikovci, da moj narod kao hleb proždiru, a ni samog Boga ne prizivaju?

^53:5 Tu će njih strah silni spopasti, kada straha i ne bude bilo. Jer, Bog će rasejati kosti onog koji te opseda. Osramotićeš ih, jer Bog ih je odbacio.

^53:6 Ko će sa Siona dati spasenje Izrailju? Kada Bog vrati svoj narod izgnani, radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.

^54:1 Bože, imenom me svojim spasi i snagom me svojom ti odbrani.

^54:2 Bože, čuj molitvu moju; reči usta mojih poslušaj.

^54:3 Jer, protiv mene ustaju tuđinci; moju dušu traže bezdušnici; oni Boga nemaju pred sobom. Sela

^54:4 Gle, Bog mi je pomoćnik; Gospod je među onima što mi dušu podupiru.

^54:5 Vratilo se zlo mrzitelju mome; ti ih satri u vernosti svojoj.

^54:6 Rado ću ti žrtvovati; hvaliću ime tvoje, Gospode, jer je dobro.

^54:7 Jer ono me je izbavilo iz svake nevolje i oko mi pobednički gleda protivnike moje.

^55:1 Poslušaj, Bože, molitvu moju; od moje se molbe ne sakrivaj.

^55:2 Dobro me počuj i usliši me. Nespokojan sam i smeten u žalopojci svojoj;

^55:3 od glasa protivnika, zbog pritiska zlikovca, jer navališe na mene nevolju i u gnevu zamrzeše me.

^55:4 U meni je srce moje ustreptalo i smrtni užas na mene je pao.

^55:5 Strah i strepnja došli su na mene, jeza me je ophrvala.

^55:6 Govorim: „Ko će mi dati krila golubice? Ja bih da odletim i skrasim se.

^55:7 Baš daleko ja bih odleteo, skrasio se u pustinji. Sela

^55:8 Pohitaću u sklonište svoje, zbog vetra što kovitla i zbog oluje.“

^55:9 Smeti ih, Gospode, jezik im rascepi; jer vidim nasilje i sukob u gradu.

^55:10 Dan i noć zidine mu obilaze, u njemu su zloba i stradanje.

^55:11 U njemu je razaranje, s trgova mu ne nestaju tlačenje i prevara.

^55:12 Jer nije neprijatelj taj koji me vređa – ja bih to pretrpeo; ni onaj što me mrzi nije taj koji mi čini šta veliko – od njega bih se ja sakrio;

^55:13 već ti – čovek meni ravan – prijatelj moj bliski koji me poznaje;

^55:14 sa kim sam se rado savetovao, u Dom Božiji išao u mnoštvu.

^55:15 Smrt neka ih zaskoči; u Svet mrtvih neka živi odu, jer je zlo tamo gde borave, u njima samima.

^55:16 Ja ću Boga da zazovem i Gospod će da me spase.

^55:17 Jadaću se, uzdisaću uveče, ujutro i u podne; i on moj glas čuće.

^55:18 Otkupiće u miru dušu moju iz boja protiv mene, jer je mnogo onih što mi se protive.

^55:19 Čuće Bog, poniziće ih onaj što stoluje od davnina; Sela one što se ne menjaju i koji se Boga ne boje.

^55:20 Svoju ruku diže na one s kojima je u miru, svoj savez raskida.

^55:21 Usta su mu meka kao maslo, a rat mu je u srcu; reči su mu od ulja mekše, a ipak su mačevi isukani.

^55:22 Na Gospoda tovar svoj prebaci i on će te podržati; pravedniku neće dati nikad da se zatetura.

^55:23 A ti ćeš ih, Bože, oboriti u ždrelo, u jamu; krvoloci i varalice ni polovinu svojih dana doživeti neće. A ja se u tebe uzdam.

^56:1 Smiluj mi se, Bože, jer me čovek gazi; od jutra do sutra napadač me ugnjetava.

^56:2 Gaze me mrzitelji moji od jutra do sutra; jer mnogo je napadača protiv mene, Uzvišeni.

^56:3 U dan bojazni ja ću u tebe da se uzdam.

^56:4 U Boga, čiju reč ja slavim, u Boga se uzdam; neću da se plašim. Šta mi može puki smrtnik?

^56:5 Od jutra do sutra reči mi izvrću, pogubno je sve što protiv mene smisle.

^56:6 Započinju svađe, skrivaju se, na korake mi paze dok mi dušu vrebaju.

^56:7 Zar im od krivice ima izbavljenja? U gnevu obori narode, Bože.

^56:8 Potucanja moja izbroj, u mešinu svoju suze moje stavi; nisu li one u knjizi tvojoj?

^56:9 Onda će moji protivnici da se vrate, ustuknuće kad zazovem; znam to, jer je Bog uz mene.

^56:10 U Boga, čiju reč ja slavim; u Gospoda, čiju reč ja slavim;

^56:11 u Boga se uzdam; neću da se plašim. Šta mi može puki smrtnik?

^56:12 Na meni su, Bože, zaveti tvoji; prineću ti zahvalnice,

^56:13 jer si dušu moju od smrti izbavio, korake moje od spoticanja; da hodam pred Bogom u svetlu života.

^57:1 Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se, jer u tebi duša moja utočište traži; i u seni tvojih krila utočište tražim dok nevolje prođu.

^57:2 Vapim Bogu Svevišnjemu, Bogu koji mi sve čini.

^57:3 Posegnuće sa nebesa, spašće me; prekoriće tog koji me gazi; Sela poslaće Bog milost svoju i vernost svoju.

^57:4 Duša mi je među lavovima, ležim među proždrljivcima; potomcima ljudi zuba ko koplja i strele, jezika kao mača oštrog.

^57:5 Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.

^57:6 Nozi mojoj spremili su mrežu, duša mi se povila; ispred mene jamu iskopaše i u nju sami upadoše. Sela

^57:7 Srce mi je voljno, Bože, srce mi je voljno, da ti pevam, i da ti sviram!

^57:8 Probudi se, biće moje; budite se, o, liro i harfo, ja bih zoru da probudim.

^57:9 O, Gospode, hvaliću te među narodima, slaviću te među tuđincima.

^57:10 Jer velika je milost tvoja; do nebesa, i do oblaka seže vernost tvoja.

^57:11 Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.

^58:1 Zar ćutanjem pravednost javljate? Sudite li podjednako potomcima ljudi?

^58:2 Štaviše, smišljate nepravdu da je činite; rukama svojim nasilje zemljom razmeravate.

^58:3 Zastraniše zlikovci od majčinog krila, zalutaše govornici laži od stomaka.

^58:4 Njihov otrov nalikuje zmijskom otrovu; poput kobrinog je, što je gluva, zatvorenog uva;

^58:5 što ne čuje glas šaptača, vračara veštog u bacanju vrački.

^58:6 Zube im, Bože, u ustima polomi; Gospode, čeljusti lavićima skrši.

^58:7 Nek ispare poput voda što otiču svojim putem; strele svoje nek odapnu kao da su polomljene.

^58:8 Nek iscure poput puža koji puzi, nek su poput mrtvorođenčeta što ne vidi sunca.

^58:9 Pre nego ti lonci osete potpalu od trnja – sirovog ilʼ svelog – biće razvejano.

^58:10 A pravednik će se radovati kad vidi osvetu; noge će oprati u krvi zlikovca.

^58:11 I kazaće svako: „Pravedniku stvarno plod pripada. Stvarno ima Boga koji sudi zemlji.“

^59:1 Bože moj, oslobodi me od protivnika mojih; skloni me od onih što se dižu protiv mene.

^59:2 Od zlotvora me oslobodi, od krvoloka me spasi.

^59:3 Jer, eno, iz potaje vrebaju mi život; moćnici protiv mene pokreću nevolju, ali ne zbog prestupa, ne zbog greha moga, Gospode.

^59:4 Bez krivice moje oni jure, spremaju se. Podigni se, susretni me i primeti!

^59:5 A ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, probudi se da sve narode kazniš; ne smiluj se nijednom zlotvoru zlobnom. Sela

^59:6 Uveče se vraćaju, poput pseta reže i šunjaju oko grada.

^59:7 Eno, ustima brbljaju, a mačevi im na usnama, jer govore: „Ko još sluša?“

^59:8 A ti im se, o, Gospode, smeješ; ti se rugaš svim tim narodima.

^59:9 Ti si moja snaga, tebe iščekujem; jer Bog je moj zaklon.

^59:10 Bog milosti će me sresti, daće mi Bog da likujem nad mrziteljima svojim.

^59:11 Ne ubij ih, da moj narod zaboravio ne bi; snagom svojom rasprši ih i obori, Gospode, štite naš.

^59:12 Za grehe svojih usta i reč usana svojih, neka budu uhvaćeni u svome ponosu, zbog kletve i laži što iznose.

^59:13 Satri ih u gnevu, satri da ih nema, pa da narod shvati da Bog vlada u Jakovu do krajeva zemlje. Sela

^59:14 Uveče se vraćaju, poput pseta reže i šunjaju oko grada.

^59:15 Raspršeni lutaju za jelom, noć probdeju ako nisu siti.

^59:16 A ja ću da pevam o tvojoj sili, veseliću se jutrom zbog milosti tvoje; jer si moj zaklon, utočište u danu nevolje.

^59:17 Silo moja, slavopoj ti pevam; jer Bog je moj zaklon, Bog milosti moje.

^60:1 Odbacio si nas, Bože, srušio nas, razgnevio se. Oporavi nas!

^60:2 Ti si zemlju uzdrmao, rascepao si je; raseline njene spoji jer je uzdrmana.

^60:3 Pustio si da tvoj narod vidi strahotu, primorao da pijemo vino što opija.

^60:4 Zastavu si bogobojaznima dao da se zbog istine razvije. Sela

^60:5 Desnicom nas svojom spasi, usliši nas, pa da tvoji miljenici izbavljeni budu.

^60:6 U svom Svetilištu Bog je objavio: „Zaklicaću, podeliću Sihem, premeriću dolinu Sokota.

^60:7 Moj je Galad, moj je Manasija; Jefrem mi je kaciga na glavi, a Juda mi carsko žezlo.

^60:8 Moav mi je korito za pranje, na Edom sam bacio sandalu; Filistejo, zbog mene usklikni!“

^60:9 Ko će mene da otprati u grad utvrđeni? A na Edom ko će me povesti?

^60:10 Nećeš li ti, o, Bože, koji si nas odbacio, pa s vojskama našim, Bože, više ne koračaš?

^60:11 Pomoć daj nam ispred protivnika, uzalud je ljudsko izbavljenje.

^60:12 Silno ćemo stupati sa Bogom, izgaziće naše protivnike!

^61:1 Bože, čuj moj vapaj; molitvu mi dobro počuj.

^61:2 Ja te zovem sa krajeva zemlje dok mi srce klone; povedi me na stenu od mene višu.

^61:3 Jer ti si mi utočište, moćna kula ispred protivnika.

^61:4 U šatoru tvome doveka bih da prebivam, utočište da mi bude zaklon tvojih krila. Sela

^61:5 Jer ti si, Bože, čuo zavete moje; dao si mi nasledstvo onih koji strepe od imena tvoga.

^61:6 Caru dane na dane nadodaj, godina njegovih neka bude od naraštaja do naraštaja.

^61:7 Neka ga ima doveka pred Bogom, odredi mu i milost i vernost, neka ga čuvaju.

^61:8 Imenu ću tvome zato slavopoj da pevam doveka; da ispunim zavete svoje dan za danom.

^62:1 Samo u Bogu duša moja počiva, od njega je spasenje moje.

^62:2 Samo on je stena moja i spasenje moje; zaklon moj, ništa mene neće uzdrmati.

^62:3 Dokle ćete se obrušavati na čoveka? Pobiće vas, sve vas, poput zida nakrivljenog i ograde polegnute.

^62:4 Zacelo, dogovoriše se sa visina njegovih da ga obore. Oni vole laž, pa ustima svojim blagosiljaju, a nutrinom svojom proklinju. Sela

^62:5 Samo se u Bogu smiri, dušo moja, jer je od njega nadanje moje.

^62:6 Samo on je stena moja i spasenje moje; zaklon moj, mene neće uzdrmati.

^62:7 Od Boga je spasenje moje i slava moja; stena snage moje, utočište moje je u Bogu.

^62:8 U njega se uzdaj uvek, narode; pred njim srce svoje izlivajte, Bog je naše utočište. Sela

^62:9 Samo su dah potomci ljudi, laž su potomci čovekovi; na terazijama mereni zajedno oni su od daha lakši.

^62:10 Ne uzdajte se u otimačinu i u grabež taštu nadu ne stavljajte; a bogatstvo kada se umnoži, srcem se za njega ne vezujte.

^62:11 Bog je jedno objavio, a dve stvari ja sam čuo: da je sila jedino Božija,

^62:12 da je milost jedino Gospodnja; jer, ti uzvraćaš čoveku po delu njegovom.

^63:1 Bože, moj Bog ti si i ja tebe tražim. Moja je duša tebe žedna, telo je moje tebe željno, u zemlji suvoj, ogoljenoj i bezvodnoj.

^63:2 Zaista, u Svetinji sam te video, gledao ti i silu i slavu.

^63:3 Milost je tvoja bolja od života, usne moje veličaće tebe.

^63:4 Zato ću te blagosiljati kroz život svoj, u ime ću tvoje podizati ruke svoje.

^63:5 Sita će mi biti duša ko od sala i obilja; sa veseljem na usnama usta moja proslavljaće te.

^63:6 Na postelji svojoj setim te se, o stražama noćnim razmišljam o tebi.

^63:7 Jer si ti pomoć moja u senci krila tvojih ja se veselim.

^63:8 Uz tebe mi je duša prionula, desnica me tvoja podržava.

^63:9 A oni žude da mi dušu upropaste, oni će otići u dubine zemlje.

^63:10 Biće predani maču, biće hrana lisicama.

^63:11 A car će se u Bogu veseliti, hvaliće se svako ko se njime zakune, jer će se zatvoriti usta onima što govore laži.

^64:1 Čuj, o, Bože, glas moj, žalopojku moju; od strahote protivnika život mi sačuvaj.

^64:2 Zakloni me od spletki zlotvora, od halabuke počinitelja zlobe.

^64:3 Jezike svoje poput mača oni oštre, odapinju strele svoje – reči zajedljive –

^64:4 da iz skrivenih mesta gađaju čoveka bez mane; i najednom gađaju ga i straha nemaju.

^64:5 Sokole se među sobom na zle stvari, dogovaraju se da prikriju klopke, pa govore: „Ko će da ih vidi?“

^64:6 Spliću nepravdu: „Smislili smo! Spletka je spletena.“ Duboki su čovekova nutrina i srce.

^64:7 Ali Bog će ih strelom gađati i najednom ranjeni će biti.

^64:8 O svoj jezik sapleće se, zadrhtaće svako ko ih gleda;

^64:9 prepašće se sav rod ljudski, objaviće delo Božije i njegovo delo razmatraće.

^64:10 Radovaće se pravednik u Gospodu, u njemu će utočište naći, pa će se hvaliti svako srca čestitoga.

^65:1 Bože, na Sionu te hvala očekuje, tebi dani zavet ispunjen će biti.

^65:2 Tebi, što čuješ molitvu, svaki čovek stiže.

^65:3 Krivice me nadvladaše, ti oprosti prestupe nam naše.

^65:4 Kako je blažen izabranik, onaj kog privučeš, što prebiva u tvojim dvorištima. Siti bili od dobara Doma tvoga, od tvog svetog hrama.

^65:5 Čudesnim i pravednim delima si nas uslišio, Bože spasenja našeg, pouzdanje svih krajeva zemlje i mora dalekih.

^65:6 Ti si snagom svojom osnovao gore, silom si se opasao.

^65:7 Ti stišavaš huk mora, huk talasa njihovih i vrevu naroda.

^65:8 Preplašiše se od čudesa tvojih stanovnici svih krajeva; i jutro i veče od radosti kliču.

^65:9 Zemljom prolaziš i natapaš je; izobilno ti je gizdaš potocima Božijim punim vode; za žito se njeno brineš. Eto, to si tako uredio.

^65:10 Brazde joj natapaš, oranje joj poravnavaš; pljuskovima omekšavaš i njen urod blagosiljaš.

^65:11 Godinu si okrunio urodom svojim, staze tvoje kipe izobiljem.

^65:12 Bujaju pašnjaci pustinjski, veseljem se brda opasuju.

^65:13 Stadima se oblače pašnjaci, doline se ogrću pšenicom, pa pevaju, pa još usklikuju.

^66:1 Kliči Bogu, zemljo sva!

^66:2 Pevajte slavi njegovog imena; slavu mu i hvalu dajte.

^66:3 Recite Bogu: „Kako su strašna dela tvoja! Zbog velike sile tvoje pred tobom puze tvoji protivnici.

^66:4 Sva ti se zemlja klanja; slavopoj pevaju tebi, slavopoj pevaju imenu tvome.“ Sela

^66:5 Dođite i vidite dela Božija, strašna dela prema potomcima ljudi.

^66:6 On od mora čini suvu zemlju, pa su vode pregazili nogom; hajde da se tamo radujemo njemu.

^66:7 Snagom svojom on doveka vlada; njegove oči na narode motre, pa dušmani nek se ne uzdižu. Sela

^66:8 Blagosiljaj našeg Boga, narode, nek se čuje glas hvale o njemu;

^66:9 o njemu koji nam život u dušu stavi i ne dade nogama našim da posrnu.

^66:10 Oprobao si nas, Bože, pretopio nas kao srebro što se topi.

^66:11 U mrežu si nas doveo, teret si nam na bedra stavio.

^66:12 Pustio si da nam čovek vrat zajaše, prošli smo i kroz vatru i kroz vodu, ali si nas doveo do izobilja.

^66:13 Ući ću sa svespalnicama u Dom tvoj; ispuniću što sam ti se zavetovao,

^66:14 što su usne moje izustile, i što su mi usta u nevolji mojoj rekla.

^66:15 Prineću ti tovnu stoku na svespalnicu sa kadom ovnova; prineću ti i junce i jarce. Sela

^66:16 Dođite i slušajte, vi koji se Boga bojite, reći ću vam šta je duši mojoj učinio.

^66:17 Njemu sam vapio ustima svojim, moj ga je jezik uzdizao.

^66:18 Da sam zlobu u svom srcu pazio, ne bi me Gospod uslišio.

^66:19 Zaista je Gospod čuo, na zov molitve moje se osvrnuo.

^66:20 Blagosloven da je Bog što molitvu moju nije uklonio, a ni milost svoju od mene.

^67:1 Smilovao nam se Bog i blagoslovio nas, licem svojim obasjao nas; Sela

^67:2 da bi se na zemlji znalo za put tvoj, za spasenje tvoje u svim narodima.

^67:3 Nek te hvale narodi, o, Bože, nek te hvale svi narodi.

^67:4 Neka se raduju i nek se vesele ljudi, jer pravedno sudiš narodima i vodiš ljude na zemlji. Sela

^67:5 Nek te hvale narodi, o, Bože, nek te hvale svi narodi.

^67:6 Zemlja rađa svojim plodovima; blagoslovio nas Bog, Bog naš.

^67:7 Blagoslovio nas Bog da bi ga se bojali svi krajevi zemlje.

^68:1 Neka Bog ustane, neka se raziđu njegovi dušmani! Neka se razbeže pred njim oni što ga mrze!

^68:2 Razvej ih poput dima razvejanog; nek propadnu zlikovci pred Bogom kao vosak istopljen u vatri.

^68:3 A pravedni neka se raduju, nek pred Bogom kliču, nek likuju u veselju.

^68:4 Pevajte Bogu, pevajte slavopoj njegovom imenu; uzdignite onog što na oblacima jaše. Njegovo je ime Gospod, uskliknite pred njim.

^68:5 Otac siročadi i sudija udovica – to je Bog u svom svetom Prebivalištu.

^68:6 Bog usamljenima daje da u kući žive, zatočene vodi blagostanju, a buntovnici boraviće u sparušenoj zemlji.

^68:7 Bože, kad si išao ispred svog naroda, kada si stupao pustinjom, Sela

^68:8 zemlja se tresla, nebesa su pljuštala, pred Bogom, Bogom sinajskim, pred Bogom, Bogom Izrailjevim.

^68:9 Bože, obilje si kiše poslao nasledstvu svome; umorno je ono bilo, a ti si ga ojačao.

^68:10 Živalj tvoj se onde nastanio, snabdevaš ubogog dobrima svojim, Bože.

^68:11 Gospod objavljuje, a žena što nose vesti veliko je mnoštvo.

^68:12 Carevi i vojske beže li beže, a lepotica kuće plen razdeljuje.

^68:13 Ako i legneš između torova, ti si golubica krila obloženih srebrom, i perja svetlucavo zlatnog.

^68:14 Kad Svemoćni rasprši careve u zemlji, pade sneg na Salmonu.

^68:15 Gora Božija vasanska je gora, gora s vrhovima vasanska je gora.

^68:16 Zašto zavidno gledate, o, gore, vrhove gore koju Bog želi za boravište svoje; gde će Gospod zacelo doveka da prebiva?

