Poslovice

^1:1 Mudre priče Solomona, Davidovog sina, cara Izrailja:

^1:2 da se steknu mudrost i ukor, pouka razumnim rečima;

^1:3 da se primi ukor, razmišlja o pravdi, o pravednosti i čestitosti;

^1:4 da se razboritost lakovernima, znanje i domišljatost mladima.

^1:5 Neka sluša ko je mudar i neka još više shvati, neka učeni dobije mudar savet:

^1:6 da pronikne pouku, zagonetku, reči mudrih i njihove priče.

^1:7 Znanje otpočinje bogobojaznošću, a mudrost i prekor budale preziru.

^1:8 Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i majke svoje savet ne odbacuj.

^1:9 Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi i privesci oko tvoga vrata.

^1:10 Sine moj, ako li te grešnici zavode, ti ne pristaj.

^1:11 Kažu li: „Hajde s nama, u zasedu da legnemo, krv nevinog i nedužnog hajde da vrebamo!

^1:12 Hajde da ih poput Sveta mrtvih progutamo, i žive i jedre, kao one što u raku idu.

^1:13 Pokupimo sva dobra, sve blago! Nakrcajmo svoje kuće plenom!

^1:14 Sa nama ćeš dobitak da deliš, nek nam svima bude jedna kesa.“

^1:15 Sine moj, nemoj ići putem s njima, ne daj nozi na njihove staze.

^1:16 Jer im noge ka zlu trče i srljaju da krv liju.

^1:17 Uzalud se širi mreža naočigled ptice.

^1:18 Ali oni čekaju u zasedi krv svoju, vrebaju svoj život.

^1:19 Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak, života koštaju.

^1:20 Mudrost po ulicama viče, po trgovima diže glas svoj;

^1:21 po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje, na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje:

^1:22 „Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost; dokle ćete, rugači, u ruganju uživati; dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje?

^1:23 Obratite se po prekoru mome. Evo, izliću vam duha svoga, objaviću vam svoje reči.

^1:24 Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili, pružala sam ruku, a niko mario nije;

^1:25 sve moje savete ste zanemarili i prekore moje niste prihvatili.

^1:26 Sada ću se i ja smejati propasti vašoj, rugaću se kad bude došla strahota vaša;

^1:27 kad vaša strahota prođe kao razaranje i propast vaša kao oluja kada huči, kada vas zadese muka i nevolja.

^1:28 Tada će me zvati, a ja se neću odazivati, tražiće me željno alʼ me neće naći.

^1:29 Zato što su mrzeli znanje i nisu izabrali bogobojaznost;

^1:30 moj savet nisu poslušali i odbacili su svaki moj prekor.

^1:31 Zato će jesti plod svog puta, preješće se saveta svojih.

^1:32 Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo, a budale satrće lakomislenost.

^1:33 A ko mene sluša živeće spokojno, siguran, bez bojazni od nedaća.“

^2:1 Sine moj, prihvatiš li moje reči i u sebi sačuvaš zapovesti moje;

^2:2 tad pažljivo slušaj mudrost i srcem teži da razumeš.

^2:3 Ako prizoveš pronicljivost i zavapiš razboritosti;

^2:4 potražiš li to kao srebro, tragaš li za tim kao za skrivenim blagom;

^2:5 onda ćeš znati za bogobojaznost i naći ćeš bogopoznanje.

^2:6 Jer Gospod mudrost daje, znanje i razboritost iz njegovih su usta.

^2:7 On pravednima sabira istinsku mudrost, štit je onima što čestito žive,

^2:8 da zaštiti staze pravednosti i sačuva put verujućih svojih.

^2:9 Onda ćeš razumeti pravednost, pravdu i čestitost, baš svaku stazu valjanu.

^2:10 Onda će ti mudrost doći u srce i znanje biće milo duši tvojoj;

^2:11 domišljatost će bdeti nad tobom i razboritost čuvaće te.

^2:12 Izbaviće te od puta izopačenog, od onih što izopačeno govore,

^2:13 od onih koji napuštaju pravednu stazu da bi koračali stazama mraka,

^2:14 od onih koji se raduju kada čine zlo i kliču izopačenosti zla,

^2:15 kojima su staze pokvarene, a bogaze iskvarene.

^2:16 Izbaviće te od bludnice, od uspaljenice slatkorečive,

^2:17 one što napušta muža mladosti svoje i zaboravlja zavet Boga svoga.

^2:18 Njena kuća tone u smrt, a staze njene među pokojne.

^2:19 Ne vraća se niko ko joj ode, ne domognu se staza života.

^2:20 Zato ti idi putem dobrih ljudi, drži se staza pravednika.

^2:21 Jer će zemlju pravednici naslediti i besprekorni će u njoj prebivati.

^2:22 A zli će se iz zemlje istrebiti, nevernike će počupati iz nje.

^3:1 Sine moj, pouku moju ne zaboravljaj i u srcu čuvaj zapovesti moje,

^3:2 jer će ti produžiti dane i godine života, mir će ti pridodati.

^3:3 Milost i istina neka ne odlaze od tebe. Veži ih oko vrata, upiši ih na ploču srca!

^3:4 I tad ćeš naći milost i naklonost i u Božijim i u ljudskim očima.

^3:5 U Gospoda pouzdaj se svim srcem svojim i nemoj se oslanjati na mudrost svoju.

^3:6 Misli na njega na svojim putevima da bi tvoje staze učinio ravnim.

^3:7 U očima svojim nemoj biti mudar, boj se Gospoda i beži od zla.

^3:8 To će ti telu doneti zdravlje, kosti će ti podmladiti.

^3:9 Daj čast Gospodu svojim dobrima i prvinama svega što si stekao.

^3:10 Tada će se obilno napuniti ambari tvoji, prelivaće se širom kace tvoje.

^3:11 Sine moj, ne uzimaj olako Gospodnji odgoj, i ne kloni kada te on kori,

^3:12 jer Gospod kori onog koga voli, baš kao i otac sina u kome mu je milina.

^3:13 Kako je blagosloven čovek koji je našao mudrost, čovek koji je dobio razboritost!

^3:14 Jer je ona dragocenija nego dobit od srebra, korist je njena od zlata veća.

^3:15 Vrednija je od dragulja i ravna joj nisu sva uživanja tvoja.

^3:16 U desnici njenoj je dugi život, a u njenoj levici su bogatstvo i ugled.

^3:17 Putevi su njeni putevi blagi i sve njene staze su mirne.

^3:18 Ona je drvo života onima koji je se drže i blagosloveni su oni koji su čvrsto prionuli uz nju.

^3:19 Mudrošću je Gospod utemeljio zemlju i razboritošću je postavio nebesa.

^3:20 Znanje je njegovo provalilo bezdane i oblaci su prokapali rosom.

^3:21 Sine moj, ne skreći pogled sa toga i očuvaj istinsku mudrost i domišljatost;

^3:22 biće to život tvojoj duši i privezak oko tvoga vrata.

^3:23 Tada ćeš spokojno koračati svojim putem i noga se tvoja neće spotaknuti.

^3:24 Kad počineš, nećeš se bojati, kada legneš slatko ćeš da spavaš.

^3:25 Nećeš se bojati kad strahota bane, kada zlikovačko razaranje dođe.

^3:26 Jer će Gospod pored tebe biti i čuvaće tvoj korak od zamke.

^3:27 Ne uskraćuj pomoć nevoljnicima kada su ti ruke kadre da učine.

^3:28 Nemoj reći svome bližnjem – „Sutra dođi i daću ti“ – kada imaš to kod sebe.

^3:29 Ne smišljaj zlobu bližnjemu svome, jer on sa tobom spokojno živi.

^3:30 Ne svađaj se s bilo kime bez razloga ako ti nije naneo zlo.

^3:31 Ne zavidi nasilniku i ne biraj bilo koju od staza njegovih.

^3:32 Jer je Gospodu oduran pokvarenjak, a blizak je s čestitima.

^3:33 Na kući je zlikovačkoj Gospodnje prokletstvo, a njegovi blagoslovi na kući pravednika.

^3:34 Rugačima Bog se ruga, a poniznima iskazuje milost.

^3:35 Mudri ljudi naslediće ugled, a bezumnima sleduje sramota.

^4:1 Deco, poslušajte očev prekor i budite pažljivi da se naučite iz pouke.

^4:2 Jer ja vam dobar savet dajem, stoga ne zapostavljajte pouku moju.

^4:3 Jer ja sam bio očev sin i mili jedinac majke svoje.

^4:4 On me je učio i govorio mi: „Neka ti srce prione čvrsto uz reči moje, drži se mojih zapovesti i živećeš.

^4:5 Stiči mudrost! Stiči razumevanje! Ne zaboravljaj i ne otuđuj se od onoga što ti kazujem.

^4:6 Ne napuštaj mudrost i ona će te čuvati, voli je i braniće te.

^4:7 Mudrost je najvažnija! Stiči mudrost! Sa svom svojom stečevinom ti stiči razumevanje.

^4:8 Uzdiži je i uzdignuće te, veličaće te jer si je prigrlio.

^4:9 Prelepi venac će ti staviti na glavu, daće ti slavnu krunu.“

^4:10 Sine moj, poslušaj i prihvati reči moje i mnogo će godina života tvoga biti.

^4:11 Upućujem te putem mudrosti i pravednim te stazama vodim.

^4:12 Noge ti neće klecati dok hodaš i nećeš posrtati dok budeš trčao.

^4:13 Drži se opomene i ne napuštaj je. Brani je, jer ti je ona život.

^4:14 Ne idi stazom pokvarenjaka i ne sledi put zlikovaca.

^4:15 Kloni ga se i ne idi njime, okreni se od njega i idi dalje!

^4:16 Jer oni ne spavaju ako zlo ne nanesu, san im je ukraden ako koga ne sapletu.

^4:17 Jer oni jedu hleb bezakonja i nasilja vino piju.

^4:18 A staza je pravednika poput svetla zore koje osvaja i svetli dok dan ne osvane.

^4:19 Dok je staza pokvarenih mračna, pa oni i ne znaju o šta se sve spotiču.

^4:20 Sine moj, pazi na moje reči i prikloni uho svoje kazivanjima mojim.

^4:21 Neka se ne odmiču od očiju tvojih i čuvaj ih usred srca svoga.

^4:22 Jer su one život onima što ih nađu i zdravlje su celom telu njihovome.

^4:23 Od svega što se čuva ti najviše čuvaj srce svoje, jer su u njemu izvori života.

^4:24 Od sebe odbaci nepošten govor i obmanu usana daleko baci od sebe.

^4:25 Oči tvoje nek gledaju pravo, ispred sebe ti prikuj svoj pogled.

^4:26 Poravnaj stazu koraka svoga i bezbedni će biti svi tvoji putevi.

^4:27 Ne skreći ni desno ni levo i korak svoj ukloni od zla.

^5:1 Sine moj, pazi na moju mudrost i poslušaj dobro razboritost moju,

^5:2 domišljatost da očuvaš i usta da ti očuvaju znanje.

^5:3 Jer sa usana bludnice med curi, zavodljive reči mekše od ulja.

^5:4 Ali na kraju je kao pelen gorka i oštra kao mač dvosekli.

^5:5 Noge joj silaze u smrt, do Sveta mrtvih noge joj dopiru.

