Prva Solunjanima

^1:1 Od Pavla, Silvana i Timoteja, crkvi u Solunu – vama koji ste u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu: milost vam i mir.

^1:2 Uvek zahvaljujemo Bogu za sve vas, pominjući vas u svojim molitvama. Neprestano se,

^1:3 pred Bogom, Ocem našim, sećamo vaše plodonosne vere, trudom iskazane ljubavi, i postojanosti vaše nade u Gospoda našeg Isusa Hrista.

^1:4 Znamo, naime, od Boga, voljena braćo, da vas je Bog izabrao,

^1:5 jer vam nismo samo rečima navestili Radosnu vest, već silom i delovanjem Duha Svetoga, i sa potpunim uverenjem. Znate i sami da smo se tako vladali među vama vas radi.

^1:6 Vi ste se tako ugledali na nas i na Hrista, prihvatajući poruku sa radošću Duha Svetog, uprkos mnogim nevoljama.

^1:7 Time ste postali primer svim verujućima u Makedoniji i Ahaji.

^1:8 I ne samo da je reč Božija preko vas odjeknula po Makedoniji i Ahaji, već se i glas o vašoj veri proširio posvuda. Zato nema potrebe da o tome bilo šta govorimo,

^1:9 jer oni sami pričaju o tome kako smo vam pristupili, i kako ste se okrenuli Bogu od idola, da služite živom i istinitom Bogu,

^1:10 te kako očekujete dolazak Sina njegovog s nebesa, koga je on podigao iz mrtvih – Isusa koji nas izbavlja od dolazećeg gneva.

^2:1 Znate i sami, braćo, da naš dolazak k vama nije bio uzaludan.

^2:2 Nego, iako smo prethodno u Filipima pretrpeli i bili zlostavljani, što i sami znate, ipak smo vam, ohrabreni od Boga, navestili Božiju Radosnu vest, uprkos snažnom protivljenju.

^2:3 Prema tome, mi vas ne bodrimo iz zablude, lukavstva ili iz nečistih namera,

^2:4 već zato što nas je Bog prokušao i poverio nam da propovedamo Radosnu vest. Stoga mi ne udovoljavamo ljudima, već Bogu koji ispituje naša srca.

^2:5 Bog je svedok da vam nikada nismo pristupili laskanjem niti prikrivenom pohlepom, a to vi i sami znate.

^2:6 Od ljudi nismo tražili slave, ni od vas, ni od drugih.

^2:7 I premda smo mogli da se poslužimo svojim ugledom kao Hristovi apostoli, među vama smo bili nežni kao majka koja hrani i neguje svoju decu.

^2:8 Tako puni ljubavi za vas, bili smo spremni ne samo da vam navestimo Radosnu vest Božiju, već i da damo svoje živote za vas, jer smo vas zavoleli.

^2:9 Zato se sećajte, braćo, našeg truda i napora. Propovedali smo vam Radosnu vest Božiju, i radili dan i noć da vam ne bismo bili na teretu.

^2:10 Svedoci ste, kao i sam Bog, da smo se sveto, pravedno i besprekorno vladali prema vama koji verujete.

^2:11 Takođe znate i to da smo svakoga od vas, kao otac svoju decu,

^2:12 hrabrili, tešili i podsticali da živite dostojno Boga koji vas je pozvao u svoje Carstvo i slavu.

^2:13 Zato mi bez prestanka zahvaljujemo Bogu, jer ste prihvatili poruku Božiju koju ste od nas čuli, i to ne kao ljudsku reč, već onakvu kakva zaista i jeste, reč Božiju – što ona doista i jeste – koja deluje u vama verujućima.

^2:14 I vi ste, braćo, postali slika i prilika Božijih crkava u Hristu Isusu, koje su u Judeji, jer ste i vi propatili od svog sopstvenog naroda kao što su oni od Jevreja.

