Osija

^1:1 Ovo je Gospodnja reč koja je došla Osiji, Veirovom sinu, u vreme Judinih careva Ozije, Jotama, Ahaza i Jezekije, i u vreme izrailjskog cara Jerovoama, Joasovog sina.

^1:2 Gospod je počeo da govori preko Osije. Rekao je Osiji: „Idi i oženi bludnicu s decom bluda, jer je zemlja ogrezla u bludništvu, odmetnula se od Gospoda.“

^1:3 I on je otišao i oženio Gomeru, ćerku Divlaimovu, a ona je zatrudnela i rodila mu sina.

^1:4 Gospod mu je rekao: „Nazovi ga Jezrael, jer ću ubrzo da kaznim Jujev dom zbog pokolja Jezraela. Okončaću carstvo doma Izrailjevog!

^1:5 Toga dana slomiću luk Izrailjev u dolini jezraelskoj.“

^1:6 Ona je ponovo zatrudnela i rodila ćerku. I on mu reče: „Nazovi je Lo-Ruhama, jer se više neću smilovati domu Izrailjevom i sigurno im neću oprostiti.

^1:7 A na dom Judin ću se smilovati, spašću ih ja – Gospod, njihov Bog – neću da ih spasem lukom i mačem, bitkom, konjima i konjanicima.“

^1:8 A kada je odojila Lo-Ruhamu zatrudnela je i rodila sina.

^1:9 Bog je rekao: „Nazovi ga Lo-Ami, jer vi niste moj narod i ja nisam vaš Bog.

^1:10 Izrailjci će biti brojni kao morski pesak bez mere i broja; a na mestu gde im se reklo: ’Vi niste narod moj’, nazvaće se ’sinovima živoga Boga.’

^1:11 Sabraće se narod Jude i narod Izrailja zajedno, pa će sebi postaviti jednog glavara. I otići će iz zemlje jer će onaj dan biti veliki za Jezrael.

^2:1 Recite svojoj braći: ’Narode moj!’; i svojoj sestri: ’Pomilovana!’

^2:2 Parničite se sa majkom svojom! Sudite se, jer mi ona više nije žena, a ja muž njen nisam. Nek sa lica svoga skine svoje bludništvo i svoje preljube sa grudi svojih,

^2:3 da je ne bih skinuo, golotinju njenu razotkrio kao na dan kada se rodila. Pretvoriću je u pustinju, pretvoriću je u zemlju suvu i ubiti žeđu.

^2:4 I neću se smilovati na njenu decu, jer su kopilad!

^2:5 Njihova je majka bludničila, osramotila se ona što ih je začela. Jer, rekla je: ’Idem ja za svojim ljubavnicima, za onima što mi hranu i vodu daju; što mi daju vunu i lan, ulje i piće.’

^2:6 Zato ću, evo, da pregradim njen put trnjem; zidom ću je obzidati da ne nađe svoj put.

^2:7 I ona će juriti za svojim ljubavnicima, ali ih neće stići; tražiće ih, ali ih neće naći. Reći će: ’Otići ću, vratiću se svome prvom mužu, jer mi je bilo bolje tada nego sada.’

^2:8 Ona ne zna da sam joj ja dao žito i vino, ulje i srebro; ja sam joj umnožio zlato što ga je dala da slije Vala.

^2:9 Zato ću sada da uzmem natrag svoje žito u vreme žetve, i svoje vino u doba berbe; skloniću svoju vunu i svoj lan, čime bi pokrila nagost njenu.

^2:10 Razotkriću sada njenu nagost na oči njenim ljubavnicima i iz ruku mojih je niko izbaviti neće.

^2:11 Ućutkaću sve veselje njenih sabora, njenih mladina, njenih subota i svih njenih praznika.

^2:12 Opustošiću njenu lozu i njene smokve, za koje je rekla: ’To je plata moja koju su mi dali ljubavnici moji.’ Pretvoriću sve to u šumu, da ih jedu poljske zveri.

^2:13 Sudiću joj ja zbog dana Vala, kada im je palila tamjan; kada se nagizdala svojim prstenjem i nakitom svojim, kada je otišla za svojim ljubavnicima, a mene je zaboravila – govori Gospod.

^2:14 Zato ću je, evo, namamiti; u pustinju odvešću je i blago joj govoriti.