^5:6 Ona ne mari za put života, staze joj vrludaju, a ona to ne zna.

^5:7 Zato me poslušajte, deco, i ne odstupajte od onoga što vam kazujem.

^5:8 Zaobiđi je nadaleko i ne primiči se ulazu njene kuće,

^5:9 da ne bi drugima dao obraz svoj i okrutnom čoveku godine svoje;

^5:10 da tuđinci ne bi ispili ti snagu i trud ti ostao u kući tuđina;

^5:11 da ne bi kukao na svome svršetku kada ti propadnu i telo i zdravlje.

^5:12 I ti ćeš reći: „Kako sam mrzeo opomenu, dok mi je srce preziralo ukor.

^5:13 Nisam slušao glas svoga učitelja, nisam poslušao vaspitače svoje.

^5:14 Umalo nisam pao u svakojako zlo usred zbora i usred zajednice.“

^5:15 Pij vodu sa svoga bunara, žubor vodu sa izvora svoga.

^5:16 Zar će se razlivati izvori tvoji po poljima i potoci vode po trgovima?

^5:17 Neka oni budu samo tvoji, a ne tuđinaca što su sa tobom.

^5:18 Da je blagosloven izvor tvoj! Radovao se ti sa ženom mladosti svoje!

^5:19 Ona ti je košuta voljena i srna mila. Naslađuj se uvek grudima njenim, ljubavlju njenom se opijaj stalno.

^5:20 Zašto bi se opijao, sine moj, sa preljubnicom i grlio nedra tuđe žene?

^5:21 Jer su svi čovekovi putevi pred Gospodnjim očima i on ih odmerava.

^5:22 Pokvarenjaka će porobiti krivice njegove, biće sputan vezama njegovog greha.

^5:23 I umreće, jer nije imao odgoj, zastraniće zbog veličine svoje budalaštine.

^6:1 Sine moj, ako jamčiš za bližnjega svoga i ruku si pružio tuđincu;

^6:2 vezan si rečima usta svojih, obavezan svojim obećanjem.

^6:3 Ti onda učini ovo, sine moj, da slobodan budeš, jer si dopao rukama svog bližnjeg: Idi, ponizi se i saleći bližnjeg svog!

^6:4 Ne daj sna očima svojim i svojim kapcima da dremaju.

^6:5 Otmi se kao srna lovcu, kao ptica iz ruku ptičara.

^6:6 O, lenjivče, idi mravu, sagledaj njegove puteve i postani mudar!

^6:7 On nema ni vojvodu, ni zapovednika, ni vladara,

^6:8 ali sprema sebi hranu tokom leta, tokom žetve skuplja sebi jelo.

^6:9 O, lenjivče, dokle ćeš da planduješ, kada ćeš od sna da se preneš?

^6:10 Još malo snova, još malo dremeža, još malo dokono da sklopiš ruke;

^6:11 i doći će tvoje siromaštvo kao skitnica i nemaština kao nasilnik.

^6:12 Ništarija i pokvarenjak se skita i nepošteno govori;

^6:13 namiguje svojim očima, podgurkuje nogama, upire prstima;

^6:14 izopačenosti su mu u srcu, svakog časa smišlja zlo i unosi razdor.

^6:15 Zato će nenadano stići njegova propast, u trenu će biti slomljen, a leka mu neće biti.

^6:16 Šest je stvari koje Gospod mrzi i sedam mu se duši ogadilo:

^6:17 oči uznosite, jezik lažljiv, ruke koje liju nevinu krv;

^6:18 srce što smišlja opake naume, noge što srljaju i na zlo su brze;

^6:19 Lažljiv svedok što laže čim zine i ko seje razdor među braćom.

^6:20 Sine moj, drži zapovest oca svoga i ne zaboravljaj pouku majke svoje.

^6:21 Vezuj ih istrajno za srce svoje i obmotaj oko svoga vrata.

^6:22 Vodiće te dok budeš hodao, čuvaće te dok budeš spavao i govoriće ti kada se probudiš.

^6:23 Jer je zapovest svetiljka i pouka je svetlo, a prekori odgoja staza su života.

^6:24 Čuvaće te od opake žene, od laskavog jezika žene preljubnice.

^6:25 Ne poželi u svom srcu njenu lepotu, ne daj da te pogledom opčini;

^6:26 jer zbog bludnice čovek spadne na komad hleba i tuđa žena lovi dragocenu dušu.

^6:27 Može li čovek da u nedra žeravicu stavi, a da mu se odeća ne zapali?

^6:28 Može li čovek da hoda po uglju vrelom, a da ne opeče stopala svoja?

^6:29 Tako je i sa onim ko odlazi ženi svoga bližnjeg, neće proći nekažnjeno svaki koji je se dotiče.

^6:30 Ljudi ne sramote lopova kada krade da nasiti svoju dušu, jer je gladan;

^6:31 ali kad uhvaćen bude, nadoknadiće sedmostruko, daće svako dobro iz kuće svoje.

^6:32 Bezuman je ko sa ženom preljubu čini, a to radi onaj ko satire samog sebe.

^6:33 Takav dopada i rana i srama, njegova se bruka neće izbrisati.

^6:34 Zbog ljubomore je muž gnevan i nema milosti u danu osvete.

^6:35 On ne gleda ni na kakav otkup, ne pristaje ni na velik mito.

^7:1 Sine moj, drži se mojih reči i zapovesti mojih, u sebi ih čuvaj.

^7:2 Moje zapovesti čuvaj i živećeš, pouku moju ko zenicu svoga oka.

^7:3 Veži ih oko prstiju svojih, upiši ih na ploču srca!

^7:4 Mudrosti kaži „Sestro moja!“ i „rođenom“ pronicljivost zovi;

^7:5 da te čuvaju od žene tuđinke, od preljubnice slatkorečive.

^7:6 Elem, na prozoru kuće svoje, kroz rešetke gledao sam,

^7:7 posmatrao sam lakoverne i među mladićima zapazio bezumnoga momka.

^7:8 Prolazio je ulicom, pored njenog ugla i išao prema njenoj kući,

^7:9 potkraj dana, kad je sumrak, usred noći i pomrčine.

^7:10 I gle, presrete ga žena u odeći bludnice i prevejanog srca;

^7:11 napadna, jogunasta, noge je u kući ne drže;

^7:12 sad je na ulici, sad je na trgu, na svakom ugla vreba u zasedi.

^7:13 I zgrabi ga, poljubi ga bez stida na licu i reče mu:

^7:14 „Imam kući meso žrtava mira, jer sam danas ispunila zavete svoje.

^7:15 Zato sam izašla da te sretnem, baš tebe da tražim. I našla sam te.

^7:16 Svoj sam krevet ukrasila zastorima, šarenim lanom iz Egipta;

^7:17 smirnom, alojom i cimetom ležaj sam namirisala.

^7:18 Dođi! Do jutra se opijajmo ljubavlju svojom. Hajde da se nauživamo u ljubavi!

^7:19 Jer muž nije u kući svojoj, na daleki put je otišao;

^7:20 sa sobom je poneo kesu s novcem i neće doći kući do dana punog meseca.“

^7:21 Tako ga je namamila svojom uverljivom pričom, nagovorila ga svojim zavodljivim usnama.

^7:22 I on je odmah krenuo za njom, kao vo na klanje išao je i kao bezumnik okovan za kaznu;

^7:23 dok mu strela ne probode jetru, kao ptica što u zamku srlja on i ne zna da tu glavu gubi.

^7:24 Zato me poslušajte, sinovi, i pazite na ono što vam govorim!

^7:25 Neka ti srce ne zastrani na puteve njene i ne lutaj po njenim stazama.

^7:26 Jer mnoge smrtno ranjene je oborila i nema broja ljudima koje je pobila.

^7:27 Kuća je njena na putevima za Svet mrtvih, a oni silaze u odaje smrti.

^8:1 Zar to mudrost ne poziva, ne diže li razboritost glas svoj?

^8:2 Eno je na uzvišicama, pokraj puta, na raskršćima se postavila;

^8:3 na kapijama, na ulazima u grad, na ulaznim vratima ona viče:

^8:4 „Ljudi, vas dozivam i glas dižem celom čovečanstvu!

^8:5 Razboritosti se naučite, lakoverni ljudi, urazumite srce, nerazumni.

^8:6 Slušajte, jer ja objavljujem dragocene stvari, čestite će biti izreke usana mojih.

^8:7 Baš istinu kazivaću jer je zloba mrska usnama mojim.

^8:8 Pravedne su sve reči mojih usta i nema u njima izopačenosti i nepoštenja.

^8:9 Sve su one jasne razboritom i ispravne onima što znanje stiču.

^8:10 Prihvatite pouku moju, a ne srebro, izaberite znanje pre nego suvo zlato.

^8:11 Jer je mudrost od dragulja bolja i sva joj uživanja ni prineti nisu.

^8:12 Ja, mudrost, s razboritošću živim, pronalazim znanje i domišljatost.

^8:13 Bogobojaznost znači mrzeti zlo, jer ja mrzim bahati ponos, put zlobe i usta pokvarena.

^8:14 U meni je savet, pouzdana mudrost. U meni je umnost, ja imam snagu.

^8:15 Carevi vladaju uz moju pomoć i vladari dele pravdu.

^8:16 Glavari, knezovi i sve pravedne sudije vladaju uz moju pomoć.

^8:17 Ja volim sve koji vole mene, nalaze me svi koji me pomno traže.

^8:18 Čast, imetak, trajno blagostanje i pravednost su sa mnom.

^8:19 Od zlata, od suvoga zlata je rod moj bolji, i dobit moja bolja od probranog srebra.

^8:20 Ja hodam putem pravednosti i posred staza pravde,

^8:21 da onima koji me vole dam nasledstvo i njihove riznice napunim.

^8:22 Mene je imao Gospod na početku njegovog puta, još pre dela svojih drevnih.

^8:23 Postavljena sam od davnina, od iskona, pre postanja zemlje.

^8:24 Rođena sam kad bezdana još nije bilo, kada nije bilo ni izvora obilnih voda.

^8:25 Pre planina postavljenih i pre brda rođena sam,

^8:26 dok još zemlju on stvorio nije, ni polja, ni prvo tlo sveta.

^8:27 Kada je stvorio nebesa, ja sam bila tamo, kada je ocrtavao horizont nad licem bezdana;

^8:28 kada je gore učvršćivao oblake i kada su nabujali izvori bezdana;

^8:29 kada je moru postavio njegove obale, kako voda ne bi prelazila njegovu zapovest, i kada je označio temelje zemljine.

^8:30 Bila sam uz njega kao graditeljka, bila sam mu radost svakodnevna, veselila se pred njim stalno;

^8:31 veselila se po svetu, po njegovoj zemlji i radovala se sa potomcima ljudi.

^8:32 Zato me, deco, poslušajte. O, kako su blagosloveni oni koji se drže mojih puteva!

^8:33 Poslušajte pouku moju, radite mudro i ne odbacujte je.

^8:34 Kako je blagosloven čovek koji me sluša, koji svakodnevno bdije na mojim vratima i pazi na dovracima vrata mojih!

^8:35 Jer ko mene nađe, našao je život i dobio naklonost Gospodnju.