^68:17 Božijih je kola na hiljade, na mnoge hiljade; a Gospod je među njima, na Sinaju, u svetosti.

^68:18 Ti se pope na visinu, povede roblje silno, primi darove od ljudi, pa čak i od buntovnika; da prebivaš tamo, Gospode Bože.

^68:19 Blagosloven da je Gospod, što terete naše dan za danom nosi, Bog našeg spasenja. Sela

^68:20 Bog naš Bog je dela spasonosnih, od Gospoda Boga izbavljenje je od smrti.

^68:21 Zacelo će Bog razbiti glavu svojih protivnika, i kosmato teme onog koji živi u svojim gresima.

^68:22 Gospod kaže: „Sa Vasana vratiću ih, iz dubina mora vratiću ih,

^68:23 pa da ti noga gaca u krvi i jezik tvojih pasa dobije svoj deo od tvojih protivnika.“

^68:24 Videše povorke tvoje, Bože; povorke Boga moga, moga cara ka Svetinji.

^68:25 Napred su išli pevači, potom svirači, a u sredini su devojke udarale daire.

^68:26 Blagosiljajte u zborovima Boga Gospoda, vi sa vrela Izrailjeva!

^68:27 Eno, mladi Venijamin predvodi ih, glavari Jude sa mnoštvom, glavari Zavulona i glavari Neftalima.

^68:28 Tvoj Bog snagu ti je odredio; pokaži snagu svoju, Bože, što si za nas delovao.

^68:29 Zbog tvog Doma u Jerusalimu carevi će ti darove donositi.

^68:30 Zapreti zverima u trsci, krdu bikova među teladima naroda; pa nek se ponize i donesu komade srebra, a on će rasuti narode što u ratu uživaju.

^68:31 Doći će izaslanici iz Egipta, Kuš žurno pruža ruke svoje Bogu.

^68:32 O, carstva zemaljska, pevajte Bogu; pevajte slavopoj Gospodu; Sela

^68:33 onome što jaše nebom, drevnim nebesima! Eno, on tutnji glasom svojim, glasom silnim.

^68:34 Prepoznajte silu Božiju nad Izrailjem, veličanstvo njegovo i njegovu silu u nebesima.

^68:35 Ti si strašan, Bože, u Svetilištu svome; Bog Izrailjev sam daje silu i snagu narodu. Blagosloven da je Bog!

^69:1 Spasi me, o, Bože, dođoše do grla vode!

^69:2 Potonuo sam u blato duboko, a nigde oslonca; dospeo sam u vode duboke, bujica me zahvatila.

^69:3 Klonuo sam zovući te, promuče mi grlo; oči su mi usahnule čekajući Boga moga.

^69:4 Brojniji su ti što me bez razloga mrze od kose na glavi mojoj, ti moćnici što bi da me zbrišu, bezrazložni protivnici. Vraćam, a ukrao nisam.

^69:5 Ludost moju ti poznaješ, Bože; gresi moji skriveni ti nisu.

^69:6 Neka se zbog mene ne postide oni koji u tebe nadu svoju polažu, Gospode, Bože nad vojskama. Neka se zbog mene ne osramote oni koji te traže, Bože Izrailjev.

^69:7 Jer ja zbog tebe trpim prezir, lice moje prekrila je bruka.

^69:8 Braći svojoj neznanac postadoh, tuđinac sam deci moje majke.

^69:9 Izjeda me revnost za tvoj Dom. Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene.

^69:10 Plakao sam i postio, i to mi je na prezir bilo.

^69:11 Za odeću sebi kostret ogrnuh, i postadoh ruglo za njih.

^69:12 O meni pričaju oni što sede na gradskim vratima i pevaju pesme pijanice.

^69:13 A ja se samo tebi molim, o, Gospode, u vreme povoljno; Bože, usliši me po obilnom tvome smilovanju, po vernosti svog spasenja.

^69:14 Iz blata me oslobodi, ne daj da potonem; oslobodi me od onih što me mrze, od dubokih voda.

^69:15 Bujica vode nek me ne zahvati, nek me ne proguta dubina i ždrelo njeno nada mnom ne zatvori se.

^69:16 Usliši me, Gospode, jer je dobra milost tvoja; po golemom milosrđu svome na mene se osvrni.

^69:17 Lice svoje od svog sluge ne sakrivaj, jer sam na mukama; pohitaj, usliši me.

^69:18 Priđi bliže duši mojoj, otkupi je; radi mojih protivnika, izbavi me.

^69:19 Ti znaš da sam prezren, osramoćen i obrukan; pred tobom su svi dušmani moji.

^69:20 Prezir mi je srce slomio, razboleh se; žudeo sam za utehom – nikog niotkuda; za utešiteljima – našao ih nisam.

^69:21 Pelen su mi u hranu stavili, sirće su mi žednom dali da pijem.

^69:22 Nek im sto postane zamka, odmazda i klopka;

^69:23 nek im oči potamne, da ne vide, i leđa im se zauvek pogrbe.

^69:24 Srdžbu svoju na njih izlij, jarka ljutnja tvoja neka ih sustigne.

^69:25 Tabor nek im opustoši; ne živeo niko u njihovim šatorima.

^69:26 Jer oni gone one što si udario i javljaju jade onih koje si ranio.

^69:27 Krivicu im na krivicu dodaj, da ne uđu u pravednost tvoju.

^69:28 Izbrisani bili iz Knjige života, da sa pravednima ne budu zapisani.

^69:29 A ja sam siromah, u bolovima sam; spasenje tvoje, Bože, neka me zaštiti.

^69:30 Ime Božije pesmom ću da slavim, veličaću ga hvalospevom.

^69:31 To će biti Gospodu milije od vola i od bika, rogatog papkara.

^69:32 Videće to ponizni, radovaće se; vi, što Boga tražite, nek vam srce bude živo.

^69:33 Jer uboge Gospod čuje, ne prezire zatočene svoje.

^69:34 Nek ga slave nebesa, zemlja, mora i sve što se u njima kreće.

^69:35 Jer Sion će Bog da spase, sazidaće judejske gradove; i oni će ih zaposesti i živeće tamo.

^69:36 I potomci njegovih sluga to će da naslede, i oni što ime njegovo vole boraviće tamo.

^70:1 Bože, izbavi me! U pomoć mi požuri, Gospode!

^70:2 Neka se postide, neka se osramote ti što mi o glavi rade. Neka se povuku u sramoti, neka budu poniženi ti što im je mila nevolja moja.

^70:3 Nek ustuknu zbog sramote svoje ti što dovikuju: „Aha! Aha!“

^70:4 Nek likuju i nek se raduju u tebi svi koji te traže; neka uvek govore oni što spasenje tvoje vole: „Velik je Bog!“

^70:5 A ja sam siromah i ubog, Bože, požuri k meni. Ti si moja pomoć i moj izbavitelj. O, Gospode, ne oklevaj!

^71:1 U tebi je utočište moje, Gospode; o, da se nikad ne postidim.

^71:2 Oslobodi me po svojoj pravednosti i izbavi me, prigni uho svoje k meni i spasi me.

^71:3 Budi mi stena prebivališta kojoj uvek dolazim; spasenje moje ti si zapovedio, jer si moja stena i tvrđava.

^71:4 Izbavi me, Bože moj, iz ruke zlikovačke, od ruke prestupnika i okrutnoga.

^71:5 Jer, ti si moja nada, o, Bože Gospode, pouzdanje si mi od mladosti moje.

^71:6 Na tebe se oslanjam od utrobe, iz krila majke moje si me izvukao; slaviću te neprestano.

^71:7 Poput znaka postao sam mnogima, a ti si mi utočište jako.

^71:8 Usta si mi slavom svojom ispunio i krasotom svojom od jutra do sutra.

^71:9 Ne odbaci me u doba starosti, kad mi snaga klone ne zaboravi me.

^71:10 Jer o meni govore protivnici moji, oni što mi život vrebaju zajedno se savetuju.

^71:11 Kažu: „Bog je njega ostavio! Gonite ga, uhvatite, jer izbavitelja nema!“

^71:12 Bože, od mene se ne udaljuj! O, moj Bože, požuri mi u pomoć!

^71:13 Neka se postide i neka propadnu tužitelji moje duše; i prezir i bruka nek pokriju one koji mi o glavi rade.

^71:14 A ja ću uvek da se nadam, sve više i više slaviću te.

^71:15 Usta će moja o pravednosti tvojoj da govore, o delima tvog spasenja od jutra do sutra, jer im broja ne znam.

^71:16 U moćnim delima Boga Gospoda ja ću doći, tvoju pravednost ću spominjati, samo tvoju.

^71:17 Od mladosti moje, Bože, ti si me učio; i čudesa tvoja dosad javljao sam.

^71:18 Čak i kada ostarim i osedim, Bože, ne ostavljaj me, dok ti silu ne objavim naraštaju novom; silu tvoju svakom što dolazi.

^71:19 Pravednost je tvoja, Bože, do visina, velika si dela učinio; ko je poput tebe, Bože?

^71:20 Ti – dao si da gledam mnoge nevolje i muke – ti ćeš mi opet obnoviti život; iz dubina zemlje podićeš me opet.

^71:21 Ti ojačaj dostojanstvo moje i ponovo uteši me.

^71:22 I ja ću harfom da te hvalim zbog vernosti tvoje; Bože moj, sviraću ti na liri, Svetitelju Izrailjev.

^71:23 Klicaće radosno usne moje, jer ću ti svirati, i duša moja što si je otkupio.

^71:24 I moj će jezik od jutra do sutra pričati o tvojoj pravednosti; jer će se postideti, jer će se osramotiti ti što mi o glavi rade.

^72:1 O, Bože, propise svoje caru podaj i pravednost svoju sinu carevome!

^72:2 Nek narodu tvome on pravedno sudi i siromasima prema propisima.

^72:3 Neka gore narodu mir donesu i brda pravednost.

^72:4 On će siromasima da sudi, deci ubogih pobedu daće i skršiće tlačitelja.

^72:5 Bojaće te se ljudi dok je sunca i meseca, od roda do roda.

^72:6 Spustiće se kao kiša na košenu travu i poput pljuskova natapaće zemlju.

^72:7 U njegovim danima procvetaće pravednik i obilje mira dok meseca bude bilo.

^72:8 Vladaće od mora do mora i od reke do krajeva gde zemlja prestaje.

^72:9 Kleknuće pred njim pustinjska plemena, protivnici njegovi lizaće prašinu.

^72:10 Prineće mu prinos carevi tarsiski i ostrvski; carevi Save i Seve danak će da daju.

^72:11 Pokloniće mu se svi carevi, svi narodi služiće mu.

^72:12 Jer on će da izbavi ubogog što za pomoć vapi, i siromaha bez pomoći niotkuda.

^72:13 Poštedeće slabog i ubogog, živote ubogih spasti.

^72:14 Od tlačenja i nasilja život njihov otkupiće, očima njegovim krv njihova dragocena će biti.

^72:15 Živ nek bude! Nek mu daju od zlata savskoga; neka stalno za njega se mole, od jutra do sutra blagosiljaju ga.

^72:16 Nek pšenicom obiluje zemlja, nek se rod njegov povija na vrhu gora, kao na Livanu; nek procveta narod iz gradova ko trava zemaljska.

^72:17 Njegovo ime nek bude doveka, neka traje dokle je i sunca. Nek u njemu svi narodi blagoslove se i blaženim nek ga nazivaju.

^72:18 Blagosloven bio Gospod Bog, Bog Izrailja, on jedini čudesa čini.

^72:19 I blagosloveno doveka bilo njegovo slavno ime, nek svu zemlju slava mu ispuni. Amin! Amin!

^72:20 Dovršiše se molitve Davida, sina Jesejevog.

^73:1 Zacelo je Bog dobar Izrailju, i onima čije srce je bez mane.

^73:2 Što se mene tiče, zamalo mi noge nisu zašle s puta; koraci se moji skoro isklizaše.

^73:3 Jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje zlikovaca.

^73:4 Eto, strepnju od smrti nemaju, telo im je zadriglo.

^73:5 Ljudske muke ne poznaju, ne stradaju sa ljudima.

^73:6 Nadmenost je zato njima kao ogrlica, ogrće ih odeća nasilja.

^73:7 Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna.

^73:8 Ismevaju se, govore zlobno i nasiljem prete ponosito.

^73:9 Njihova su usta okrenuta nebesima, a njihov jezik zemljom šeta.

^73:10 Zato im se njihov narod vraća i obilje vode ispijaju.

^73:11 I govore: „Kako bi Bog znao? Postoji li znanje Svevišnjega?“

^73:12 Gle, takvi su zlikovci: spokojni doveka i bogatstvo gomilaju!

^73:13 Zacelo sam uzalud svoje srce čistim očuvao, svoje ruke nevinošću očistio!

^73:14 Od jutra do sutra ojađen sam bio, jutra su mi donosila kaznu.

^73:15 A da sam kazao da ću i ja tako da pričam, izneverio bih naraštaj tvoje dece.

^73:16 Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo;

^73:17 dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak.

^73:18 Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine.

^73:19 Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni!

^73:20 Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš.

^73:21 Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena,

^73:22 bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja.

^73:23 Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku.

^73:24 Savetom me svojim vodiš, naposletku ćeš me u slavu uzeti.

^73:25 Koga ja imam na nebesima? Pored tebe na zemlji mi ništa milo nije.

^73:26 Neka mi okopne i telo i srce, Bog je doveka stena moga srca i baština moja.

^73:27 Gle, eno propašće oni od tebe daleki, ti satireš svakog ko ti je neveran.

^73:28 Što se mene tiče, dobra mi je Božija blizina. U Gospodu Bogu sebi načiniću utočište i sva dela tvoja objaviću.

^74:1 Zašto si nas, o, Bože, odbacio doveka? Zašto da se jarost tvoja puši na stado tvoje paše?

^74:2 Priseti se svoje zajednice što si je od davnina stekao, plemena svoga nasledstva koje si otkupio – gore Sion na kojoj si prebivao.

^74:3 Korake svoje okreni ka ruinama večnim, svemu čemu je naudio protivnik u Svetinji.

^74:4 Dušmani tvoji riču usred tvog mesta sastanka, postaviše zastave svoje za znakove.

^74:5 Poznati su kao čovek što sekiru na šipražje diže;

^74:6 i onda sekirom i polugama sve rezbarije lomi.

^74:7 Svetilište tvoje do tla spališe, opoganiše Prebivalište imena tvog.

^74:8 U srcu su svome rekli: „Hajde da ih sasvim potlačimo!“ Spalili su sva Božija mesta sastanka u zemlji.

^74:9 A naše znakove videli nismo, ni proroka još nema, i nikoga s nama ko bi znao – dokle?

^74:10 Dokle će se, o, Bože, rugati dušmanin? Hoće li protivnik doveka tvoje ime da prezire?

^74:11 Zašto ruku svoju, baš svoju desnicu, povlačiš? Iz nedara svojih izvuci je i satri ih!

^74:12 A Bog car moj je od davnina, posred zemlje spasonosna dela čini.

^74:13 Silom svojom ti si more razdelio, u vodama smrskao si glave morskim nemanima.

^74:14 Levijatanu si glave razdrobio, narodima uz obalu za hranu si ga dao.

^74:15 Ti si dao da nabuja i vrelo i potok, ti si nepresušne presušio reke.

^74:16 Tvoj je dan, baš kao i noć; ti si postavio i mesec i sunce.

^74:17 Ti si zemlji odredio svaku među; i leto i zimu načinio ti si.

^74:18 Seti se tog protivnika koji te prezire, Gospode, i bezumnih što preziru ti ime.

^74:19 Ne daj zveri život golubice svoje, doveka ne zaboravi na život svojih siromaha.

^74:20 Pogledaj na savez, jer se mračni krajevi zemlje napuniše mestima nasilja.

^74:21 Ne daj ugnjetenom da se ponižen vrati, neka ime tvoje slave i siromah i ubogi.

^74:22 Ustani, o, Bože, svoj slučaj odbrani! Seti se prezira bezumnog prema tebi od jutra do sutra.

^74:23 Ne zaboravi glas dušmana svojih, poklič što se neprestano diže, onih što se protiv tebe bune.

^75:1 Hvalimo te, Bože, hvalimo te, jer nam je ime tvoje blisko; čudesa tvoja spominje narod.

^75:2 „Ja određujem zakazano vreme, ja podjednako sudim.

^75:3 Rastapa se zemlja i sav njezin živalj, a ja stubove njene postavljam. Sela

^75:4 Bahatima kažem: ’Nemojte se bahatiti’; i zlikovcima: ’Rog svoj ne dižite.

^75:5 Rog svoj u visine ne dižite, drsko ne pričajte.’“

^75:6 Jer uzdizanje ne dolazi ni sa zapada, ni sa istoka, ni iz pustinje;

^75:7 već je Bog sudija: jednog ruši, jednog diže.

^75:8 Eno, čaša je u Gospodnjoj ruci i vino puno začina se peni. I izliće iz nje, i zaista će piti, do taloga iskapiće je svi zemaljski zlikovci.

^75:9 O tome ću doveka da javljam, pevaću pohvale Bogu Jakovljevom!

^75:10 „Sve rogove zlikovačke ja ću da izlomim, a rogovi pravednika uzdignuti biće.“

^76:1 Bog je poznat u Judi, ime mu je uzvišeno u Izrailju!

^76:2 Salim mu je konak, na Sionu mu stan.

^76:3 Tamo je slomio strelu zapaljenu, štit i mač i sprave ratničke. Sela

^76:4 Ti blistaš, slavniji si od tih brda sa plenom.

^76:5 Ljudi hrabrog srca su oplenjeni, pozaspaše; jaki ljudi, alʼ ni ruku da podignu.

^76:6 Zaspaše doveka od pokliča tvoga, o, Bože Jakovljev, i konj i konjanik!

^76:7 Ti! Ti si strašan! Kad se gneviš, ko pred tobom može da opstane?

^76:8 Sa nebesa ti sud javljaš. Zemlja se preplaši, onemi,

^76:9 kad ustaje Bog da sudi i da spase sve ponizne na zemlji. Sela

^76:10 Proslavljaš se i ljudskim gnevom, opasuješ se preživelima od gneva.

^76:11 Zavetujte se i zavete izvršite Gospodu, svome Bogu; svi koji su oko njega, nek Strašnome dar donesu!

^76:12 Vladarima on duh obara, od njega strepe carevi zemaljski!

^77:1 Glas svoj Bogu dižem, glasom svojim vapim Bogu i on me usliši!

^77:2 U danu nevolje svoje Gospoda sam tražio, ruke neumorno noću sam pružao. Ali duša moja neće utehu!

^77:3 Spominjem Boga i jecam, jadam se, a duh mi malakše. Sela

^77:4 Kapke očne ne daš mi da sklopim! Nemiran sam, da pričam ne mogu.

^77:5 Mislim na minule dane i godine davne.

^77:6 Noću se sećam svoje pesme pa srcem svojim razmišljam i duhom svojim ispitujem.

^77:7 Odbacuje li Gospod doveka? Zar se neće opet prikloniti?

^77:8 Je li mu ljubav doveka iščezla? Je li propalo obećanje dano naraštaju svakom?

^77:9 Zar je Bog zaboravio da se smiluje ili je milosrđe svoje u svom gnevu ugušio? Sela

^77:10 Rekao sam: „Ovo je moja rana – desnica Svevišnjeg više nije ista!“

^77:11 Spominjem dela Gospodnja, čuda tvoja od starina pamtim.

^77:12 Na sva dela tvoja mislim, razmatram to što si učinio!

^77:13 O, Bože, u Svetinji je put tvoj! Koji je bog velik poput Boga našeg?!

^77:14 Ti si Bog što čudesa činiš, silu svoju obznanjuješ među narodima.

^77:15 Svoj si narod otkupio snagom svojom, sinove Jakova i Josifa. Sela

^77:16 Kad te vode ugledaše, Bože, kad te vode ugledaše, skupiše se, a dubine uzburkaše.

^77:17 Oblaci se provališe kišom, iz oblaka grmljavina dođe i sevnuše tvoje munje.

^77:18 Prolom tvoga groma beše u vihoru, munje svetom zasvetliše, a zemlja se drmala i tresla.

^77:19 Po moru je staza tvoja prošla, prošao si nemirnim vodama, a stopama tvojim traga nema.

^77:20 Vodio si svoj narod ko stado, Mojsijevom i Aronovom rukom.

^78:1 O, narode moj, poslušaj pouku moju i rečima mojih usta uho priklonite!

^78:2 Moj govor biće u priči, objaviću zagonetke od davnina.

^78:3 Ono što smo čuli, ono što smo naučili i što su nam stari naši ispričali;

^78:4 to nećemo da krijemo od njihove dece. Objavićemo novom naraštaju hvale Gospodnje, njegovu silu i čudesa koja je učinio.

^78:5 On je u Jakovu učvrstio svedočanstvo, Izrailju je dao Zakon i zapovedio našim precima da ih predaju svojim potomcima,

^78:6 da bi novi naraštaj znao, deca što će se roditi, pa kad odrastu da to prenesu deci svojoj;

^78:7 da se u Boga pouzdaju, da dela Božija ne zaboravljaju i zapovesti njegove da izvršavaju.