^2:15 Vratiću joj ja odande vinograde njene i dolinu Ahor kao vrata nade. Odazvaće se ona s onog mesta, kao kad je bila mlada i kao kada je dolazila iz Egipta.

^2:16 Toga ćeš me dana – govori Gospod – zvati: ’Mužu moj’, i nećeš me više zvati: ’Gospodaru moj.’

^2:17 Ukloniću imena Vala iz njenih usta da im ime više nikad ne spomene.

^2:18 Toga ću dana za njih sačiniti savez sa poljskim zverima, sa nebeskim pticama i sa gmizavcima. Ukloniću luk, mač i bitku iz zemlje i daću im da bezbrižno leže.

^2:19 Veriću te doveka sa sobom; veriću te sa sobom u pravednosti i pravdi, u milosti i milosrđu.

^2:20 Veriću te sa sobom u vernosti i poznaćeš Gospoda.

^2:21 I ja ću toga dana da poslušam – govori Gospod – da poslušam nebesa, a ona će poslušati zemlju;

^2:22 zemlja će poslušati žito i novo vino i sveže ulje. A oni će poslušati Jezrael.

^2:23 Posejaću je za sebe po zemlji i smilovaću se Lo-Ruhami, a Lo-Amiju ću reći: ’Ti si moj narod’, a on će reći meni: ’Moj Bog.’“

^3:1 Gospod mi je rekao: „Idi i voli ponovo ženu koju voli drugi čovek i koja čini preljubu. Baš kao što Gospod voli izrailjski narod, a oni se okreću drugim bogovima i vole idolske kolače od suvog grožđa.“

^3:2 I ja sam je kupio za petnaest srebrnih šekela i za homer i po ječma.

^3:3 Kazao sam joj: „Ostaćeš kod mene mnogo dana. Nećeš bludničiti, nećeš spavati sa drugim muškarcem, a i ja ću takav prema tebi biti.“

^3:4 Jer će mnogo dana izrailjski narod ostati bez cara, ostaće bez glavara, bez žrtve, bez svetog stuba, bez efoda i kućnih idola.

^3:5 A posle toga će se vratiti izrailjski narod i tražiće Gospoda, svoga Boga i svog cara Davida. Drhtaće pred Gospodom i dobrotom njegovom u poslednjim danima.

^4:1 Čujte reč Gospodnju, o, narode izrailjski, jer se Gospod parniči sa stanovnicima zemlje: „Nema istine, nema milosti i nema bogopoznanja u zemlji.

^4:2 Proklinjanje i obmanjivanje, ubijanje, krađe i preljube su prokuljali, a krv se na krv proliva.

^4:3 Zato će zemlja da tuguje, svenuće svako u njoj. Uginuće zveri poljske, nebeske ptice, pa i ribe u moru.

^4:4 Ipak, neka se niko ne parniči, niko nikoga neka ne prekoreva, jer narod je tvoj poput onih koji se bune protiv sveštenika.

^4:5 Posrnućeš danju ali će i prorok zajedno sa tobom da posrne noću. A i majku tvoju pogubiću!

^4:6 Pogibe moj narod jer nema znanja. Zato što si ti odbacio znanje i ja ću tebe da odbacim, da mi više ne budeš sveštenik. Zaboravio si Zakon Boga svoga, pa ću i ja da zaboravim decu tvoju.

^4:7 I što ih je više bilo, grešili su više protiv mene; sramotom ću da zamenim ja njihovu slavu.

^4:8 Grehom mog naroda se hrane, krivica njihova glad im razgaljuje.

^4:9 Narodu će biti kao i sveštenicima; i ja ću da mu sudim, da uzvratim po njegovim putevima i po delima njegovim.

^4:10 Ješće oni, ali siti neće biti; bludničili su, ali se neće umnožiti jer su Gospodu prestali da služe.

^4:11 Bludničenje, vino i šira zaluđuju srce.

^4:12 Sa drvetom se svojim savetuje moj narod i štap mu njegov savet daje! Zaveden je duhom bludništva. Bludničili su i otpali od Boga.

^4:13 Žrtvuju na vrh gora; kade po brdima i ispod hrasta, topole i bresta jer je tamo dobar hlad. A ćerke vam bludniče i snahe vam preljubu čine.

^4:14 Ali neću da sudim vašim ćerkama jer bludniče i snahama vašim jer čine preljubu. Jer, sami se muškarci odvajaju sa bludnicama i žrtvuju sa hramskim bludnicama. A narod koji to ne shvata biće upropašćen.