^8:36 Ali ko mene ne nađe, sebi samom škodi, a svi koji me mrze vole smrt.“

^9:1 Mudrost je kuću svoju sazidala i za nju sedam stubova isklesala.

^9:2 Poklala je svoju stoku, vino svoje začinila, svoju trpezu postavila;

^9:3 poslala je sluškinje svoje i poziva sa najviših gradskih mesta:

^9:4 „Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“ A bezumnome govori:

^9:5 „Dođite, jedite moju hranu i pijte vino koje sam začinila!

^9:6 Okanite se lakoverja i živećete, napredujte razumnim putem.“

^9:7 Sramotu na sebe navlači ko podsmevača savetuje, sebi škodi onaj ko kori zlikovca.

^9:8 Ne prekorevaj podsmevača da te ne bi zamrzeo, prekorevaj mudrog i voleće te.

^9:9 Reci mudrom i biće mudriji, pouči pravednoga i učeniji će biti.

^9:10 Mudrost otpočinje bogobojaznošću i znanje poznavanjem Svetog.

^9:11 Sa mnom će se dani tvoji umnožiti i godina tvog života biće mnogo.

^9:12 Ako si mudar, mudar si za svoje dobro, a ako si podsmevač, to ti je na teret.

^9:13 Bezumlje je žena goropadna, lakoverna i ničem poučena.

^9:14 Ona sedi na vratima svoje kuće, na gradskim uzvišenjima,

^9:15 dovikuje onima što putem prolaze i stazama svojim pravo idu:

^9:16 „Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“ A bezumnome govori:

^9:17 „Slatke li su ukradene vode, ukusan li je hleb iz potaje!“

^9:18 Ali on ne zna da su tamo pokojnici, da su njene zvanice u dubinama Sveta mrtvih.

^10:1 Mudre priče Solomona: Mudar sin raduje svog oca, a bezuman sin je žalost majci svojoj.

^10:2 Beskorisno je nepošteno bogatstvo, a pravednost izbavlja od smrti.

^10:3 Ne da Gospod da je gladna duša pravednika, a žudnju zlikovca odbacuje.

^10:4 Siromah je ko god radi rukama lenjivim, a bogatstvo stiču ruke marljivih.

^10:5 Mudar je sin koji leti sakuplja, a sramotno radi sin što o žetvi spava.

^10:6 Blagoslovi su nad glavom pravednika, a usta zlikovaca nasilje skrivaju.

^10:7 Blaženo je sećanje na pravednika, a spomen na zlikovca će istruliti.

^10:8 Čovek mudrog srca prihvata zapovesti, a blebetavi bezumnik će satrven biti.

^10:9 Spokojno živi ko čestito živi, a ko nakaradno živi biće razotkriven.

^10:10 Jad zadaje ko okom namiguje, a blebetalo će satrveno biti.

^10:11 Usta su pravednikova vrelo života, a usta zlikovaca nasilje skrivaju.

^10:12 Mržnja zameće svađu, a ljubav sve grehe pokriva.

^10:13 Mudrost ćeš naći na usnama oštroumnog, a batina je za leđa bezumnoga.

^10:14 Mudri ljudi sabiraju znanje, a brbljiva usta blizu su propasti.

^10:15 Bogatstvo je bogatome poput utvrđenja, a siromasima siromaštvo njihovo poput ruševine.

^10:16 Pravedniku je život nagrada, a kazna za grehe naknada zlikovcu.

^10:17 Na stazi života je onaj ko pazi na opomenu, a tumara onaj ko ne mari za ukor.

^10:18 Bezumnik je ko prikriva mržnju lažljivim usnama, a širi klevetu.

^10:19 Kad je reči mnogo, greh je neizbežan; razborito čini onaj ko zauzda usta.

^10:20 Srebro je probrano pravednikov jezik, a srce zlikovca male je vrednosti.

^10:21 Mnoge hrane usta pravednika, a bezumni ginu zbog bezumlja.

^10:22 Gospodnji blagoslov obogaćuje i tegobu sa sobom ne nosi.

^10:23 Zlobniku je zloba ko zabava, a mudrost je za promišljenog.

^10:24 Zlikovca stiže ono čega se boji, a pravednom se želja ispunjava.

^10:25 Kao kad prohuji vihor vetar, tako ni zlikovca nema, a pravednikovi temelji su večni.

^10:26 Kao sirće zubima i dim očima, takav je lenština onome ko ga uposli.

^10:27 Bogobojaznost umnožava dane, a godine zlikovaca će se skratiti.

^10:28 Pravedni se raduju u nadi, a nada će zlobnih da ishlapi.

^10:29 Put Gospodnji je tvrđava čestitome, a propast za zlotvore.

^10:30 Pravednika neće doveka poljuljati, a zlotvori neće naseliti zemlju.

^10:31 Mudrošću rađaju usta pravednika, a jezik će razvratnika iščupan da bude.

^10:32 Uživanje nije strano pravednim usnama, a ni razvrat ustima zlikovca.

^11:1 Gospodu su gadne terazije lažne, a tegovi tačni njemu su milina.

^11:2 Kada gordost dođe, dođe i sramota, a mudrost je u krotkim ljudima.

^11:3 Čestitost vodi poštene, a nevernike upropašćuje dvoličnost njihova.

^11:4 Nema koristi od bogatstva u dan gneva, a pravednost od smrti izbavlja.

^11:5 Pravednost besprekornom put ravna, a zlobnik pada zbog zlobe svoje.

^11:6 Pravednost izbavlja neporočne, a pokvareni se hvataju u žudnji.

^11:7 Kada umre pokvarenjak, umire i nada, propada mu nadanje u snagu.

^11:8 Od nevolje je izbavljen pravednik, a zlikovac stiže na njegovo mesto.

^11:9 Bezbožnik ustima ruši bližnjeg svoga, a znanje spasava pravednika.

^11:10 U napretku pravednika grad se raduje, a od sreće kliče kada stradaju zlikovci.

^11:11 Blagoslovom čestitih grad se uzdiže, a ruši se zbog usta pokvarenih.

^11:12 Bezuman je ko prezire bližnjeg svoga, a razborit čovek ćuti.

^11:13 Klevetnik se skita i otkriva tajne, a ko je vernog duha taj ćuti o tome.

^11:14 Narod propada gde nema mudrog saveta, i uspeh je u mnogim savetnicima.

^11:15 Zlopati se onaj ko jamči za tuđinca, a bezbedan je čovek koji mrzi da jamči.

^11:16 Blagonaklona žena zavređuje čast, a okrutni ljudi blago osvajaju.

^11:17 Milostiv čovek čini dobro duši svojoj, a silnik samom sebi škodi.

^11:18 Pokvarenjak zadobija nepoštenu nadnicu, a ko seje pravdu dobija poštenu nadnicu.

^11:19 Život daje stamena pravednost, a u smrt hrli onaj što zlo čini.

^11:20 Gospodu je gadno srce pokvarenih, a uživanje su mu ljudi besprekornog puta.

^11:21 Nesumnjivo je da zlikovac neće proći nekažnjeno, a potomci pravednika biće izbavljeni.

^11:22 Lepa žena koja se odrekla pameti, zlatna je brnjica na njušci krmače.

^11:23 Želja pravednika je samo na dobro, a gnevna je nada zlikovaca.

^11:24 Neko prosipa, a opet ima više, a neko čuva i ne da šta bi trebalo, pa ipak osiromaši.

^11:25 Darežljiva duša biće nagrađena i napojen onaj koji druge poji.

^11:26 Ljudi kunu onog ko zadržava žito, a blagoslov daju onom što ga prodaje.

^11:27 Ko predano traži dobro, traži naklonosti, a ko traga za zlom, ono ga i stiže.

^11:28 Pašće svako ko se uzda u svoje bogatstvo, a pupiće pravednici ko zelena grana.

^11:29 Ko zapusti porodicu naslediće vetar, bezumnik će biti sluga srcu mudrom.

^11:30 Plod pravednika je drvo života i mudar je onaj koji zadobija duše.

^11:31 Gle, već je i pravednik na zemlji nagrađen, a kamoli zločinac i grešnik neće biti!

^12:1 Ko voli opomenu voli znanje, a prostak je ko prezire ukor.

^12:2 Dobar čovek dobija Gospodnju naklonost, a on proklinje čoveka koji pravi spletke.

^12:3 Pokvarenošću se niko neće učvrstiti, a koren je pravednika nepokolebljiv.

^12:4 Čestita je žena kruna mužu svome, a žena raskalašna mu je kao trulež u kostima.

^12:5 Pravedni su naumi pravednika, a saveti pokvarenih su obmana.

^12:6 Reči zlih ljudi krv vrebaju u zasedi, a čestiti se ustima svojim oslobađaju.

^12:7 Zlikovci se ruše i više ih nema, a dom pravednika istrajava.

^12:8 Čovek se ceni prema razboritosti svojoj, a srce pokvarenjaka biće prezreno.

^12:9 Bolji je neugledan čovek, a sa slugom, nego onaj što uzdiže sebe, a nema da jede.

^12:10 Pravednik se brine i za dobro svojih životinja, a zlobnici su okrutni i kad se smiluju.

^12:11 Izobilje hrane ima onaj koji svoju zemlju radi, a šupljoglavac teži bezvrednim stvarima.

^12:12 Zlobnik žudi za zlim plenom, a koren pravednika je plodonosan.

^12:13 Zlobniku je zamka u grehu usana, a pravednik se kloni nevolje.

^12:14 Čovek se nasiti dobra plodom usta svojih i vrati mu se sve što rukama radi.

^12:15 Bezumnik smatra da živi ispravno, ali je mudar onaj ko sluša savet.

^12:16 Bezumnikov se gnev odmah prepozna, a ko je obazriv pokriva sramotu.

^12:17 Kad verni svedok svedoči, on objavljuje pravdu, a lažljivi svedok obmanjuje.

^12:18 Ima ljudi koji govore nesmotreno kao da bodu mačem, a jezik mudrih leči.

^12:19 Istinoljubiva usta će doveka utvrđena biti, a lažljivi jezik će nestati dok trepnem.

^12:20 Obmana je u srcu onih što smišljaju zlo, a radost sleduje one što zovu na mir.

^12:21 Pravednika ne snalazi nikakva nevolja, a zlikovci su puni nemira.

^12:22 Lažljive su usne odurne Gospodu, a milina su mu istinotvorci.

^12:23 Obazriv čovek ne otkriva znanje, a srce budalastih razglašava bezumlje.

^12:24 Ruka marljivih ljudi će vladati, a lenština mora da robuje.

^12:25 Srce što strepi povija čoveka, a dobra reč ga vedri.

^12:26 Pravednik bira sebi prijatelja, a nepravednike zavodi put njihov.

^12:27 Nema pečenja za lenštinu, čoveku je blago marljivost njegova.

^12:28 Život je na putu pravednosti i nema smrti na njenoj stazi.

^13:1 Mudar sin prihvata očevo vaspitanje, a podrugljivac ne sluša ukor.

^13:2 Čovek se nasiti dobra od ploda usta svojih, a pokvarenjaci su gladni nasilja.

^13:3 Ko god čuva usta svoja čuva život svoj, a propast sleduje onome ko širi svoje usne.

