Mihej

^1:1 Ovo je Gospodnja reč koja je došla Miheju Morašćaninu, viđenje za Samariju i Jerusalim u vreme Jotama, Ahaza i Jezekije, careva Jude.

^1:2 Čujte, o, narodi svi! Poslušaj, zemljo, svi vi što je ispunjavate! Neka Gospod Bog protiv vas svedok bude, Gospod iz hrama svetosti svoje.

^1:3 Jer, gle, izlazi Gospod iz svog mesta, sići će da gazi visine zemaljske.

^1:4 Pod njim će se topiti planine, raspuknuće se doline kao vosak pred ognjem, biće kao kada voda niz strminu teče.

^1:5 Sve je to zbog Jakovljevog prestupa i zbog greha kuće izrailjske. A koji je Jakovljev prestup? Zar to nije Samarija? I koje su uzvišice Judine? Zar to nije Jerusalim?

^1:6 „Samariju ću da pretvorim u hrpu kamenja nasred ledine, u polje za zasad vinograda. Kamenje ću njeno da izručim u dolinu, ogoliću njene temelje.

^1:7 Biće satrveni svi njeni kipovi i u vatri izgoreće svi njeni dobici. Uništiću sve njene idole jer ih je nakupila od dobiti bludničke, pa će opet biti bludnička dobit.“

^1:8 Žaliću ja zbog ovog, vapiću, ići ću bos i go. Zavijaću naricaljku kao šakal i kliktaću kao ženka noja.

^1:9 Jer nema leka za njenu ranu koja dođe sve do Jude, raširi se sve do vrata mog naroda u Jerusalimu.

^1:10 Ne javljajte Gatu, ne jecajte, ne plačite. U Vet-Afri u prašini valjajte se.

^1:11 Beži, stanovnice safirska, gola i osramoćena. Neće izaći stanovnica sananska jer zbog naricaljke Vet-Ezela tamo nećete zaklon naći.

^1:12 Dobro čeka zabrinuta stanovnica marotska, jer je sišlo od Gospoda zlo na vrata Jerusalima.

^1:13 U bojna kola upregni konje, stanovnice Lahisa, jer si početak greha ćerko sionska. U tebi su se našli prestupi Izrailja.

^1:14 Zato ćeš dati darove Moreset-Gatu, a kuće ahzivske izneveriće careve Izrailja.

^1:15 Ipak ću ti dovesti osvajača, stanovnice mariska, a do Odolama će doći slava Izrailja.

^1:16 Oćelavi i kosu ošišaj za decom svojom milom. Raširi ćelu svoju kao lešinar, jer će od tebe otići u izgnanstvo.

^2:1 Jao onima koji zlo spremaju, koji kuju nepravdu na posteljama svojim! Kad osvane, onda to i čine, jer je sila u ruci njihovoj.

^2:2 Zažele njive – otimaju ih; i kuće – oduzimaju ih. Oni tlače čoveka i dom njegov, čoveka i njegovo nasledstvo.

^2:3 Zato ovako kaže Gospod: „Evo, rodu ovom spremam zlo. Iz njega nećete svoje vratove izvući i nećete nadmeno ići, jer će doći vreme zla.

^2:4 Toga će dana o vama s podsmehom pričati, naricaće naricaljku: ’Zbilo se – reći će. Satrveni smo sasvim. Menjao je deo naroda moga. Kako ga je otrgnuo od mene! Naša je polja dao otpadnicima.’“

^2:5 Zato nećeš imati nikoga ko bi ti žrebom merio užetom zemlju u zboru Gospodnjem.

^2:6 „Ne penite proroštvima“ – prorokuju oni – „Ne prorokujte o tim stvarima! Neće se na nas obrušiti.“

^2:7 Kažeš li ti, o, dome Jakovljev: „Je li Duh Gospodnji nestrpljiv? To li su njegova dela?“ „Ne čine li moje reči dobro onome koji ispravno živi?

^2:8 Koliko juče moj se narod podigao kao neprijatelj. Skidate sa haljine plašt onima koji spokojno prolaze, kao oni koji se iz bitke vraćaju.

^2:9 Žene mog naroda terate iz njihovih voljenih kuća, od njihove dece slavu moju doveka uzimate.

^2:10 Ustanite i idite jer ovo nije mesto počinka. Zato što je nečisto, biće razoreno i biće to strahovito razaranje.