^4:15 Ako ti bludničiš, o, Izrailju, neka Juda ne sagreši! Ne idite u Galgal! Ne penjite se u Vet-Aven i ne kunite se: ’Tako mi živog Gospoda!’

^4:16 Kao jogunasta junica Izrailj je jogunast. Hoće li ih sada Gospod voditi kao jagnje na prostrano mesto?

^4:17 Jefrem se udružio sa idolima. Prođi ga se!

^4:18 A kada im ponestane pića oni uporno bludniče, a njihove starešine baš vole sramotu.

^4:19 Vetar ih je svojim krilima sapeo; biće posramljeni zbog žrtava svojih.

^5:1 Čujte ovo, sveštenici i pazi, dome Izrailjev! I ti, dvore carev, poslušaj, jer ti je određen sud, jer ste bili zamka za Mispu i mreža razapeta preko Tavora.

^5:2 Ogrezli su u klanju, buntovnici, i sve sam ih pokarao.

^5:3 Poznajem ja Jefrema i Izrailj od mene skriven nije. Jer ti sada bludničiš, Jefreme, ti sebe opogani, Izrailju!

^5:4 Dela im njihova ne puštaju da se svome Bogu vrate, jer im je u srcu duh bludništva i Gospoda ne poznaju.

^5:5 Izrailju ponos svedoči u lice, pa će se i Izrailj i Jefrem spotaknuti u svojoj krivici. A i Juda će se spotaknuti s njima.

^5:6 Sa stadima i krdima će ići Gospoda da traže, ali ga pronaći neće jer se on izmaknuo od njih.

^5:7 Gospoda su izneverili jer su decu tuđu izrodili, i sad će ih praznik mladina pojesti sve sa imanjem njihovim.

^5:8 Duvajte u trubu u Gavaji, zatrubite u Rami, vičite u Vet-Avenu – za tobom, o, Venijamine!

^5:9 Jefrem će postati pustoš na dan kazne, i ja plemenima izrailjskim otkrivam stvari pouzdane.

^5:10 Judini su glavari postali kao oni što pomeraju među, i ja ću na njih kao vodu da izlijem jarost svoju.

^5:11 Jefrem je potlačen, sud ga je skršio jer mu je baš po volji bilo da ide za idolima.

^5:12 A ja sam Jefremu kao moljac, i kao trulež domu Judinom.

^5:13 A kada je Jefrem video svoju bolest i Juda ranu svoju, otišao je Jefrem Asiriji i poslao po velikog cara. Ali on ne može da vas izleči, on ne može da isceli ranu vašu.

^5:14 Jer ja sam Jefremu poput lava i Judi sam poput lavića. Ja, ja ću da rastrgnem, da odjurim i odvučem, i niko ne može da izbavi!

^5:15 Odjuriću, vratiću se na svoje stanište dok ne podnesu sud. I tražiće lice moje u nevolji svojoj, i tražiće me željno.“

^6:1 „Dođite! Hajde da se vratimo Gospodu, jer on nas je rastrgnuo, i on će nas izlečiti; on nas je udario, i on će nas previti!

^6:2 Oživeće nas za par dana, a već trećeg će nas dići da pred njime mi živimo!

^6:3 Hajde da ga upoznamo, hajde da težimo bogopoznanju! On sigurno stiže kao zora, dolazi nam kao kiša, kao pozna kiša zemlju što natapa.“

^6:4 „Šta da ti radim, Jefreme? Judo, šta da ti radim? Vaša je odanost kao oblak jutarnji, kao rosa rana nestaje.

^6:5 Seći ću ih u komade preko proroka, ubiću ih rečima svojih usta, a propisi će moji biti svetlo što se javlja.

^6:6 Jer ja milosrđe hoću, a ne žrtvu; bogopoznanje, a ne svespalnice!

^6:7 Poput Adama su savez prekršili. O, kako su me izdali!

^6:8 Galad je grad zločinaca krvavih tragova.

^6:9 Družina je sveštenička banda ubica što čoveka vreba. Ubijaju na putu za Sihem, grozote su počinili.

^6:10 Video sam strašne stvari u domu Izrailjevom: Jefrem tamo bludniči, a Izrailj se opoganio.

^6:11 Judo, i za tebe je određena žetva, iz izgnanstva narod svoj kad vratim.