^78:8 Da ne budu ko njihovi stari, naraštaj buntovni, neposlušno pokolenje nestalnoga srca i duha koju nije veran Bogu.

^78:9 Jefremovci su bili lukovima naoružani ali su pobegli na dan boja!

^78:10 Nisu održali savez sa Bogom, odbili su da postupe po njegovom Zakonu.

^78:11 Zaboravili su njegova dela, čudesa njegova koja im je pokazao.

^78:12 A on je pred njihovim precima učinio čudo, u egipatskoj zemlji, u oblasti Soan.

^78:13 More je razdelio i proveo ih, vode je uspravio da su poput zida.

^78:14 Danju ih je vodio oblakom i svetlošću vatre cele noći.

^78:15 Stene je u pustinji rascepio, obilno ih napojio kao iz dubina.

^78:16 Brzake im je izveo iz raseline stene, učinio da im vode kao reke teku.

^78:17 A oni su mu uporno grešili, prkosili Svevišnjem u pustinji;

^78:18 u srcima kušali su Boga, izvoljevali tražeći hranu.

^78:19 Prigovarali su Bogu i rekli: „Kadar li je Bog da u pustinji prostre trpezu?!

^78:20 Jeste, stenu je udario, potekla je voda i potoci se razlili. Ali kadar li je da nam da i hranu, da svoj narod mesom snabde?“

^78:21 Zato se Gospod razjario kada je to čuo, pa je požar planuo na Jakova i gnev je buknuo na Izrailj;

^78:22 jer u Boga verovali nisu, nisu se pouzdali da će da ih spase.

^78:23 I on je zapovedio oblacima i otvorio odgore vrata nebeska,

^78:24 da ih zapljusne mana, dade im žito sa neba da jedu.

^78:25 I svi su jeli hleb moćnika, obilje hrane im je poslao.

^78:26 Doveo je istočni vetar sa nebesa, doneo je južni vetar snagom svojom.

^78:27 Mesom ih je ko prašinom zasuo i krilatim pticama kao morskim peskom.

^78:28 Dao je da padaju po njihovom taboru, oko njihovih šatora.

^78:29 I oni su jeli, najeli se do sitosti, jer on im je dao kako su žudeli.

^78:30 Ali još ih žudnja nije prošla i još im je hrana u ustima bila,

^78:31 kada se gnev Božiji digao na njih. I on pobi njihove najjače i obori mladiće Izrailja.

^78:32 I pored toga opet su grešili, nisu verovali njegovim čudima.

^78:33 Uzaludne dane im je prekratio i nevoljom naglom njihove godine.

^78:34 A kad ih je ubijao, tražili su ga i vraćali se, za Bogom čeznuli.

^78:35 Tada bi se prisetili da im je Bog bio stena, Bog Svevišnji njihov Otkupitelj!

^78:36 Ali bi ga ustima varali i lagali jezicima svojim.

^78:37 Srcem mu nisu bili odani, nisu bili verni njegovom savezu.

^78:38 Ipak, on se smilovao, krivicu im opraštao i nije ih uništio. Uporno je susprezao gnev svoj, ljutnju svoju nije podsticao.

^78:39 Sećao se da su telo, da su dah što isparava i što se ne vraća.

^78:40 A kako su se često bunili u pustinji i žalostili ga u pustari!

^78:41 Uporno su iskušavali Boga, vređali su Svetitelja Izrailjevog.

^78:42 Nisu se sećali njegove ruke i dana kada ih je otkupio od tlačitelja,

^78:43 kada je u Egiptu znakove svoje izveo i čudesa svoja u oblasti Soan.

^78:44 Reke je njihove u krv pretvorio, a njihovi se potoci nisu mogli piti.

^78:45 Na njih je poslao komarce, da ih ujedaju, žabe da ih upropaste.

^78:46 Useve njihove dade gusenicama i skakavcima sav trud njihov.

^78:47 Gradom im je stukao vinograde, a smokve slanom.

^78:48 Stoku im je gradu izložio i njihova goveda munjama.

^78:49 Poslao je na njih vrelinu svog gneva, srdžbu i jarost, nevolju i četu anđela propasti.

^78:50 Svom je gnevu stazu pripremio i život im od smrti poštedeo nije, život im je pomoru predao.

^78:51 Pobio je sve prvence u Egiptu, prve od muških u šatorima Hamovim.

^78:52 Svoj je narod izveo ko ovce, vodio ih poput stada kroz pustinju.

^78:53 Vodio ih je sigurno i plašili se nisu, a njihove dušmane je preplavilo more.

^78:54 Tada ih je doveo na svoje sveto tlo, na ovu goru, osvojenu njegovom desnicom.

^78:55 Pred njima je oterao narode, dodelio im je razmereno nasledstvo i nastanio plemena Izrailja po njihovim šatorima.

^78:56 Ali oni su ponovo iskušavali i bunili se protiv Boga Svevišnjega, propise njegovi nisu držali.

^78:57 Okrenuli su se, izneverili poput očeva svojih, izdali su kao luk slomljeni.

^78:58 Izazivali su ga svojim žrtvenim bregovima, činili ga ljubomornim svojim idolima.

^78:59 Bog je to čuo, razjario se i sasvim odbacio Izrailj,

^78:60 pa je napustio Prebivalište u Silomu, stan koji je podigao među ljudima.

^78:61 Tako je ropstvu prepustio snagu svoju i svoju krasotu rukama dušmana.

^78:62 I narod je svoj on predao maču jer se razjario na svoje nasledstvo.

^78:63 Njegove mladiće proždrala je vatra, pa su mu device ko usedelice.

^78:64 Od mača su mu sveštenici pali, a udovice ih ožalile nisu.

^78:65 Probudi se tada Gospod ko da je spavao, kao junak kojega je savladalo vino!

^78:66 Dušmane je svoje nazad odvukao i doveka ih osramotio.

^78:67 Josifov je šator odbacio, pleme Jefremovo nije izabrao,

^78:68 već je izabrao Judino pleme i goru Sion koju zavoli!

^78:69 I tu je podigao Svetilište svoje, visoko ko nebo, poput zemlje doveka ga učvrstio.

^78:70 Izabrao je svog slugu Davida, uzeo ga je od stada ovaca.

^78:71 Doveo ga je od ovaca dojilica da napasa Jakova, njegov narod i Izrailj, njegovo nasledstvo.

^78:72 I on im je Pastir bio po čestitosti svoga srca, vodio ih je svojim umešnim rukama.

^79:1 O, Bože, tuđinci su došli u nasledstvo tvoje! Opoganili su Dom tvoje svetosti, Jerusalim učinili ruševinom!

^79:2 Mrtva tela tvojih slugu kao hranu pticama nebeskim su dali i zverima zemaljskim tela tvojih vernih.

^79:3 Krv njihovu izlili su oko Jerusalima kao da je voda, i niko ih sahranio nije.

^79:4 Svojim komšijama postali smo ruglo, na podsmeh smo i na prezir svojoj okolini.

^79:5 Dokle ćeš se gneviti, Gospode? Do kada? Zar će doveka da gori plamen ljubomore tvoje?

^79:6 Jarost svoju izlij na tuđince što te ne poznaju i na carstva koja tvoje ime ne prizivaju!

^79:7 Jer oni su proždrali Jakova i naselje mu uništili.

^79:8 Ne pamti nam pređašnje krivice! Pohitaj! Milosrđem svojim presretni nas jer smo u velikoj bedi!

^79:9 Pomozi nam, o, Bože spasenja našega! Izbavi nas radi svog imena slavnog! Oprosti nam grehe naše zbog imena svoga!

^79:10 Zašto da tuđinci kažu: „Gde je njihov Bog?“ Daj da nam oči vide osvetu među narodima zbog prolivene krvi slugu tvojih.

^79:11 Nek pred tebe dopre jecaj zatočenih, pa velikom snagom svojom spasi na smrt osuđene.

^79:12 Osveti se sedmostruko po nedrima komšijama našim prezirom njihovim kojim su te, Gospode, prezreli!

^79:13 A mi, tvoj narod i stado tvoje paše, u vekove hvalićemo tebe! Slavu tvoju javićemo svakom naraštaju!

^80:1 O, Pastiru Izrailja, čuj nas! Ti što Josifa si vodio ko stado! Zablistaj ti, što sediš nad heruvimima!

^80:2 Ustani u sili svojoj pred Jefremom, Venijaminom i Manasijom. Dođi i izbavi nas.

^80:3 Obnovi nas, o, Bože! Ozari lice svoje da bismo se izbavili.

^80:4 O, Gospode, Bože nad vojskama, do kada ćeš srdit biti, a tvoj ti se narod moli?

^80:5 Suznim hlebom ti ih hraniš, suzama iz čanka pojiš.

^80:6 Od nas si napravio razdor među komšijama našim, među sobom šegače se dušmani sa nama.

^80:7 O, Bože nad vojskama, povrati nas! Ozari lice svoje da bismo se izbavili.

^80:8 Čokot si iz Egipta iskorenio i narode oterao da bi ga usadio.

^80:9 Pred njime si raskrčio i on se ukorenio, svud po zemlji pružio je žile.

^80:10 Hlad je njegov brda zasenio, a lozama Božije kedrove.

^80:11 Do mora su se granale njegove loze, izdanci njegovi sve do Eufrata.

^80:12 Zašto si mu srušio ograde da ga bere svako ko prolazi putem?

^80:13 Rovari ga divlji vepar, glođe ga sve što se po polju miče.

^80:14 Bože nad vojskama, molimo te, vrati se! Sa nebesa pogledaj i vidi, pobrini se za čokot ovaj;

^80:15 za koren što si ga desnicom svojom usadio i mladice što si sebi ojačao.

^80:16 Eto, sažežen je vatrom i posečen, oni ginu od prekornog lica tvoga.

^80:17 Neka ruka tvoja bude nad čovekom desnice tvoje, nad potomkom ljudi kojega si sebi ojačao.

^80:18 Tada se od tebe više odvratiti nećemo. Ti nas oživi, mi ime tvoje prizivamo!

^80:19 Obnovi nas Gospode, Bože nad vojskama! Ozari lice svoje da bismo se izbavili.

^81:1 Radujte se Bogu, snazi našoj! Kličite Bogu Jakovljevom!

^81:2 Pesmu zapevajte, daire dajte, liru i harfu umilnu.

^81:3 O mladini u rog zaduvajte, u dan praznika našeg kada je pun mesec.

^81:4 Jer takav je propis Izrailju i zapovest Jakovljevog Boga.

^81:5 On je Josifu dao to svedočanstvo kada je krenuo protiv egipatske zemlje. Slušao sam jezik neznan što kazuje:

^81:6 „S pleća sam mu uklonio teret i iz ruku uzeo košaru.

^81:7 Vapio si u nevolji i ja sam te izbavio, odazvao sam ti se iz groma i mraka; iskušao na vodama Merive. Sela

^81:8 Poslušaj me, moj narode, ja te opominjem! O, Izrailju, kada bi me poslušao;

^81:9 među vama ne bi bilo drugog boga i ne bi se ti klanjao bogu tuđinskome.

^81:10 Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske. Otvori širom usta svoja i ja ću da ih napunim!

^81:11 Ali moj narod nije poslušao glas moj, Izrailj mi se pokorio nije.

^81:12 I ja sam ih prepustio samovolji njihovoga srca, živeli su kako su želeli.

^81:13 O, kad bi me poslušao narod moj i puteve moje Izrailj sledio!

^81:14 Ja bih brzo savladao njihove dušmane, na njihove zlotvore bih ruku svoju podigao.

^81:15 Puzali bi pred njim oni što Gospoda mrze i takvo bi stanje za njih trajalo doveka.

^81:16 A ja bih da ih hranim najboljom pšenicom, iz kamena sitiću ih medom.“

^82:1 Bog je stao u Božijem zboru, pa sad sudi među bogovima:

^82:2 „Dokle ćete suditi nečasno i držati stranu zlotvorima? Sela

^82:3 Zastupajte pravo ubogoga i sirotoga, opravdajte siromaha i nevoljnika.

^82:4 Spasavajte slabog i tlačenog, izbavite ih iz ruke zlikovaca.

^82:5 Ali nisu znali, nisu razumeli; u tami su posrtali i temelje zemlji zadrmali.

^82:6 Ja rekoh: ’Bogovi ste, svi ste deca Svevišnjega!’

^82:7 Ipak ćete pomreti ko ljudi, propašćete ko i glavar svaki.“

^82:8 Ustani, Bože, i sudi zemlji, jer svi su narodi nasledstvo tvoje!

^83:1 O, Bože, nemoj da zaćutiš! Ne onemi, nemoj da miruješ, o Bože!

^83:2 Gle, eno ih buče tvoji dušmani, glavu dižu oni što te mrze!

^83:3 Spletke kuju protiv tvog naroda i zaveru prave tvome štićeniku.

^83:4 Rekli su: „Dođite, dajte da ih satremo kao narod, da se ime Izrailja više ne spomene!“

^83:5 Eno, svi su složni u zamisli da protiv tebe savez sklope:

^83:6 šatori Edoma i Ismaila, Moava i Agarina;

^83:7 Gevala, Amona i Amalika, Filistejci s žiteljima Tira.

^83:8 Još im je i Asirija prišla, pristala ko vojska uz decu Lotovu. Sela

^83:9 Učini im kao Madijanu i kao Siseri, kao Javinu na potoku Kisonu!

^83:10 Bili su potrveni kod En-Dora, pretvoreni u đubrivo za njivu.

^83:11 S plemićima im postupi kao s Orivom i Zivom, a sa knezovima njihovim kao sa Zevejem i Salmanom.

^83:12 Jer oni govore: „Zauzmimo Božije pašnjake!“

^83:13 O, moj Bože, pretvori ih u klupko korova, u plevu na vetru!

^83:14 Ko kad vatra šumu pali i ko kad plamen gore žari,

^83:15 tako ih poteraj vihorom svojim, užasni ih svojom olujom.

^83:16 Beščašćem im lice pokrij, pa nek vape za imenom tvojim, o, Gospode!

^83:17 Nek se stide i smetu doveka! Nek propadnu srameći se!

^83:18 Pa neka se zna – ime ti je Gospod – nad zemljom si celom ti jedini Svevišnji!

^84:1 O, Gospode nad vojskama, divno li je boravište tvoje!

^84:2 Čezne mi i kopni duša za dvorištem Gospodnjim! Srce mi i telo kliču živom Bogu!

^84:3 Kraj tvojih žrtvenika – o, Gospode nad vojskama, Care moj i Bože moj – ptica dom svoj nađe i lastavica gnezdo svoje, u koje ptiće svoje stavi.

^84:4 Kako su blaženi oni što borave u tvom Domu, oni što te slave bez prestanka. Sela

^84:5 Kako je blažen čovek kome je u tebi snaga, onaj čije srce želi k tebi da putuje.

^84:6 Oni što prolaze suznom dolinom čine je izvorom, blagoslove joj rana kiša nosi.

^84:7 Putuju, i sve su silniji, dok se svako ne pokaže Bogu na Sionu.

^84:8 O, Gospode, Bože nad vojskama, čuj molitvu moju! Prigni uho, o, Jakovljev Bože!

^84:9 Štit naš pogledaj, o, Bože, i zapazi lice svog pomazanika.

^84:10 Jer bolji je i jedan dan u tvojim dvorištima nego hiljadu drugih; bolje i da stojim na pragu Doma Boga moga, nego da boravim u šatorima zloga.

^84:11 Jer Gospod Bog je i sunce i štit, Gospod daje i naklonost i čast. Ne uzima dobro besprekornim ljudima.

^84:12 O, Gospode nad vojskama, blago svakom ko se u tebe pouzda!

^85:1 Ti si, Gospode, blagonaklon zemlji svojoj; Jakovu si sreću povratio;

^85:2 svom narodu krivicu oprostio, sve njihove grehe si pokrio. Sela

^85:3 Svu si srdžbu svoju utihnuo i zgasnuo jaru svoga gneva.

^85:4 Obnovi nas, Bože našega spasenja i ne budi na nas više gnevan.

^85:5 Hoćeš li doveka da se gneviš na nas, srdžbu svoju da preneseš s naraštaja na naraštaj?

^85:6 Nećeš li nam opet doći i oživeti nas, pa da ti se raduje tvoj narod?

^85:7 Milost svoju pokaži nam, o, Gospode! Svoje nam spasenje ti podari!

^85:8 Poslušaću šta god da mi Gospod Bog objavi. Jer, on najavljuje mir narodu svome, svojim vernima; alʼ na ludost nek se ne vraćaju.

^85:9 Zaista je njegovo spasenje blizu bogobojaznima, kad će slava našu zemlju da nastani.

^85:10 Sreću se milost i istina, pravda i mir ljube se!

^85:11 Iz zemlje istina buja, a pravda s nebesa dole gleda.

^85:12 Još će Gospod dobra dati, našoj zemlji daće njenog roda.

^85:13 Pravda pred njim ide i stazu sprema po koracima njegovim.

^86:1 Svoje uho prigni, o, Gospode! Usliši me, jer siromah i nevoljnik ja sam.

^86:2 Dušu moju ti sačuvaj, jer sam veran; svoga slugu spasi, jer ti si moj Bog u koga se uzdam.

^86:3 Smiluj mi se, o, Gospode, jer ti vapim od jutra do sutra!

^86:4 Razgali dušu sluge svoga, jer ja tebi, o, Gospode, dušu svoju dižem.

^86:5 Ti si dobar, Gospode; voljan si da praštaš, milošću si bogat za sve što te prizivaju.

^86:6 O, Gospode, čuj molitvu moju! Pokloni pažnju glasu moga preklinjanja.

^86:7 Ja ću tebe zvati u danu moje nevolje jer ti ćeš se odazvati.

^86:8 Nema, Gospode, nikog poput tebe među bogovima, ne postoje dela kao što su tvoja.

^86:9 Svi narodi koje si stvorio će doći, pred tobom se pokloniti, Gospode, ime tvoje proslaviti.

^86:10 Jer ti si velik, čudesa ti tvoriš, ti si Bog jedini.

^86:11 Nauči me svome putu, Gospode, da postupam po istini tvojoj, da se srcem celim tvog imena bojim.

^86:12 I ja ću da te hvalim, Gospode, moj Bože, srcem svojim celim! Doveka ću da veličam ime tvoje.

^86:13 Jer velika je milost tvoja prema meni, jer si dušu moju izbavio iz najdubljeg Sveta mrtvih.

^86:14 Bože, protiv mene ustaju oholi; moju dušu traže bezdušnici; oni tebe nemaju pred sobom.

^86:15 A ti si, Gospode, Bog milostiv i milosrdan, spor na srdžbu, bogat milošću i istinom.

^86:16 Na mene se osvrni, milostiv mi budi; svoju snagu podaj sluzi svome, spasi sina sluškinje svoje.

^86:17 Na meni pokaži znak dobrote, pa nek vide oni što me mrze; neka se zastide tebe, o, Gospode, jer si mi pomogao i utešio me.

^87:1 Na svetim je gorama njegov temelj.

^87:2 Gospod voli vrata Siona više od svih Jakovljevih prebivališta.

^87:3 Slavne se stvari govore o tebi, o, grade Božiji! Sela

^87:4 „Spominjaću i Vavilon i Ravu sa onima koji me poznaju; eno, onde su Filisteja i Tir sa Kušom, ’A ovaj je ovde rođen.’“

^87:5 A Sionu će reći: „Taj i taj se u njemu rodio; Svevišnji je njega osnovao.“

^87:6 Upisaće Gospod u knjigu popisa naroda: „Ovaj se rodio ovde!“ Sela

^87:7 A pevači i igrači kažu: „U tebi su svi izvori moji!“

^88:1 O, Gospode, Bože mog spasenja, i danju i noću ja pred tobom vapim!

^88:2 Nek pred tebe dođe molitva moja, mome preklinjanju ti uho prikloni!

^88:3 Duša mi je prepuna očaja, Svetu mrtvih život mi sve bliži.

^88:4 U društvu sam onih što idu u raku, ja sam kao čovek koji snage nema;

^88:5 položen sam među mrtve, poput mrtvih što leže u grobu, kao oni koje više ne spominješ i što su daleko od tvoje pomoći.

^88:6 Ti si me položio u najdublju raku, u tamne dubine.

^88:7 Srdžba tvoja na mene je legla i plave me svi talasi tvoji. Sela

^88:8 Od mene si odvojio prijatelje moje, gadnim si me njima učinio; sada sam sputan, napolje ne mogu!

^88:9 Oči su mi usahle od bede. Prizivam te svakog dana, o, Gospode, tebi širim ruke svoje!

^88:10 Zar ćeš čuda za mrtve da činiš? Hoće li pokojni ustati da te slave? Sela

^88:11 Da li se u grobu tvoja milost razglašava, i vernost tvoja u truležu mrtvih?

^88:12 Pa zar se u tami zna za čuda tvoja, za pravednost tvoju u zemlji zaborava?

^88:13 A ja tebe, o, Gospode, prizivam u pomoć; molitva se moja jutrom podiže do tebe.

^88:14 Gospode, zašto me odbacuješ? Zašto svoje lice od mene sakrivaš?

^88:15 Ojađen sam, od mladosti blizu smrti; očajan sam, natovaren užasima tvojim.