^13:4 Duša lenštine je gladna, ali nema ništa, a duša se marljivih ljudi nahrani.

^13:5 Pravednik mrzi laž, a zlobnik odurno i sramno postupa.

^13:6 Pravednost čuva put čestitog, a nepravda obara grešnika.

^13:7 Neko sebe predstavlja bogatim, ali nema ništa, a neko sebe predstavlja siromašnim, a prebogat je.

^13:8 Čovek bogatstvom otkupljuje dušu svoju, a siromah i ne čuje pretnju.

^13:9 Svetlo pravednika blešti, a svetiljka zlikovaca gasne.

^13:10 Bahatost jedino razdor izaziva, a mudrost je kod onih koji primaju savet.

^13:11 Naglo stečeno bogatstvo se umanjuje, a uvećava se ono sakupljano radom.

^13:12 Dugotrajno nadanje žalosti srce, a ispunjena želja je kao drvo života.

^13:13 Ko prezire reč sebi samom škodi, a ko strahuje od zapovesti nagrađen će biti.

^13:14 Mudračeva pouka vrelo je života i odvraća od smrtnih zamki.

^13:15 Pronicljivost stiče naklonost, a put nevernih je nepromenjiv.

^13:16 Svaki obazriv čovek radi prema znanju, a bezumni širi bezumlje.

^13:17 Glasnik zla u zlo pada, a svedok istine leči.

^13:18 Siromaštvo i sramota stižu onog ko ne mari za opomenu, a počašćen će biti onaj ko prihvata ukor.

^13:19 Slatka je duši želja ispunjena, a bezumniku je mrsko da se od zla odvrati.

^13:20 Biće mudar ko ide s mudrima, a nastradaće ko se druži s bezumnima.

^13:21 Grešnike propast progoni, a pravednici su dobrom nagrađeni.

^13:22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo unucima, a grešnikova se dobra čuvaju za pravednika.

^13:23 Obilje je hrane na neuzoranom polju siromaha, ali ga nepravda odnosi.

^13:24 Ko svoj prut štedi mrzi svoga sina, a voli ga ko ga na vreme kori.

^13:25 Kada jede, pravedniku se duša najede, a stomak zlobnika ostaje gladan.

^14:1 Svaka mudra žena kući svoju kuću, a bezumna je žena raskućuje rukama svojim.

^14:2 Gospoda se boji ko čestito živi, a prezire ga onaj ko pokvareno živi.

^14:3 Bezumnikov govor je batina za leđa njegova, a mudre čuvaju usta njihova.

^14:4 Gde volova nema i jasle su čiste, u snazi je vola obilje plodova.

^14:5 Veran svedok ne govori laži, a lažljivi svedok odiše lažima.

^14:6 Podrugljivac mudrost traži i ne nalazi je, a poučen čovek znanje pronalazi lako.

^14:7 Idi od bezumnika, od njega nećeš čuti pametne reči.

^14:8 Mudrošću obazriv čovek shvata put svoj, a bezumlje bezumnih je obmana.

^14:9 Bezumnici se rugaju grehu, a među čestitima je dobra volja.

^14:10 Srcu je poznata gorčina njegova i tuđinac ne deli njegovo veselje.

^14:11 Kuća će zlobnika biti razorena, a šator pravednika će procvetati.

^14:12 Neki put pred čovekom kao da je prav, ali završava na putevima smrti.

^14:13 Srce boli i u smehu, a i radost na svom kraju ponekad je žalost.

^14:14 Svojih će se puteva nasititi otpadnik, a i dobar čovek biće sit od svojih.

^14:15 Lakoverni svačemu veruje, a obazriv pazi na svoj korak.

^14:16 Mudar se čovek boji greha, kloni ga se, a nemudar je raspojasan, u sebe siguran.

^14:17 Budalasto radi čovek koji brzo plane, a i spletkaroš je omražen.

^14:18 Lakovernim sleduje bezumlje, a obazrivi se znanjem kite.

^14:19 Pred dobrim će se ljudima zlobnici klanjati i pokvarenjaci pred vratima pravednih.

^14:20 I susedu svome mrzak je siromah, a mnogo je onih što vole bogatoga.

^14:21 Grešan je čovek što prezire bližnjeg svoga, a blagosloven je onaj koji je naklonjen poniznima.

^14:22 Ne zastranjuju li spletkaroši? Milost i istina onima što dobro smišljaju.

^14:23 Od svakog vrednoga rada dolazi zarada, a od praznih priča samo oskudica.

^14:24 Mudrima je kruna njihovo bogatstvo, nemudrost je nemudrog glupava.

^14:25 Istinoljubiv svedok spasava živote, a lažljivi slaže čim zine.

^14:26 U bogobojaznosti je pouzdanje jakom i utočište deci njegovoj.

^14:27 Vrelo je života bogobojaznost i odvraća od smrtnih zamki.

^14:28 Careva je slava u mnoštvu naroda, a kad življa nema, tad vladar propada.

^14:29 Ko se sporo srdi vrlo je razborit, a ko brzo plane veliča bezumlje.

^14:30 Zdravo srce – zdravo telo; ljubomora – trulež u kostima.

^14:31 Ko tlači ubogog sramoti mu Sazdatelja, a slavi ga onaj što se ubogom smiluje.

^14:32 Opaki će srušen biti opakošću svojom, a pravednik i u smrti utočište ima.

^14:33 Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, čak je i u nutrini bezumnika obelodanjena.

^14:34 Pravednost uzdiže narod, a greh je sramota narodu.

^14:35 Car poštuje slugu što čestito radi, a gnevan je na onoga što radi sramotno.

^15:1 Blagi odgovor utišava gnev, a gruba reč pokreće jarost.

^15:2 Jezik mudrih dobro vlada znanjem, a usta bezumnih bljuju bezumljem.

^15:3 Gospodnje su oči na svakome mestu, motreći na zle i na dobre.

^15:4 Zdrav je jezik ko drvo života, a duh slama jezik pogan.

^15:5 Bezumnik prezire opomenu svoga oca, a razborit je ko mari za ukor.

^15:6 Veliko je blago u domu pravednika, a zlobniku je muka da zaradi.

^15:7 Znanje rasipaju usta mudrih ljudi, što ne čini srce bezumnika.

^15:8 Gadna je Gospodu žrtva zlikovaca, molitva čestitih njemu je milina.

^15:9 Gospodu je mrzak put zlobnika, a voli onoga koji pravdu sledi.

^15:10 Nemilo je poučenje za onoga ko se odriče puta, a umreće onaj ko mrzi prekor.

^15:11 Pred Gospodom su i Svet mrtvih i trulež mrtvih, a kamoli srca ljudskih potomaka.

^15:12 Podrugljivac ne voli onoga koji ga kori i ne ide kod mudrih ljudi.

^15:13 Veselo srce vedri lice, žalosno srce slama duh.

^15:14 Razborito srce teži znanju, a usta se bezumnika bezumljem hrane.

^15:15 Nemili su svi dani nevoljnika, a čovek se dobrog srca gosti neprestano.

^15:16 Bolje je i malo u bogobojaznosti, nego blago silno i sa njim strepnja.

^15:17 Bolji je tanjir povrća u ljubavi, nego utovljeni vo u mržnji.

^15:18 Gnevan čovek raspaljuje svađu, a smireni čovek utišava sukob.

^15:19 Put lenštine je obrastao trnjem, a put je čestitih poravnan.

^15:20 Mudar sin raduje oca, a bezuman čovek prezire majku svoju.

^15:21 Bezumnika raduje bezumlje, a razborit čovek ravno ide putem.

^15:22 Naumi se izjalove kad nema saveta, a ostvare s mnoštvom savetnika.

^15:23 Čovek se raduje kad odgovori tačno; kako je dobra reč u pravo vreme!

^15:24 Staza života za razumnog prema gore vodi, i ne da mu prema dole, u Svet mrtvih da skrene.

^15:25 Gospod ruši kuću gordih ljudi i jača među udovice.

^15:26 Namere zlikovca gadne su Gospodu, a čiste su mu reči ljubaznosti.

^15:27 Kući svojoj bedu navaljuje ko nečasno i lakomo stiče, a živeće onaj čovek kom se mito gadi.

^15:28 Srce pravednika promišlja odgovor, a usta pokvarenih ljudi zlom bljuju.

^15:29 Gospod je daleko od pokvarenjaka, a sluša molitvu pravednika.

^15:30 Bistar pogled i srce veseli, a dobre vesti podmlađuju kosti.

^15:31 Uho koje sluša pouku života, trajaće u društvu mudrih ljudi.

^15:32 Ko ne mari za opomenu, prezire sam sebe, a ko sluša ukor stiče razboritost.

^15:33 Bogobojaznost je pouka mudrosti, a pre časti dolazi poniznost.

^16:1 Čovek nešto srcem namerava, ali od Gospoda je jezika odgovor.

^16:2 U očima svojim čoveku su čisti putevi, ali Gospod proverava namere srca.

^16:3 Svoja dela prepusti Gospodu i učvrstiće tvoje naume.

^16:4 Gospod je načinio sve za svoju svrhu, pa čak i zlobnika za dan stradanja.

^16:5 Gospodu je mrsko svako uznosito srce. Nema sumnje da taj neće proći nekažnjeno.

^16:6 Milošću i istinom otkupljuje se krivica i bogobojaznost odvraća od zla.

^16:7 Kada su Gospodu mili čovekovi putevi, on ga i sa neprijateljima njegovim miri.

^16:8 Bolje je i malo, a po pravdi, nego obilje stečenog, a po nepravdi.

^16:9 Srce čovekovo smera svojim putem, ali Gospod usmerava njegove korake.

^16:10 Car presuđuje nadahnutom objavom i odluke mu nisu nepravedne.

^16:11 Pravedne su Gospodnje mere i terazije, svi tegovi u torbi njegovo su delo.

^16:12 Gadost je kad carevi pokvareno rade, jer se pravednošću učvršćuje presto.

^16:13 Carevi cene pravdoljubiva usta, oni vole onog ko iskreno zbori.

^16:14 Careva je srdžba kao vesnik smrti i mudar je čovek gasi.

^16:15 Život je u vedrini carevog lica, naklonost je njegova kao oblak prolećne kiše.

^16:16 Koliko je bolje težiti mudrosti nego zlatu, težiti umnosti više nego težiti srebru!

^16:17 Put čestitih je odvraćanje od zla, život svoj čuva onaj ko svoj put sačuva.

^16:18 Pred propašću ide ponos i pred padom ide duh nadmeni.

^16:19 S poniznima bolje biti ponizan, nego plen deliti s bahatima.

^16:20 Dobro nalazi ko na reč pripazi i kako je blagosloven onaj ko se u Gospoda pouzda!

^16:21 Promućurnim zovu onog srca mudrog i ljubazne usne su uverljivije.

^16:22 Vrelo je života pronicljivost onima što je imaju, a bezumlje je šiba bezumnima.

^16:23 Srce mudrome daje šta će da kaže i usnama njegovim jača ubedljivu pouku.

^16:24 Medeno saće su reči ljubazne, slast su duši i zdravlje kostima.

^16:25 Neki put pred čovekom kao da je prav, ali završava na putevima smrti.

^16:26 Sebi radi ko god da radi, jer ga gladna usta nagone na to.