^7:1 Kada bih da lečim Izrailja, otkriva se Jefremova krivica i zlo Samarije; jer su prevrtljivci, lopov provaljuje i banda je ubica na ulici.

^7:2 A u srcu svome oni i ne misle da ja pamtim sva zlodela njina. Sada su ih okružila sva njihova dela, evo ih pred licem mojim.

^7:3 Zlodelima cara razgaljuju i lažima svojim glavare.

^7:4 Svi su oni preljubnici, kao peć su usplamtela koju pekar prestaje da žari od kada je zamesio testo, pa dokle mu ne uskisne od kvasca.

^7:5 Na dan našega cara klonuli su glavari razgaljeni vinom i on pruži svoju ruku podsmevačima.

^7:6 Prišli su mu i plamteli srcem u svojoj obmani. Spavala je kao pekar jarost njina cele noći, a ujutro se razgnevila kao plamen vatre.

^7:7 Svi su oni zažareni kao peć i progutaće svoje sudije; padaju svi njihovi carevi, a među njima nema nikog da pozove mene.

^7:8 Jefrem je sa narodima, sebe je izmešao. Jefrem je postao pogača neokrenuta.

^7:9 Tuđinci mu snagu jedu, a on to i ne zna; sede kose posuše ga, a on to i ne zna.

^7:10 Izrailju ponos svedoči u lice, alʼ se ne okreću Gospodu, svom Bogu; i u svemu tome oni ga ne traže.

^7:11 A Jefrem je postao kao golubica lakoverna što razuma nema! Eno, zovu Egipat i odlaze u Asiriju.

^7:12 Ali kada odu, nad njima ću da raširim svoju mrežu. Kao ptice nebeske zbaciću ih, kazniću ih kad ih čujem u njihovom zboru.

^7:13 Jao njima, jer su od mene pobegli! Opustošiće jer su se protiv mene pobunili. Ja bi da ih otkupim, a oni o meni laži objavljuju.

^7:14 Nisu srcem vapili meni, nego su kukali na svojim posteljama. Zbog žita i mladog vina sebe seku i od mene se okreću.

^7:15 A ja sam ih krepio, snažio im ruke, a oni su mi zlo mislili.

^7:16 I oni se nisu okrenuli Višnjem; postali su kao luk labavi. Pašće oni od mača, a njihove vođe od gorčine sopstvenog jezika. A to će im u Egiptu biti na porugu.

^8:1 Trubu na usta! Eno lešinara nad Domom Gospodnjim jer su prekršili moj savez, pobunili se protiv mog Zakona.

^8:2 Meni vape: ’O, moj Bože! Mi, Izrailj, znamo tebe!’

^8:3 Ali Izrailj je odbacio dobro i dušman će ga progoniti.

^8:4 Postavljaju careve koji nisu moji, postavljaju glavare koje ne poznajem. Od svog srebra i od zlata svoga idole su sebi napravili, da bi mogli biti istrebljeni.

^8:5 Samarijo, tvoje je tele odbačeno jer se na njih moj gnev raspalio. Koliko još nećete moći da budete neokaljani?

^8:6 Jer je od Izrailja i ta rukotvorina, livac ju je izlio i nije Bog. Zato će se u parčiće pretvoriti tele Samarije.

^8:7 Zato što su sejali vetar, požnjeće oluju. Nema klasa na tom snopu, neće biti brašna. Možda rodi za tuđince koji će ga progutati.

^8:8 Izrailj će progutati! Oni su sada među narodima kao krčag bezvredan koji niko neće.

^8:9 Jer su u Asiriju otišli poput divljeg magarca što se sam skita, a Jefrem ljubavnike plaća.

^8:10 Iako ih i među narodima plaća, sada ću ih okupiti i za malo će biti pod teretom cara i glavara.

^8:11 Jefrem je umnožio žrtvenike za grehe, a za njega su oni postali žrtvenici greha.

^8:12 Napisao sam mu mnogo toga u svome Zakonu, ali za njega je to kao nešto tuđe.

^8:13 Za žrtve, za prinose moje oni žrtvuju meso i jedu ga, a Gospodu to nije ugodno. Sada će se opomenuti njihove krivice i kazniće grehe njihove, a oni će se vratiti u Egipat.

^8:14 Zaboravio je Izrailj Sazdatelja svoga i sagradio dvorove, a Juda je umnožio utvrđene gradove. Ja ću da pošaljem oganj na njegove gradove i on će da proždere njegova utvrđenja.“

^9:1 Izrailju, ne raduj se! Ne likuj kao narodi jer si bludničio i otišao od Boga svoga. Zavoleo si zaradu bludničku sa pšeničnih gumna.