^88:16 Srdžba tvoja me je pregazila, strahote me tvoje uništile.

^88:17 Okružiše me poput vode povazdan, navaljuju jednodušno na me.

^88:18 Voljene i bliske od mene si uklonio i ja sada drugujem sa tamom.

^89:1 O milosti Gospodnjoj ja doveka pevam; ustima svojim vernost tvoju razglašavam naraštaju svakom!

^89:2 Jer rekao sam: „Doveka je milost čvrsta, vernost ti je postavljena u nebesa.“

^89:3 A ti: „Savez sam sklopio sa izabranikom svojim, zakleo se svom sluzi Davidu:

^89:4 ’Potomstvo ću tvoje doveka da učvrstim, tvoj će presto da potraje kroz pokolenje svako!’“ Sela

^89:5 O, Gospode, nebesa slave čudesa tvoja i tvoju vernost u zboru svetih!

^89:6 Jer ko je taj na nebu da je Gospodu nalik, da je kao Gospod među sinovima Božijim?

^89:7 Bog je veličanstven na saboru svetih, strašniji je od svih što ga okružuju.

^89:8 Gospode, Bože nad vojskama, ko je poput tebe moćan Gospod? Vernošću si svojom obavijen.

^89:9 Ti upravljaš morem ponositim, ti mu spuštaš talase nemirne.

^89:10 Skršio si Ravu kao da je zaklan, dušmane si svoje rasterao silom ruke svoje.

^89:11 Tvoja su nebesa, baš kao i zemlja; svet i ono što ga čini ti si postavio.

^89:12 Jug i sever ti si načinio, i Tavor i Ermon tvom imenu kliču.

^89:13 Mišica je tvoja jaka, ruka ti je moćna, desnica je tvoja podignuta.

^89:14 Tvog prestola temelji su pravednost i pravda; milost i istina idu ispred tvoga lica.

^89:15 Blago narodu kome je klicanje znano, koji živi u svetlosti lica tvoga, o, Gospode!

^89:16 Imenu se tvome oni povazdan raduju, pravednošću tvojom oni se uzdižu.

^89:17 Jer ti si slava njihove jakosti, naklonošću tvojom naš se rog uzdiže.

^89:18 Jer naš je štit od Gospoda, naš je car od Svetitelja Izrailjevog.

^89:19 Tada si u viđenju govorio svom vernom narodu i rekao: „Svoju pomoć dao sam junaku, izabranog iz naroda digoh.

^89:20 Našao sam Davida, slugu svoga, uljem svojim svetim pomazao sam ga.

^89:21 Na njemu će moja ruka da počiva, mišica će moja da ga jača.

^89:22 Neće ga varati neprijatelj, neće mu nauditi nepravednik.

^89:23 Izlomiću pred njim dušmane njegove, i potući one što ga mrze.

^89:24 Moja vernost i milost moja biće sa njim, u moje će se ime podići rog njegov.

^89:25 Njegovu ću ruku dignuti na more i na reke desnicu njegovu.

^89:26 A on će me zvati: ’Oče moj, Bože moj, Steno mog spasenja!’

^89:27 A ja ću ga postaviti za prvorođenog, za najuzvišenijeg među carevima zemlje.

^89:28 Doveka ću mu očuvati milost svoju i svoj ću savez da učvrstim sa njim.

^89:29 Doveka ću da učvrstim potomstvo njegovo, presto njegov biće dok je dana nebu.

^89:30 A ako sinovi njegovi moj Zakon napuste i ne žive po mojim uredbama;

^89:31 ako prekrše odredbe moje i zapovesti moje ne drže;

^89:32 kazniću im prestupe šibom i krivicu udarcima.

^89:33 Ali milost svoju nikad neću da im uzmem, vernost svoju neću da poreknem.

^89:34 Neću da pogazim svoj savez, neću da poreknem ono što ustima obećao sam.

^89:35 Jednom sam se zakleo Davidu svetošću svojom i poreći neću!

^89:36 Potomstvo će njegovo doveka da traje i preda mnom poput sunca presto njegov;

^89:37 kao mesec zauvek će potrajati, poput neba svedok verni.“ Sela

^89:38 A sada si ga svrgnuo, zgrozio se i razjario na svog pomazanika;

^89:39 Porekao si savez sa slugom svojim, u prašini mu krunu oskrnavio.

^89:40 Zarušio si mu sve zidine i utvrđenja mu u ruine pretvorio.

^89:41 Haraju ga svi što putem prođu, komšijama svojim postao je ruglo.

^89:42 Digao si desnicu dušmana njegovih, krvnika njegovog ti činiš veselim.

^89:43 Još si mu oštricu mača otupio, u boju mu pomogao nisi.

^89:44 Njegov sjaj si okončao, srušio mu presto u prašinu.

^89:45 Skratio si dane mladosti njegove i zagrnuo ga sramotom. Sela

^89:46 O, Gospode, dokle ćeš se kriti? Doveka ti srdžba kao vatra bukti?

^89:47 Priseti se dužine mog života. Zar uzalud stvorio si sve potomke ljudi?

^89:48 Ko je čovek koji je živeo, a da smrti ugledao nije? Iz ruku Sveta mrtvih ko je život izbavio? Sela

^89:49 O, Gospode, gde su tvoja milosrđa davna kojima si se u vernosti svojoj zakleo Davidu?

^89:50 Seti se, o, Gospode, sramoćenja svojih slugu, koja nosim u nedrima od naroda mnogih!

^89:51 Gospode, njima su nas sramotili protivnici tvoji; njima su sramotili korake tvog pomazanika.

^89:52 Blagosloven doveka da je Gospod! Amin! Amin!

^90:1 O, Gospode, ti si nama bio prebivalište kroz sva pokolenja!

^90:2 Pre rođenja planina, pre nego si sazdao zemlju i svet, od veka do veka, ti si Bog.

^90:3 Ti smrtnika vraćaš u prašinu i govoriš: „Vratite se, o, potomci ljudi!“

^90:4 Jer je u tvojim očima hiljadu godina poput minulog, jučerašnjeg dana i poput smene noćne straže.

^90:5 Odnosiš ih ko bujica, poput sna su, jutrom su ko trava izniknuli;

^90:6 ujutro cvetaju i rastu, a uveče suše se i venu.

^90:7 Tako i mi nestajemo u tvom gnevu i tvoja nas srdžba prestravljuje!

^90:8 Naše si krivice pred sebe stavio, naše tajne licem svojim obasjao.

^90:9 Tako su minuli dani naši svi u tvome gnevu, poput daha godine su naše isparile.

^90:10 U našem je veku sedamdeset leta, osamdeset leta ako smo u snazi; njihovo najbolje – tegoba i muka – brzo prođu i mi odletimo.

^90:11 Ko je upoznao silu tvoga gneva? Koliko si strašan, toliko si srdit.

^90:12 Nauči nas da brojimo svoje dane tako, da bismo srce mudro zadobili!

^90:13 O, Gospode, okreni se! Dokle više? Smiluj se na svoje sluge.

^90:14 Milošću nas svojom ujutro nahrani; da kličemo, da se veselimo kroz sve svoje dane!

^90:15 Obraduj nas za sve one dane kad si nas tlačio, za godine gledane nedaće.

^90:16 Nek slugama tvojim prikaže se delo tvoje i njihovoj deci veličanstvo tvoje!

^90:17 Nek naklonost Gospoda, Boga našeg, počiva na nama. Šta radili u tome uspeli! Šta radili u tome uspeli!

^91:1 U zaklonu Svevišnjeg ko prebiva, u senci Svemoćnog taj počiva!

^91:2 Gospodu ću reći: „Moj zaklone i tvrđavo moja! Moj Bože u koga se uzdam.“

^91:3 Jer on će te izbaviti iz ptičarske omče i pomora kobnog.

^91:4 Svojim perjem pokriće te, sakrićeš se pod njegova krila; štit i bedem istina je njegova.

^91:5 Strahote noćne nećeš se plašiti, a ni strele koja danju leti;

^91:6 ni pomora što se mrakom šunja, ni zaraze što kosi u podne.

^91:7 Pored tebe hiljada će pasti, tebi zdesna i deset hiljada, a tebi se približiti neće!

^91:8 Samo ćeš rođenim očima da gledaš, nad opakim videćeš osvetu.

^91:9 Zato što si u Gospodu, u utočištu mome, u Svevišnjem prebivalište sebi našao

^91:10 zlo te zadesiti neće, i ni blizu tvog šatora pošast prići neće.

^91:11 Jer on će zapovediti svojim anđelima da te čuvaju na svim tvojim putevima.

^91:12 Oni će te poneti na svojim rukama, da nogom ne bi o kamen zapeo.

^91:13 Izgazićeš i lava i zmiju, pregazićeš lavića i guju.

^91:14 „Izbaviću ga jer mi je privržen; na visinu, u zaklon ga stavljam, jer poznaje moje ime.

^91:15 On će mene zvati, a ja ću mu se odazvati; biću sa njim u nevolji da ga spasem i učinim časnim.

^91:16 Životom dugim ću ga nasititi, daću mu da vidi izbavljenje moje.“

^92:1 Baš je dobro hvaliti Gospoda, tvom imenu pevati, Svevišnji;

^92:2 milost tvoju ujutru javljati, svake noći vernost tvoju;

^92:3 lirom sa deset struna i harfinom melodijom!

^92:4 Jer ti si me, o, Gospode, obradovo delom svojim; kličem trudu ruku tvojih.

^92:5 Kako su velika dela tvoja, o, Gospode! Kako su duboki naumi tvoji.

^92:6 Čovek bez pameti ne zna i bezumnik ovo ne razume;

^92:7 Kad zlikovci niču kao trava i kad svaki zlotvor cveta, to je da bi zauvek propali!

^92:8 A ti si doveka uzvišen, o, Gospode!

^92:9 O, Gospode, eno tvojih dušmana; eno tvojih dušmana, ginu, i svi što zlobno rade biće oduvani.

^92:10 Ti si moj rog uzdigao kao u bivola, pomazan sam svežim uljem.

^92:11 Očima gledam po zidinama mojim one što se protiv mene dižu; ušima svojim slušam zlotvore.

^92:12 Kao palma grana se pravednik, kao kedar raste na Livanu!

^92:13 Posađeni u Domu Gospodnjem cvetaće u dvorištima Boga našeg.

^92:14 Biće plodonosni i kada ostare, jedri i zeleni biće;

^92:15 i javljaće: pravedan je Gospod, stena moja, nepravde u njemu nema!

^93:1 Gospod vlada veličanstvom zaodeven! Zagrnut je i opasan Gospod snagom; a svet je utvrđen, nepomičan.

^93:2 Utvrđen je od davnina presto tvoj, a i ti si od iskona.

^93:3 Reke dižu, o, Gospode, reke dižu svoju huku; reke dižu svoju buku.

^93:4 I od huke voda mnogih, i od silnih talasa morskih, silniji je Gospod uzvišeni.

^93:5 Propisi su tvoji čvrsti, pouzdani; Dolikuje svetost tvome Domu, Gospode, kroz dane mnoge.

^94:1 O, Bože osvete! Sevni, Gospode, Bože osvetniče!

^94:2 Ustani, sudijo zemlje, pa uzvrati bahatima istom merom.

^94:3 Dokle će zlikovci, o, Gospode, dokle će zlikovci da likuju?

^94:4 Brbljivci su, bahati hvalisavci svi ti što opako rade.

^94:5 Oni satiru tvoj narod, Gospode, i nasledstvo tvoje tlače.

^94:6 Ubijaju udovicu, došljaka i siročad kolju.

^94:7 I još kažu: „Gospod ne vidi, ne opaža Bog Jakovljev!“

^94:8 Razmislite, vi svirepi ljudi! Budale! Kad ćete se opametiti?

^94:9 Ne čuje li onaj što je tvorac uha? Ne vidi li onaj što je tvorac oka?

^94:10 Zar narode on da ne kori? Zar da ne pokara onaj koji ljude znanju uči?

^94:11 Gospod zna da su misli čovekove bezvredne.

^94:12 Blago onome koga ti učiš, Gospode, koga poučavaš o Zakonu svome;

^94:13 da bude spokojan u danima patnje, dok se za zlikovca jama ne iskopa.

^94:14 Jer Gospod ne ostavlja svoj narod i nasledstva svoga on se ne odriče.

^94:15 Jer pravednost se sudu vraća i slede je sva srca čestita.

^94:16 Ko će mene da zastupa protiv zlikovaca? Ko će protiv zločinaca uz mene da stane?

^94:17 Da mi Gospod nije bio pomoć, ubrzo bi duša moja u grobu ćutala.

^94:18 Kada kažem – „Moja noga kleca!“ – nek me tvoja milost okrepi, Gospode!

^94:19 Kada su u meni samom mnogobrojne brige, utehe mi tvoje razgaljuju dušu.

^94:20 Zar okrutni vladari da ti budu saveznici, i oni koji krše zapovesti?

^94:21 Urotu prave protiv duše pravednika, krv nevinih osude ko krivu.

^94:22 Gospod mi je zaklon na visini! Moj je Bog stena utočišta!

^94:23 On će njima da uzvrati za zlobu njihovu, zbrisaće ih zbog zala njihovih; zbrisaće ih, Gospod, Bog naš.

^95:1 Dođite! Kličimo Gospodu! Uskliknimo Steni našega spasenja!

^95:2 Dođimo pred njega s pohvalama, u pesmama kličimo mu!

^95:3 Jer Gospod je velik Bog, car je velik nad svim bogovima.

^95:4 U njegovoj su ruci dubine zemaljske, njegovi su vrhovi planina.

^95:5 Njegovo je more, on ga je stvorio; ruke su mu kopno načinile.

^95:6 Dođite da ničice popadamo! Hajde da se poklonimo i kleknemo pred Gospodom, Sazdateljem našim!

^95:7 Jer on je naš Bog, a mi narod njegove ispaše, stado koje vodi. Danas kad glas njegov čujete:

^95:8 „Tvrda srca ne budite kao na Merivi, u pustinji u dan Mase.

^95:9 Oci vaši mene su kušali, izazivali me, iako su dela moja gledali.

^95:10 Četrdeset leta sam se gnušao onog naraštaja i rekoh: ’Vernosti nema u njima nikakve, puteve moje oni ne poznaju.’

^95:11 U gnevu sam se tada zakleo: ’Neće oni ući u moj počinak.’“

^96:1 Pevajte Gospodu novu pesmu! Pevaj Gospodu, sva zemljo!

^96:2 Pevajte Gospodu i ime mu blagosiljajte; dan za danom navešćujte njegovo spasenje.

^96:3 Objavite mu slavu među pucima, njegova čudesa među svim narodima.

^96:4 Jer velik je Gospod, mnoge hvale vredan; strašniji od svih bogova.

^96:5 Jer ništavni su svi bogovi naroda, ali Gospod je sazdao nebesa.

^96:6 Pred njim su slava i veličanstvo, sila i lepota u njegovom Svetilištu.

^96:7 Dajte Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i silu,

^96:8 dajte Gospodu slavu radi njegovog imena, donesite mu prinos, dođite u njegova dvorišta,

^96:9 klanjajte se Gospodu sjajnom u svetosti, drhti pred njim, sva zemljo!

^96:10 Govorite među narodima: „Gospod vlada! Čvrsto stoji svet, neće se poljuljati. On pravedno sudi narodima.“

^96:11 Neka se raduju nebesa, neka se veseli zemlja, Neka huči more i sve što je u njemu,

^96:12 nek se raduje polje i sve što je na njemu. Tada će pevati šumsko drveće

^96:13 pred Gospodom, jer on dolazi da sudi zemlji. On će da sudi svetu po pravdi, narodima po vernosti svojoj.

^97:1 Gospod vlada! Neka se raduje zemlja, neka se raduju ostrva mnoga!

^97:2 Okružen je oblacima, gustom tamom; na pravednosti i na pravu presto mu počiva.

^97:3 Pred njim oganj suklja, na sve strane pali njegove dušmane.

^97:4 Njegove munje blešte svetom, a zemlja zadrhti kada to ugleda.

^97:5 Kao vosak tope se planine pred Gospodom, pred Gospodarem zemlje cele.

^97:6 Pravednost njegovu nebesa javljaju i slavu njegovu svi narodi vide.

^97:7 Neka se postide sve sluge kipova, svi koji se idolima hvale; o, božanstva razna, njemu se klanjajte!

^97:8 Sion čuje pa se raduje; vesele se Judina naselja zbog sudova tvojih, Gospode.

^97:9 Jer, Gospode, ti si Svevišnji sve zemlje; neizmerno uzvišen si nad svim božanstvima!

^97:10 O, vi što Gospoda volite, zlo zamrzite! On je čuvar duše svojih vernih; on otima dušu njinu iz zlikovačkih ruku.

^97:11 Po pravedniku rasipa se svetlo i veselje u srca čestitih!

^97:12 Pravednici, radujte se u Gospodu! Zahvaljujte mu, svetost njegovu spominjite!

^98:1 Pevajte Gospodu novu pesmu, jer je čudesa učinio! Desnica mu donese pobedu i mišica njegova sveta.

^98:2 Spasenje je svoje Gospod obznanio, naočigled naroda je objavio pravednost svoju.

^98:3 Setio se svoje milosti i svoje vernosti prema domu Izrailjevom, i svi su krajevi zemlje videli spasenje Boga našeg.

^98:4 Usklikni Gospodu, zemljo sva! Podvikujte, zapevajte i zasvirajte!

^98:5 Zasvirajte Gospodu uz harfu; i uz harfu, i uz zvuke pesme.

^98:6 Uz trube, uz jeku rogova uskliknite pred carem Gospodom!

^98:7 Neka huči more i sve što je u njemu, svet i njegovi stanovnici.

^98:8 Nek rukama zapljeskaju reke, s njima gore nek radosno kliču

^98:9 pred Gospodom; jer dolazi da sudi zemlji, da pošteno sudi svetu i ljudima po pravdi.

^99:1 Gospod vlada – nek narodi drhte! Nad heruvimima on sedi – nek se zemlja trese!

^99:2 Veliki je Gospod na Sionu, uzvišen je nad svim narodima.

^99:3 Veliko ti ime neka slave, jer je strašno – on je svet!

^99:4 Moćan je car koji voli pravdu; Jakovu si učvrstio podjednako i pravdu i pravednost, ti si to učinio.

^99:5 Uzdižite Gospoda, Boga našeg! Poklonite se pred podnožjem njegovih nogu, jer je on svet.

^99:6 Mojsije i Aron, sveštenici njegovi; Samuilo, jedan od onih što su mu se molili, zvali su Gospoda i on ih je uslišio.

^99:7 U stubu od oblaka im je govorio, a oni su držali propise i uredbe koje im je dao.

^99:8 O, Gospode, Bože naš, ti si ih uslišio! Bio si im Bog koji oprašta ali i onaj što kažnjava njihova zlodela.

^99:9 Uzdižite Gospoda, Boga našeg! Poklonite se na njegovoj svetoj gori, jer naš Gospod, Bog je sveti.

^100:1 Kliči Gospodu, zemljo sva!

^100:2 Rado Gospodu služite, priđite mu pevajući!

^100:3 Znajte: Gospod je Bog, on nas je sazdao i njemu pripadamo; mi smo njegov narod i stado njegove ispaše.

^100:4 Sa hvalama ulazite na vrata njegova i s pesmama u njegova dvorišta; hvalite ga, ime mu slavite.

^100:5 Jer je dobar Gospod, jer je milost njegova doveka i veran je naraštaju svakom!

^101:1 O milosti i o pravdi pevam! Ja tebi, Gospode, pevam pohvale.

^101:2 Predaću se putu besprekornom! Kada ćeš mi doći? U čestitosti srca svoga živeću u svom domu.

^101:3 Stvari gnusne ne stavljam pred oči svoje; otpadničke stvari mrzim, na njih ne pristajem!

^101:4 Ništa nemam s podlacima i za zlo neću da znam.

^101:5 Ko svog bližnjeg iza leđa ocrnjuje, ja toga satirem; ko je prkosnog pogleda i nadmenog srca, ja toga ne trpim.

^101:6 Moje su oči na vernima u zemlji da bi sa mnom boravili; nek mi služi onaj koji ide putem besprekornim.

^101:7 U mom domu mesta nema za prepredenjaka, pred očima mojim lažov potrajati neće.

^101:8 Iz jutra u jutro satirem sve neverne iz zemlje, sve zlotvore istrebljujem iz Gospodnjeg grada.

^102:1 O, Gospode, čuj molitvu moju i moj vapaj nek do tebe dođe!

^102:2 Svoje lice ne skrivaj od mene u danu nevolje, uho svoje prigni meni; ti požuri, usliši me u dan kad te zovem.

^102:3 Moji dani nestaju u dimu, poput peći kosti mi spečene.

^102:4 Srce je moje kao trava košena, uvela, pa ni hleb se ne setim da jedem.

^102:5 Od jecanja moga silnog koža mi se slepila za kosti.

^102:6 Na pustinjsku buljinu ličim i na ćuka s ruševina pustih!

^102:7 Budan ležim, postao sam ptica što samuje na krovu.