^2:11 Ako čovek lažov, što ide niz vetar, slaže – prorokovaću ti o vinu i žestokom piću – taj će biti prorok ovom narodu.

^2:12 Zaista, okupiću, Jakove, sve vas. Zaista, zajedno ću okupiti ostatak Izrailjev. Učiniću ih poput ovaca u toru, poput stada posred paše njegove, da od ljudi bude larma.

^2:13 Pred njima će ići onaj što prodire, pa će i oni prodrti, proći kroz vrata i izaći kroz njih. Njihov će car ići pred njima i Gospod na njihovom čelu.“

^3:1 Zato sam rekao: „Čujte, o, Jakova glavari i vojvode doma Izrailjevog! Nije li na vama da znate šta je pravda?

^3:2 A vi mrzite dobro i volite zlo! Kožu sa njih gulite i meso sa njihovih kostiju.

^3:3 Jedete meso mog naroda i kožu sa njih derete; lomite im kosti na komade; kasapite ih kao za lonac, kao meso usred tiganja.“

^3:4 Tada će oni Gospodu da zavape, a on im se odazvati neće. Sakriće od njih lice svoje u ono vreme, jer su počinili zlodela.

^3:5 „Ovako kaže Gospod protiv proroka koji zavode moj narod, koji grizu zubima i objavljuju mir, a rat najavljuju onome ko im u usta ništa ne stavlja.

^3:6 Zato će vam noć pasti bez viđenja i tama će vas obaviti bez gatanja; sunce će nad prorocima zaći i biće onog dana mrak nad njima.

^3:7 I posramiće se videoci, i zastideće se gatari. Zatvoriće usta svoja svi do jednog jer nema Božijeg odgovora.“

^3:8 A ja sam pun snage Gospodnjeg Duha, pravde i sile, da objavim Jakovu prestup njegov i Izrailju njegov greh.

^3:9 Čujte, o, glavari Jakovljevog doma i vojvode doma Izrailjevog, vi što se gadite na pravdu i izvrćete sve što je pravo;

^3:10 koji krvlju Sion gradite i Jerusalim nepravdom.

^3:11 Njegovi glavari za mito sude, za platu sveštenici njegovi uče. Proroci gataju za srebro, a na Gospoda se pozivaju govoreći: „Nije li Gospod među nama? Neće nas zlo zadesiti!“

^3:12 Zato će zbog vas preoran biti Sion, Jerusalim u ruševine pretvoren, a brdo ovog Doma u zaraslu šumu.

^4:1 Dogodiće se u poslednje dane i gora Doma Gospodnjeg biće postavljena vrh gora, i uzvišena iznad bregova. Puci prema njoj će se sticati.

^4:2 Mnogi narodi će hodati i govoriti: „Hajde, popnimo se na goru Gospodnju i u Dom Boga Jakovljeva, te da nas on nauči putevima svojim, i da mi hodamo stazama njegovim.“ Jer će poučenje izaći sa Siona, i reč Gospodnja iz Jerusalima.

^4:3 Pa će on biti sudija među mnogim narodima, i on će biti merodavan za narode moćne i daleke; te će oni mačeve prekovati u raonike, a koplja u srpove. Neće više narod protiv naroda podizati mačeve, niti će se više učiti ratovanju.

^4:4 Svako će da prebiva pod svojom lozom i pod svojom smokvom, a neće biti nikog da ih plaši, jer su tako kazala usta Gospoda nad vojskama.

^4:5 Jer svi će narodi hoditi, svako u ime svoga boga, a mi ćemo hoditi u ime Gospoda, našeg Boga u veke vekova.

^4:6 „Toga dana – govori Gospod – okupiću hrome, sabraću proterane kojima sam naudio.

^4:7 Od hromih ću načiniti ostatak i od proteranih narod moćan. I Gospod će nad njima da vlada na gori Sion od sad pa doveka.

^4:8 A ti, o, kulo stada, uporište ćerke sionske, tebi će doći i stići ti vlast, pređašnje carstvo ćerke Jerusalima.“

^4:9 Zašto sada tako jako vičeš? Zar u tebi nema cara? Jesu li ti propali savetnici pa te je obuzeo bol kao porodilju?

^4:10 Savij se i napni, o, ćerko sionska, kao porodilja, jer ćeš sada izaći iz grada i živećeš na polju. Otići ćeš u Vavilon i tamo će te izbaviti, tamo će te otkupiti Gospod iz ruku tvojih neprijatelja.