^9:2 Gumno i vinska kaca ih neće nahraniti, izneveriće u njima šira.

^9:3 Oni neće ostati u Gospodnjoj zemlji. Jefrem će se vratiti u Egipat i u Asiriji će jesti nečistu hranu.

^9:4 Neće Gospodu izlivati vino i neće mu biti ugodne njihove žrtve. Biće im kao hleb žalosti i svi koji ga jedu će se onečistiti. Jer je njihov hleb za njihovu gušu i neće ući u Dom Gospodnji.

^9:5 Šta ćeš da radiš na dan određenog praznika, na dan Gospodnje svetkovine?

^9:6 Jer, gle, pobegli su od propasti, a Egipat će ih okupiti i u Memfisu će ih sahraniti. Dragocenosti njihovog srebra zarašće u koprivu i trnje će im biti u šatorima.

^9:7 Došli su dani kazne! Došli su dani osvete! Neka zna Izrailj: Prorok je lud i sumanut je čovek duhovan, od veličine krivice tvoje i velike mržnje.

^9:8 Jefrem je sa Bogom mojim bio stražar, a prorok ptičareva zamka na svim njegovim putevima. Mržnja je u Domu Boga njegovoga.

^9:9 U pokvarenosti su ogrezli kao u danima Gavaje. Ali setiće se on krivice njihove i kazniće grehe njihove.

^9:10 „U pustinji sam našao Izrailj kao grožđe; kao rani plod na tek stasalom smokvinom stablu video sam vaše pretke. I oni su došli u Val-Fegor i posvetili se sramoti, postali su poput gadosti kakve su voleli.

^9:11 Jefremova slava će kao ptica da odleti – nema rađanja, nema trudnoće, nema začeća.

^9:12 Jer ako i odgaje decu svoju ja ću ih ostaviti bez ijednog čoveka. I još: jao njima, kada budem otišao od njih!

^9:13 Jefrem je, koliko vidim, kao Tir, zasađen na pašnjaku. Ali Jefrem izvodi ubicama svoju decu.“

^9:14 O, Gospode, podaj im, alʼ šta da im daš? Utrobu koja pobacuje i grudi usahle podaj im.

^9:15 „U Galgalu su sva njihova zla i tamo ih mrzim. Zbog njihovih zlobnih dela isteraću ih iz svoga Doma. Više neću da ih volim. Svi su njihovi glavari odmetnici.

^9:16 Razoren je Jefrem, koren mu je sasušen i ploda neće imati. A ako i nešto rodi, to predrago njegove utrobe ja ću da pogubim!“

^9:17 Moj Bog će ih odbaciti jer ga nisu poslušali, pa će biti lutalice među narodima.

^10:1 Izrailj je bio loza razgranata. Rađao je plod za sebe i po obilju svojih plodova umnožavao žrtvenike, podizao je ukrašene svete stubove prema napretku svoje zemlje.

^10:2 Srce im je ljigavo i sada im sledi kazna od njega: razbiće im žrtvenike i polomiće im svete stubove.

^10:3 Jer oni sad govore: „Nemamo cara jer se ni Gospoda ne bojimo! Jer, kakva korist i od cara?“

^10:4 Govore besmislice dok se kunu lažno i zavetuju se, parnice se ko otrovni korov šire po brazdama njihove njive.

^10:5 Za teletom Vet-Avenovim strepe stanovnici Samarije. Žaliće za njim njegov narod, njegovi sveštenici će strepeti nad njim, jer je od njega otišla slava njegova.

^10:6 U Asiriju će ga odneti na dar velikom caru; stid će da spopadne Jefrema, a Izrailj će se zastideti zbog namere svoje.

^10:7 Samarija će se razoriti sa sve carem ko sa trunkom povrh vode.

^10:8 Biće oborene uzvišice Vet-Avena, taj greh Izrailja; trnje i korov će pokriti njihove žrtvenike, a oni će reći gorama: „Prekrijte nas“, i bregovima: „Padnite na nas.“

^10:9 O, Izrailju, grešio si još od gavajskih dana! Onde su i ostali. Ali, tamo u Gavaji, neće li rat zahvatiti sinove nepravde?