^102:8 Povazdan mi se rugaju dušmani, imenom mojim proklinju oni što me ruže.

^102:9 Pepeo jedem kao da je hleb; to što pijem sa suzama mešam,

^102:10 zbog tvog gneva i ljutine tvoje; jer si me podigao, pa onda bacio.

^102:11 Kao senka blede dani moji, ja sam kao trava sparušena.

^102:12 A ti si, Gospode, doveka! Ti traješ, spominješ se kroz naraštaj svaki.

^102:13 Ti ustaješ da Sionu se smiluješ, jer je vreme da ga pomiluješ, jer je došlo vreme određeno.

^102:14 Jer sluge tvoje vole mu zidine, žao im je njegovih ruina.

^102:15 Drhtaće narodi od imena Gospodnjeg i od tvoje slave svi carevi zemaljski;

^102:16 jer će Gospod da izgradi Sion i objavi se u njegovoj slavi;

^102:17 kada čuje molitvu jadnika njihove vapaje prezreti neće.

^102:18 Nek se to zapiše za naraštaj novi, za narod sazdan da Gospoda slavi!

^102:19 Jer će s visine svetosti svoje gledati Gospod, s nebesa će zemlju da pogleda;

^102:20 čuće ropac zatočenih i od smrti spasti osuđenike;

^102:21 da objavi sa Siona ime Gospodnje i hvalu svoju u Jerusalimu;

^102:22 kada se zajedno okupe narodi, i carstva da Gospodu služe.

^102:23 Sred života snagu mi je oduzeo i dane mi prekratio!

^102:24 Rekao sam: „Ne uzmi me usred mojih dana kad već živiš od roda do roda!

^102:25 Ti si u početku utemeljio zemlju, i nebesa su delo tvojih ruku.

^102:26 Ona će propasti, ali ti ćeš ostati, i sve će se ishabati kao iznošena odeća, izmenićeš ih kao odeću i proći će.

^102:27 A ti si uvek isti, veku tvome nigde kraja nema.

^102:28 Sinovi tvojih slugu živeće i potomci njihovi pred tobom spokojni će biti.“

^103:1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda i ime mu sveto sve što je u meni!

^103:2 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, ne zaboravi sva dobročinstva njegova!

^103:3 On ti krivice sve tvoje oprašta i leči ti sve bolesti tvoje;

^103:4 od propasti spasava ti život, ovenčava milošću i milosrđem;

^103:5 život ti dobrotom hrani, mladost ti je sveža ko u orla.

^103:6 Gospod čini ono što je pravo, presuđuje u korist tlačenih.

^103:7 Puteve je svoje otkrio Mojsiju, dela svoja deci Izrailja.

^103:8 Milostiv i milosrdan je Gospod, dugotrpljiv, bogat milosrđem.

^103:9 Ne tuži nas bez prestanka, doveka se on ne gnevi.

^103:10 Po gresima našim on nam ne uzvraća, ne plaća nam prema krivicama.

^103:11 Jer koliko je nebo nad zemljom visoko, tolika je nad bogobojaznima milost njegova.

^103:12 Koliko je istok od zapada daleko, toliko je prestupe naše od nas udaljio.

^103:13 Kao kad se otac na decu sažali, sažali se Gospod bogobojaznima.

^103:14 Jer on zna kako smo građeni i seća se da smo tek prašina.

^103:15 Poput trave čovekovi su dani, poput cveta na livadi što cveta;

^103:16 vetar zaduva i već je nestao, više ga se i ne seća mesto gde je bio.

^103:17 A milost je Gospodnja oduvek i zauvek na bogobojaznima i pravednost njegova na njihovim potomcima;

^103:18 na onima koji drže njegov savez, koji pamte njegove propise i izvršavaju ih.

^103:19 Gospod je na nebesima postavio svoj presto i nad svim carstvom svojim vlada.

^103:20 Blagosiljajte Gospoda, anđeli njegovi, jaki i snažni, koji činite po njegovoj reči i slušate njegove naredbe!

^103:21 Blagosiljajte Gospoda, sve vojske njegove, sluge njegove, što činite kako mu je drago!

^103:22 Blagosiljate Gospoda, sva dela njegova, gde god da je mesto u kome on vlada! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!

^104:1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! O, Gospode, o, moj Bože, ti si od svih veći; odenut si i sjajem i slavom!

^104:2 Svetlošću je kao plaštom zaogrnut, kao šator prostireš nebesa.

^104:3 Grede gornjih odaja svojih u vode polaže, oblake u kočije svoje preže, na krilima vetra jezdi.

^104:4 On svoje anđele čini vetrovima, i svoje sluge ognjenim plamenovima.

^104:5 On je zemlju postavio na njene temelje, u veke vekova neće se pomaći.

^104:6 Dubinama si je pokrio kao pokrivačem, a vode su joj bile nad gorama.

^104:7 Povlače se od prekora tvoga, odtekle su od tutnjave groma tvoga –

^104:8 kada su se gore digle i doline slegle – tamo gde si im i odredio mesto;

^104:9 ne prelaze među što si im stavio, vratiti se neće da zemlju prekriju.

^104:10 Ti izvore šalješ dolinama da poteku među planinama.

^104:11 Oni poje svaku poljsku zverku i žeđ gase divljim magarcima.

^104:12 Nebeske se ptice kraj njih gnezde i pevaju u rastinju.

^104:13 Iz gornjih odaja svojih natapaš gore i zemlja je puna ploda dela tvojih.

^104:14 Ti činiš da za stoku trava raste, bilje što ga čovek obrađuje, da bi zemlja urodila hlebom;

^104:15 i vino što čoveku razgaljuje srce, ulje što lice ozari i hleb što hrani čoveku srce.

^104:16 Gospodnja su stabla nalivena, kedrovi što ih je usadio na Livanu;

^104:17 na njima se ptice gnezde, u čempresima roda im se skući.

^104:18 Na visokim gorama žive divokoze, a kamenjari damanima utočište daju.

^104:19 On je mesec načinio da se meri vreme, a i sunce zna kada da zađe.

^104:20 Ti spuštaš tamu i noć biva, pa izmile sve šumske živuljke.

^104:21 Lavovi za plenom riču tražeći od Boga za sebe hranu.

^104:22 Kad sunce zarudi oni se okupe u jazbini svojoj i ležu.

^104:23 A čovek ide za poslom svojim i radi do večeri.

^104:24 O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih! Svako si od njih učinio mudro i tvojih je stvorenja puna zemlja!

^104:25 Eno mora, velikog i širokih obala, vrve od bezbrojnih stvorenja, životinja malih i velikih;

^104:26 Po njemu brodovi brode i Levijatan koga si načinio u njemu igra.

^104:27 Svi oni čekaju tebe da im na vreme daš ono što jedu.

^104:28 Ti im daješ i oni to sakupe; ti otvaraš ruku svoju i oni su siti dobra.

^104:29 Kad sakriješ lice svoje oni se prepadnu; kad im uzmeš dah, oni skapavaju i ponovo idu u prašinu.

^104:30 Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju; ti obnavljaš lice zemlje.

^104:31 Nek doveka bude slava Gospodnja! Nek delima svojim raduje se Gospod!

^104:32 On u zemlju gleda i ona se trese; on dotiče gore i one se dime.

^104:33 Kroz svoj život pevaću Gospodu, dok me ima Boga moga proslavljaću!

^104:34 Ugodne mu bile misli moje, a ja ću da se radujem u Gospodu.

^104:35 Nek grešnici nestanu sa zemlje i zlobnika neka više nema! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Slavite Gospoda!

^105:1 Hvalite Gospoda, prizivajte mu ime, objavite njegova dela među narodima.

^105:2 Pevajte mu, slavite ga pesmom, govorite o svim njegovim čudesima.

^105:3 Hvalite se svetim imenom njegovim, nek se raduju srca onih koji traže Gospoda.

^105:4 Tražite Gospoda i njegovu snagu, tražite svagda lice njegovo.

^105:5 Pamtite čudesa koja je učinio, čuda i sudove usta njegovih.

^105:6 O, seme Avrahamovo, slugo njegov, deco Jakovljeva, izabranici njegovi!

^105:7 On je Gospod, Bog naš, sudovi su njegovi po svoj zemlji.

^105:8 On se seća uvek njegovog saveza, reči što je zapovedi za hiljadu naraštaja,

^105:9 koji je sklopio sa Avrahamom, i kojim se zakleo Isaku,

^105:10 za uredbu ga je postavio Jakovu, Izrailju za večni savez,

^105:11 govoreći: „Tebi ću dati zemlju hanansku, kao deo vašega nasledstva.“

^105:12 Dok ih je još bilo malo, tek šačica došljaka u zemlji,

^105:13 lutajući od naroda do naroda, od jednog carstva do drugog,

^105:14 nije dao nikom da ih tlači, radi njih je kažnjavao careve:

^105:15 „Ne dirajte moje pomazanike, mojim prorocima zlobu ne činite!“

^105:16 On je glad prizvao na zemlju, ukinuo svako snabdevanje hlebom.

^105:17 Čoveka je poslao pred njima, Josifa, prodanog u roblje.

^105:18 Noge su mu sputali lancima, a vrat su mu okovali gvožđem;

^105:19 sve do časa kad se ispunila reč o njemu, reč Gospodnja ga je prokušala.

^105:20 Car je zapovedio da ga puste, vladar naroda ga je oslobodio.

^105:21 Postavio ga je za gospodara kuće, za upravitelja svih svojih dobara;

^105:22 da po svojoj volji vodi mu glavare, starešine mu mudro savetuje.

^105:23 Tako je Izrailj došao u Egipat; Jakov, došljak u Hamovoj zemlji.

^105:24 I on je veoma umnožio svoj narod, brojniji su bili od svojih dušmana.

^105:25 Okrenuo im je srce da zamrze njegov narod, da mu se na sluge pakosno okome.

^105:26 Poslao je Mojsija, svog slugu, i Arona, svog izabranika.

^105:27 I oni su pred njima prikazali njegove znakove i čudesa po Hamovoj zemlji.

^105:28 Spustio je tamu na nju, pomračio je, i oni nisu bili neposlušni njegovoj reči.

^105:29 Vode im je u krv pretvorio i ribe im pomorio.

^105:30 Zemlja im je vrvela od žaba, čak i odaje njihovih careva.

^105:31 Zapovedio je, pa su obadi i komarci navalili na sve njihove krajeve.

^105:32 Grad im je kao kišu dao i plamene munje po njihovoj zemlji.

^105:33 Loze im je i smokve slomio, skršio im stabla po njihovom kraju.

^105:34 Zapovedio je, pa su grunuli bezbrojni skakavci i gusenice.

^105:35 Obrstili su sve bilje njihove zemlje, pojeli im letinu sa polja.

^105:36 Pobio je sve prvence njihove zemlje, prvi plod sve njihove muževnosti.

^105:37 Izveo ih je sa srebrom i zlatom, među njegovim plemenima nije bilo posrnulih.

^105:38 Egipat je odahnuo kada su izašli, jer ih je od njih spopala strahota.

^105:39 Oblak je kao zaklon razastro i plamen da noću svetli.

^105:40 Molili su ga i on im dovede prepelice, hlebom s neba ih nasiti.

^105:41 Otvorio je stenu i vode prokuljaše, potekle su kao potok u zemlji suvoj.

^105:42 Jer se setio svog svetog obećanja Avrahamu, sluzi svome.

^105:43 Izveo je svoj narod u radosti, uz klicanje svoje izabrane.

^105:44 Dao im je zemlje tuđinske, zaposeli su trud naroda;

^105:45 da bi se držali njegovih propisa i zakone njegove slušali. Slavite Gospoda!

^106:1 Slavite Gospoda! Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je milost njegova doveka.

^106:2 Ko će da iskaže silna Gospodnja dela, da mu svu slavu razglasi?

^106:3 Blago onima što se drže pravde, onima što uvek postupaju pravedno.

^106:4 Seti me se, o, Gospode, kada si milostiv svom narodu; u spasenju svome i mene se seti;

^106:5 da vidim napredak tvojih izabranih, da se radujem u radosti naroda tvoga i hvalim se sa tvojim nasledstvom.

^106:6 Zgrešili smo kao preci naši; učinili smo nepravdu, skrivili smo!

^106:7 Naši preci u Egiptu nisu razumeli čudesa tvoja, nisu spominjali tvoju veliku milost, pa su se pobunili kraj mora, kraj Crvenog mora.

^106:8 A on ih je izbavio zarad svog imena, da bi silu svoju pokazao.

^106:9 Zapretio je Crvenom moru i ono je presušilo, pa ih je vodio dubinama kao po pustinji.

^106:10 Spasao ih je od ruke mrzitelja, otkupio iz ruke dušmana.

^106:11 I vode su preplavile njihove krvnike, niko od njih preostao nije.

^106:12 Tada su poverovali njegovim rečima i pevali mu hvalospeve.

^106:13 Ali brzo su mu dela zaboravili, na savet njegov čekali nisu.

^106:14 U pustinji ih spopade žudnja, u pustari su iskušavali Boga.

^106:15 I on je dao kako su tražili, ali im je duše razboleo.

^106:16 U taboru su zavideli Mojsiju i Aronu, svecu Gospodnjem.

^106:17 Na to se zemlja raspukla, progutala je Datana i zatrpala Avironovu družinu.

^106:18 Buknula je vatra u družini, suknuo je plamen na zlobnike.

^106:19 Na Horivu izlili su tele, klanjali se livenom idolu;

^106:20 zamenuli su Slavu svoju za lik vola koji pase travu!

^106:21 Zaboravili su Boga, svog izbavitelja, koji je u Egiptu velika učinio dela;

^106:22 čudesa u Hamovoj zemlji i strahote na Crvenom moru.

^106:23 Rekao je da bi ih istrebio, da njegov izabranik Mojsije nije stao pred njega u procep, i odvratio njegov razorni gnev.

^106:24 Prezreli su zemlju milu i nisu verovali njegovoj reči.

^106:25 Gunđali su u svojim šatorima i glas Gospodnji slušali nisu.

^106:26 A on im se zakleo da će ih pobiti u pustinji;

^106:27 da će im pobiti decu među narodima i raseliti po zemljama.

^106:28 Ali oni su se priklonili Val-Fegoru i jeli žrtve za mrtve.

^106:29 Svojim su ga postupcima na gnev izazvali pa je pošast buknula među njima.

^106:30 Ali ustao je Fines da posreduje i pošast je stala.

^106:31 To mu se uračunalo kao pravednost kroz sva pokolenja, doveka.

^106:32 Gnevili su ga i na vodama Merive, pa je i Mojsije zbog njih nastradao;

^106:33 jer su mu duh razdražili pa je nepromišljeno govorio usnama svojim.

^106:34 Nisu istrebili narode za koje im je Gospod zapovedio.

^106:35 Pomešali su se s narodima, naviknuli na njihova dela.

^106:36 Služili su njihovim idolima i oni su im postali zamka.

^106:37 Žrtvovali su svoje sinove i svoje ćerke zlodusima.

^106:38 Prolivali su nevinu krv, krv svojih sinova i svojih ćerki koje su žrtvovali idolima Hanana; krvlju su opoganili zemlju.

^106:39 Oskrnavili su se delima svojim, odali se bludu postupcima svojim.

^106:40 Tada je planuo gnev Gospodnji na njegov narod, zgadilo mu se njegovo nasledstvo.

^106:41 Predavao ih je u ruke naroda pa su nad njima vladali oni što ih mrze;

^106:42 tlačili ih njihovi dušmani, ponizili pod njihovom vlašću.

^106:43 Mnogo puta ih je izbavljao, ali su bili buntovnih namera, pa su propadali u svojim krivicama.

^106:44 Ali on bi ih pogledao u njihovoj muci, čuo bi im preklinjanje;

^106:45 pa se zbog njih podsetio svog saveza i sažalio po velikoj milosti svojoj.

^106:46 Čak je učinio da im se smiluju svi tlačitelji njihovi.

^106:47 Spasi nas, Gospode, Bože naš, skupi nas od naroda, da hvalimo tvoje sveto ime, da se dičimo tvojom slavom.

^106:48 Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, od veka do veka. I sav narod neka kaže: „Amin.“ Slavite Gospoda!

^107:1 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je milost njegova doveka!

^107:2 Nek govore tako oni što ih je Gospod otkupio, oni otkupljeni iz ruke dušmana;

^107:3 koje je okupio iz zemalja istoka i zapada, sa severa i s mora.

^107:4 Tek, tumarali su po pustinji, po bespuću i nisu našli mesto da se skrase.

^107:5 A bili su i gladni i žedni, dušu svoju da ispuste.

^107:6 Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je izbavio od njihovih muka!

^107:7 Ravnim putem ih je poveo da se skrase, da se skuće.

^107:8 Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi!

^107:9 Jer on poji grlo žednom, dobrim siti dušu gladnom.

^107:10 Čame u mraku, u tami; okovani i bedom i gvožđem;

^107:11 jer Božijim rečima prkose, prezreli su savet Svevišnjega.

^107:12 A on im je patnjom srca ponizio; srljali su, a pomoći niotkuda.

^107:13 Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je spasao od njihovih muka!

^107:14 Izveo ih je iz mraka, iz tame, okove im polomio.

^107:15 Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi!

^107:16 Jer je on razbio bronzana vrata, izlomio gvozdene vratnice.

^107:17 Pobudališe zbog svojih prestupničkih puteva, mučiše se zbog svojih krivica.

^107:18 Duši im se sva hrana zgadila i do samih vrata smrti su pristigli.

^107:19 Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je spasao od njihovih muka!

^107:20 Reč svoju im je poslao, pa su ozdravili; iz raka njihovih ih je izvukao.

^107:21 Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi!

^107:22 Nek žrtvuju žrtve zahvalnice; nek mu dela objavljuju, neka kliču!

^107:23 Oni što su morem brodovima plovili, što su trgovali na velikim vodama;

^107:24 oni su videli dela Gospodnja, njegova čudesa u dubini;

^107:25 kada je zapovedio, vetru naredio da talase mora oluja podigne.

^107:26 I oni se dižu do nebesa, lome se do dubina, pa im se duša topi od zebnje.

^107:27 Ljuljaju se, teturaju ko pijani, nestaje im sva veština.

^107:28 Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je izveo iz njihovih muka!

^107:29 Oluju je umirio i talasi mora utihnuše.

^107:30 A kada se stišaju, pomorci se raduju; on ih vodi do željene luke.

^107:31 Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi!

^107:32 Neka ga uzdižu na narodnom saboru i neka ga slave u starešinskom zboru!

^107:33 On pretvara reke u pustinju, vrela vode u tlo sparušeno;

^107:34 plodnu zemlju u slatinu zbog zla onih koji na njoj žive.

^107:35 Od pustinje on jezero čini, od zemlje puste vodene izvore.

^107:36 Tu je gladne naselio i oni su grad podigli;

^107:37 polja su zasejali, vinograde posadili i oni obilje plodova rađaju.

^107:38 I on ih je blagoslovio pa su se veoma umnožili; ni stoka im se proredila nije.

^107:39 Ali zbog tlačenja, nevolje i jada oni se prorediše, poguriše.

^107:40 On izliva prezir na plemiće, pušta da tumaraju pustarom besputnom;

^107:41 dok ubogog uzdiže, od nevolje sklanja, poput stada njegov porod množi.

^107:42 Vide to pravedni pa se raduju, a svi nepravedni zatvaraju svoja usta.

^107:43 Ko je mudar? Taj nek ovo pamti, u Gospodnju milost nek proniče!

^108:1 Srce mi je voljno, Bože, da ti pevam, da ti sviram bićem svojim!

^108:2 Budite se, o, liro i harfo, ja bih zoru da probudim.

^108:3 O, Gospode, hvaliću te među narodima, slaviću te među tuđincima.

^108:4 Jer je velika milost tvoja, povrh je nebesa; do oblaka seže vernost tvoja.

^108:5 Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.

^108:6 Desnicom nas svojom spasi, usliši nas, pa da tvoji miljenici izbavljeni budu.

^108:7 U svom Svetilištu Bog je objavio: „Zaklicaću, podeliću Sihem, premeriću dolinu Sokota.

^108:8 Moj je Galad, moj je Manasija; Jefrem mi je kaciga na glavi, a Juda mi carsko žezlo.

^108:9 Moav mi je korito za pranje, na Edom sam bacio sandalu, uskliknuću povrh Filisteje!“

^108:10 Ko će mene da otprati u grad utvrđeni? A na Edom ko će me povesti?

^108:11 Nećeš li ti, o, Bože, koji si nas odbacio, pa s vojskama našim, Bože, više ne koračaš?

^108:12 Pomoć daj nam ispred protivnika, uzalud je ljudsko izbavljenje.

^108:13 Silno ćemo stupati sa Bogom, izgaziće naše protivnike!

^109:1 O, Bože slavljenja mojega, nemoj da zaćutiš!

^109:2 Eno, usta zlobna i usta pakosna na mene su razjapljena; kleveću me jezikom lažljivim.

^109:3 Okružili su me rečima mržnje, bez razloga napali me.

^109:4 Tužbama mi uzvraćaju ljubav, ali ja se predajem molitvi.

^109:5 Na dobro mi uzvraćaju zlobom i mržnju mi vraćaju za ljubav.