^16:27 Ništarija iskopava zlo i usne su mu poput vatre koja prlji.

^16:28 Spletkaroš spletke spliće i klevetnik razdvaja bliske prijatelje.

^16:29 Nasilnik mami bližnjeg svoga i groznim ga putem vodi;

^16:30 namiguje očima i gadosti smišlja, stiska usta i zlo postiže.

^16:31 Prelepa je kruna kosa seda kad se nađe na pravednom putu.

^16:32 Bolji je dugotrpljiv čovek od junaka, i onaj koji sobom vlada od osvajača grada.

^16:33 U krilo se kocka baca, ali od Gospoda dolazi svaka odluka njena.

^17:1 Bolji je i zalogaj suvog hleba u spokoju, nego kuća puna žrtvenog mesa u svađi.

^17:2 Čestiti sluga će vladati nad nečasnim naslednikom i deliće nasledstvo sa braćom.

^17:3 Topionica je za srebro i peć je za zlato, a Gospod ispituje srca.

^17:4 Zlotvor pazi na usne zlikovačke, a zavodnik sluša jezik razdora.

^17:5 Ko se ruga siromahu sramoti mu Sazdatelja, nekažnjeno neće proći ko likuje zbog propasti.

^17:6 Unuci su starcima ko kruna i dika su roditelji deci.

^17:7 Budali ne stoje usne besedničke, a kamoli knezu usne lažljivice.

^17:8 Mito je za davaoca kao dragi kamen, jer mu čini da uspeva gde se god okrene.

^17:9 Ko prestup pokriva, teži ljubavi, a ko priču prepričava razdvaja bliske prijatelje.

^17:10 Ukor razumnoga proniče duboko, više nego nerazumnog stotinu udaraca.

^17:11 Zlikovcu je samo do meteža stalo, ali će mu biti poslan surovi poslanik.

^17:12 Bolje je čoveku da nabasa na medvedicu kojoj su oteli medvediće, nego na bezumnika u ludosti njegovoj.

^17:13 Ko na dobro zlom uzvraća, nikada mu od zla neće počinuti kuća.

^17:14 Ko prepirku otpočinje, taj bujicu oslobađa. Zato se zavade kloni pre nego što šikne.

^17:15 I onaj što opravdava krivog i onaj što okrivljuje pravog – obojica su mrski Gospodu.

^17:16 Čemu blago u ruci nemudrog, kad namere nema da mudrost zatraži?

^17:17 Prijatelj voli u svako doba, a i brat se za nevolju rađa.

^17:18 Nerazuman čovek ruku pruža i sigurno jamči za bližnjega svoga.

^17:19 Ko voli razdor voli i prestup, posrnuće traži ko podiže vrata svoja u visine.

^17:20 Čovek srca pokvarenog ne nalazi dobro, a kome je pogan jezik u nevolju pada.

^17:21 Žalostan je ko rodi bezumnog i nema radosti ocu neukoga.

^17:22 Veselo srce dobro zdravlje daje, a duh potišteni suši kosti.

^17:23 Pokvarenjak prima mito iz nedara da pokvari staze pravednosti.

^17:24 Mudrost je pred licem razumnog čoveka, a oči bezumnog na kraju su zemlje.

^17:25 Budalasti sin tuga je svom ocu, ogorčenje onoj što ga je rodila.

^17:26 Nije dobro globiti pravednika ni šibati čestite zbog pravde.

^17:27 Istinski je mudar čovek štedljiv na rečima, a ko je plemenitog duha razuman je čovek.

^17:28 I bezumnik čak se čini mudrim kada ćuti, kad zatvara usne svoje razumnim ga drže.

^18:1 Za željom svojom žudi samoživi čovek, na mudrost se svaku iznervira.

^18:2 Bezumnik ne uživa u razboritosti, nego u razotkrivanju svoga srca.

^18:3 Kada dođe zao čovek dolaze i prezir i bruka sa sramotom.

^18:4 Duboke su vode reči u ustima ljudskim i vrelo mudrosti potok je nabujali.

^18:5 Strašno je držati stranu nepravedniku da bi pravedniku oduzeli pravdu.

^18:6 U svađu srljaju usne bezumnika i batine mu usta prizivaju.

^18:7 Bezumnika ruše sopstvena usta i usne mu život vrebaju.

^18:8 Reči klevetnika su kao poslastice što u stomak klize.

^18:9 Ko je lenj u poslu svome pobratim je velikom rasipniku.

^18:10 Ime je Gospodnje moćna kula u koju se na visinu sklanja pravednik.

^18:11 Bogatstvo je bogatome poput utvrđenja, poput zida visokoga u mašti njegovoj.

^18:12 Srce se čoveka uznese pred propast, a pre časti dolazi poniznost.

^18:13 Budalast je i sramotan onaj koji uzvraća reč pre nego je čuo.

^18:14 S bolešću se svojom nosi duh u čoveku. Ali ko se nosi s duhom utučenim?

^18:15 Znanju teži srce promućurnog, a i uho mudrog predano je njemu.

^18:16 Čovek darom sebi put otvara i on ga odvodi pred velike ljude.

^18:17 U pravu je ko je prvi u svojoj parnici, ali onda dođe njegov bližnji pa ga ispituje.

^18:18 Žreb prekida razmirice i neslogu među moćnicima.

^18:19 Uvređeni brat je tvrđi od utvrđenog grada i razmirice su kao rešetka tvrđave.

^18:20 Plodom usta svojih siti čovek stomak svoj, siti ga plodom usana svojih.

^18:21 Jezik vlada i životom i smrću; ko ga voli, ješće njegov plod.

^18:22 Ko nađe ženu, našao je blago, blagodat je dobio od Gospoda.

^18:23 Molećivo siromah besedi, a bogataš oštro odgovara.

^18:24 Čovek s mnogo prijatelja može i da strada, ali ima prijatelja prisnijih od brata.

^19:1 Bolji je i siromah što čestito živi, nego čovek nečistih usana i bezumnik.

^19:2 I čovek bez znanja je opak i onaj što srlja, taj luta.

^19:3 Ludost čoveku podriva put i srce mu se na Gospoda gnevi.

^19:4 Bogatstvo donosi mnogo prijatelja, a siromah je napušten od svog prijatelja.

^19:5 Lažljiv svedok neće proći bez kazne i ko laži širi izbaviti se neće.

^19:6 Mnogi se dodvoravaju velikodušnom i svi su prijatelji sa darežljivim.

^19:7 Siromaha mrze sva braća njegova, njegovi ga prijatelji još više napuštaju! On ih traži, doziva ih, a njih nema.

^19:8 Ko srce ispituje, samog sebe voli; ko se drži razboritosti pronalazi dobro.

^19:9 Lažljiv svedok neće proći bez kazne, nastradaće taj što laži širi.

^19:10 Budalastom raskoš ne pristaje, a kamoli sluzi da vlada glavarima.

^19:11 Čovekova obazrivost čuva ga od srdžbe, na čast mu je da pređe preko uvrede.

^19:12 Careva je srdžba lavić koji riče, a njegova naklonost je ko rosa po travi.

^19:13 Bezuman sin upropaštava oca svoga, a ženine su svađe kao stalno prokišnjavanje.

^19:14 Kuća i imanje nasledstvo su od otaca, a od Gospoda je žena obazriva.

^19:15 Lenjost vodi u duboki san, a dokoni će gladovati.

^19:16 Život svoj čuva ko zapovest drži, a umreće onaj ko prezire puteve svoje.

^19:17 Gospodu pozajmljuje ko daje siromahu, on će da mu uzvrati za to dobročinstvo.

^19:18 Sina svoga kažnjavaj dokle ima nade, ali srcem ne poželi da ga do smrti dovedeš.

^19:19 Besan čovek plaća globu i ako ga od nje spaseš, moraćeš to ponovo da radiš.

^19:20 Slušaj savet i prihvati ukor da postaneš mudar u zrelim danima.

^19:21 U srcu čoveka mnoge su namere, ali Gospodnji se naum ostvaruje.

^19:22 Odanost je poželjna za čoveka; bolje i siromašan nego lažljiv.

^19:23 Bogobojaznost znači život, pa ispunjen čovek počiva nepoharan zlom.

^19:24 Lenština umače ruku u čanak, ali je ustima svojim ne prinosi.

^19:25 Šibaj podrugljivca pa će lakoverni postati mudar, prekori razumnog i shvatiće pouku.

^19:26 Ko oca zlostavlja i tera majku, sin je koji donosi bruku i sramotu.

^19:27 Sine, prestani, i slušaj ukor da ne zastraniš od pouka znanja.

^19:28 Bezvredan se svedok ruga pravdi i usta zlih ljudi proždiru zlobu.

^19:29 Za podsmevače spremljena je kazna i batina za leđa bezumnika.

^20:1 Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica, nemudar je ko se zbog njih tetura.

^20:2 Carevo je nasilje kao rika lavića, ko ga razdražuje sebi samom škodi.

^20:3 Na čast je čoveku da se kloni svađe, a svaki se bezumnik izbezumi.

^20:4 Kad je jesen – lenština ne ore, kad je žetva – on prosi i oskudeva.

^20:5 Duboka je voda zamisao čovekovog srca, alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.

^20:6 Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu, ali ko će naći odanog čoveka?

^20:7 Pravednik živi čestitost svoju i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!

^20:8 Car koji sedi na sudskom prestolu pogledom svojim sve zlo rasipa.

^20:9 Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio, čist sam od greha svoga“?

^20:10 Nejednaki tegovi i mera dvojaka – oboje su ogavni Gospodu.

^20:11 I dete se po delima svojim prepoznaje, da li su mu dela ispravna i čista.

^20:12 I uho što čuje i oko što vidi, i jedno i drugo stvorio je Gospod.

^20:13 Ne voli spavanje da ne osiromašiš, probudi se i naješćeš se hleba.

^20:14 „Bezvredno! Bezvredno!“ – govori kupac – a onda se hvali kada ode svojim putem.

^20:15 Postoji zlato i mnoštvo dragulja, ali učene usne su kao dragoceni nakit.

^20:16 Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca, i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.

^20:17 Čoveku je sladak nepošteni hleb, ali su mu posle usta peska puna.

^20:18 Namere osmisli savetom i mudrim vođenjem ratuj.

^20:19 Ogovarač skita i odaje tajne, zato se ne petljaj sa brbljivcem.

^20:20 Ko proklinje i oca i majku, svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.

^20:21 U početku naglo zgrnuto nasledstvo ostaje neblagosloveno na svom kraju.

^20:22 Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“ Čekaj Gospoda da te izbavi.

^20:23 Gospodu su mrski nejednaki tegovi i strašne su terazije nejednake.

^20:24 Od Gospoda su čovekovi koraci, pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?

^20:25 Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno, a da posle zavete razmatra.

^20:26 Car će mudar razvejati zlikovce, vršidbenim točkom preko njih će preći.

^20:27 Svetiljka Gospodnja je čovekov dah, ispituje dubine nutrine.

^20:28 Odanost i istina čuvaju cara, on odanošću ostaje na prestolu svome.

^20:29 Mladiću je čast u njegovoj snazi a seda je kosa dostojanstvo starih.

^20:30 Rane i masnice čiste od zla, a šiba čisti dubine nutrine.