^4:11 A sada su se protiv tebe okupili narodi mnogi, koji govore: „Oskrnavimo je! I nek nam se oči naslađuju Sionom.“

^4:12 Ali oni ne znaju naume Gospodnje i njegove odluke ne shvataju, jer on ih sakuplja ko snoplje po gumnu.

^4:13 „Ustani i vrši, o, ćerko sionska! Načiniću ti gvozdeni rog i bronzana kopita da smrviš narode mnoge.“ Gospodu ćeš da posvetiš njihovu otimačinu, i njihovo blago Gospodu sve zemlje.

^5:1 A sada se u čete saberi, o, ti, ćerko čete! Opsadu je protiv nas digao, palicom udaraju po obrazu sudiju Izrailja.

^5:2 „A ti, Vitlejeme Efrato, premda si malen među hiljadama Jude, iz tebe će mi izaći Vladar Izrailja, a poreklo mu je od davnina, od večnosti.“

^5:3 Zato će ih predati dok ne bude vreme da rodi ona što će da rodi, a ostatak braće njegove će se vratiti deci Izrailja.

^5:4 I on će stajati i napasaće ih u sili Gospodnjoj i u slavi imena Gospoda, Boga svoga. A oni će da počivaju, jer će se on tada veličati do krajeva gde zemlja prestaje.

^5:5 On će biti taj mir, kad Asirac dođe u našu zemlju i stupi u dvorove naše. A mi ćemo ustati protiv njega sa sedam pastira i osam narodnih knezova.

^5:6 Oni će mačem potući zemlju asirsku i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; a on će da nas izbavi od Asirca koji će doći u našu zemlju i zgaziće među našu.

^5:7 Jakovljev ostatak će biti među mnogim narodima kao rosa Gospodnja, kao sitna kiša po travi što za čoveka ne mari i ne čeka nikoga od ljudi.

^5:8 Jakovljev ostatak će biti među mnogim narodima, usred mnoštva ljudi kao lav među šumskim zverima; kao lavić među stadima ovaca. A prođe li, satrće i rastrgnuti, a nikoga da izbavi.

^5:9 Nek se digne ruka tvoja na neprijatelje tvoje! Neka se istrebe svi dušmani tvoji!

^5:10 „I toga ću dana – govori Gospod – da potamanim tvoje konje iz tvoje sredine i izlomim tvoja bojna kola!

^5:11 Gradove tvoje zemlje ću da srušim i sva utvrđenja tvoja ću da razorim.

^5:12 Istrebiću vračanje ruku tvojih i ostaćeš bez gatara!

^5:13 Izlomiću tvoje kipove i svete stubove u tvojoj sredini, pa se više nećeš klanjati svojoj rukotvorini.

^5:14 Izvaliću Aštartine stupove iz tvoje sredine i tvoje ću gradove da porušim.

^5:15 U gnevu i jarosti ću se osvetiti ovim neposlušnim narodima.“

^6:1 Čujte sada šta govori Gospod: „Ustani, sa gorama se parniči. Glas tvoj neka čuju brda.

^6:2 O, brda i čvrsti temelji zemljini, čujte Gospodnji slučaj! Jer, Gospod se sudi sa svojim narodom i sa Izrailjem se spori.

^6:3 Šta sam ti uradio, narode moj? Čime sam ti dojadio, odgovori mi?

^6:4 Pa ja sam te izveo iz egipatske zemlje, iz kuće ropstva sam te otkupio i pred tobom poslao Mojsija, Arona i Mariju.

^6:5 Seti se, molim te, narode moj, šta je naumio moavski car Valak i šta mu je govorio Valam, sin Veorov, šta se zbilo od Sitima do Galgala, da biste shvatili Gospodnju pravednost.“

^6:6 Kako ću Gospodu da pristupim, savijen ničice pred uzvišenim Bogom? Da mu pristupim sa svespalnicama i teladima od godinu dana?

^6:7 Hoće li Gospod biti zadovoljan sa hiljadama ovnova, sa desetinom hiljada potoka ulja? Da li da prvenca dam za svoje prestupe, plod utrobe svoje za greh duše moje?

^6:8 Objavio ti je Gospod, o, čoveče, šta je dobro i šta traži od tebe: samo da činiš pravdu, voliš milosrđe i pokorno hodaš sa svojim Bogom.

