Jevanđelje po Mateju

^1:1 Ovo je rodoslovna knjiga Isusa Hrista – sina Davidovog, sina Avrahamovog.

^1:2 Avraham je imao sina Isaka, Isak Jakova, Jakov je imao Judu i njegovu braću,

^1:3 Juda je sa Tamarom imao Faresa i Zaru, Fares je imao Esrona, Esron Arama,

^1:4 Aram Aminadava, Aminadav Nasona, Nason Salmona.

^1:5 Salmon je sa Rahavom imao Voza, Voz sa Rutom Ovida, Ovid je imao Jeseja.

^1:6 Jesej je bio otac cara Davida. David je sa Urijinom ženom dobio Solomona.

^1:7 Solomon je imao Rovoama, Rovoam Aviju, Avija Asafa,

^1:8 Asaf Josafata, Josafat Jorama, Joram Oziju,

^1:9 Ozija Jotama, Jotam Ahaza, Ahaz Jezekiju,

^1:10 Jezekija Manasiju, Manasija Amosa, Amos Josiju.

^1:11 Josiji su se rodili Jehonija i njegova braća za vreme vavilonskog izgnanstva.

^1:12 Jehonija je, posle vavilonskog izgnanstva, imao Salatila, Salatilo Zorovavelja,

^1:13 Zorovavelj Avijuda, Avijud Elijakima, Elijakim Azora,

^1:14 Azor Sadoka, Sadok Ahima, Ahim Elijuda,

^1:15 Elijud Eleazara, Eleazar Matana, Matan Jakova,

^1:16 Jakov Josifa, koji je bio muž Marije, koja je rodila Isusa zvanog „Hristos“.

^1:17 Dakle, od Avrahama do Davida bilo je četrnaest kolena, od Davida do vavilonskog izgnanstva četrnaest kolena, i od vavilonskog izgnanstva do Hrista takođe četrnaest kolena.

^1:18 A evo kako se Isus Hrist rodio: njegova majka, Marija, bila je isprošena za Josifa. Međutim, pre nego što su postali supružnici, ispostavi se da je ona zatrudnela po Svetome Duhu.

^1:19 Njen muž Josif, koji je bio pravedan čovek, ne želeći da je javno izvrgne sramoti, naumi da potajno raskine veridbu.

^1:20 Tek što je on to naumio, kad gle, anđeo Gospodnji ukaza mu se u snu i reče mu: „Josife, Sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu. Dete koje je u njoj začeto, delo je Svetoga Duha.

^1:21 Ona će roditi sina, a ti ćeš mu dati ime ’Isus’, jer će on spasti svoj narod od njihovih greha.“

^1:22 Sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što je Gospod rekao po proroku:

^1:23 „Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime ’Emanuil’.“ (To u prevodu znači „Bog je s nama“.)

^1:24 Kada se Josif probudio, učinio je ono što mu je anđeo Gospodnji zapovedio: uzeo je Mariju za ženu,

^1:25 ali kao supružnici nisu živeli, sve dok ona nije rodila sina. Josif mu dade ime „Isus“.

^2:1 U vreme kada se Isus rodio u Vitlejemu, u Judeji, u dane cara Iroda, dođoše u Jerusalim mudraci sa istoka,

^2:2 i upitaše: „Gde je novorođeni Car judejski? Videli smo na istoku njegovu zvezdu, pa smo došli da mu se poklonimo.“

^2:3 Kada je to čuo car Irod, uznemirio se i on i sav Jerusalim sa njim.

^2:4 Onda je sazvao sve vodeće sveštenike i narodne znalce Svetog pisma i upitao ih: „Gde treba da se rodi Hristos?“

^2:5 Oni mu odgovoriše: „U Vitlejemu Judinom, jer je ovako napisao prorok:

^2:6 ’A ti, Vitlejeme u zemlji Judinoj, ni po čemu nisi manje važan od vladalačkih gradova judejskih, jer iz tebe će izaći Vladar, koji će kao Pastir voditi moj narod Izrailj.’“

^2:7 Irod je tada tajno pozvao mudrace k sebi, pa se podrobno raspitivao kod njih za vreme kada se pojavila zvezda.

^2:8 Zatim ih je poslao u Vitlejem rekavši im: „Idite i pomno se raspitajte o detetu, pa kada ga nađete, javite mi da bih i ja došao i poklonio mu se.“

^2:9 Kada su čuli šta im je car rekao, odoše. A na putu, eto zvezde koju su videli na istoku. Ona je išla ispred njih sve dok se nije zaustavila nad mestom gde se nalazilo dete.