^21:1 Ko potoci vode carevo je srce u ruci Gospodnjoj, on ga vodi kako njemu godi.

^21:2 U sopstvenim očima čoveku je čist svaki put, ali Gospod proverava namere srca.

^21:3 Da se čini po pravu i pravdi Gospodu je milije od žrtve.

^21:4 Uznosite oči i oholo srce svetiljka su pokvarenih, a to je greh.

^21:5 Namere marljivog jedino obilju vode, a svih onih što srljaju samo siromaštvu.

^21:6 Sticanje bogatstva jezikom lažljivim je poput pare lelujave; u smrt srljaju takvi.

^21:7 Nasilnike će pomesti nasilje njihovo, jer su odbili da čine po pravdi.

^21:8 Kriv je put krivca, a nedužno je delo nedužnoga.

^21:9 Bolje je sedeti na uglu krova nego sa ženom svadljivom u zajedničkoj kući.

^21:10 Za zlom žudi duša zlotvora, samilost mu bližnji njegov ne vidi u oku.

^21:11 Kazni podrugljivca, pa će lakoverni postati mudar, pouči razumnog i shvatiće pouku.

^21:12 Svepravedni motri na kuću zloga, on obara zle u propast.

^21:13 Ko zatvara uho svoje od plača ubogog i sam će plakati, a uslišen neće biti.

^21:14 Tajni poklon ljutnju utišava i mito u nedrima pogolemu srdžbu.

^21:15 Pravedniku je radost da radi po pravdi, a jeza je za one što nepravdu rade.

^21:16 Čovek što zaluta s puta razumnoga završiće u društvu pokojnih.

^21:17 Siromašan čovek biće ko voli veselje, ko vino i ulje voli bogat biti neće.

^21:18 Zlobnik je otkup za pravednika i nevernik za ispravnoga.

^21:19 Bolje biti i u zemlji pustoj, nego sa ženom svadljivom i goropadnom.

^21:20 Primamljivo blago i ulje su u domu mudrog, a bezumni čovek sve to proćerda.

^21:21 Ko pravdi i ljubavi teži nalazi i život i pravdu i čast.

^21:22 Mudar se uspinje u grad junaka i obara bedem njihovog uzdanja.

^21:23 Usta svoja i jezik svoj ko čuva, od nevolja sebe brani.

^21:24 Bahati i oholi – ime mu podrugljivac – onaj je što radi u obesti bezmernoj.

^21:25 Lenštinu ubija njegova želja, jer odbija da radi rukama.

^21:26 On mahnito traži od jutra do sutra, a pravednik deli i ne cicijaši.

^21:27 Mrske su žrtve zlobnika, a još više kad ih prinosi u zlobi!

^21:28 Lažljivi svedok će nastradati, a čovek koji sluša s uspehom će da svedoči.

^21:29 Zlobnik na licu pokazuje drskost, a čestiti put svoj razaznaje.

^21:30 Ni mudrosti ni znanja, ni saveta nema nasuprot Gospodu.

^21:31 Za dan boja konj je spreman, ali pobeda je od Gospoda.

^22:1 Bolje je izabrati ime nego bogatstvo golemo i blagonaklonost je bolja od srebra i zlata.

^22:2 I bogataš i siromah se sreću, jer sve ih je Gospod sazdao.

^22:3 Obazriv čovek primeti nevolju, pa se skrije, a lakoverni idu dalje i budu kažnjeni.

^22:4 Obilje, čast i život su nagrada za poniznost i bogobojaznost.

^22:5 Zamke su i trnje na stazi podlaca a od njih je podaleko onaj koji čuva dušu svoju.

^22:6 Vaspitaj dete za put kojim mu valja ići pa i kada ostari od njega se odmaknuti neće.

^22:7 Bogati vlada siromasima, a ko zajmi služi zajmodavcu.

^22:8 Ko nepravdu seje nevolju će žeti, slomiće se šiba gneva njegovoga.

^22:9 Blagosloven biće darežljivi, jer daje siromahu parče svoga hleba.

^22:10 Oteraš li podrugljivca, svađa prestaće, parničenje i sramota nestaće.

^22:11 Ko voli čisto srce i milost mu je na usnama ima cara za prijatelja.

^22:12 Oči Gospodnje čuvaju znanje, on obara reči onih što nepravdu čine.

^22:13 Lenština govori: „Lav je na ulici! Zaklaće me nasred trga!“

^22:14 Jama duboka usta su bludnice, u nju pašće onaj na koga je Gospod srdit.

^22:15 Dečije je srce svezano bezumljem koje šiba opomene nadaleko od njega uklanja.

^22:16 I ko tlači siromaha da za sebe zgrne i ko daje bogatome, sigurno im sledi nemaština.

^22:17 Prikloni uho, poslušaj reči mudrih ljudi i srce prikloni mom znanju.

^22:18 Jer će ti biti zadovoljstvo da ih držiš u sebi, da budu spremne na usnama tvojim.

^22:19 A da ti u Gospodu pouzdanje bude, ja ti ih danas objavljujem, baš tebi.

^22:20 Nisam li ih za tebe zapisao trideset mudrih priča kroz savete i znanje;

^22:21 da te upoznam s istinitošću pouzdanih reči, kako bi uzvratio pouzdanim rečima onima koji te šalju?

^22:22 Ne otimaj siromahu jer je siromah, ne satiri ubogoga na sudskim vratima.

^22:23 Jer Gospod će braniti njegov slučaj i oteće dušu onima što njima otimaju.

^22:24 Ne druži se s razjarenim, ne idi sa besnim čovekom;

^22:25 jer ćeš naviknuti na puteve njegove i sebe ćeš uplesti u zamku.

^22:26 Ne budi od onih koji ruku daju i od onih koji jamče za dugove.

^22:27 Ako nemaš dovoljno da platiš, zašto da ti neko uzme i postelju ispod tebe?

^22:28 Ne pomiči drevni međaš što su tvoji preci postavili.

^22:29 Da li si video čoveka veštog u svom poslu? Pred carevima će on stajati, a neće stajati pred beznačajnim.

^23:1 Kad sa vladarom sedaš da jedeš pažljivo razmotri šta je pred tobom;

^23:2 nož ćeš staviti pod grlo svoje ako si alav.

^23:3 Ne žudi za njegovim đakonijama, jer je to varljiva hrana.

^23:4 Ne napinji se da stekneš bogatstvo i svoje se pameti prođi.

^23:5 Pustiš li na njega oči svoje, gle njega nema, jer je sebi načinilo krila poput orla, što se vine u nebesa.

^23:6 Ne jedi hranu samoživca, ne poželi đakonije njegove.

^23:7 Jer kako se on u sebi preračunava, baš je takav kada ti kaže – „Jedi i pij!“ – a srce mu nije s tobom.

^23:8 Izbljuvaćeš zalogaj koji si pojeo, proćerdaćeš sve ljubazne reči svoje.

^23:9 Ne govori ušima bezumnog, jer će prezreti poruku tvojih reči.

^23:10 Ne pomiči drevni međaš, ne zalazi u njive siročadi.

^23:11 Jer je jak njihov Otkupitelj, odbraniće njihov slučaj od tebe.

^23:12 Srce svoje predaj opomeni, svoje uši poučnim rečima.

^23:13 Ne uskraćuj kaznu detetu, jer neće da umre ako ga i udariš šibom.

^23:14 Tuci ga šibom i dušu mu od Sveta mrtvih spasi.

^23:15 O, moj sine, ako ti je srce mudro i moje se srce raduje;

^23:16 raduje se nutrina moja, kad ti usne čestito govore.

^23:17 Nek ti srce grešnicima ne zavidi, u bogobojaznosti ti povazdan budi.

^23:18 Nema sumnje, budućnost postoji, tvoja nada neće propasti.

^23:19 Sine moj, poslušaj i mudar budi, svoje srce ti na put usmeri.

^23:20 Ne druži se sa onima što se vinom opijaju, sa onima koji žderu meso.

^23:21 Jer, osiromašiće i pijanica i izelica, mamurluk će ih obući u dronjke.

^23:22 Slušaj oca svoga što te je rodio, majku svoju ne preziri ni kada ostari.

^23:23 Istinu kupuj i ne prodaji mudrost, prekor i pouku.

^23:24 Jako se raduje otac pravednog sina, ko je rodio mudrog sina uživa u njemu.

^23:25 Neka se raduju i otac tvoj i majka tvoja, neka se veseli ona koja te je rodila.

^23:26 Srce mi svoje daj, sine moj, i neka ti oči počivaju na putevima mojim.

^23:27 Jer bludnica je duboka jama, tuđinka je uzano ždrelo.

^23:28 Ona je ko lopov što vreba iz potaje i među muškarcima umnožava neverne.

^23:29 Ko to kuka? Ko to ječi? Ko se svađa? Ko to prigovara? Ko ima rane bezrazložne i kome su zakrvavljene oči?

^23:30 Onima što se izležavaju kraj vina, onima što idu da probaju vino izmešano.

^23:31 Ne gledaj vino dok se rumeni, dok se svetluca u čaši, dok lagano klizi.

^23:32 Kao zmija na kraju ujeda, kao otrovnica ubada.

^23:33 Čudne će prizore da vide oči tvoje i srce govoriće ludorije.

^23:34 Bićeš kao onaj što leži usred mora, kao onaj što leži navrh jarbola.

^23:35 I reći ćeš: „Udarili su me, a bolestan nisam, tukli su me, osetio nisam. Kada ću se probuditi da ponovo potražim piće?“

^24:1 Ne zavidi zlima, ne poželi da si s njima;

^24:2 jer u srcu svome smišljaju nasilje, najavljuju usnama nevolju.

^24:3 Mudrošću se podiže kuća, a razboritošću je osnovana;

^24:4 znanjem su joj sobe napunjene svakim blagom poželjnim i vrednim.

^24:5 Čovek ratnik je jak, ali onaj koji zna jača snagu svoju;

^24:6 jer ćeš rat dobiti mudrim savetima i pobeda je u mnogim savetnicima.

^24:7 Visoka je mudrost nemudrome, on usta svoja ne otvara na sudskim vratima.

^24:8 Ko je predan da zlo smišlja nazvaće ga spletkarošem.

^24:9 Greh su bezumni naumi i podrugljivac je oduran ljudima.

^24:10 Kloneš li u danu nevolje, klonuće i tvoja snaga.

^24:11 Spasavaj one koje u smrt vuku, izvlači one što teturaju na pogubljenje.

^24:12 Jer, kažeš li – „Ali, mi to nismo znali!“ – neće li shvatiti onaj što proniče srca? Neće li znati onaj koji ti život čuva i uzvratiti čoveku po delu njegovom?

^24:13 Jedi med, sine moj, jer je zdrav i nepcu je tvome sladak med iz saća.

^24:14 Takvo je poznanje mudrosti duši tvojoj ako je pronađeš; tada budućnost postoji i tvoja nada neće propasti.

^24:15 Ne vrebaj ko zlikovac u potaji na dom pravednika i konačište njegovo ne ruši.

^24:16 Jer padne li pravednik i sedam puta, ustaće, a zlikovac će posrnuti u nevolji.

^24:17 Ne raduj se dok se ruši dušmanin tvoj, kad posrne neka ti se srce ne veseli;

^24:18 da Gospod to ne vidi i to bude zlo pred njime, pa sa dušmanina povuče svoj gnev.