^6:9 Glas Gospodnji viče gradu i ko je mudar bojaće se imena tvoga. „Slušajte žezlo moći i onoga ko ga je ovlastio!

^6:10 Ima li u kući nepoštenog još uvek nepoštenog blaga i proklete nepoštene mere?

^6:11 Zar ću da budem čist sa nepoštenim terazijama i sa torbom netačnih tegova?

^6:12 Jer su njihovi bogataši puni nasilja, njegovi stanovnici govore prevaru, lažljiv im je jezik u ustima.

^6:13 I još ću te razboleti udarajući te, zbog greha ću te pustošiti.

^6:14 Ješćeš, a sit nećeš biti. Bićeš prazan u nutrini svojoj. Sklanjaćeš, a nećeš osigurati. A ja ću mač poslati na ono što si osigurao.

^6:15 Sejaćeš, ali nećeš žeti, gazićeš masline i grožđe, ali se uljem nećeš mazati i vino nećeš piti.

^6:16 Držiš Amrijeve uredbe i sva dela Ahavovog doma. Ideš po njihovim savetima i zato sam te predao razaranju, a tvoj živalj će podneti ruglo i pogrdu mog naroda.“

^7:1 Jadan li sam! Ja sam kao oni koji beru letnje voće i pabirče grožđe, a nema grozdova za jelo, i nema ranih smokava za kojima mi duša žudi.

^7:2 Nestalo je vernika iz zemlje i pravednika među ljudima nema. Svako vreba krv da lije, svako mrežom lovi brata svoga.

^7:3 Rukama su vešti u zlu. Glavar zahteva, sudija mito traži, velikaš kazuje svoje prohteve i zajedno spletkare.

^7:4 Njihov je najbolji čovek poput trna, a pravednik gori od trnovog žbuna. Stiže ti tvoja kazna, dan što ti je najavljen, i sada će nastati njihova pometnja.

^7:5 Drugu ne veruj i u prijatelja se ne pouzdaj. Usta svoja ne otvaraj ni pred onom u naručju svome.

^7:6 Sin prezire oca, ćerka se diže na majku svoju i snaha na svekrvu svoju. Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji.

^7:7 A ja Gospoda iščekujem, čekam Boga mog spasenja! Uslišiće mene Bog moj!

^7:8 Ne raduj se nada mnom, o, neprijateljice moja! Jer, ako sam i pao, ustaću; ako i u tami sedim, Gospod mi je svetlost!

^7:9 Gospodnju ću jarost da podnosim – jer sam mu zgrešio – dok moj slučaj ne odbrani i parnicu moju pravedno ne reši. Izvešće me on na svetlost i ja ću gledati pravednost njegovu.

^7:10 Videće to moja neprijateljica i sramota će pokriti onu što me pita: „Gde je Gospod, tvoj Bog?“ A ja ću je posmatrati, jer će tada postati blato po drumu gaženo.

^7:11 To je dan gradnje tvojih zidova, toga dana će se tvoja međa proširiti.

^7:12 Toga će ti dana dolaziti od Asirije do gradova Egipta; i od Egipta do reke Eufrat; od mora do mora i od gore do gore.

^7:13 I zemlja će se pretvoriti u pustoš zbog njenih stanovnika, zbog ploda dela njihovih.

^7:14 Palicom svojom napasaj svoj narod, stado svog nasledstva što prebiva sâmo u čestaru, usred voćnjaka. Napasaj ih po Vasanu i Galadu kao u starim vremenima.

^7:15 „Kao u danima tvog izlaska iz egipatske zemlje pokazaću vam čudesa.“

^7:16 Narodi će gledati i zastideće se sve svoje snage. Zatvoriće usta svoja i uši će im zagluveti.

^7:17 Lizaće prašinu poput zmije, poput gmizavaca zemaljskih trešće se puzeći iz svojih utvrda. Zbog Gospoda, našeg Boga, prestravljeni biće i plašiće te se.

^7:18 Ko je Bog tebi nalik, što krivice prašta i prelazi preko greha ostatka svog nasledstva? Ne srdi se doveka već uživa u milosti.

^7:19 Opet će se smilovati na nas i zgaziti naše krivice. Da, ti ćeš baciti u dubine mora sve grehe njihove.

^7:20 Pokazaćeš istinu Jakovu i milost Avrahamu kako si se od davnina zakleo našim ocima.