^109:6 Protiv takvog postavi zlikovca, tužitelja, nek mu stoji s desna!

^109:7 Kada mu se sudi, krivac neka bude; neka mu se i molitva u greh preokrene!

^109:8 Nek mu dani budu malobrojni, neka se njegova služba da drugome.

^109:9 Nek mu deca siročad postanu i žena mu udovica!

^109:10 Neka mu se deca potucaju, neka prose; neka mole kada odu iz svojih ruina!

^109:11 Nek mu pleni zajmodavac sve što je njegovo, neka mu tuđinac imanje opljačka!

^109:12 Nemao nikoga da mu se smiluje, siročad mu nemala nikoga koji bi ih požalio!

^109:13 Neka mu se seme zatre, ime im se izbrisalo u kolenu drugom!

^109:14 Nek se pamte krivice njegovih predaka pred Gospodom, greh majke njegove nek se ne izbriše!

^109:15 Neka budu trajno pred Gospodom, a on sa zemlje nek im zbriše spomen!

^109:16 Jer se nije setio milost da iskaže, već je kinjio siromaha, nevoljnika, ubijao očajnika.

^109:17 Voleo je kletvu, pa neka ga stigne; blagoslov mu nije bio mio, pa neka je daleko od njega.

^109:18 Ko odelom u kletvu se oblačio, pa nek se ona kao voda u njega ulije i kao ulje u njegove kosti.

^109:19 Nek mu ona bude ko ogrtač u koga se zamotava, kao pojas koji stalno opasuje!

^109:20 Neka tako Gospod plati mojim tužiteljima i onima što o meni govore zlobno!

^109:21 A ti, o, Gospode Bože, čini sa mnom kako dolikuje tvom imenu; izbavi me jer je milost tvoja dobra.

^109:22 Evo, i siromah i nevoljnik ja sam, probodeno srce je u meni.

^109:23 Bledim kao senka izdužena, oduvan sam ko skakavac.

^109:24 Od posta mi kolena klecaju; telo mi je mršavo, bez sala.

^109:25 Postao sam ruglo za njih, odmahuju glavom kad me vide.

^109:26 O, Gospode, pomozi mi! Spasi mene, o, moj Bože, po milosti svojoj!

^109:27 Neka znaju ljudi da je ovo ruka tvoja; da si to ti, o, Gospode, učinio.

^109:28 Oni neka kunu a ti blagosiljaj; a kada se dignu neka se zastide, a tvoj će se sluga radovati.

^109:29 Neka se tužitelji moji u bruku obuku, sramotom svojom neka se pokriju ko plaštom.

^109:30 Hvaliću Gospoda na sav glas! Slaviću ga usred mnoštva;

^109:31 jer je ubogome stao s desne strane da ga spase od onih što mu duši presuđuju!

^110:1 Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge postolje da budu.

^110:2 Žezlo snage tvoje pruža Gospod sa Siona: Sred dušmana svojih vladaj!

^110:3 Tvoj će ti se narod rado dati u danu tvog pohoda; u sjaju slave, u ciku zore mladići su tvoji kao rosa.“

^110:4 Gospod je dao zakletvu i neće je povući: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.

^110:5 Gospod ti je s desne strane i careve lomi u danu svog gneva.

^110:6 On narodima sudi, sve je puno leševa; širom polja on glave razbija.

^110:7 On iz potoka kraj puta pije i zbog toga diže glavu.“

^111:1 Slavite Gospoda! Hvaliću Gospoda celim srcem svojim, na saboru pravednika i u zajednici!

^111:2 Velika su dela Gospodnja, željan ih je svako ko uživa u njima.

^111:3 Veličanstveno i slavno delo je njegovo, pravednost njegova trajaće doveka.

^111:4 Čudesa je svoja učinio da se pamte, milosrdan je i milostiv Gospod.

^111:5 Hranu daje bogobojaznima, svog saveza doveka se seća.

^111:6 Svom narodu javio je silu dela svojih, dajući im nasledstvo naroda.

^111:7 Verodostojna su i pravedna dela njegovih ruku, svi njegovi propisi su pouzdani;

^111:8 postavljeni od veka do veka, učinjeni istinito i pravedno.

^111:9 Za svoj narod otkup je poslao i svoj savez večno postavio; ime mu je i sveto i strašno.

^111:10 Mudrost otpočinje bogobojaznošću. Baš su razboriti svi koji tako čine i slava im traje za vek veka.

^112:1 Slavite Gospoda! Blago čoveku što se Gospoda boji i u zapovestima njegovim rado uživa.

^112:2 Moćno će mu potomstvo biti po zemlji, naraštaj će pravednika blagosloven biti.

^112:3 U kući mu blago i imetak, pravednost mu postojana vavek.

^112:4 Svetlo i u tami sija pravednima, milosrdnima, milostivima i pravičnima.

^112:5 Sažaljiv je dobar čovek, pozajmljuje, pravedno se u poslu ophodi.

^112:6 Taj se nikad uzdrmati neće, sećanje na pravednika trajaće doveka.

^112:7 On ne strepi pred lošim vestima, pouzdanog srca u Gospoda se uzda.

^112:8 Pribranog je srca, ne strahuje dok ne zalikuje nad dušmanima svojim.

^112:9 On neštedimice deli, daje sirotinji, pravednost njegova ostaje doveka; rog će mu se u časti uzdići.

^112:10 Videće to zlotvor, ozlojediće se, škripaće zubima i grišće se; propašće žudnja zlotvora!

^113:1 Slavite Gospoda! O, slavite, sluge Gospodnje, slavite ime Gospodnje!

^113:2 Nek ime Gospodnje proslavljano bude od sad pa doveka!

^113:3 Od izlaska sunca pa do njegovog zalaska, proslavljano bilo ime Gospodnje!

^113:4 Nad svim narodima uzvišen je Gospod, slava mu je vrh nebesa.

^113:5 Ko je kao Gospod, Bog naš, što stoluje u visini;

^113:6 što se sagne da pogleda i po nebu i po zemlji?

^113:7 Siromaha diže iz prašine, iz bunjišta diže ubogoga;

^113:8 da ga posadi s plemićima, s plemićima njegovog naroda.

^113:9 Od nerotkinje u kući čini srećnu majku dece. Slavite Gospoda!

^114:1 Kada je iz Egipta izašao Izrailj, dom Jakovljev iz naroda tuđinskog jezika,

^114:2 Juda je postao njegovo Svetilište i Izrailj carstvo njegovo.

^114:3 Videlo to more, pa ustuknu, a i Jordan poteče unazad.

^114:4 Ko ovnovi poskakaše gore i brežuljci poput jaganjaca.

^114:5 More, što si uteklo? Jordane, što si unazad potekao?

^114:6 Gore, što skačete ko ovnovi i vi, brežuljci, poput jaganjaca?

^114:7 Pred Gospodom potresi se, zemljo, pred Jakovljevim Bogom;

^114:8 što pretvara stenu u jezero, kremen-kamen u svoj izvor vode.

^115:1 Nemoj nama, o, Gospode, nemoj nama, već imenu svome slavu podaj, zbog milosti svoje i istine svoje!

^115:2 Zašto narodi da govore: „Taj Bog njihov, gde je?“

^115:3 A Bog naš je na nebesima i on čini sve što mu se prohte!

^115:4 Srebro su i zlato njihovi idoli, ljudskih ruku delo.

^115:5 Sa ustima – a nemi, sa očima – a slepi;

^115:6 sa ušima – a gluvi i sa nosem koji ne miriše;

^115:7 sa rukama koje ne pipaju, sa nogama koje se ne kreću i sa grlom što ni glas da pusti.

^115:8 Takvi će da budu ti što su ih načinili, svi koji se u njih pouzdaju!

^115:9 Izrailju, u Gospoda se uzdaj! On im je pomoćnik, on im je štit!

^115:10 Dome Aronov, u Gospoda se uzdaj! On im je pomoćnik, on im je zaštitnik!

^115:11 Vi što strepite od Gospoda, u Gospoda se uzdajte! On im je pomoćnik, on im je zaštitnik!

^115:12 Setio se i nas Gospod! Nek nas blagoslovi, neka blagoslovi dom Izrailjev; neka blagoslovi dom Aronov!

^115:13 Blagosloviće one što strepe od Gospoda, kako male tako i velike.

^115:14 Umnožio vas Gospod, i vas i decu vašu!

^115:15 Blagoslovio vas Gospod, Sazdatelj nebesa i zemlje!

^115:16 Nebesa su Gospodnja nebesa, a zemlju je dao potomcima ljudi.

^115:17 Preminuli ne slave Gospoda, ni svi što u pokoj idu;

^115:18 a mi Gospoda slavimo sada i doveka! Slavite Gospoda!

^116:1 Ja volim Gospoda, jer je čuo moj glas i preklinjanja moja;

^116:2 prignuo je uho svoje k meni i dokle živim ja ću da mu vapim!

^116:3 Smrtna su se užad splela oko mene i zamka Sveta mrtvih spopala me; snađoše me i muka i čemer.

^116:4 Ali ime sam Gospodnje zvao: „O, Gospode, preklinjem te, izbavi mi dušu!“

^116:5 Milostiv je i pravedan Gospod, naš je Bog milosrdan!

^116:6 Gospod brani prostodušne, jer kada sam bio lakoveran, on me je spasao.

^116:7 Ti se opet smiri, dušo moja, jer ti Gospod obilno uzvrati!

^116:8 Da, ti si dušu moju od smrti spasao, oko moje od plakanja, nogu moju od spoticanja.

^116:9 U zemlji živih pred Gospodom ja ću ići.

^116:10 Poverovao sam, makar i govorim: „Ojađen sam jako!“

^116:11 A rekao sam brzopleto: „Svaki čovek je lažljivac!“

^116:12 Čime Gospodu da uzvratim za sve njegovo dobro prema meni?

^116:13 Čašu ću spasenja da podignem, Gospodnje ću ime da prizovem!

^116:14 Zavete svoje izvršiću Gospodu pred celim njegovim narodom.

^116:15 Skupocena je u očima Gospodnjim smrt njegovih vernih.

^116:16 O, Gospode, ja sam sluga tvoj! Tvoj sam sluga, sin tvoje sluškinje, sa mene si raskovo okove!

^116:17 Prineću ti žrtvu zahvalnicu i prizvaću ja ime Gospodnje!

^116:18 Zavete svoje izvršiću Gospodu pred celim njegovim narodom;

^116:19 u dvorištima Doma Gospodnjeg, usred tebe, o, Jerusalime. Slavite Gospoda!

^117:1 Svi puci, slavite Gospoda, veličajte ga, svi narodi!

^117:2 Jer mu je moćna milost prema nama i doveka istina je Gospodnja! Slavite Gospoda!

^118:1 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je milost njegova doveka!

^118:2 Nek Izrailj kaže: „Jer je milost njegova doveka!“

^118:3 Neka dom Aronov kaže: „Jer je milost njegova doveka!“

^118:4 Neka kažu oni koji strepe od Gospoda: „Jer je milost njegova doveka!“

^118:5 U teskobi Gospoda sam zvao; čuo me je Gospod, izveo me na prostrano mesto.

^118:6 Gospod je na mojoj strani, neću se bojati; šta mi može učiniti čovek?

^118:7 Gospod je na mojoj strani, među mojim pomagačima; ja ću samo da likujem nad onima što me mrze.

^118:8 Bolje je u Gospodu utočište naći, nego u čoveku oslonac pronaći.

^118:9 Bolje je u Gospodu utočište naći, nego u plemićima oslonac pronaći.

^118:10 Svi narodi opkoliše mene, ali sam ih potisnuo u ime Gospodnje.

^118:11 Opkoliše me, baš me okružiše, ali sam ih potisnuo u ime Gospodnje.

^118:12 Prekriše me kao pčele, alʼ zgasnuše ko plamen u trnju, jer baš sam ih potisnuo u ime Gospodnje.

^118:13 Divlje su me gurnuli da padnem, ali mi je Gospod pomogao.

^118:14 Gospod je moja sila i pesma, on mi je spasenje!

^118:15 Povik klicanja i spasenja u šatoru je pravednika, silna je na delu desnica Gospodnja.

^118:16 Podigla se desnica Gospodnja! Silna je na delu desnica Gospodnja!

^118:17 Ja umreti neću, živeću dela Gospodnja da objavim.

^118:18 A korio me je Gospod, baš me je korio; ali smrti predao me nije.

^118:19 Vrata pravednosti otvorite meni, da kroz njih prođem i hvalim Gospoda!

^118:20 To su vrata Gospodnja, pravedni će kroz njih proći.

^118:21 Hvaliću te, jer si mi se odazvao, jer si meni Spasitelj postao!

^118:22 Kamen što su zidari odbacili, postade kamen ugaoni.

^118:23 Od Gospoda ovo beše i to je divno u našim očima.

^118:24 Ovo je dan sazdan od Gospoda; radujmo se i kličimo u njemu!

^118:25 O, Gospode, vapimo ti, spasi! O, Gospode, vapimo ti, uspeh daj nam!

^118:26 Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Blagosiljamo vas iz Doma Gospodnjeg!

^118:27 Gospod je Bog, nas je obasjao. Žrtvu prazničnu konopcima zavežite za rogove žrtvenika.

^118:28 Bog moj ti si, tebe ću da hvalim; o, moj Bože, tebe da veličam!

^118:29 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je milost njegova doveka!

^119:1 Blago ljudima besprekornog puta, po Gospodnjem Zakonu što žive.

^119:2 Blago onima što se drže njegovih propisa, što ga traže celim srcem;

^119:3 i nepravdu što ne čine, prema stazama njegovim što žive.

^119:4 Svoje si nam odredbe ti dao da bi ih se predano držali.

^119:5 O, kada bi moje staze postojane bile, da se tvojih uredaba držim!

^119:6 Ja se onda zastideo ne bi, sve zapovesti tvoje kad bih razmatrao.

^119:7 Čestitog ću srca hvalu tebi dati, kad pravila pravednosti tvoje budem naučio.

^119:8 Držaću se tvojih uredaba, a ti mene sasvim ne napuštaj!

^119:9 Kako mladić čistim put svoj da održi? Držeći se reči tvoje.

^119:10 Tebe tražim celim srcem svojim, ne daj mi da lutam od tvojih zapovesti.

^119:11 Tvoju reč sam u srce sakrio da ti ne bih sagrešio.

^119:12 O, Gospode, blagosloven ti si! Pouči me svojim uredbama.

^119:13 Usnama ja svojim objavljujem sva pravila usta tvojih.

^119:14 Radujem se putu propisa tvojih kao da je svakovrsno blago.

^119:15 Na odredbe tvoje mislim, na puteve tvoje pazim.

^119:16 Uživam u uredbama tvojim, zaboravu reč ti ne dam.

^119:17 Sluzi svome blagonaklon budi, pa da živim i reč tvoju držim.

^119:18 Oči mi otvori, pa da gledam u čudesa tvojega Zakona.

^119:19 Ja sam došljak na zemlji, zapovesti svoje ne skrivaj od mene.

^119:20 Satire se duša moja, jer za pravilima tvojim stalno žudi.

^119:21 Ti bahate prekorevaš, prokleti su oni koji zastraniše od zapovesti tvojih.

^119:22 Skini s mene ruganja i prezir, jer se tvojih propisa ja držim.

^119:23 I glavari zasedaju, protiv mene se dogovaraju; a tvoj sluga razmišlja o tvojim uredbama.

^119:24 Da, propisi su tvoji uživanja moja, savetnici moji.

^119:25 Duša mi se s prašinom slepila, po svojoj me reči ti oživi.

^119:26 Puteve sam svoje izložio i ti si me uslišio, pouči me svojim uredbama.

^119:27 Daj da shvatim put tvojih odredbi, pa da tvoja čudesa razmatram.

^119:28 Od tuge mi duša jeca, po svojoj me reči ti osnaži.

^119:29 Put zablude ukloni od mene, svoj mi Zakon milostivo daruj.

^119:30 Put vernosti ja sam odabrao, pravila sam tvoja prigrlio.

^119:31 Uz propise tvoje ja prijanjam; o, Gospode, ne daj da se osramotim.

^119:32 Putem tvojih zapovesti hitam, jer mi za njih srce širiš.

^119:33 O, Gospode, pouči me putu svojih uredaba, da bih ga se do kraja držao.

^119:34 Pronicljivost daj mi, da tvoj Zakon ispunjavam pa da ga se celim srcem držim.

^119:35 Daj da idem stazom zapovesti tvojih, jer je u njoj moje uživanje.

^119:36 Propisima tvojim srce mi prikloni, a ne nečasnoj dobiti.

^119:37 Oči moje ti okreni da prolaznost ne gledaju, na svom putu život mi podari.

^119:38 Sluzi svome reč svoju ispuni, onu što si dao bogobojaznome.

^119:39 Odagnaj od mene prezir od koga strahujem, jer su tvoja pravila valjana.

^119:40 Gle, za tvojim odredbama čeznem, oživi me pravednošću svojom!

^119:41 O, Gospode, milost tvoja nek na mene dođe, spasenje tvoje što si obećao;

^119:42 pa da mogu podrugljivcu nešto da uzvratim, jer ja se u tvoju reč pouzdam.

^119:43 Ne ostavljaj usta moja sasvim bez istine, jer na tvoja pravila ja čekam;

^119:44 pa tvoj Zakon istrajno da držim, sve od veka pa do veka;

^119:45 i da živim u prostranoj zemlji, jer tvoje odredbe ja tražim;

^119:46 da svedočim ja propise tvoje, pred carevima da se ne postidim;

^119:47 uživaću u zapovestima tvojim, jer ih volim;

^119:48 podići ću ruke svoje ka zapovestima tvojim, jer ih volim; uredbe ću tvoje da razmatram.

^119:49 Seti se reči tvoje za slugu tvoga kojom si mi ti ulio nadu.

^119:50 Ona mi je u jadu uteha, jer reč tvoja život meni čuva.

^119:51 Silno mi se rugaju bahati, a ja od tvoga Zakona ne skrećem.

^119:52 Na pravila tvoja davna mislim, Gospode, i njima se tešim!

^119:53 Spopada me plamen srdnje zbog zlobnika, onih što tvoj Zakon napuštaju.

^119:54 Uredbe su tvoje pesme moje u kući skitnje moje.

^119:55 O, Gospode, ime tvoje spominjem u noći, da se držim ja tvoga Zakona!

^119:56 I ovo je moja obaveza: da se držim tvojih odredaba.

^119:57 Ja imam Gospoda, odlučan sam da reč tvoju držim.

^119:58 Preklinjem te celim srcem svojim, milostivo daj mi što si obećao.

^119:59 Puteve svoje ispitujem, propisima tvojim korake usmeravam svoje.

^119:60 Žurim, ne oklevam da zapovesti tvoje držim.

^119:61 Obmotaše me užad zlikovačka, ali Zakon tvoj ne zaboravljam.

^119:62 Usred noći podižem se da ti zahvaljujem zbog tvojih pravednih sudova.

^119:63 Prijatelj sam bogobojaznih, onih što ti odredbe čuvaju.

^119:64 O, Gospode, milosti je tvoje puna zemlja! Pouči me svojim uredbama.

^119:65 O, Gospode, činiš dobro sluzi tvome, kako si i obećao!

^119:66 Nauči me da dobro sudim i shvatam, jer zapovestima tvojim verujem.

^119:67 Lutao sam pre stradanja svoga, a sada se držim tvoje reči.

^119:68 Ti si dobar, dobročinitelj si; pouči me uredbama svojim.

^119:69 Lažima me blate osioni, a ja se svim srcem odredaba tvojih držim.

^119:70 Srce im je zadriglo, skorelo, a ja u tvom Zakonu uživam.

^119:71 Korisno je kad se mučim da bih tvoje uredbe shvatio.

^119:72 Bolji mi je Zakon što si objavio od hiljada zlatnika i srebrnjaka.

^119:73 Tvoje su me ruke sačinile, stvorile me; razboritost daj mi da naučim zapovesti tvoje.

^119:74 Neka me vide bogobojazni, pa neka se obraduju, jer se tvojoj reči nadam.

^119:75 Gospode, znam da su sudovi tvoji pravedni, da me koriš jer me voliš.

^119:76 Milost tvoja neka me uteši, kao što si obećao svome sluzi.

^119:77 Neka mi dođe milosrđe tvoje, da oživim, jer je Zakon tvoj meni uživanje.

^119:78 Osioni neka se postide za klevetu kojom me kleveću, a ja mislim na odredbe tvoje.

^119:79 Bogobojazni neka mi pristupe, oni koji znaju za tvoje propise.

^119:80 Nek mi srce besprekorno bude prema tvojim uredbama, tako da se ne zastidim.

^119:81 Duša moja kopni za tvojim spasenjem, jer reč tvoju iščekujem.

^119:82 Oči moje sahnu da mi se obratiš, govorim: „Kada ćeš me utešiti?“

^119:83 Postao sam ko mešina nadimljena, uredbe tvoje ne dam zaboravu.

^119:84 Koliko je dana sluzi tvom ostalo? Kad ćeš sudu da privedeš moje tlačitelje?

^119:85 Bahati mi iskopaše jame, ti što nisu po Zakonu tvome.