^24:19 Ne žesti se zbog zlotvora, ne zavidi zlikovcima;

^24:20 jer budućnost ne pripada zlotvoru, dogoreva svetiljka zlikovcu.

^24:21 Boj se Gospoda, sine moj, baš kao i cara; ne druži se s buntovnima;

^24:22 jer iznenadna dolazi njihova propast i ko će da sazna svršetak ove dvojice?

^24:23 I ovo se tiče mudrih ljudi: Strahota je kad se gleda ko je ko na sudu.

^24:24 Naime, ko kaže zlome – „Ti si pravedan!“ – ljudi će ga proklinjati, narodi ga prezirati.

^24:25 A onima koji ga prekore uživanje će biti, na njih će doći blagoslov dobra.

^24:26 Usne voli onaj ko uzvraća pravednim rečima.

^24:27 Posao svoj na polju završi, pripremi njivu svoju, a onda izgradi kuću svoju.

^24:28 Ne svedoči bez razloga protiv bližnjeg svoga, zar ćeš da obmanjuješ usnama svojim?

^24:29 Ne reci – „Kako je on uradio meni, tako ću i ja da uradim njemu. Uzvratiću mu po delu njegovom!“

^24:30 Prošao sam pored polja lenštine i pored vinograda bezumnika.

^24:31 I gle, u trnje je sve zaraslo, koprivama sve obraslo, zid kameni beše srušen.

^24:32 Kada sam to video, srcem sam shvatio, video sam i prihvatio pouku:

^24:33 Još malo snova, još malo dremeža, još malo dokono da sklopiš ruke;

^24:34 i doći će tvoje siromaštvo kao skitnica i nemaština kao nasilnik.

^25:1 I ovo su Solomonove mudre priče koje su prepisali ljudi Jezekije, Judinog cara:

^25:2 Božija je slava da sakriva stvari, a caru je slava da stvar istražuje.

^25:3 Nebo je visoko, zemlja je duboka, a i srca carska niko ne istraži.

^25:4 Ukloni sa srebra zguru i eto ga čanak za kovača:

^25:5 ukloni zloga od cara i u pravdi presto njegov utvrđen će biti.

^25:6 Pred carem se ne veličaj i ne stoj na mestu velikaša;

^25:7 jer je bolje da ti kaže – „Gore dođi!“ – nego da te ponizi pred plemićem. A to što su ti oči videle

^25:8 ne dovodi žurno na suđenje, jer šta ćeš kada te na kraju posrami bližnji tvoj?

^25:9 Reši spor sa bližnjem svojim i tajnu drugoga ne otkrivaj;

^25:10 da te ne bi osramotio onaj koji sluša i zao glas ostao na tebi.

^25:11 Blagovremeno kazana reč je poput zlatnih jabuka u srebrnim činijama.

^25:12 Minđuša zlatna i ukras od čistog zlata je ukor mudrog onome koji sluša.

^25:13 Kao studen snega na dan žetve je verni glasnik onom ko ga šalje – osvežava dušu svoga gospodara.

^25:14 Poput oblaka i vetra bez kiše čovek je što se hvali darom nedarovanim.

^25:15 Strpljivošću se nagovara vladar, a i jezik blagi može kost da slomi.

^25:16 Kad nađeš med, jedi dok se ne najedeš, jer ćeš ga povratiti ako se prejedeš.

^25:17 Neka ti je noga retko u kući bližnjeg tvoga, da te se ne zasiti i ne zamrzi te.

^25:18 Poput buzdovana, mača i strele oštre je čovek koji svedoči protiv bližnjeg svoga, a lažov je.

^25:19 Zub pokvaren i klecava noga je poverenje u izdajnika u danu nevolje.

^25:20 Kao čovek što haljinu skida po zimskome danu i kao sirće na šalitri, takav je onaj koji pesme peva srcu žalosnome.

^25:21 Ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, i ako je žedan, napoj ga vodom.

^25:22 Jer ako tako činiš, zgrnućeš žar ugljeni na njegovu glavu, a Gospod će da ti plati.

^25:23 Severac kišu donosi, a jezik ogovarački srdita lica.

^25:24 Bolje je sedeti na uglu krova nego sa ženom svadljivom u zajedničkoj kući.

^25:25 Što je studena voda duši iznurenoj, to je dobra vest iz daleke zemlje.

^25:26 Zamućen izvor i bunar zarušeni je pravednik što tetura pred nepravednikom.

^25:27 Nije dobro preždrati se meda i ljudima na čast nije da čast svoju traže.

^25:28 Grad provaljen i bez zida je čovek koji ne zna sebe samog da obuzda.

^26:1 Kao sneg leti i kiša o žetvi, tako čast ne stoji bezumnom.

^26:2 Kao kad prhne vrabac i lasta kad odleti, tako i kletva ne stiže bez povoda.

^26:3 Bič je za konja, uzde za magarca, a batina za leđa bezumnog.

^26:4 Ne uzvraćaj bezumnome po bezumlju njegovome, da i sam ne bi bio njemu nalik.

^26:5 Uzvrati bezumnome po bezumlju njegovome, da sam sebi ne bi bio mudar.

^26:6 Noge svoje sam saseca, nasiljem se podnapija ko poruku šalje rukama bezumnog.

^26:7 Kako noge vise oduzetom, takva je mudra priča u ustima bezumnoga.

^26:8 Kamen u praćku veže ko bezumnom počast daje.

^26:9 Trnova grana u ruci pijanca je mudra priča u ustima bezumnoga.

^26:10 Poput strelca što ranjava koga stigne, takav je čovek što unajmljuje bezumnika i onaj što unajmljuje prolaznika.

^26:11 Vraća se pas na svoju bljuvotinu kao što se i bezumnik vraća bezumlju svome.

^26:12 Vidiš li čoveka koji misli za sebe da je mudar? Više je nade za bezumnika nego za njega!

^26:13 Lenština govori: „Lav je na ulici! Lav je nasred trga!“

^26:14 Na šarkama okreću se vrata, a lenština na krevetu svome.

^26:15 Lenština umače ruku u čanak, ali je preumoran da ustima svojim je prinese.

^26:16 Samom sebi lenština je mudriji od sedmorice što razborito odgovaraju.

^26:17 Psa za uši hvata ko se u prolazu ljuti zbog tuđe rasprave.

^26:18 Kao mahnitavi što baklje, strele i smrt seje,

^26:19 takav je čovek što vara bližnjeg svoga, pa još kaže: „Nisam li se našalio?!“

^26:20 Kada nema drva i vatra se gasi, kada nema klevetnika i svađa se stiša.

^26:21 Ugalj je za žeravicu i drvo za vatru, a čovek svađalica da potpali svađu.

^26:22 Reči klevetnika su kao poslastice što u stomak klize.

^26:23 Posrebrena grnčarija – to su usne uglađene i zlo srce.

^26:24 Onaj koji mrzi skriva se usnama svojim, a u sebi sakuplja prevaru.

^26:25 Ne veruj čoveku umilnog glasa kome je u srcu sedmostruka gadost.

^26:26 On se skriva, mržnju prikriva, ali će se razotkriti u zboru pokvarenost njegova.

^26:27 Ko jamu kopa, sam u nju pada i ko kamen valja, na njega se svalja.

^26:28 Lažljiv jezik mrzi one koje drobi i usta laskava ruševine prave.

^27:1 Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta donosi taj dan.

^27:2 Drugi nek te hvali, a ne ti sebe samog; neznanac, a ne usne tvoje.

^27:3 Težak je kamen i pesak je težak, ali od oboje je teži bezobrazluk bezočnoga.

^27:4 Okrutan je bes, srdžba je goropadna i sa ljubomorom ko da se suoči?

^27:5 Javni ukor je bolji od tajne ljubavi.

^27:6 Pouzdanije su modrice od onoga koji te voli od mnogih poljubaca onoga koji te mrzi.

^27:7 Sita duša saće meda gazi, a gladnoj je duši slatko i sve gorko.

^27:8 Poput ptice proterane iz gnezda, takav je i čovek proteran iz svog zavičaja.

^27:9 Ulje i miris dragi su srcu i sladak je prijatelj koji od srca savetuje.

^27:10 Ne napuštaj prijatelja i prijatelja svog oca; ne odlazi u dom svoga brata na dan svoje nevolje; bolji je sused koji je blizu, nego brat koji je daleko.

^27:11 Mudar budi, sine moj, i srce mi razveseli, pa da mogu podrugljivcu rečju da uzvratim.

^27:12 Obazriv čovek primeti nevolju, pa se skrije, a lakoverni idu dalje i budu kažnjeni.

^27:13 Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca, i zalog mu uzmi kad jamči za tuđinku.

^27:14 Ko od ranog jutra svoga bližnjeg blagosilja na sav glas, to će mu se računati kao kletva.

^27:15 Žena svadljiva je poput stalnog prokišnjavanja po kišnom danu.

^27:16 Ko nju obuzdava, vetar obuzdava i kao da drži ulje u desnici.

^27:17 Gvožđe se o gvožđe oštri, a čovek se oštri o čoveka.

^27:18 Od smokvinog ploda ješće ko se za nju brine; poštovan će biti onaj koji štiti svoga gospodara.

^27:19 Kao što se lice odslikava u vodi tako se i srce čoveka u čoveku vidi.

^27:20 Kao što su i Svet mrtvih i trulež mrtvih nezasiti, tako su nezasite i oči čoveka.

^27:21 Topionica je za srebro i peć je za zlato, a čovek se iskušava pohvalama koje prima.

^27:22 Istucaš li tučkom nerazumnog sa prekrupom u avanu, njegova se ludost neće skinuti sa njega.

^27:23 Svoje stado dobro pazi, pobrini se dobro za krda svoja;

^27:24 jer imetak ne traje doveka, a ni kruna kroz sva pokolenja.

^27:25 Kosi se trava da nova nikne, sakupi se seno po brdima;

^27:26 jagnjad te oblače, a jarcima plaćaš za polja.

^27:27 Tad imaš obilje kozjeg mleka sebi za hranu, za hranu ukućana, za život sluškinja svojih.

^28:1 Nepravednik beži, a niko ga ne goni, a pravednik je kao lavić hrabar.

^28:2 Zemlja zbog prestupa ima mnoge glavare, ali traje dugo sa čovekom poučenim i razumnim.

^28:3 Siromah koji ubogoga tlači je kao pljusak koji nosi, a roda ne donosi.

^28:4 Zlog hvale oni koji Zakon zaboravljaju, a na njih su kivni oni koji Zakon čuvaju.

^28:5 Zlotvori ne shvataju pravdu, a sve razume onaj što Gospoda traži.

^28:6 Bolji je i siromah koji časno živi od bogataša što nečasno živi.

^28:7 Razuman je sin koji Zakon drži, a svog oca sramoti onaj što se druži s izelicama.

^28:8 Ko imetak sebi zgrće od kamate i zelenaštva, sakuplja onome koji je milostiv ubogima.

^28:9 Uho svoje ko odvrati i ne sluša Zakon, njegova je molitva odvratna.

^28:10 U svoju će jamu pasti ko zavodi pravedne na put zla, a dobro će besprekorni da naslede.