^2:10 Kada su videli tamo zvezdu, obuzela ih je silna radost.

^2:11 Ušli su, zatim, u kuću i videli dete i njegovu majku Mariju, te su pali ničice i poklonili mu se. Onda su izvadili svoje dragocenosti i prineli mu darove: zlato, tamjan i smirnu.

^2:12 Nakon toga su u snu bili upozoreni da se ne vraćaju Irodu, pa su se drugim putem vratili u svoju zemlju.

^2:13 Kada su mudraci otišli, anđeo Gospodnji se ukaza Josifu u snu i reče mu: „Spremi se, uzmi dete sa majkom njegovom i beži u Egipat. Budi tamo dok ti ne kažem, jer će Irod tražiti dete da ga ubije.“

^2:14 Josif se spremi, uzme dete sa njegovom majkom i po noći ode u Egipat.

^2:15 Tamo je boravio sve dok Irod nije umro, da bi se ispunilo što je Gospod rekao preko proroka: „Iz Egipta pozvah Sina svoga.“

^2:16 Kad je Irod video da su ga mudraci nadmudrili, žestoko se razbesneo i naredio da se u Vitlejemu i okolini pobiju sva deca od dve godine i niže, prema vremenu koje je doznao od mudraca.

^2:17 Tada se ispunilo ono što je rekao prorok Jeremija:

^2:18 „U Rami se glas čuje, jecaj i lelek glasni: to Rahilja za decom svojom nariče, i neće da se uteši, jer njih više nema.“

^2:19 Kad je Irod umro, anđeo Gospodnji ukaza se Josifu u snu u Egiptu,

^2:20 rekavši mu: „Spremi se, uzmi dete i njegovu majku i pođi u izrailjsku zemlju, jer su pomrli oni koji su tražili da se dete ubije.“

^2:21 Josif se spremi, uzme dete i njegovu majku, pa se vrati u izrailjsku zemlju.

^2:22 Međutim, kada je čuo da Judejom vlada Arhelaj umesto svog oca, uplašio se da ide tamo, ali je u snu bio upućen da ide u galilejsku oblast.

^2:23 Otišao je tamo i nastanio se u gradu koji se zove Nazaret. Tako se ispunilo ono što su proroci rekli: „Nazvaće ga Nazarećaninom.“

^3:1 U one dane pojavio se Jovan Krstitelj propovedajući u Judejskoj pustinji.

^3:2 Govorio je: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!“

^3:3 To je ono što je rekao prorok Isaija: „Glas jednog pustinjom odzvanja: ’Put Gospodnji pripravite; drumove za njega poravnajte.’“

^3:4 Sâm Jovan je bio odeven u odeću od kamilje dlake, a oko struka je imao kožni pojas. Hranio se skakavcima i divljim medom.

^3:5 Ljudi iz Jerusalima, iz cele Judeje i iz cele jordanske oblasti dolazili su tada k njemu,

^3:6 a on ih je krštavao u reci Jordanu, pri čemu su oni ispovedali svoje grehe.

^3:7 Kada je Jovan video da fariseji i sadukeji dolaze da se krste, on im je rekao: „Porode zmijski, ko vam je rekao da bežite pred nadolazećim gnevom Božijim?

^3:8 Nego, donesite plod koji dokazuje pokajanje.

^3:9 I ne obmanjujte sebe govoreći u sebi: ’Avraham je naš otac!’, jer vam kažem da Bog može i od ovog kamenja da podigne decu Avrahamu.

^3:10 Već je sekira spremna da u korenu poseče drveta, jer svako drvo koje ne rađa dobar rod, odseca se i baca u vatru.

^3:11 Ja vas krštavam vodom radi pokajanja, ali posle mene dolazi neko ko je moćniji od mene, kome ja nisam dostojan ni sandale da ponesem. On će vas krstiti Svetim Duhom i ognjem.

^3:12 U njegovoj ruci je lopata da oveje svoje gumno i da sabere žito u svoju žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.“

^3:13 Tada Isus ode iz Galileje na Jordan da ga Jovan krsti.

^3:14 A Jovan ga je odvraćao od toga, govoreći: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni?“

^3:15 A Isus mu odgovori: „Pusti sada, jer ovako nam valja ispuniti sve što je u skladu s Božijom pravednošću.“ Tada mu Jovan dopusti.