^10:10 Kazniću ih kad mi je po volji. Okupiće se na njih narod da ih okuju zbog njihovog dvostukoga greha.

^10:11 Jefrem je ukroćena junica koja voli da vrše. Lepu ću joj šiju jarmom ukrasiti. Ujarmiću Jefrema, oraće Juda, drljaće Jakov.

^10:12 Pravednost sejte, žanjite milost i tlo neuzorano orite! Vreme je da Gospoda tražite, dok se ne vrati i ne da vam kišu pravednosti.

^10:13 A vi ste opakost orali, nepravdu požnjeli i plod laganja jeli, jer ste se u svoj put pouzdali, u ratnike svoje mnogobrojne.

^10:14 Zaoriće se ratna vika u narodu tvome, satrvena biće utvrđenja tvoja sva; kao što je Salman satro Vet-Arvel, kada je na dan boja majka s decom na komade bila razmrskana.

^10:15 Ovo će ti učiniti, o, Vetilju, zbog velike zlobe tvoje. Kada dan bude okončan, okončaće i car Izrailja.

^11:1 „Voleo sam Izrailj još dok je dete bio i iz Egipta pozvah sina svoga.

^11:2 Ali što su ih više pozivali, od njih su više odlazili, Valima su žrtvovali, idolima su kadili.

^11:3 Jefrema sam učio da hoda, ja sam ih za ruke prihvatao. Ali oni prepoznali nisu da sam ja taj što sam ih lečio.

^11:4 Sponama ljudskim, vezama ljubavi ja sam ih privlačio. Bio sam im kao onaj što im u ustima žvale raslabljuje. Saginjao sam se da bih ih hranio.

^11:5 Neće se vratiti u Egipat, nego će Asirca za cara imati jer su odbili da se pokaju.

^11:6 Vitlaće im mač po gradovima, kapije će im razoriti, proždraće ih zbog njihovih spletki.

^11:7 Moj je narod odlučan da me se odriče. Zovu ga ka Višnjem, alʼ ga niko ne uzvisi.

^11:8 O, Jefreme, kako da te predam? O, Izrailju, kako da te izručim? Kako da te učinim kao Admu, da te učinim kao Sevojim? Tuče u meni srce moje, razgorelo se moje smilovanje.

^11:9 Plamen svoga gneva neću da izlijem, neću opet Jefrema da zatrem. Jer, Bog ja jesam, nisam čovek; Svetac među vama i u gnevu neću da vam dođem.

^11:10 Oni će slediti Gospoda i kao lav on će da riče. Zarikaće on, zadrhtaće i doći će oni, deca sa zapada.

^11:11 Zadrhtaće i doći kao ptica iz Egipta, kao golubica iz zemlje asirske. Daću im da žive u kućama njinim – govori Gospod.

^11:12 Jefrem me je lažju okružio, a obmanom dom Izrailjev. Ali Juda još s Bogom korača, sa svetima ostao je veran.“

^12:1 Jefrem se vetrom hrani, za istočnim vetrom stalno hrli. Umnožio je laž i nasilje. Sa Asirijom savez su sklopili, a ulje se u Egipat nosi.

^12:2 Gospod se parniči sa Judom. Jakova kažnjava, uzvratiće mu po njegovim putevima i po delima njegovim.

^12:3 Za petu je svoga brata u utrobi uhvatio, i sa Bogom se borio u muževnoj snazi svojoj.

^12:4 Sa Anđelom se borio i pobedio. Plakao je, naklonost mu je tražio i u Vetilju ga je našao. I tamo mu je on govorio.

^12:5 On – Gospod Bog nad vojskama – Gospod mu je ime za spominjanje.

^12:6 A ti, ti se vrati svome Bogu. Vernost i pravednost čuvaj. U svog Boga stalno se pouzdaj.

^12:7 U ruci trgovca terazije nepoštene, voli da zakine.

^12:8 Jefrem reče: „Obogatio sam se, zgrnuo sam sebi blago. I u svemu mome trudu krivicu mi neće naći a da je greh.“

^12:9 „A ja, Gospod, Bog tvoj ja sam bio još od zemlje egipatske. I opet ću ti dati da u šatorima svojim prebivaš kao u danima praznika.

^12:10 Prorocima sam se objavio i viđenja im umnožio. Po prorocima sam poređenja davao.“

^12:11 Ima li zla u Galadu? Baš su ništa svi koji su u njemu. U Galgalu volove žrtvuju, njihovi su žrtvenici gomile kamenja po brazdama njive.