^2:15 Oni ne samo da su ubili Isusa i proroke, već su i nas progonili. Oni ne ugađaju Bogu i protive se svim ljudima,

^2:16 braneći nam da govorimo neznabošcima o spasenju, da tako zauvek ispune meru svojih greha. Ali, sustigao ih je najzad Božiji gnev.

^2:17 A mi, braćo, pošto smo od vas bili odvojeni telom, ali ne i srcem, još više smo, obuzeti žarkom željom, nastojali da vas vidimo.

^2:18 Zato smo želeli da dođemo – ja, Pavle lično, i to ne jednom, već dvaput, ali Satana nas je sprečio.

^2:19 Jer: ko je naša nada, radost ili venac slave pred našim Gospodom Isusom prilikom njegovog dolaska? Niste li to baš vi?

^2:20 Jer vi ste naša slava i naša radost!

^3:1 Pošto nismo mogli više da izdržimo, složili smo se da bi bilo najbolje da ostanemo u Atini.

^3:2 K vama smo, pak, poslali Timoteja, našeg brata i Božijeg saradnika u propovedanju Radosne vesti Hristove, da vas učvrsti i obodri u vašoj veri,

^3:3 da se niko ne pokoleba u ovim nevoljama. Vi, naime, sami dobro znate da smo određeni za njih.

^3:4 I zaista, kada smo bili kod vas, unapred smo vam govorili da će vas snaći nevolje, i kao što znate, tako je i bilo.

^3:5 Zato sam, ne mogavši više da izdržim, poslao Timoteja da me obavesti o vašoj veri, da vas kako Kušač nije naveo da podlegnete iskušenju, jer bi tada naš trud bio uzaludan.

^3:6 A sada nam se Timotej vratio od vas i doneo nam dobre vesti o vašoj veri i ljubavi, i da nas se uvek rado sećate i čeznete da nas vidite, kao i mi vas.

^3:7 Zato smo se, braćo, i pored sve svoje muke i nevolje, utešili vašom verom.

^3:8 Mi, u stvari, sada zaista živimo kad znamo da ste postojani u Gospodu.

^3:9 Jer, kakvu zahvalnost možemo dati Bogu za svu radost koju doživljavamo zbog vas pred Bogom?

^3:10 Danju i noću se najusrdnije molimo Bogu da vas ponovo vidimo, i da usavršimo ono što nedostaje vašoj veri.

^3:11 A sam Bog, naš Otac, i naš Gospod Isus, da pripremi put za naš dolazak k vama,

^3:12 i da učini da obilujete međusobnom ljubavlju, i ljubavlju prema svima, kao što mi vas volimo.

^3:13 Neka on osnaži vaše unutrašnje biće, da budete besprekorni u svetosti pred Bogom, Ocem našim, pri dolasku Gospoda našega Isusa, sa svim svetima njegovim.

^4:1 Najzad, braćo, molimo vas i zaklinjemo Gospodom Isusom da se držite onoga što smo vam predali: da treba živeti tako da sve više napredujete ugađajući Bogu – kao što uostalom i živite.

^4:2 Vi, naime, znate kakva smo vam uputstva dali u ime Gospoda Isusa.

^4:3 Jer je Božija volja da budete sveti – da se klonite vanbračnih odnosa,

^4:4 te da svaki od vas zna vladati svojim telom na častan i svet način –

^4:5 a ne sa požudom i strašću kao što to rade neznabošci koji ne poznaju Boga.

^4:6 Ne prestupajte u ovome, i ne nanosite štetu svome bratu, jer Gospod kažnjava za sve to, kao što smo vam već rekli i upozorili vas.

^4:7 Bog nas, naime, nije pozvao na nečistotu, već na posvećenje.

^4:8 Stoga, ko odbacuje ovo uputstvo, ne odbacuje čoveka, već Boga koji vam je dao svog Svetog Duha.

^4:9 A što se tiče bratske ljubavi, nema potrebe da vam o tome pišem, jer vas je sam Bog naučio da volite jedni druge.

^4:10 Vi, u stvari, i volite svu braću po celoj Makedoniji. Ipak vas molimo da u tome napredujete u sve većoj meri.