^3:16 Odmah nakon što je Isus bio kršten, izašao je iz vode. Uto se otvore nebesa, i Isus ugleda Božijeg Duha kako kao golub silazi i spušta se na njega.

^3:17 Tada se začuo glas s neba: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!“

^4:1 Tada je Duh odveo Isusa u pustinju, da ga đavo kuša.

^4:2 Pošto je Isus postio četrdeset dana i četrdeset noći, napokon ogladne.

^4:3 Kušač mu tada priđe i reče mu: „Ako si Sin Božiji, reci neka ovi kamenovi postanu hlebovi.“

^4:4 Isus mu odgovori: „Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta.“

^4:5 Onda ga je đavo odveo u Sveti grad, postavio ga na vrh hrama

^4:6 i rekao mu: „Ako si Sin Božiji, baci se dole jer je u Svetom pismu napisano: ’On će zapovediti svojim anđelima za tebe, da te svojim rukama ponesu, da nogom ne bi o kamen zapeo.’“

^4:7 Isus mu odgovori: „Napisano je i ovo: ’Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga.’“

^4:8 Tada je đavo opet odveo Isusa na jednu veoma visoku goru, pokazao mu sva svetska carstva i njihovu slavu,

^4:9 i rekao mu: „Sve ću ti ovo dati ako padneš preda mnom i pokloniš mi se.“

^4:10 Tada mu Isus odvrati: „Odlazi od mene, Satano! Jer u Pismu piše: ’Gospodu Bogu svome klanjaj se, i njemu jedinom služi.’“

^4:11 Đavo je nakon ovoga otišao od Isusa, a anđeli su mu pristupili i služili mu.

^4:12 Kada je Isus čuo da je Jovan odveden u tamnicu, povukao se u Galileju.

^4:13 Napustio je Nazaret i nastanio se u Kafarnaumu, kraj mora, na području Zavulonovog i Neftalimovog plemena,

^4:14 da bi se ispunilo ono što je Bog rekao preko proroka Isaije:

^4:15 „Zemlja zavulonovska i zemlja neftalimska, na putu što vodi ka moru, s druge strane Jordana, Galileja mnogobožačka;

^4:16 narod što u tami sedi, veliku je svetlost ugledao, onima što u kraju smrti žive, i pod njenom senkom sede, svetlost jarka osvanu.“

^4:17 Od tada je Isus počeo da propoveda i govori: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!“

^4:18 A kada je išao pored Galilejskog jezera, Isus vide dva brata, Simona, nazvanog Petar, i njegovog brata Andriju, kako bacaju mreže u more. Oni su, naime, bili ribari.

^4:19 Isus im reče: „Pođite za mnom i ja ću vas učiniti ribarima ljudi.“

^4:20 Oni su odmah ostavili mreže i krenuli za njim.

^4:21 Pošavši odatle dalje, video je braću Jakova i Jovana, Zavedejeve sinove, kako u brodiću sa svojim ocem Zavedejem, krpe ribarske mreže, pa ih pozva.

^4:22 I oni su odmah ostavili brodić i svog oca i krenuli za njim.

^4:23 Isus je obilazio svu Galileju. Poučavao je narod u njihovim sinagogama, objavljivao Radosnu vest o Carstvu i lečio svaku bolest i svaku nemoć u narodu.

^4:24 Glas o njemu raširio se po svoj Siriji. Ljudi su mu donosili sve bolesnike koji su patili od različitih bolesti i muka, opsednute zlim duhovima, obolele od padavice i nepokretne, i on ih je izlečio.

^4:25 Za njim je išlo mnoštvo sveta iz Galileje, Dekapolja, Jerusalima, Judeje, i s one strane Jordana.

^5:1 Kada je Isus video mnoštvo sveta, popeo se na goru, i pošto je seo, pristupiše mu njegovi učenici.

^5:2 Isus poče da ih poučava, govoreći:

^5:3 „Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.

^5:4 Blaženi su žalosni, jer će primiti utehu.

^5:5 Blaženi su krotki, jer će im se dati zemlja u nasledstvo.

^5:6 Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.

^5:7 Blaženi su milostivi, jer će im se Bog smilovati.

^5:8 Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.

^5:9 Blaženi su mirotvorci, jer će ih Bog nazvati svojim sinovima.

^5:10 Blaženi su prognani zbog pravednosti, jer je njihovo Carstvo nebesko.

^5:11 Blaženi ste kad vas budu vređali i progonili i kada vas zbog mene lažno optuže pripisujući vam svako zlo.