^28:11 Bogati je sebi samom mudar, ali ga razumni siromah istražuje pomno.

^28:12 Velika je slava u radosti pravednika, a kada se zli osile, čovek se sakriva.

^28:13 Ko sakriva sagrešenja svoja, nema mu napretka; pomilovan biva ko se zbog njih kaje i odriče ih se.

^28:14 Blažen li je čovek što je stalno na oprezu, a u zlo će pasti onaj što je srce svoje skamenio.

^28:15 Lav što riče, medved raspomamljen, takav je i zlobni vladar ubogom narodu.

^28:16 Golemi je iznuđivač nerazborit vladar, a ko se gnuša iznuđenog dobitka produžava svoje dane.

^28:17 Krvoprolićem opterećen čovek hrli jami i neka mu niko ne pomogne.

^28:18 Izbavljen će biti onaj što besprekorno živi, a u trenu pašće onaj što nečasno živi.

^28:19 Izobilje hrane ima onaj koji svoju zemlju radi, a izobilje siromaštva onaj koji teži bezvrednim stvarima.

^28:20 Veran će čovek obilno biti blagosloven, a nekažnjeno neće proći ko srlja da se obogati.

^28:21 Strahota je kad se gleda ko je ko, jer će čovek da sagreši i za parče hleba.

^28:22 Škrtica srlja da se obogati, a i ne zna da mu stiže oskudica.

^28:23 Veću blagonaklonost naposletku nalazi onaj koji kori čoveka nego onaj koji laska jezikom.

^28:24 Ko potkrada majku svoju i oca svojega, pa još kaže da tu greha nema, taj se druži sa dželatom.

^28:25 Bahat čovek otpočinje svađu, a napreduje ko se uzda u Gospoda.

^28:26 Bezuman je čovek što veruje srcu svome, a ko mudro živi izbavljen će biti.

^28:27 Nema oskudice ko siromahu pruža, a ko sa njega skreće pogled prepun je prokletstva.

^28:28 Kada se osile zlikovci, svako se sklanja, a kada stradaju, množe se pravednici.

^29:1 Kada tvrdoglavi još više otvrdoglavi uprkos karanju, slomiće se nenadano i neće mu biti leka.

^29:2 Kad se množe pravednici, narod se raduje, a kad zlikovac zavlada, narod uzdiše.

^29:3 Oca svog raduje čovek koji voli mudrost, a s bludnicom ko se druži, imetak svoj ruži.

^29:4 Car po pravdi zemlju gradi, a gramzivi tlačitelj je razgrađuje.

^29:5 Čovek što laska bližnjem svome mrežu širi nogama njegovim.

^29:6 U grehu je zamka zlikovačka, a pravednik kliče i veseli se.

^29:7 Pravednik razume slučaj siromaha, a nepravednik za tu stvar ne mari.

^29:8 Podsmevači grad razjare, a mudri stišavaju gnev.

^29:9 Kad se mudar čovek sudi s čovekom nemudrim, ljutio se ilʼ smejao, počinka mu nema.

^29:10 Krvnici mrze čoveka bez mane, a pravedni mu dušu štite.

^29:11 Svu ćud svoju istresa bezumnik, a mudar se povlači i stišava.

^29:12 Vladar koji sluša laži imaće za sluge sve same zlikovce.

^29:13 I siromahu i tlačitelju jedno je zajedničko: obojici Gospod prosvetljuje oči.

^29:14 Doveka će stajati presto cara što ubogom sudi po istini.

^29:15 Šiba prekora donosi mudrost, a dete raspušteno sramoti svoju majku.

^29:16 Kad se zlobnici umnožavaju, umnožavaju se i gresi, ali će pravednici gledati njihovu propast.

^29:17 Opomeni svoga sina i doneće ti spokoj, i doneće radost duši tvojoj.

^29:18 Gde viđenja nema, narod se razuzda; a kako je blagosloven čovek što se pouke drži!

^29:19 Rečima se ne popravlja sluga, jer ako ih i razume, on se ne odaziva.

^29:20 Vidiš li čoveka brzopletog u govoru? Više je nade za bezumnog nego za njega.

^29:21 Ko svom sluzi od malena povlađuje za nevolju kraj mu sprema.

^29:22 Razjareni svađu započinje, goropadni obiluje gresima.

^29:23 Bahatost unižava čoveka, a ponizni zavređuje čast.

^29:24 Ko se druži sa lopovom mrzi dušu svoju, jer on čuje kletvu, ali je prećuti.

^29:25 Strah čoveku zamku postavlja, a zbrinut je onaj što se u Gospoda uzda.

^29:26 Mnogi traže vladarevu naklonost, ali od Gospoda je pravda za čoveka.

^29:27 Nepravednik je mrzak pravednicima, a zlobnicima je mrzak čovek čestitog života.

^30:1 Poruke Agura, Jekajevog sina, proroštvo ovog čoveka kazano Itilu, Itilu i Ukalu.

^30:2 „Elem, ja sam prostiji od bilo koga i nemam pameti ljudske;

^30:3 nisam se poučio mudrosti i znanje Svetog nemam.

^30:4 Ko se to uspeo na nebesa pa sišao? Ko je sabrao vetar u šake svoje? Ko je to uvio vode u plašt? Ko je postavio sve zemljine krajeve? Kako mu je ime i kako mu se sin zove, znaš li?

^30:5 Svaka je Božija reč oprobana. On je štit onima koji u njemu utočište nalaze.

^30:6 Ne dodaji rečima njegovim da te ne bi prekorio, da se ne bi pokazalo da si lažov.

^30:7 Dve stvari od tebe tražim, ne uskrati mi ih dok sam živ:

^30:8 beskorisnu, lažljivu reč od mene udalji; ne daj mi siromaštva i bogatstva, daj mi hleba da jedem tek da se najedem;

^30:9 da se ne bih zasitio, pa se odrekao i rekao ’Ko je Gospod?’ Ili da ne bih osiromašio, pa krao i ružio ime Boga svoga.

^30:10 Ne kleveći slugu gospodaru njegovom da te ne bi proklinjao, pa bi kriv bio.

^30:11 Neki soj proklinje oca svoga i majku svoju ne blagosilja.

^30:12 Neki je soj sebi samom čist pa od izmeta svog ostaje neopran.

^30:13 O, kako neki soj uzdiže oči i kako mu je pogled nadmen!

^30:14 Nekom su soju zubi ko mačevi a vilice ko noževi, da sa zemlje prožderu uboge i nesrećnike ljudskog roda.

^30:15 Pijavica ima dve ćerke – Daj i Daj. Tri su stvari nezasite i četiri nikada ne kažu ’Dosta!’:

^30:16 Svet mrtvih, jalova utroba, zemlja vode nikad sita i vatra što ne kaže ’Dosta!’

^30:17 Oko što se ocu ruga i prezire poslušnost majci, iskljucaće potočni gavrani i poješće orlići.

^30:18 Tri su mi stvari začuđujuće i četiri su mi nepoznate:

^30:19 orlov let po nebesima, puzanje zmije po steni, plovidba lađe posred mora i put muškarca sa devojkom.

^30:20 A put žene preljubnice je ovakav: ona jede, obriše usta pa kaže: ’Nikakvo zlo nisam uradila!’

^30:21 Pod tri stvari zemlja se potresa i četiri ne može da nosi:

^30:22 slugu kada se zacari, budalu kad je sita hleba,

^30:23 nevoljenu, a udatu ženu, i sluškinju kad zameni gazdaricu svoju.

^30:24 Četiri su stvora malena na zemlji, a opet su preko mere učinjena mudrim:

^30:25 mravi, nejak narod, ali leti sebi pripremaju hranu;

^30:26 damani, nejak narod, ali dom svoj na stenama prave;

^30:27 skakavci, iako bez cara, alʼ svi lete u poretku;

^30:28 gušter, iako ga s obe ruke hvataš, eno ga u odajama carskim.

^30:29 Tri su stvora koraka ponosnog i četiri što otmeno gaze:

^30:30 lav, od svih zveri jači, ni pred čim ne uzmiče;

^30:31 petao kada se šepuri, jarac i car sa vojskom pored sebe.

^30:32 Ako si budalast bio sebe uzdižući, ako li si spletkario, ruku na usta stavi.

^30:33 Jer kada se mleko bućka, nastaje maslo; i kada se nos istrlja, krv procuri; a kada bes uskipi, to donosi svađu.“

^31:1 Poruke cara Lemuila, proroštva kojim ga je poučila njegova majka:

^31:2 „Čuj, sine moj! Čuj, sine utrobe moje! Čuj, sine zaveta mojih!

^31:3 Ne daj svoju snagu ženama, ni puteve svoje onima što ruše careve.

^31:4 Nije za careve, Lemuilo, nije za careve da piju vino i za vladare sklonost žestokom piću.

^31:5 Da ne bi uz piće zaboravili šta su odredbe, pa onda uskratili pravo svim ojađenima.

^31:6 Žestoko piće ostavi za umirućeg i vino za unesrećenu dušu.

^31:7 Neka takav pije, neka zaboravi svoju bedu i svog jada neka se ne seća.

^31:8 Govori umesto bezglasnog i zastupaj sve ljude koji umiru.

^31:9 Govori i sudi pravedno, odbrani pravo siromaha i ubogog.“

^31:10 Ko da nađe čestitu ženu? Takva vredi mnogo više od dragulja.

^31:11 U nju se pouzdaje srce njenog muža i neće ostati bez dobitka.

^31:12 Dobro, a ne zlo ona mu čini kroz sve dane života svoga.

^31:13 Prihvata se vune i lana pa uživa u radu ruku svojih.

^31:14 Ona je poput trgovačkih galija, jer izdaleka donosi sebi hleba.

^31:15 Diže se dok je još mrklo, hranu deli ukućanima i poslove sluškinjama svojim.

^31:16 Razgleda njivu pa je kupi, od zarade svojih ruku sadi vinograd.

^31:17 Odvažno se prihvata posla i mišice svoje jača.

^31:18 Uviđa da dobro zarađuje i svetiljka joj se po noći ne gasi.

^31:19 Rukama se preslice dohvata, dlanovima prihvata vreteno.

^31:20 Siromahu otvara šaku, ruke pruža ubogome.

^31:21 Ne strahuje za ukućane kada je sneg, jer svi u domu nose dvostruku odeću.

^31:22 Pokrivače sebi šije i odeću od tankoga platna i skerleta.

^31:23 Poznaje se njen muž na vratima kada sedi sa starešinama zemlje.

^31:24 Ona šije lanene košulje i prodaje ih, pojasevima snabdeva trgovce.

^31:25 Oblači se u čast i u diku i smeje se danu što dolazi.

^31:26 Mudro otvara usta svoja, a na jeziku su joj pouke istine.

^31:27 Nadgleda kako joj ukućani žive i ne jede hleb u dokolici.

^31:28 Sinovi njeni se dižu i blagosiljaju je, a njen je muž hvali:

^31:29 „Čestite su mnoge žene ali ti ih sve nadmašuješ!“

^31:30 Dopadljivost je zavodljiva i lepota je prolazna, ali će hvaljena biti žena koja se Gospoda boji.

^31:31 Podajte joj nešto od ploda njenih ruku i neka je na vratima grada hvale dela njena!