Pesma nad pesmama

^1:1 Solomonova pesma nad pesmama.

^1:2 Poljupcem usana svojih me poljubi, jer je tvoja ljubav bolja od vina.

^1:3 Miris je tvoje pomasti divan, ime je tvoje kao ulje izliveno i zato te vole devojke.

^1:4 Povedi me sa sobom, pobegnimo! Nek me car uvede u odaje svoje. Radovaćemo se i uživaćemo u tebi. Slavićemo tvoju ljubav više nego vino. Dobro je što te one vole.

^1:5 Tamnoputa sam ali ljupka, ćerke jerusalimske, kao šatori kedarski, kao krila Solomonovih šatora.

^1:6 Ne gledajte me što sam tamnoputa, jer me je sunce opalilo. Moja su braća ljuta na mene. Postavili su me da vinograde čuvam, a ja svoj sopstveni vinograd sačuvala nisam.

^1:7 Kaži mi, ti koga duša moja voli, gde ti stado pase i gde ti u podne planduje? Zašto da se velom pokrivam među stadima prijatelja tvojih?

^1:8 Ako ne znaš, o, najlepša među ženama, idi po tragu stada pa napasaj kozliće svoje kraj pastirskih konačišta.

^1:9 O, voljena moja, ti si kao moja ždrebica među faraonovim upregnutim ždrepcima!

^1:10 Lepi su ti obrazi okićeni lančićima, a na vratu ti ogrlice.

^1:11 Skovaćemo ti narukvice zlatne i ukrasiti srebrom.

^1:12 Dok je car za stolom svojim, mirisom svojim moj nard odaje.

^1:13 Smotuljak smirne što noći međʼ grudima mojim, to je meni moj voljeni.

^1:14 Struk kane u cvatu iz vinograda En-Gedija, to je meni moj voljeni.

^1:15 Kako li si lepa, o, voljena moja! Lepa si, a oči su ti golubice.

^1:16 Kako si zgodan, o, voljeni moj, i mio! Evo, postelja je naša bujna trava.

^1:17 Kedrovi su grede kuće naše, a čempresi rogovi krova.

^2:1 Ja sam šafran sa Sarona i ljiljan iz dolina.

^2:2 Kakav je ljiljan među trnjem, takva je voljena moja među devojkama.

^2:3 Kao stablo jabuke među šumskim drvećem, takav je voljeni moj među momcima. Za hladom njegovim čeznem, da sednem, da plodom njegovim osladim nepce svoje.

^2:4 Uneo me je u kuću vina, ljubav je njegova zastava nada mnom.

^2:5 Krepite me suvim grožđem, jabukama me osvežite, jer sam od ljubavi klonula.

^2:6 Levica mu je pod glavom mojom, a desnicom me grli.

^2:7 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas lanadima i košutama poljskim, ne budite i ne dižite moju ljubav dok joj se ne prohte.

^2:8 Čuj glasa voljenog moga! Evo, dolazi, poskakuje po brdima i gore preskače.

^2:9 Kao gazela i kao srndać moj je voljeni. Gle, eno ga stoji iza našeg zida, proviruje sa prozora, kroz rešetke gleda.

^2:10 A moj voljeni mi odgovori, reče mi: „Ustani, voljena moja, dođi, najlepša moja!

^2:11 Evo, zima je prošla i kiša uminu, prođe.

^2:12 Zemlja je procvetala, stiže vreme orezivanja, po našoj se zemlji čuje cvrkut grlice.

^2:13 Plodovi rani pupe na smokvinom stablu, vinogradi cvatu i mirisom odišu. Ustani i dođi, o, voljena moja, dođi!“

^2:14 Golubice moja u raselini stene, zaklonjena u vrleti. Daj mi da ti vidim lice! Daj mi glasa da ti čujem, jer je glas tvoj meden i lice je tvoje ljupko.

^2:15 Lisice nam pohvatajte, lisičiće što satiru vinograde, jer naš je vinograd u cvatu.

^2:16 Moj je dragi moj i ja sam njegova, među ljiljanima on pase.