^119:86 Svaka ti je zapovest istina, pomozi mi jer me gone zabludama.

^119:87 Skoro su me sa zemlje zbrisali, a ja tvoje odredbe ne odbacujem.

^119:88 Milošću me svojom živoga sačuvaj da održim tvojih usta svedočanstvo.

^119:89 O, Gospode, večna je reč tvoja, na nebesima je učvršćena!

^119:90 Od roda do roda je vernost tvoja, ti si zemlju osnovao i ona je postojana.

^119:91 Po odlukama tvojim i danas stoji, jer tebi služi sve što postoji.

^119:92 Da mi tvoj Zakon uteha nije bio, propao bih u nevolji svojoj.

^119:93 Doveka pamtim odredbe tvoje, jer me one u životu drže.

^119:94 Ja pripadam tebi, spasi me, jer odredbe tvoje tražim!

^119:95 Zlikovci vrebaju da me ubiju, a ja propise tvoje pažljivo razmatram.

^119:96 Svemu savršenom video sam kraja, alʼ širini tvoje zapovesti kraja nema.

^119:97 Kako volim Zakon tvoj! Od jutra do sutra razmišljam o njemu.

^119:98 Zapovest me tvoja mudrijim čini od dušmana mojih, jer doveka pripada mi.

^119:99 Bolje rasuđujem od svih svojih učitelja, jer razmišljam o propisima tvojim.

^119:100 Od staraca umniji sam, jer razmatram odredbe tvoje.

^119:101 Od svake zle staze čuvam stope svoje da bih reč tvoju mogao da držim.

^119:102 Od pravila tvojih ja se ne okrećem jer si ti sam mene poučio.

^119:103 Kako je slatka reč tvoja nepcu mome, od meda je slađa ustima mojim!

^119:104 Razborit sam od odredaba tvojih i zato mrzim svaku lažnu stazu.

^119:105 Mojoj nozi tvoja reč je lampa i svetlo za moju stazu.

^119:106 Zakleo sam se, obavezujem se: držaću se tvojih pravednih sudova.

^119:107 Mnogo sam stradao, Gospode, po svojoj me reči ti oživi.

^119:108 Dobrovoljnu žrtvu usta mojih primi, molim te, Gospode; pouči me tvojim pravilima.

^119:109 Glava moja stalno je u torbi ali Zakon tvoj ne zaboravljam.

^119:110 Zlotvori mi klopku postavljaju ali ja ne skrećem s tvojih odredaba.

^119:111 Doveka sam nasledio propise tvoje, jer su oni radost mome srcu.

^119:112 Predao sam srce svoje da uredbe tvoje izvršava, za vekove i do kraja.

^119:113 Mrzim ljude srca podeljenog, a tvoj Zakon volim.

^119:114 Utočište, štit moj ti si, ja se tvojoj reči nadam.

^119:115 Odlazite od mene, zločinci, da bih svoga Boga zapovesti ispunjavao!

^119:116 Podrži me kao što si obećao, pa da živim; sramoti me ne prepusti zbog nadanja moga.

^119:117 Okrepi me, pa da spasen budem i da trajno težim uredbama tvojim.

^119:118 Ti se gnušaš svih što zastrane od uredaba tvojih, jer je uzaludna njihova obmana.

^119:119 Kao zguru skinuo si sve zlobnike zemaljske i zato volim propise tvoje.

^119:120 Telo mi se ježi jer od tebe strepim, sudovi me tvoji plaše.

^119:121 Ja postupam pravo i pravedno, tlačiteljima mojim ne ostavljaj mene!

^119:122 Budi jamac za dobro svom sluzi, da me gordi ne bi tlačili.

^119:123 Oči su mi usahnule za tvojim spasenjem i za rečju pravednosti tvoje.

^119:124 Tvome sluzi ti učini po milosti svojoj, pouči me uredbama svojim.

^119:125 Tvoj sam sluga, prosvetljenje daj mi pa da tvoje propise razumem.

^119:126 Jeste vreme da deluje Gospod, tvoj su Zakon prekršili!

^119:127 Zato više volim zapovesti tvoje nego zlato, više nego suvo zlato.

^119:128 Zato odobravam odredbe tvoje, svaku i o svemu, i prezirem svaku stazu laži.

^119:129 Čudesni su tvoji propisi, zato ih se duša moja pridržava.

^119:130 Objašnjenje tvojih reči prosvetljuje, promućurnost daje lakovernima.

^119:131 Zinuo sam, dahćem, jer sam željan zapovesti tvojih.

^119:132 Na mene se osvrni, smiluj mi se, ko što često činiš onim što ti ime vole.

^119:133 Rečju svojom korake mi vodi, ne daj bilo kojem grehu da nada mnom vlada.

^119:134 Otkupi me od tlačitelja ljudi da odredbi tvojih mogu da se držim.

^119:135 Nek slugu tvoga obasja lice tvoje, uredbama svojim pouči me!

^119:136 Potoci suza iz mojih očiju teku jer se Zakona tvoga ne drže ljudi.

^119:137 O, Gospode, ti pravedan jesi i presude tvoje ispravne su!

^119:138 Propisi tvoji što si zapovedio, pravedni su i sasvim su verni.

^119:139 Revnost moja izjeda me jer dušmani su moji tvoje reči zaboravili.

^119:140 Tvoja reč je sasvim proverena i voli je sluga tvoj!

^119:141 Neznatan sam i omrznut ja sam, odredbe ti ne dam zaboravu.

^119:142 Pravda tvoja je pravda doveka i istina tvoj je Zakon.

^119:143 Snašli su me nevolja i muka, ali uživam u zapovestima tvojim.

^119:144 Propisi tvoji doveka su pravedni, da živ budem podari mi razum.

^119:145 Od sveg srca vapim! Gospode, usliši me, da uredbe tvoje držim!

^119:146 Tebi vapim da me spaseš, da propise tvoje držim.

^119:147 Pre zore se dižem i za pomoć vapim, jer se tvojoj reči nadam.

^119:148 Još pre smene noćne straže oči moje bdiju, da o tvojoj reči mislim.

^119:149 O, Gospode, po milosti svojoj glas moj saslušaj, život mi sačuvaj po svojoj odluci.

^119:150 Primiču se oni što zlobu smišljaju, oni što su od tvog Zakona daleko.

^119:151 A ti si, o, Gospode, blizu i istina su sve zapovesti tvoje!

^119:152 Odavno sam naučio iz tvojih propisa da si ih doveka učvrstio.

^119:153 Pogledaj na moju muku pa me oslobodi, jer tvoj Zakon zaboravu ne dam.

^119:154 Za moj slučaj se zauzmi, otkupi me, rečju svojom život mi sačuvaj.

^119:155 A spasenje je daleko od zlobnika, jer uredbe tvoje oni i ne traže.

^119:156 O, Gospode, golemo je milosrđe tvoje, život mi sačuvaj po svojoj odluci.

^119:157 Brojni su progonitelji moji i dušmani moji, ali ja ne skrećem od propisa tvojih.

^119:158 Gadi mi se kad gledam neverne, što ne mare za reč tvoju.

^119:159 Vidi kako odredbe ti volim! O, Gospode, po milosti svojoj život mi sačuvaj!

^119:160 Sva je tvoja reč istina, doveka ti svaka presuda pravedna.

^119:161 Bezrazložno gone me glavari, alʼ od reči tvoje strepi srce moje.

^119:162 Zbog reči tvoje radujem se kao onaj koji plen veliki stekne.

^119:163 Mrzim laž, prezirem je, a tvoj Zakon volim.

^119:164 Sedam puta na dan ja te slavim zbog tvojih pravednih odluka.

^119:165 Obilje je mira na onima što ti Zakon vole, za njih nema spoticanja.

^119:166 O, Gospode, spasu tvom se nadam; izvršavam tvoje zapovesti.

^119:167 Propisa se tvojih drži duša moja, ja ih neizmerno volim.

^119:168 Odredaba tvojih i propisa tvojih ja se držim, jer svi su moji putevi pred tobom.

^119:169 O, Gospode, plač moj neka ti je blizak! Po reči mi svojoj prosvetljenje podaj.

^119:170 Moja molba nek pred tebe dođe, po svom obećanju ti mene izbavi.

^119:171 Nek se sliva slavopoj sa mojih usana, jer me svojim uredbama učiš.

^119:172 Nek reč tvoju moj jezik zapeva, jer su pravedne sve zapovesti tvoje.

^119:173 Nek ti ruka u pomoć mi stigne, jer sam tvoje odredbe odabrao.

^119:174 O, Gospode, za spasenjem tvojim čeznem i u tvome Zakonu uživam!

^119:175 Neka mi je duša živa da bi te slavila, sudovi tvoji neka mi pomognu.

^119:176 Poput ovce ja sam zalutao; a ti slugu svoga traži, jer zapovesti tvoje ne dam zaboravu.

^120:1 U nevolji Gospoda sam zvao i on mi se odazvao.

^120:2 O, Gospode, izbavi mi dušu od lažljivih usana i jezika prevrtljivog!

^120:3 Šta li će se tebi dati, šta će ti se nadodati, o, jeziče prevrtljivi?

^120:4 Junakove oštre strele sa smrekinom žeravicom!

^120:5 Jao meni! Ja sam došljak kod Meseha, u kedarskim šatorima živim.

^120:6 Predugo sam boravio sa onima što mir mrze.

^120:7 Ja sam miru predan, ali čim bih da govorim, oni bi da zarate.

^121:1 Svoje oči ka gorama dižem. Odakle će meni pomoć doći?

^121:2 Doći će mi pomoć od Gospoda, Sazdatelja nebesa i zemlje!

^121:3 Nozi tvojoj da posrne ne da, tvoj zaštitnik zadremati neće.

^121:4 Gle, ne drema i ne spava zaštitnik Izrailja!

^121:5 Gospod je zaštitnik tvoj! Gospod ti je senka s tvoje desne strane.

^121:6 Neće ti škoditi ni sunce po danu ni mesec po noći.

^121:7 Od svakoga zla Gospod će te zaštititi, zaštitiće dušu tvoju.

^121:8 Gospod će te zaštititi kada budeš odlazio i kad budeš dolazio, od sada pa doveka!

^122:1 Obradovao sam se kada su mi rekli: „Idemo u Dom Gospodnji!“

^122:2 Evo nas, stojimo na vratima tvojim, o, Jerusalime!

^122:3 Jerusalim, grad podignut, postojan i skladan.

^122:4 Plemena se u njega uspinju, Gospodnja plemena prema propisu za Izrailj, da hvalospev daju Gospodnjem imenu.

^122:5 Jer prestoli suda su postavljeni tamo, prestoli doma Davidovog.

^122:6 Molite se za mir Jerusalima! Oni što te vole neka napreduju!

^122:7 Neka bude mira među tvojim zidinama, blagostanja među tvojim dvorovima!

^122:8 Radi braće moje, prijatelja mojih, kažem: „Mir u tebi bio!“

^122:9 Radi Doma Gospoda, Boga našeg, tvoje dobro tražim!

^123:1 Oči svoje ja podižem tebi, koji sediš na nebesima!

^123:2 Gle, kao što su oči slugu na rukama njihovih gazda; kao što su sluškinjine oči na rukama njene gazdarice; tako su i naše oči na Gospodu Bogu našem, dok se na nas ne sažali.

^123:3 Sažali se, o, Gospode, sažali se na nas, jer prezira smo siti!

^123:4 Duša naša dovoljno je sita ruganja bahatih i prezira osionih ljudi!

^124:1 „Da Gospod sa nama nije bio“ – nek Izrailj kaže –

^124:2 „da Gospod sa nama nije bio, kada su se ljudi na nas digli;

^124:3 tada bi nas žive progutali, kad su svojim gnevom usplamteli na nas;

^124:4 tada bi nas bujice odnele, brzak bi nam preplavio duše;

^124:5 tada bi nam mahnitale vode preplavile duše.

^124:6 Gospod nek je blagosloven što nas nije ko plen dao njihovim zubima!

^124:7 Duša se naša izbavila kao ptica iz lovčeve zamke; zamka je pukla i mi smo se izbavili.

^124:8 Naša pomoć ime je Gospoda, Sazdatelja nebesa i zemlje!“

^125:1 Oni što se u Gospoda uzdaju, jesu kao gora Sion – postojana, doveka se pomaknuti ne da!

^125:2 Poput gora što Jerusalim okružuju, tako je i Gospod oko svog naroda, sve od sada pa za večnost celu.

^125:3 Uistinu, neće žezlo zločinaca vladati nad zemljom što pripada pravednima; da pravedni ruke svoje ne bi nepravdi pružali.

^125:4 O, Gospode, dobro čini dobrima i onima čestitoga srca!

^125:5 A one što na svoje krive staze skreću, Gospod će odagnati sa zlotvorima. Mir Izrailju!

^126:1 Kad je Gospod prognanike na Sion vraćao, bilo nam je kao da sanjamo!

^126:2 Usta su nam praskala od smeha, jezik nam je klicao kada se među narodima pričalo: „Njima je Gospod veliko delo učinio!“

^126:3 Gospod nam je veliko delo učinio i kako smo samo razdragani bili!

^126:4 O, Gospode, sreću našu ti povrati ko brzake na ispucalu zemlju!

^126:5 Oni koji sa suzama seju, žanju sa klicanjem.

^126:6 Plačući ide čovek i zobnicu sa semenom nosi, ali će se vratiti sigurno, i klicaće, svoje snoplje dok bude nosio!

^127:1 Ako Gospod ne podiže kuću, uzalud se na njoj graditelji muče; ako Gospod nad gradom ne bdije, uzalud je nad njim stražar budan.

^127:2 Uzaludno je i vama da se rano podižete, da kasno ležete i jedete hleb sa mukom stečen, jer on san svom miljeniku daje.

^127:3 Gle, sinovi su poklon od Gospoda, plod utrobe je nagrada!

^127:4 Slični su strelama u ruci ratnika, baš su takvi u mladosti rođeni sinovi.

^127:5 Blago čoveku koji njima tobolac svoj napuni! Takvi se crveneti neće kad se budu s dušmanima na vratima grada raspravljali!

^128:1 Blago svakom što se Gospoda boji, onom koji puteve mu sledi!

^128:2 Zato ćeš jesti plod svojih ruku; blago tebi, dobro nek ti bude!

^128:3 Žena će ti biti kao loza plodonosna usred kuće tvoje, sinovi ti kao izdanci masline oko tvoga stola!

^128:4 Gle! Tako će biti blagosloven čovek što se Gospoda boji!

^128:5 Nek te sa Siona blagoslovi Gospod, pa da svakog dana svog života gledaš blagostanje Jerusalima;

^128:6 pa da gledaš decu dece svoje. Mir Izrailju!

^129:1 „Mnogo su me tlačili još od kako mlad sam bio“ – nek kaže Izrailj –

^129:2 „Mnogo su me tlačili još od kako mlad sam bio, a ipak me nisu nadvladali.

^129:3 Preko mojih leđa su orali orači svoje duge brazde.

^129:4 Pravedan je Gospod, presekao je konopce zlotvora!“

^129:5 Nek se stide, nek ustuknu svi što Sion mrze.

^129:6 Nek su kao trava po krovovima, koja svene pre nego se počupa;

^129:7 koja žeteocu ruku ne ispuni, ni naručje onom koji snoplje veže.

^129:8 A ni prolaznici nek ne kažu: „Blagosloveni od Gospoda da ste! Blagosiljamo vas u Gospodnje ime!“

^130:1 O, Gospode, iz dubina ja tebe prizivam!

^130:2 O, Gospode, čuj glas moj, uho svoje prigni pozivu preklinjanja mojih!

^130:3 O, Gospode, budeš li krivice zadržavao, ko bi onda opstao, Gospode?

^130:4 Ali u tebi je opraštanje da bi te se bojali.

^130:5 Gospoda ja iščekujem, iščekuje duša moja; njegovoj se reči nadam.

^130:6 Duša moja Gospoda iščekuje više no stražari jutro, više no stražari jutro.

^130:7 O, Izrailju, Gospodu se nadaj! Jer milostiv je Gospod, otkupljuje prebogato.

^130:8 Baš on će da otkupi Izrailj od svih njegovih krivica.

^131:1 O, Gospode, ne gordi se srce moje! Oči moje nisu uznosite. Ne pružam se za velikim, ni za nečim meni nedosežnim.

^131:2 Evo, dušu sam smirio i utišao kao odojče kod majke svoje, kao odojče u meni je duša moja.

^131:3 O, Izrailju, Gospodu se nadaj od sad pa doveka!

^132:1 O, Gospode, Davida se seti i svih muka njegovih;

^132:2 kako se Gospodu zakleo i zavetovao Silnom Jakovljevom:

^132:3 „U šator doma svoga neću ući, na postelju kreveta svog neću leći;

^132:4 očima sna neću dati, ni kapcima da se spuste;

^132:5 dok ne nađem mesto za Gospoda, Prebivalište Silnom Jakovljevom!“

^132:6 Gle! Mi smo za to u Efrati čuli, u poljima jarimskim našli smo ga.

^132:7 Pođimo u Prebivalište njegovo! Poklonimo se kod podnožja njegovih nogu!

^132:8 Uzdigni se, o, Gospode, na mesto svog počinka; ti i Kovčeg Sile tvoje!

^132:9 Sveštenici nek ogrnu pravdu, tvoji verni nek radosno kliču.

^132:10 Zbog Davida, sluge svoga, ne okreći se od lica svog pomazanika.

^132:11 Davidu se istinski zakleo Gospod i poreći neće: „Jednog od tvojih potomaka postaviću na tvoj presto.

^132:12 Ako sinovi tvoji budu držali moj savez i propise moje, što ću ih učiti, i sinovi će njihovi doveka sedeti na prestolu tvome.“

^132:13 Da, Gospod je Sion izabrao, za Prebivalište svoje poželeo ga je:

^132:14 „Doveka je ovo mesto mog počinka, tu ću da boravim jer sam tako poželeo.

^132:15 Šta mu treba, daću izobilno; uboge mu nahraniću hlebom.

^132:16 U spasenje ću mu obući sveštenike, verni će mu podcikivati, klicati.

^132:17 Daću da Davidu rog moći uzraste, svetiljku ću da postavim za svog pomazanika.

^132:18 U sramotu ja zaviću dušmane njegove, a na njemu njegova će kruna da zablista!“

^133:1 Gle! Kako je dobro, kakva je milina kada su braća zajedno i složno!

^133:2 Ko na glavi dobro ulje, koje se na bradu sliva, na Aronovu bradu; što se sliva na porube odeće njegove;

^133:3 kao rosa sa Ermona, koja rosi na sionske gore; tamo gde je Gospod odredio blagoslov života večnog.

^134:1 Sad Gospoda blagosiljajte, sve sluge Gospodnje, vi što noću stojite u Domu Gospodnjem!

^134:2 Ka Svetilištu ruke svoje podignite i Gospoda blagosiljajte!

^134:3 Sa Siona te blagoslovio Gospod, Sazdatelj nebesa i zemlje!

^135:1 Slavite Gospoda! Slavite ime Gospodnje! Slavite, o, sluge Gospodnje;

^135:2 vi što stojite u Gospodnjem Domu, u dvorištima Doma Boga našeg!

^135:3 Slavite Gospoda jer je dobar Gospod. Pesmom mu proslavljajte ime, jer je milo.

^135:4 Jer, Jakova je sebi izabrao, Izrailja za svoju dragocenu svojinu.

^135:5 Zaista, ja znam da je velik Gospod, naš je Gospod veći od svih božanstava.

^135:6 Sve što hoće, to Gospod i čini – na nebesima i na zemlji, u morima i u svim dubinama.

^135:7 On podiže oblake s kraja zemlje, kiši munje daje i izvodi vetar iz svojih riznica.

^135:8 On je pobio prvence u Egiptu, kako ljude, tako životinje.

^135:9 Poslao je znakove i čudesa usred tebe, Egipte, na faraona i sve njegove sluge.

^135:10 Pobio je narode mnoge, pogubio je careve silne –

^135:11 Sihona, amorejskog cara; Oga, vasanskoga cara i sva carstva u Hananu.

^135:12 Njihovu je zemlju dao u nasledstvo, u nasledstvo za svoj narod, za Izrailj.

^135:13 O, Gospode, večito je ime tvoje! O, Gospode, spominješ se kroz naraštaj svaki!

^135:14 Gospod će suditi svome narodu, na svoje će se sluge sažaliti.

^135:15 Srebro su i zlato idoli naroda, ljudskih ruku delo.

^135:16 Sa ustima – a nemi, sa očima – a slepi;

^135:17 sa ušima – a gluvi, u ustima im nema daha.

^135:18 Takvi će da budu ti što su ih načinili, svi koji se u njih pouzdaju!

^135:19 Blagosiljaj Gospoda, o, dome Izrailjev! Blagosiljaj Gospoda, o, dome Aronov!

^135:20 Blagosiljaj Gospoda, o, dome Levijev! Blagosiljajte Gospoda, o, svi što strepite od Gospoda!

^135:21 Blagosloven nek je sa Siona Gospod, u Jerusalimu što prebiva! Slavite Gospoda!

^136:1 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je milost njegova doveka.