^5:12 Radujte se i kličite, velika je nagrada vaša na nebesima; tako su progonili i proroke pre vas.

^5:13 Vi ste so zemlje. Ali ako so obljutavi, čime će povratiti slanoću? Neće više valjati ni za šta, osim da se izbaci i da je ljudi izgaze.

^5:14 Vi ste svetlost svetu. Ne može se sakriti grad koji stoji na brdu.

^5:15 I niko ne pali svetiljku i stavlja je pod mericu, nego na svećnjak, pa svetli svima u kući.

^5:16 Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da bi oni, videći vaša dobra dela, proslavili Oca vašeg koji je na nebesima.

^5:17 Nemojte misliti da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ukinem, nego da ispunim.

^5:18 Zaista vam kažem: sve dok traju nebo i zemlja, ni najmanje slovo, ni jedna crtica neće nestati iz Zakona dok se sve ne ispuni.

^5:19 Ali, ako neko proglasi nevažećom jednu od ovih najmanjih zapovedi, i tako nauči druge ljude, najmanjim će se nazvati u Carstvu nebeskom. A ko izvrši i tome nauči druge ljude, velikim će se nazvati u Carstvu nebeskom.

^5:20 Jer vam kažem: ako vaša pravednost ne bude veća od pravednosti znalaca Svetog pisma i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko.

^5:21 Čuli ste da je rečeno starima: ’Ne ubij! Svako ko ubije, odgovaraće za to pred sudom.’

^5:22 A ja vam kažem da će svako ko se gnevi na svog brata, odgovarati pred sudom. A ko kaže svom bratu ’šupljoglavče’, odgovaraće za to pred Velikim većem, a ko kaže bratu ’budalo’, odgovaraće za to u ognju paklenom.

^5:23 Ako doneseš žrtveni dar na žrtvenik i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe,

^5:24 ostavi svoj dar pred žrtvenikom, te idi i izmiri se prvo sa svojim bratom, pa onda dođi i prinesi svoj žrtveni dar.

^5:25 Gledaj da se brzo nagodiš sa svojim zajmodavcem koji te vodi na sud. Učini to dok si još s njim na putu, da te zajmodavac ne bi predao sudiji, a sudija službeniku, pa ćeš biti bačen u tamnicu.

^5:26 Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne isplatiš i poslednji dinar.

^5:27 Čuli ste da je rečeno: ’Ne čini preljube!’

^5:28 A ja vam kažem da svako ko gleda ženu sa požudom, već je učinio preljubu s njom u svome srcu.

^5:29 Ako te tvoje oko navodi na greh, iskopaj ga i baci od sebe, jer bolje je da jedan ud bude mrtav za tebe, nego da sa celim telom budeš bačen u pakao.

^5:30 I ako te tvoja desna ruka navodi na greh, odseci je i baci od sebe, jer bolje je da jedan ud bude mrtav za tebe, nego da sa celim telom budeš bačen u pakao.

^5:31 Takođe je rečeno i ovo: ’Ako se neko razvede od žene, neka joj da potvrdu o razvodu.’

^5:32 A ja vam kažem: svaki ko se razvede od svoje žene, osim u slučaju da je zatečena u bludu, navodi je da čini preljubu, i svaki ko se oženi razvedenom, čini preljubu.

^5:33 I ovo ste čuli da je rečeno vašim precima: ’Ne kuni se krivo, nego izvrši ono što si se Gospodu zakleo.’

^5:34 A ja vam kažem: ne kunite se nikako, ni nebom, jer je presto Božiji,

^5:35 ni zemljom, jer je ona podnožje njegovim nogama, ni Jerusalimom, jer je to grad velikog Cara.

^5:36 Ne kuni se ni svojom sopstvenom glavom, jer ne možeš ni jednu dlaku na glavi učiniti belom ili crnom.

^5:37 Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete. Što je više od ovoga, od Zloga je.

^5:38 Čuli ste da je rečeno: ’Oko za oko i zub za zub.’

^5:39 A ja vam kažem: ne suprotstavljajte se zlom čoveku, nego, ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi.

^5:40 Ako neko hoće da ide na sud s tobom da bi ti uzeo košulju, daj mu i ogrtač.

^5:41 Ako te neko natera da ideš jednu milju s njim, idi s njime i dve.

^5:42 Daj onome koji traži od tebe, i ne okreći se od onoga koji hoće da pozajmi od tebe.

^5:43 Čuli ste da je rečeno: ’Voli bližnjega svoga, a mrzi neprijatelja svoga.’