^4:11 Revnosno se trudite da mirno živite, da gledate svoja posla, i radite svojim rukama, baš kao što smo vam već rekli,

^4:12 da bi vaš život bio za primer neverujućima i da ni od koga ne zavisite.

^4:13 Ne želim da budete u neznanju, braćo, u pogledu onih koji su usnuli, da ne tugujete kao ostali koji nemaju nade.

^4:14 Jer, ako verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog, Isusovim posredstvom, povesti sa sobom one koji su usnuli verujući u Isusa.

^4:15 U saglasnosti sa onim što je sam Gospod rekao, saopštavam vam da mi živi, preostali za dolazak Gospodnji, nećemo biti ispred onih koji su usnuli.

^4:16 Sâm Gospod će sići s neba, pa će na njegovu zapovest, na povik arhanđela, na zvuk Božije trube, vaskrsnuti najpre oni koji su umrli verujući u Hrista.

^4:17 Onda ćemo i mi živi, preostali, biti zajedno sa njima odneseni na oblacima uvis, u susret Gospodu, te ćemo zauvek biti sa njim.

^4:18 Ovim rečima tešite jedni druge.

^5:1 A što se tiče vremena i časa, o tome nema potrebe da vam se piše.

^5:2 Vi, naime, vrlo dobro znate da će dan Gospodnji doći kao što lopov dolazi noću.

^5:3 Kad ljudi budu govorili: „Mir i sigurnost“, tada će ih iznenada zadesiti propast, kao trudovi trudnicu, i neće moći da pobegnu.

^5:4 Ali vi, braćo, niste u tami da bi vas ovaj dan zatekao kao lopov,

^5:5 jer vi ste svi sinovi svetla i sinovi dana. Mi ne pripadamo tami i noći.

^5:6 Zato ne spavajmo kao drugi, već bdijmo i budimo trezni.

^5:7 Jer, oni koji spavaju, noću spavaju, i koji se opijaju, noću se opijaju.

^5:8 Ali, pošto pripadamo danu, budimo trezni, obučeni u oklop vere i ljubavi i s kacigom nade na spasenje.

^5:9 Bog nas, naime, nije odredio da iskusimo gnev, već da dobijemo spasenje posredstvom našeg Gospoda Isusa Hrista.

^5:10 On je umro za nas da bismo mi sa njim živeli, bilo da smo još živi ili smo već umrli.

^5:11 Zato, bodrite jedni druge i izgrađujte se međusobno, kao što to već i činite.

^5:12 Molimo vas, braćo, da poštujete one koji se trude među vama, one koji vas, po Gospodnjoj volji, vode i opominju.

^5:13 Cenite ih iznad svega i volite zbog službe koju obavljaju. Živite među sobom u miru.

^5:14 Zaklinjemo vas, braćo, opominjite neuredne, bodrite malodušne, pomažite slabima, budite strpljivi sa svakim.

^5:15 Gledajte da niko nikome ne vraća zlo za zlo, nego se uvek trudite da činite dobro jedni drugima i svima.

^5:16 Uvek se radujte!

^5:17 Molite se bez prestanka!

^5:18 Zahvaljujte na svemu, jer je to Božija volja za vas u Hristu Isusu.

^5:19 Ne sputavajte Duha.

^5:20 Ne prezirite proroštva,

^5:21 nego sve proveravajte, pa što je dobro, zadržite.

^5:22 Klonite se svakog zla.

^5:23 A Bog mira neka dovrši vaše posvećenje, te da se celo vaše biće – duh, duša i telo – sačuvaju besprekornim za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista.

^5:24 Veran je Bog koji vas poziva, on će to i učiniti.

^5:25 Braćo, molite se za nas.

^5:26 Pozdravite svu braću svetim poljupcem.

^5:27 Zaklinjem vas pred Gospodom da pročitate ovu poslanicu svoj braći.

^5:28 Milost Gospoda našega Isusa Hrista s vama!