^136:2 Hvalite Boga nad bogovima, jer je milost njegova doveka.

^136:3 Hvalite Gospodara nad gospodarima, jer je milost njegova doveka;

^136:4 onog što ko niko čudesa velika čini, jer je milost njegova doveka;

^136:5 onog što umešno načini nebesa, jer je milost njegova doveka;

^136:6 onog što je zemlju razastro na vodama, jer je milost njegova doveka;

^136:7 onog što načini velika svetleća tela, jer je milost njegova doveka:

^136:8 sunce da upravlja danom, jer je milost njegova doveka;

^136:9 mesec i zvezde da upravljaju noću; jer je milost njegova doveka;

^136:10 onog što je pobio prvence Egipta, jer je milost njegova doveka;

^136:11 i iz njega izveo Izrailja, jer je milost njegova doveka;

^136:12 moćnom rukom i ispruženom mišicom, jer je milost njegova doveka;

^136:13 onog što je razdelio Crveno more napola, jer je milost njegova doveka;

^136:14 i kroz njega proveo Izrailja, jer je milost njegova doveka;

^136:15 i sručio faraona i njegovu vojsku u Crveno more, jer je milost njegova doveka;

^136:16 onog što je svoj narod po pustinji vodio, jer je milost njegova doveka;

^136:17 onog što je pogubio careve velike, jer je milost njegova doveka;

^136:18 i pobio careve silne, jer je milost njegova doveka:

^136:19 Sihona, amorejskog cara, jer je milost njegova doveka;

^136:20 i Oga, vasanskoga cara, jer je milost njegova doveka;

^136:21 i njihovu je zemlju dao u nasledstvo, jer je milost njegova doveka;

^136:22 u nasledstvo za svog slugu, za Izrailj, jer je milost njegova doveka;

^136:23 onoga što nas se poniženih setio, jer je milost njegova doveka;

^136:24 i od dušmana nas izbavio naših, jer je milost njegova doveka;

^136:25 onog koji daje hranu stvorenju svakom, jer je milost njegova doveka.

^136:26 Hvalite Boga nebeskog, jer je milost njegova doveka!

^137:1 Sedeli smo tamo, pored reka Vavilona i plakali kad bi se setili Siona.

^137:2 O tamošnje smo vrbe povešali harfe svoje,

^137:3 jer su naši tlačitelji od nas zahtevali pesmu; mučitelji naši da se veselimo: „Pevajte nam pesmu o Sionu!“

^137:4 Kako da pevamo Gospodnju pesmu u tuđinskoj zemlji?

^137:5 O, Jerusalime, ako bih tebe zaboravio, zaboravljena bila i desnica moja!

^137:6 Jezik mi se za nepce slepio ako te se ne setio, ako se ne radovao Jerusalimu više nego i najboljem svome!

^137:7 O, Gospode, seti se Edomaca što su na dan pada Jerusalima govorili: „Razvaljujte! Razvaljujte ga do temelja!“

^137:8 O, ćerko vavilonska, što ćeš biti razorena! Blago onom koji ti uzvrati istom merom, onako kako si činila nama.

^137:9 Blago onom ko ti nejač zgrabi i o stenu smrska!

^138:1 Hvaliću te od sveg srca, pred bogovima pevaću ti slavopoje!

^138:2 Klanjaću se u Domu svetosti tvoje; hvaliću ime tvoje za milost tvoju i istinu tvoju; za obećanje tvoje, za reč tvoju što je iznad sveg imena svoga diže.

^138:3 Na dan kada sam vapio, ti si me uslišio; smelost si mi dao, dušu ojačao.

^138:4 Nek te hvale, o, Gospode, svi carevi zemlje, kada čuju reči tvojih usta!

^138:5 Opevaće puteve Gospodnje, jer je slava Gospodnja velika.

^138:6 Uzvišen je Gospod ali gleda poniženog, a bahatog nadaleko prepoznaje.

^138:7 Makar se i našao usred nevolje, život ćeš mi sačuvati; na bes moga protivnika ispružićeš ruku svoju, spašće mene desna ruka tvoja!

^138:8 Gospod će me osvetiti! O, Gospode, milost tvoja je doveka; dela svojih ruku ne napuštaj!

^139:1 O, Gospode, ti me proničeš i tebi sam poznat!

^139:2 Znaš me i kad sedim i kad stojim, poznaješ mi misli izdaleka.

^139:3 Posmatraš me dok hodam, dok ležim, i svestan si svih mojih puteva.

^139:4 Elem, još mi reči na jeziku nema, a ti, eto, o, Gospode, poznaješ baš svaku!

^139:5 Obuhvataš me i spreda i straga, ruku svoju na mene polažeš.

^139:6 Čudesno mi je to saznanje, uzvišeno, nemoćan sam da ga shvatim!

^139:7 Od tvog Duha gde da odem? Od tvog lica kuda da pobegnem?

^139:8 Dignem li se do nebesa – ti si tamo; spustim li se u Svet mrtvih – i tamo si!

^139:9 Vinem li se zorinim krilima i preselim na kraj mora;

^139:10 i tamo me ruka tvoja vodi, pridržava me desnica tvoja.

^139:11 Sve i da kažem – „Tama će me svakako prekriti, svetlo oko mene ko noć će postati“ –

^139:12 od tebe me ni tama ne skriva i noć poput dana sija, jer i tama ti je kao svetlo!

^139:13 Da, ti si mi nutrinu stvorio, satkao me u utrobi majke moje!

^139:14 Hvaliću te što sam takav sazdan, zapanjujuće divan, što su ti dela čudesna; a duša je moja toga dobro svesna.

^139:15 Moje kosti tebi nisu sakrivene bile, dok sam bio stvaran na tajnome mestu; dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.

^139:16 Oči su me tvoje ko zametak gledale; u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni, a da još ni jedan od njih postojao nije!

^139:17 I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože! Kako ih je mnogo kad se zbroje!

^139:18 Da ih brojim, više ih je nego peska; a kada se probudim, još uvek sam sa tobom.

^139:19 O, Bože, kad bi hteo zlikovca da smakneš! Odlazite od mene, krvnici!

^139:20 Oni protiv tebe spletkare, laži o tebi šire tvoji protivnici.

^139:21 O, Gospode, zar da ne mrzim te što tebe mrze? Bogoboraca se gnušam!

^139:22 Mržnjom krajnjom ja ih mrzim! Dušmani su oni moji!

^139:23 Pronikni me, o, Bože! Srce mi upoznaj, okušaj me, zabrinute misli moje saznaj!

^139:24 Vidi da li idem putem zastranjenja i vodi me putem iz davnina.

^140:1 O, Gospode, izbavi me od čoveka zlobnog, od čoveka nasilnika ti mene zaštiti;

^140:2 onog što mu srce zlobu smišlja, onih što povazdan započinju svađe.

^140:3 Poput zmije oštre jezik, otrov im je zmijski pod usnama. Sela

^140:4 Zaštiti me, o, Gospode, od šaka pokvarenog, od čoveka nasilnika ti mene zaštiti i od onih što bi da me sa nogu pometu.

^140:5 Oholi su mi zamku i omče sakrili, kraj puta mi mrežu raširili i klopke stavili. Sela

^140:6 Gospodu govorim: „Bog moj ti si!“ O, Gospode, prigni uho glasu mojih preklinjanja!

^140:7 O, Gospode Bože, silo mog spasenja, u dan ratni glavu moju pokrij.

^140:8 O, Gospode, ne daj zlobnom po željama; zlu nameru mu ne ostvari, da se ne oholi. Sela

^140:9 Eno glava onih što me okružuju! Zlo usana njihovih nek se na njih sruči!

^140:10 Neka na njih padne žar ugljeni; u vatru neka ih gurne, u rake, i nek se ne dignu!

^140:11 Neka se klevetnik ne ukoreni na zemlji; nasilnika neka zloba lovi, neka ga nadvlada.

^140:12 A ja znam da će Gospod sud doneti siromahu i pravdu za ubogoga!

^140:13 Nek pravedni hvale tvoje ime! Čestiti će pred tobom živeti!

^141:1 O, Gospode, tebi vapim: brzo meni dođi, glas mi počuj kada te dozivam!

^141:2 Molitva moja nek pred tobom kao tamjan bude, moje ruke podignute ko večernji prinos.

^141:3 O, Gospode, pred usta mi stražu stavi, čuvaj vrata usana mojih!

^141:4 Mome srcu ne daj zloj reči da skrene, da se predam zlobi sa zlobnim ljudima; ne daj da se sladim slastima njihovim.

^141:5 Nek pravednik milošću udara me; nek me kori, nek mi glava ne odbije ulje odabrano; još uvek se molim protiv zlih dela zlotvora.

^141:6 Niz liticu baciše ih njihove sudije što su čule reči moje, jer su milozvučne.

^141:7 Ko kad neko ore i po zemlji rije, rasute su kosti naše sve do ždrela Sveta mrtvih.

^141:8 A ja tebi, o, Gospode Bože, oči svoje dižem; ti si moje utočište, dušu moju ne satiri!

^141:9 Čuvaj me, da me ne zgrabi zamka što su mi je postavili i klopke zločinaca.

^141:10 U mreže svoje nek padnu zlobnici, a ja nek ih prođem!

^142:1 Glasom svojim ja Gospodu vapim, glasom svojim ja Gospoda za milost preklinjem.

^142:2 Žalopojku svoju pred njega izlivam, muku svoju njemu obrazlažem.

^142:3 Kada duh mi na izmaku beše, ti si znao stazu moju; put kojim sam išao, na kome su mi zamku postavili.

^142:4 Udesno pogledaj pa vidi da niko na me ne obraća pažnju; meni više utočišta nema, nema nikog da za mene mari.

^142:5 O, Gospode, tebi vapim! Govorim ti: „Utočište moje ti si i nasledstvo moje u zemlji živih!“

^142:6 Jecaj moj pažljivo počuj, jer sam jadan preko svake mere; od tlačitelja me oslobodi, jer za mene su prejaki.

^142:7 Dušu moju iz tamnice vadi pa da hvalim ime tvoje; pa neka me okruže pravedni, jer si meni blagonaklon bio!

^143:1 O, Gospode, čuj molitvu moju i poslušaj preklinjanja moja! Usliši me po vernosti, po pravednosti svojoj.

^143:2 Sa slugom svojim nemoj na sud ići, jer pred tobom nema živog, a da je pravedan.

^143:3 Jer dušmanin dušu moju goni, živog me o zemlju lomi; tera me da živim po mračnim mestima, kao one što su odavno pokojni.

^143:4 Klonuo je duh moj u meni, srce mi je ucveljeno u grudima!

^143:5 Prohujalih dana prisećam se, unosim se u sva tvoja dela i razmatram delo tvojih ruku.

^143:6 Ruke svoje k tebi širim, duša moja te je žedna kao zemlja suva. Sela

^143:7 Požuri se, usliši me! O, Gospode, duh moj kopni! Lice svoje od mene ne skrivaj, da ne budem poput onih što idu u raku.

^143:8 Kad je jutro objavi mi svoju milost, jer u tebe uzdajem se; objavi mi put kojim ću poći jer je moja duša tebe željna.

^143:9 O, Gospode, izbavi me od dušmana mojih! K tebi bežim da se skrijem.

^143:10 Pouči me da po tvojoj volji činim, jer Bog moj ti si; ti si dobrog duha, povedi me gde je zemlja ravna.

^143:11 O, Gospode, zbog imena svoga sačuvaj me živog! Pravednošću svojom dušu moju od nevolje spasi.

^143:12 Po milosti svojoj zatri protivnike moje; iskoreni sve dušmane duše moje, jer ja sam tvoj sluga!

^144:1 Blagosloven da je Gospod, stena moja, što mi ruke za rat i prste za borbu uvežbava;

^144:2 milosrđe moje i tvrđava moja; moje utočište i moj izbavitelj; moj štit, onaj u kome utočište nalazim i koji mi moj narod pokorava.

^144:3 O, Gospode, šta je čovek da za njega mariš i ljudski potomak da se sa njim baviš?

^144:4 Čovek tek je dahu nalik i dani mu blede kao senka.

^144:5 O, Gospode, nebesa svoja spusti, pa da siđeš i dotakneš brda da se puše!

^144:6 Zasevaj munjom, neka se rasprše! Strele svoje baci, neka se razbeže!

^144:7 Sa visina ruke pruži, izbavi me; izvadi me iz bujica i iz ruku dece tuđinaca;

^144:8 onih što ustima svojim obmanjuju i desnicom svojom zaklinju se lažno.

^144:9 O, Bože, pevaću ti novu pesmu, na liri sa deset struna ja sviraću tebi;

^144:10 tebi koji carevima izbavljenje daješ; koji Davida, slugu svoga, spasavaš od mača opakoga.

^144:11 Oslobodi me, izbavi me iz ruke dece tuđinaca, onih što ustima svojim obmanjuju i desnicom svojom zaklinju se lažno.

^144:12 Tad sinovi naši neka budu kao stablo gorostasno u mladosti svojoj; naše ćerke neka budu poput šara stubova palate.

^144:13 Ambari će naši biti puni raznovrsnog roda; hiljade će ojagnjiti ovce naše, i deset hiljada po pašnjacima našim.

^144:14 Volovi će tegliti, neće biti razaranja, neće biti bežanije i vriska se neće čuti po trgovima našim.

^144:15 Blago narodu kome tako bude! Blago narodu kome Bog je Gospod!

^145:1 O, moj Bože, o, care, veličaću tebe, ime tvoje blagosiljaću u veke vekova!

^145:2 Svakog dana blagosiljaću te, ime ću ti proslavljati u veke vekova.

^145:3 Veliki je Gospod, predostojan slave, veličanstva nedokučivoga.

^145:4 Pokolenje pokolenju tvoja dela razglašava, obznanjuje silu tvoju.

^145:5 O krasoti slave veličanstva tvoga, o stvarima čudnim tvojim ja ću da razmišljam.

^145:6 Govoriće ljudi o snazi tvojih strašnih dela, a i ja ću da svedočim o tvom veličanstvu.

^145:7 Kazivaće sećanje o tvojoj velikoj dobroti, klicaće radosno o pravednosti tvojoj.

^145:8 Milosrdan i milostiv je Gospod, spor na srdžbu i bogat milošću!

^145:9 Svakome je Gospod dobar, milosrdan svim svojim delima.

^145:10 O, Gospode, slaviće te svako delo tvoje; tvoji verni blagosiljaće te!

^145:11 O slavi tvoga carstva govoriće, o snazi tvojoj svedočiće;

^145:12 dela će mu silna objaviti ljudima, i slavnu krasotu njegovoga carstva.

^145:13 Carstvo svih vremena jeste carstvo tvoje, tvoja vladavina za sve naraštaje.

^145:14 Gospod je oslonac za sve koji padnu, uzdanica za sve ponižene.

^145:15 Tebe očekuju baš svačije oči i ti im daješ hranu kad je tome vreme.

^145:16 Ruku svoju ti otvaraš i sitiš želju svakog živog bića.

^145:17 Na svim putevima svojim pravedan je Gospod i veran je u svakom poduhvatu.

^145:18 Gospod je blizak svima što ga prizivaju, svima što ga u istini zovu.

^145:19 Ispunjava čežnju bogobojaznima, spasava ih kada čuje kako vape.

^145:20 Gospod brani sve koji ga vole, a zlotvore sve će da razori.

^145:21 Gospodu će usta moja uskliknuti slavopoje! Nek sve živo blagosilja to sveto mu ime, u veke vekova!

^146:1 Slavite Gospoda! Dušo moja, proslavljaj Gospoda!

^146:2 Gospoda ću proslavljati dokle živim, dok me ima Bogu svome pevaću pohvale!

^146:3 Ne uzdajte se u vladare, u čovekov izdanak, jer u njemu izbavljenja nema.

^146:4 Napusti ga duh njegov, u zemlju se vraća i tog dana propadne mu što je naumio.

^146:5 Blago onom kom pomaže Bog Jakovljev; onom što se Gospodu, Bogu nada!

^146:6 On je stvorio nebo, zemlju i more i sve što je u njima; on istine doveka se drži.

^146:7 Potlačenim on pravedno uzvraća i gladnima hranu daje; Gospod oslobađa utamničene.

^146:8 Gospod slepima oči otvara, Gospod podiže ponižene, Gospod voli pravednike.

^146:9 Gospod štiti pridošlice, olakšava siročetu i udovici, a put zlikovcima osujećuje.

^146:10 Doveka vladaće Gospod, tvoj Bog, Sione, kroz naraštaj svaki! Slavite Gospoda!

^147:1 Slavite Gospoda! Baš je dobro Bogu našem zapevati slavopoje; baš je milo prikladno slaviti.

^147:2 Gospod gradi Jerusalim i okuplja izgnane Izrailjce.

^147:3 On leči srca ucveljenih i rane im previja.

^147:4 Zvezde on prebrojava i svaku od njih poimence zove.

^147:5 Velik je naš Gospod i sile goleme, njegova je mudrost bezgranična.

^147:6 Gospod diže ponizne, a zlikovce do zemlje srozava.

^147:7 Zapevajte hvalospev Gospodu! Zapevajte slavopoj na harfi Bogu našem!

^147:8 On je nebo zastro oblacima, za zemlju se kišom postarao, dao travi da raste po gorju.

^147:9 On zverima hranu daje kad zatreba, i gavrančićima kada mu zagrakću.

^147:10 Ne zadivljuje se snagom konja, ne oduševljava se bedrima junaka.

^147:11 Gospodu su mili ti što ga se boje, oni što se nadaju milosti njegovoj!

^147:12 O, Jerusalime, veličaj Gospoda! O, Sione, slavi Boga svoga!

^147:13 Jer on je ojačao krila vrata tvojih, blagoslovio je decu tvoju u tebi.

^147:14 Zemlji tvojoj on mir donosi i siti te pšenicom najboljom.

^147:15 Reč odluke svoje on pošalje zemlji, i reč mu već hita, ne zastaje.

^147:16 On sneg daje kao da je vuna, razbacuje inje ko da je pepeo.

^147:17 Grad svoj baca kao da su mrve i mraz njegov ko može da trpi?

^147:18 Reč pošalje svoju, pa ih onda topi; vetrom svojim dune i poteku vode.

^147:19 Jakovu je reči svoje objavio i Izrailju uredbe svoje i svoja pravila.

^147:20 A to nije uradio nijednom narodu, pravila njegova nisu im poznata. Slavite Gospoda!

^148:1 Slavite Gospoda! Slavite Gospoda sa nebesa, slavite ga na visinama!

^148:2 O, anđeli svi njegovi, slavite ga, slavite ga, sve vojske njegove!

^148:3 Slavite ga, sunce i meseče, slavite ga, sve blistave zvezde!

^148:4 Slavite ga, nebesa najviša, i vi, vode vrh nebesa!

^148:5 Nek Gospodnje ime slave, jer on zapovedi i oni postaše.

^148:6 Za svu večnost njih je postavio, uredbu je dao koja proći neće.

^148:7 Vi sa zemlje slavite Gospoda – nemani morske i dubino svaka;

^148:8 grome i grade, sneže i maglo, olujo što reč njegovu ostvaruješ;

^148:9 gore i sva brda, svako stablo rodno i svi kedrovi;

^148:10 zveri i sva stoko, gmizavci i ptice krilate;

^148:11 zemaljski carevi i svi ljudi, glavari i vladari zemlje;

^148:12 mladići, a i devojke; stari sa mladima!

^148:13 Nek Gospodnje ime slave, jer samo je njegovo ime uzvišeno; veličanstvo mu je i nad zemljom i nad nebesima!

^148:14 Svom narodu on će rog uzdići – slavu svakog koji mu je veran – narodu izrailjskom, narodu njemu bliskom. Slavite Gospoda!

^149:1 Slavite Gospoda! Novu pesmu zapevajte Gospodu i njegove hvalospeve u zboru vernika.

^149:2 Nek Izrailj raduje se svome Stvoritelju! Neka kliče svome Caru narod sa Siona!

^149:3 Nek mu ime slave igrajući kolo, nek mu zasviraju na bubnju i liri.

^149:4 Jer Gospodu je njegov narod mio, on ponizne ovenčava spasenjem.

^149:5 Neka narod verni likuje u časti! Neka kliču sa ležaja svojih!

^149:6 U grlima nek im budu hvalospevi Božiji, u rukama im mač s obe strane oštar;

^149:7 da se osvete narodima i donesu kaznu tuđincima;

^149:8 da lancima careve im svežu i okuju gvožđem njihove plemiće;

^149:9 da na njima izvrše zapisanu presudu, što je na čast svih njegovih vernih. Slavite Gospoda!

^150:1 Slavite Gospoda! Slavite Boga u Svetilištu njegovom, slavite ga pod nebeskim svodom sile njegove!

^150:2 Slavite ga zbog njegovih silnih dela, slavite ga zbog njegove silne veličine!

^150:3 Slavite ga uz jeku truba, slavite ga i lirom i harfom!

^150:4 Slavite ga i bubnjem i kolom, slavite ga strunama i sviralama!

^150:5 Slavite ga cimbalima gromkim, slavite ga cimbalima zvonkim!

^150:6 Nek Gospoda slavi sve što diše! Slavite Gospoda!