^5:44 A ja vam kažem: volite svoje neprijatelje, i molite se za one koji vas progone.

^5:45 Tako će se pokazati da ste deca Oca vašega koji je na nebesima, jer on daje da njegovo sunce obasjava i zle i dobre, i daje kišu i pravednima i nepravednima.

^5:46 Jer ako volite one koji vas vole, kakvu ćete nagradu primiti od Boga? Ne čine li to isto i poreznici?

^5:47 Ako pozdravljate samo svoje sunarodnike, činite li nešto posebno? Zar to isto ne čine i mnogobošci?

^5:48 Budite, dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.

^6:1 Pazite da svoja dela pravednosti ne činite pred ljudima da bi vas primetili; inače nećete dobiti nagradu od Oca vašega koji je na nebesima.

^6:2 Stoga, kad daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što to licemeri čine po sinagogama i po ulicama, da bi ih ljudi veličali. Zaista vam kažem: već su primili svoju nagradu.

^6:3 A ti kad daješ milostinju, neka tvoja levica ne zna šta čini tvoja desnica,

^6:4 da tvoja milostinja bude u tajnosti. I Otac tvoj koji vidi ono što je tajno, uzvratiće ti javno.

^6:5 Kada se molite, ne budite kao licemeri koji vole da se mole stojeći po sinagogama i po raskršćima ulica da bi ih ljudi videli. Zaista vam kažem, već su primili svoju nagradu.

^6:6 A ti kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata za sobom i pomoli se svome Ocu koji vidi što je tajno. Tvoj Otac koji vidi što je tajno, uzvratiće ti javno.

^6:7 I kada se molite, ne budite kao neznabošci koji gomilaju reči, misleći da će zbog mnogih reči biti uslišeni.

^6:8 Ne budite kao oni! Naime, vaš Otac zna koje su vaše potrebe i pre nego što zatražite nešto od njega.

^6:9 Vi se, dakle, molite ovako: ’Oče naš, koji si na nebesima, neka se slavi ime tvoje sveto,

^6:10 neka dođe Carstvo tvoje, neka bude tvoja volja, kako na nebu, tako i na zemlji.

^6:11 Hleb naš nasušni daj nam danas

^6:12 i oprosti nam dugove naše kako smo i mi oprostili dužnicima svojim.

^6:13 Ne daj da podlegnemo iskušenju, nego nas izbavi od Zloga.’

^6:14 Jer, ako opraštate ljudima njihove prestupe, oprostiće i vama vaš Otac nebeski.

^6:15 A ako ne opraštate ljudima, ni vama neće oprostiti Otac vaš vaše prestupe.

^6:16 A kada postite, ne budite snuždeni kao licemeri, koji izobličuju svoje lice da bi ih ljudi videli kako poste. Zaista vam kažem: već su primili svoju nagradu.

^6:17 A ti kada postiš, umij se i uredi svoju kosu mažući je uljem,

^6:18 da ne primete ljudi da postiš, nego Otac tvoj koji vidi što je tajno. I Otac tvoj koji vidi što je tajno, uzvratiće ti javno.

^6:19 Ne prikupljajte sebi blago na zemlji, gde ga moljci i rđa nagrizaju i gde lopovi potkopavaju i kradu.

^6:20 Nego prikupljajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne nagrizaju i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu.

^6:21 Jer, gde je tvoje blago, tamo će biti i tvoje srce.

^6:22 Oko je svetiljka telu. Ako je tvoje oko velikodušno, celo tvoje telo biće osvetljeno.

^6:23 Ali ako je tvoje oko zavidno, celo tvoje telo biće u tami. Dakle, ako ono što te osvetljava postane tamno, kakva li će tek tama nastati u tebi!

^6:24 Niko ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!

^6:25 Zato vam kažem: ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za telo, čime ćete se odenuti. Nije li život vredniji od hrane i telo od odeće?

^6:26 Pogledajte ptice na nebu! Niti seju, niti žanju, niti sabiru u žitnice, a vaš Otac nebeski ih hrani. Zar vi ne vredite mnogo više od njih?

^6:27 Ko od vas može brinući se produžiti sebi život, makar samo za jedan čas?

^6:28 A zašto se brinete za odeću? Pogledajte poljske ljiljane! Ne trude se niti predu.

^6:29 A ja vam kažem da ni Solomon u svoj svojoj raskoši nije bio odeven kao i jedan od njih.