^2:17 Vrati se dok dan ne mine i senke ne iščile. Kao srna budi, o, voljeni moj, kao srndać na brdima što nas dele.

^3:1 Tražila sam u noćima na postelji svojoj onog koga voli duša moja, tražila sam i nisam ga našla.

^3:2 Ustaću, grad ću obigrati, po ulicama i po trgovima ću tražiti onog koga duša moja voli. I tražila sam ga, ali ga nisam našla.

^3:3 Našli su me stražari što obilaze grad: „Jeste li videli onoga koga voli duša moja?“

^3:4 I tek što sam ih malo prošla, našla sam onog kog mi duša voli. Zgrabila sam ga i puštala ga nisam sve dok ga nisam dovela do kuće majke moje, do odaje one što me je rodila.

^3:5 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas lanadima i košutama poljskim, ne budite i ne dižite moju ljubav dok joj se ne prohte.

^3:6 Šta se to iz pustinje diže ko oblaci dima, namirisano smirnom, tamjanom i svim mirisnim pomastima trgovačkim?

^3:7 Gle, to je ležaljka Solomonova, a oko nje su šezdeset delija, neki od junaka Izrailja.

^3:8 Svaki od njih mač je dograbio, ratovanju su vični; svakom od njih mač o bedru, zbog noćnih strahota.

^3:9 Od stabala livanskih je sebi nosiljku načinio car Solomon.

^3:10 Od srebra joj je načinio motke, naslon od zlata, sedište od skerleta, a unutrašnjost su joj kožom obložile ćerke jerusalimske.

^3:11 Izađite i gledajte, o, ćerke sionske, cara Solomona s krunom kojom ga okrunila majka njegova na dan njegovog venčanja, na dan kada mu se srce radovalo!

^4:1 Lepa si, voljena moja, lepa si! Oči su tvoje golubice iza vela tvoga, kosa ti je poput stada koza što se spušta niz goru Galad.

^4:2 Zubi su ti kao stado ostriganih ovaca što dolazi sa kupanja. Svaka od njih blizance nosi i jalove među njima nema.

^4:3 Usne su ti poput niti skerleta, a usta su ti ljupka. Kao kriška nara čelo je tvoje iza vela tvoga.

^4:4 Tvoj je vrat kao kula Davidova, načinjena od poređanog kamenja. Hiljadu štitova vise na njoj, sve štitovi od ratnika.

^4:5 Grudi su tvoje kao lanad, blizanci srnini koji pasu među ljiljanima.

^4:6 Dok dan ne mine i senke ne iščile otići ću na brdo smirnino i na goru od tamjana.

^4:7 Sva si lepa, voljena moja, i na tebi mane nema.

^4:8 Hajde sa mnom sa Livana, nevesto, hajde sa mnom sa Livana! Siđi sa vrha Amana, sa vrha Senira i Ermona; iz brloga lavova i s gora risovih.

^4:9 Srce si mi ukrala, sestro moja, nevesto! Srce si mi ukrala jednim pogledom očiju svojih, jednim ukrasom ogrlice svoje.

^4:10 Kako je lepa ljubav tvoja, sestro moja, nevesto! Ljubav je tvoja od vina bolja i miris ulja tvojih od svih začina.

^4:11 Sa usana tvojih med kaplje, o, nevesto! Med i mleko pod tvojim su jezikom, a miris haljina tvojih je miris Livana.

^4:12 Vrt zaključan ti si, sestro moja, nevesto; vrelo zatvoreno, zapečaćen izvor.

^4:13 Tvoji su izdanci carski vrt narova s najboljim plodovima, sa kanom i nardom;

^4:14 sa nardom i šafranom, sa mirisnom trskom i cimetom, sa svim stablima tamjana, smirne i aloje, sa svim probranim začinima.

^4:15 Ti si vrelo vrtovima, izvor vode što žubori i s Livana teče.

^4:16 Probudi se, severni vetre! Dođi, južni vetre! Duni, vrtom mojim, nek polete njegovi začini. Neka dođe moj voljeni u svoj vrt, neka jede od probranog voća.