^12:12 U zemlju aramejsku Jakov je pobegao. Za ženu je služio Izrailj i za ženu čuvao je stada.

^12:13 Gospod je preko proroka izveo Izrailja iz Egipta i čuvao ga je preko proroka.

^12:14 A Jefrem ga je gorko razdraživao. Krv što je proli na njemu ostaje. Gospod njegov uzvratiće mu pogrde njegove.

^13:1 Strah je vladao dok je Jefrem govorio. Uzdigao se on u Izrailju, ali je zgrešio zbog Vala i umro.

^13:2 A i sada grehe množe jer su sebi izlili idole od svog srebra i svojom veštinom. Idoli su delo livca, svi do jednog! I još za njih kažu: „Ljudi koji žrtvuju neka ljube telad!“

^13:3 Biće zato ko jutarnji oblak i kao rosa rana što nestaje, kao pleva s gumna olujom nošena i dim iz odžaka.

^13:4 „A ja sam bio Gospod, Bog tvoj, još od zemlje egipatske, osim mene ne znaš za druge bogove. Osim mene Spasitelja nema.

^13:5 Ja sam tebe posmatrao u pustinji, u zemlji sasušenoj.

^13:6 Nasitili su se na pašnjaku svome. Nasitili su se, srcem ogordili i zato me zaboravili.

^13:7 Poput lava ja ću za njih biti, poput risa što kraj puta vreba.

^13:8 Presrešću ih kao medvedica kojoj su oteli medvediće, do srca im grudi rastrgnuti. Proždraću ih onde kao lav, raskomadaće ih divlje zveri.

^13:9 Satrven si, Izrailju, jer si protiv mene, protiv svoga pomoćnika!

^13:10 Gde je sada car tvoj da te spase u svim tvojim gradovima, tvoje sudije? A za njih si govorio: ’Daj mi cara i glavare!’

^13:11 I u gnevu svome cara sam ti dao, ali sam ga i uzeo u jarosti svojoj.

^13:12 Svezana je krivica Jefremova i prikriven greh je njegov.

^13:13 Spopašće ga bolovi ko da se porađa. Ali on je dete što mudrosti nema, jer on ne bi da se rodi, da izađe iz utrobe kad je tome vreme.

^13:14 Od prevlasti Sveta mrtvih otkupiću ih i od smrti izbaviću ih. Gde je, smrti, tvoje razaranje? Gde je, Svete mrtvih, žalac tvoj? Samilost je sakrivena od očiju mojih.

^13:15 Sve i da procveta među braćom svojom, istočni će vetar doći, iz pustinje vetar Gospodnji se diže da presuši njegove izvore, da presahne njegova vrela i da otme blago, sve dragocenosti.

^13:16 Biće kriva Samarija za pobunu protiv Boga svoga. Od mača će oni pasti, decu će im razmrskati i trudnice rasporiti.“

^14:1 Gospodu se, Bogu svome, Izrailju vrati, jer si posrnuo u krivici svojoj!

^14:2 Ponesite sa sobom reči, Gospodu se vratite. Kažite mu: „Krivicu nam svaku ti oprosti, molitvu usliši; kako bismo ti prineli plod usana svojih kao junce kada žrtvujemo!

^14:3 Asirija nas spasti neće i na konjima nećemo jahati. Nećemo opet govoriti, delu ruku naših: ’Bože naš!’ Jer siroče smilovanje u tebi nalazi.“

^14:4 „Izlečiću otpadništvo njihovo, dobrovoljno voleću ih jer se od njih jarost moja odvratila.

^14:5 Izrailju biću kao zora, procvetaće kao ljiljan, pustiće korenje kao kedar livanski.

^14:6 Nicaće mu mladice, kao maslina raskošan će biti, mirisaće kao kedar livanski.

^14:7 Vratiće se da žive u senci njegovoj. Proklijaće kao žito, raširiti kao loza, pročuće se kao vino sa Livana.

^14:8 O, Jefreme, šta ja imam s idolima? Ja, ja ću da uslišim, ja ću da se staram, ja sam kao zelen čempres. Od mene ćeš ti svoj plod da primiš.“

^14:9 Ko je mudar nek ovo razume, ove stvari nek umni razazna: Gospodnji su ispravni putevi. Pravednici hodaju po njima, odmetnici na njima posrću.