^6:30 Pa ako Bog tako odeva bilje koje je danas u polju, a već sutra se baca u peć, koliko li će pre odenuti vas, o, maloverni!

^6:31 Ne govorite zabrinuto: ’Šta ćemo jesti?’ ili: ’Šta ćemo piti?’ ili: ’Šta ćemo obući?’

^6:32 Sve to traže i mnogobošci. Jer, zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno.

^6:33 Tražite prvo Carstvo Božije i njegovu pravednost, a sve ovo će vam se dodati.

^6:34 Prema tome, ne brinite se za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti o sebi. Svakom danu je dosta zla svoga.

^7:1 Ne osuđujte, da sami ne biste bili osuđeni.

^7:2 Jer kako vi sudite druge, tako će i vama biti suđeno. Kakvom merom merite, takvom merom će vama biti mereno.

^7:3 Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a ne primećuješ balvan u svome oku?

^7:4 Ili, kako možeš da kažeš svome bratu: ’Daj da ti izvadim trun iz oka’, a u svome oku imaš balvan?

^7:5 Licemere! Najpre izvadi balvan iz svoga oka, a onda gledaj kako da izvadiš trun iz oka svoga brata.

^7:6 Ne dajte svetinje psima, jer će se okrenuti protiv vas i rastrgnuti vas, niti bacajte svoje bisere pred svinje, jer će izgaziti bisere.

^7:7 Molite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se.

^7:8 Jer, ko god moli, dobija, ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara.

^7:9 Ko bi od vas svome sinu dao kamen, kad ovaj zatraži hleb,

^7:10 ili mu dao zmiju, kad sin zatraži ribu?

^7:11 Dakle, kada vi, budući zli, umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više vaš Otac koji je na nebesima dati dobra onima koji zatraže od njega?

^7:12 Sve što hoćete da ljudi čine vama, činite i vi njima. O tome su Zakon i Proroci.

^7:13 Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo je onih koji stupaju na njega.

^7:14 Kako li su samo uska vrata i tesan put koji vode u život i malo je onih koji ga nalaze.

^7:15 Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci.

^7:16 Prepoznaćete ih po njihovim plodovima. Bere li se grožđe s trnja, ili smokve s čička?

^7:17 Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a svako loše drvo rađa loše plodove.

^7:18 Ne može dobro drvo rađati loše plodove, niti može loše drvo rađati dobre plodove.

^7:19 Svako drvo koje ne rađa dobre plodove, seče se i baca u vatru.

^7:20 Tako ćete i lažne proroke prepoznati po njihovim plodovima.

^7:21 Neće ući u Carstvo nebesko svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode!’, nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima.

^7:22 Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’

^7:23 Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’

^7:24 Prema tome, svako ko sluša ove moje reči i izvršuje ih, sličan je mudrom čoveku koji je sazidao svoju kuću na steni.

^7:25 Sruči se kiša, reke se izliju, dunu vetrovi i obore se na onu kuću, ali kuća se ne sruši, jer je utemeljena na steni.

^7:26 A svako ko sluša ove moje reči i ne izvršuje ih, sličan je nerazumnom čoveku koji je sazidao svoju kuću na pesku.

^7:27 Sruči se kiša, reke se izliju, dunu vetrovi i obore se na onu kuću, i ona se sruši do temelja.“

^7:28 Kad je Isus završio ove reči, narod se divio njegovom učenju,

^7:29 jer ih je učio kao neko ko ima vlast, a ne kao njihovi znalci Svetoga pisma.

^8:1 Kad je Isus sišao sa gore, krene za njim mnogo naroda.

^8:2 Uto mu pristupi neki gubavac, pade pred njim i reče mu: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš.“

^8:3 Isus ispruži ruku i dotaknu ga, rekavši: „Da, hoću, budi čist!“ Čovek je istog trenutka bio isceljen od gube.

^8:4 Isus mu reče: „Gledaj da nikom ne govoriš o ovome, nego idi i pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu koju je Mojsije propisao, da se pred njima potvrdi da si zdrav.“

^8:5 Kad je došao u Kafarnaum, pristupi mu jedan rimski kapetan

^8:6 i zamoli ga: „Gospode, moj sluga leži u kući oduzet i mnogo se muči.“

^8:7 Isus mu reče: „Doći ću i izlečiću ga.“

^8:8 Kapetan mu odgovori: „Gospode, ja nisam dostojan da dođeš pod moj krov. Nego ti samo reci reč i ozdraviće moj sluga.