^5:1 Došao sam u vrt svoj, o, sestro moja, nevesto! Pobrao sam smirnu moju sa začinima mojim, pojeo sam saće moje s medom mojim, popio sam vino moje sa mlekom mojim. Jedite i pijte, o, prijatelji moji! Opijte se, o, najmiliji!

^5:2 Spavam, alʼ srce mi budno. Čuj! Voljeni moj kuca: „Otvori mi, sestro moja, voljena moja, golubice bez mane! Glava mi je natopljena rosom, uvojke mi noć je ovlažila.“

^5:3 Odoru sam svoju svukla i kako da je navučem? Noge sam oprala svoje i kako da ih isprljam?

^5:4 Kroz otvor je moj voljeni provukao ruku svoju i za njim je ustreptala utroba moja.

^5:5 Ustala sam da otvorim voljenome svome i s ruku mi je prokapala smirna, na rezu je s prstiju mi procurila smirna.

^5:6 I otvorila sam voljenom svom, ali moj se voljeni okrenuo i otišao. Duša mi je klonula što se udaljio. Tražila sam ga i nisam ga našla, dozivala sam ga i nije mi se odazvao.

^5:7 Našli su me stražari što obilaze grad. Istukli su me, izranjavali, uzeli su veo s mene stražari sa zida.

^5:8 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas, ako nađete voljenoga moga šta da mu kažete? Da bolujem od ljubavi.

^5:9 A što je tvoj voljeni bolji od drugih voljenih, o, ti najlepša među ženama? Što je tvoj voljeni bolji od drugih pa nas zaklinješ tako?

^5:10 Moj voljeni blista, rumen je, naočitiji od deset hiljada!

^5:11 Glava mu je od zlata zlaćanog, kosa uvojita i ko gavran crna.

^5:12 Oči su njegove golubice na vodenim brzacima, mlekom umivene, skladno ugneždene.

^5:13 Obrazi mu ko leje začina i kule mirišljavih trava; usne su mu ljiljani sa kojih se cedi smirna.

^5:14 Ruke su mu ko palice zlatne pune hrisolita, stomak mu je ploča slonovače pokrivena safirima.

^5:15 Njegove su noge mermerni stubovi položeni na temelje od suvoga zlata; stasit je ko Livan, kao probrani kedrovi.

^5:16 Usta su mu zaslađena i sav je poželjan; takav je voljeni moj, takav je dragan moj, o, ćerke jerusalimske!

^6:1 Gde je otišao voljeni tvoj, o, najlepša među ženama? Kuda se okrenuo voljeni tvoj da ga tražimo sa tobom?

^6:2 Voljeni je moj sišao u vrt svoj, na leje začina, da pase po vrtovima i ljiljane bere.

^6:3 Ja pripadam mome voljenome i meni pripada moj voljeni koji pase među ljiljanima.

^6:4 Lepa si, voljena moja, kao Tersa ljupka i kao Jerusalim, strahovita kao vojska s barjacima.

^6:5 Oči svoje s mene skreni jer me zaluđuju, a kosa ti je poput stada koza što se spušta niz Galad.

^6:6 Zubi su ti kao stado ovaca što dolazi sa kupanja. Svaka od njih blizance nosi i jalove među njima nema.

^6:7 Kao kriška nara čelo je tvoje iza vela tvoga.

^6:8 Neka je šezdeset carica, osamdeset inoča i nebrojeno mladih žena;

^6:9 alʼ je jedna golubica moja bez mane. Ona je ljubimica majke svoje, miljenica one što je rodi. Videle su je devojke i blaženom je prozvale, a carice i inoče su je hvalile.

^6:10 Ko je ona što se javlja kao zora, lepa kao puni mesec, ko sunce bez mane, strahovita kao vojska s barjacima?

^6:11 Sišao sam u orašnjak, pregledao izdanke u dolu, da vidim hoće li da propupi loza i nar da procveta.

^6:12 Alʼ me duša, a da nisam znao, posadi na kola mojih velikaša.