^8:9 Ja, naime, imam vojnike koji su mi potčinjeni, pa kad kažem jednom: ’Idi tamo!’, on ode; i drugome: ’Dođi!’, on dođe. I sluzi kad kažem: ’Uradi ovo!’, on uradi.“

^8:10 Kad je Isus čuo ovo, zadivio se i rekao onima koji su ga sledili: „Zaista vam kažem da ni među Izrailjcima nisam našao ovakvu veru!

^8:11 A ja vam kažem da će mnogi doći s istoka i zapada i sesti za sto sa Avrahamom, Isakom i Jakovom u Carstvu nebeskom.

^8:12 A podanici Carstva biće izbačeni u tamu najkrajnju. Tamo će biti plač i škrgut zuba.“

^8:13 Isus reče kapetanu: „Idi! Neka ti bude kako si verovao.“ Tog istog časa je sluga ozdravio.

^8:14 Isus je došao u Petrovu kuću. Tamo je zatekao Petrovu taštu kako leži u groznici.

^8:15 Isus je dotakao njenu ruku i groznica je prestala. Onda je ustala i počela da ga poslužuje.

^8:16 A kada se spustilo veče, doveli su Isusu mnoge koji su bili opsednuti zlim duhovima. Duhove je isterao rečju, a bolesne izlečio,

^8:17 da bi se ispunilo ono što je rekao prorok Isaija: „On je naše slabosti uzeo, i naše bolesti poneo.“

^8:18 Kad je Isus video da se oko njega okupilo mnogo sveta, zapovedio je svojim učenicima da se pređe na drugu obalu jezera.

^8:19 Tada mu je pristupio neki znalac Svetog pisma i rekao mu: „Učitelju, slediću te kud god ti budeš pošao!“

^8:20 Isus mu odgovori: „Lisice imaju jazbine, ptice gnezda, a Sin Čovečiji nema gde da nasloni glavu.“

^8:21 Neki, opet, drugi učenik mu reče: „Gospode, dozvoli mi prvo da odem i sahranim oca.“

^8:22 A Isus mu odgovori: „Kreni ti za mnom, a mrtvima prepusti da sahranjuju svoje mrtve.“

^8:23 Kada se Isus ukrcao na brodić, za njim su pošli i njegovi učenici.

^8:24 Iznenada, podigla se velika bura na jezeru, tako da su talasi preplavljivali brodić. A Isus je spavao.

^8:25 Učenici su mu pristupili i probudili ga govoreći: „Gospode, spasi nas, propadamo!“

^8:26 A Isus im reče: „Zašto ste se uplašili, maloverni?“ Onda ustade, te zapovedi vetrovima i jezeru da se smire, i nastade velika tišina.

^8:27 Ljudi su začuđeni govorili: „Ko je ovaj da mu se i vetrovi i jezero pokoravaju?“

^8:28 Kad je Isus prispeo na drugu stranu jezera u gadarinski kraj, iz grobnica su izašla dva čoveka opsednuta zlim duhovima i pošla mu u susret. Bili su veoma opasni, pa se niko nije usuđivao da prođe onim putem.

^8:29 Oni povikaše: „Šta hoćeš od nas, Sine Božiji? Jesi li došao da nas mučiš pre određenog vremena?“

^8:30 Podalje odatle nalazilo se veliko krdo svinja.

^8:31 Zli duhovi iz dvojice opsednutih zamoliše Isusa: „Ako nas već izgoniš, pošalji nas u ono krdo svinja.“

^8:32 Isus im reče: „Odlazite!“ Zli duhovi su izašli i ušli u svinje. Krdo se istog časa sjurilo niz obronak u more i podavilo se u vodi.

^8:33 A svinjari su se razbežali, pa su došli u grad i sve razglasili, kao i ono što se dogodilo sa opsednutima.

^8:34 Sav grad je izašao i pošao u susret Isusu. Kad su ga videli, zamolili su ga da ode iz njihovog kraja.

^9:1 Isus je zatim, ušao u brodić, otplovio na drugu stranu i došao u svoj grad.

^9:2 Tamo su mu doveli jednog oduzetog čoveka koji je ležao na nosilima. Isus, videvši njihovu veru, reče oduzetome: „Hrabro, sinko, opraštaju ti se tvoji gresi!“

^9:3 A neki znalci Svetog pisma rekoše u sebi: „Ovaj vređa Boga.“

^9:4 Pronikavši njihove misli, Isus reče: „Zašto imate tako zle misli u svome srcu?