^6:13 Vrati se! Vrati se, o, Sulamko! Vrati se, vrati da te pogledamo! Zašto da gledate u Sulamku kao u igru dva tabora.

^7:1 Kako su ljupka stopala tvoja u sandalama, o, ćerko velikaška! Obline bokova tvojih su kao dragulji, kao rukotvorina umetnika.

^7:2 Pupak ti je ko okrugli pehar kome nikad ne zafali vina; stomak ti je ko snopić pšenice okružen ljiljanima.

^7:3 Grudi su tvoje kao lanad, blizanci srnini.

^7:4 Vrat ti je kao kula od slonovače, oči jezerca Esevona na vratima vatravimskim; nos ti je kao kula livanska što gleda na Damask.

^7:5 Glava je tvoja poput Karmila, kosa ti je kao carski skerlet. U lokne se tvoje car upleo.

^7:6 Kako si lepa! Kako si ljupka voljena u svojim čarima!

^7:7 Stas ti je kao drvo palme, a grudi ti ko grozdovi.

^7:8 Zato kažem: „Ja bih se na palmu peo, držao se za stabljike njenog voća.“ Nek mi tvoje grudi budu ko grozdovi na vinovoj lozi, dah nosa tvoga ko miris jabuka.

^7:9 Usta su tvoja kao dobro vino. Ono glatko klizi mome voljenome, ono nežno curi sa usana onih što spavaju.

^7:10 Ja pripadam mome voljenome, a on za mnom žudi.

^7:11 Dođi, voljeni moj! Hajdemo u polja, hajde da noćimo po selima!

^7:12 Dignimo se rano, hajdemo u vinograde da vidimo je li propupila loza, da li se rascvetala, jesu li se rascvetali narovi. I tamo ću ti dati ljubav svoju.

^7:13 Mandragore odišu mirisom, a na vratima je našim sve probrano voće. A ja sam za tebe sačuvala i novo i staro, o, voljeni moj!

^8:1 O, da si mi kao brat bio što je grudi majke moje sisao! Našla bih te na polju i poljubila te i niko me prezirao ne bi.

^8:2 Vodila bih te i dovela u dom majke svoje, koja me je podigla. Dala bih ti da popiješ vino začinjeno i sok od moga nara.

^8:3 Levica mu je pod glavom mojom, a desnicom me grli.

^8:4 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas, ne budite i ne dižite moju ljubav dok joj se ne prohte.

^8:5 Ko je ona što dolazi iz pustinje, naslonjena na voljenog svoga? Pod jabukom sam te probudila, tamo gde te je majka tvoja rodila, tamo gde te rodila u mukama.

^8:6 Stavi me kao žig na srce svoje, kao prsten na ruku svoju. Jer ljubav je ko smrt jaka, a ljubomora strašna poput Sveta mrtvih. Njen gorući plamen je moćna vatra.

^8:7 Silne vode nisu kadre da ugase ljubav i reke je zgasnuti ne mogu. Ako neko za ljubav daje sve bogatstvo svoje kuće, ljudi bi to prezreli.

^8:8 Naša je sestra mala i još nema grudi. Šta za nju da uradimo na dan kada o njoj bude reči?

^8:9 Ako kao zid bude, na njoj ćemo dići grudobran od srebra; ako bude kao vrata, zagradićemo ih kedrovim daskama.

^8:10 Ja sam zid! Moje su grudi kao kule. Tako sam postala ona što je našla naklonost u njegovim očima.

^8:11 U Val-Amonu Solomon je vinograd imao. Vinograd je dao čuvarima, da mu svaki od tog ploda donosi po hiljadu srebrnika.

^8:12 Preda mnom je moj vinograd, moje je vlasništvo. Hiljadu srebrnika pripada tebi, o, Solomone, a dve stotine onima koji mu plod čuvaju.

^8:13 O, ti koja prebivaš u vinogradima! Glas tvoj ti drugovi pomno osluškuju, pa daj da ga i ja čujem.

^8:14 Požuri, o, voljeni moj! Budi kao jelen ili ko jelenče na brdima što mirišu.