^9:5 Šta je lakše reći: ’Tvoji gresi su oprošteni’, ili: ’Ustani i hodaj?’

^9:6 Ali da znate: Sin Čovečiji ima vlast da oprašta grehe na zemlji.“ Onda reče oduzetome: „Ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!“

^9:7 Oduzeti ustane i ode svojoj kući.

^9:8 Kada je narod to video, zaprepastio se, pa je dao slavu Bogu koji je dao takvu vlast ljudima.

^9:9 Kako je odlazio odande, Isus je primetio jednog čoveka kako sedi na mestu za prikupljanje poreza. Zvao se Matej. Isus mu reče: „Pođi za mnom!“ On ustade i pođe za Isusom.

^9:10 Dok je Isus obedovao u Matejevoj kući, mnogo poreznika i drugih grešnika je došlo i obedovalo sa Isusom i njegovim učenicima.

^9:11 A fariseji, videvši to, upitaše njegove učenike: „Zašto vaš učitelj jede sa poreznicima i drugim grešnicima?“

^9:12 Isus je to čuo, pa im je odgovorio: „Lekar ne treba zdravima, nego bolesnima.

^9:13 Idite i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.’ Jer ja nisam došao da pozovem pravednike, već grešnike.“

^9:14 Isusu su tada pristupili Jovanovi učenici. Pitali su ga: „Zašto mi i fariseji često postimo, a tvoji učenici ne poste?“

^9:15 Isus im odgovori: „Zar mogu svatovi tugovati dok je mladoženja sa njima? Ipak, doći će dani kada će im oteti mladoženju, i tada će postiti.

^9:16 Niko ne prišiva zakrpu od novog platna na staru odeću; jer zakrpa, kad se u pranju skupi, dere staru odeću, te nastaje veća poderotina.

^9:17 Niti se novo vino sipa u stare mehove, jer će se stari mehovi raspući od vrenja novog vina, pa će vino isteći, a mehovi propasti. Nego, novo vino se sipa u nove mehove, pa se tako oboje sačuvaju.“

^9:18 Dok im je Isus to govorio, pristupi mu neki starešina, pade pred njim ničice i reče: „Moja ćerka je upravo umrla. No, ti dođi, stavi svoju ruku na nju i ona će oživeti.“

^9:19 Isus ustade te pođe za njim zajedno sa svojim učenicima.

^9:20 Uto, neka žena koja je dvanaest godina patila od krvarenja, priđe mu s leđa i dotače rub njegove odeće.

^9:21 Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“

^9:22 Isus se okrete i ugledavši je, reče: „Hrabro, ćerko, tvoja te je vera iscelila.“ Žena je tog časa bila izlečena.

^9:23 Kada je Isus došao u kuću onog starešine, ugledao je pogrebne svirače i ljude kako nariču.

^9:24 Rekao im je: „Sklonite se! Devojka nije umrla, nego spava.“ A oni su mu se podsmevali.

^9:25 Kada je narod bio isteran, Isus uđe unutra, uze devojku za ruku i ona ustade živa.

^9:26 To se pročulo po celom onom kraju.

^9:27 Kad je Isus odlazio odande, krenu za njim dva slepca. Vikali su i govorili: „Sine Davidov, smiluj se na nas!“

^9:28 Kad je ušao u kuću, slepci mu pristupe. Isus ih upita: „Verujete li da vas mogu isceliti?“ „Da, Gospode!“ – odgovoriše oni.

^9:29 Onda je Isus dotakao njihove oči i rekao: „Neka vam bude po vašoj veri.“

^9:30 Tog časa su progledali, a Isus im strogo napomenu: „Gledajte da niko ne dozna za ovo!“

^9:31 A oni, izašavši iz kuće, proneše glas o njemu po celom onom kraju.

^9:32 Tek što su ova dvojica izašla, kad eto, dovedoše mu čoveka koji nije mogao da govori jer je bio opsednut zlim duhom.

^9:33 Pošto je Isus isterao zlog duha, nemi čovek je progovorio. Narod je ostao u čudu govoreći: „Nikada se tako nešto nije dogodilo u Izrailju.“

^9:34 Ipak, fariseji rekoše: „On uz pomoć glavara zlih duhova isteruje zle duhove!“

^9:35 Isus je prolazio kroz sve gradove i sela. Poučavao je narod u njihovim sinagogama, objavljivao Radosnu vest o Carstvu i lečio svaku bolest i svaku nemoć.

^9:36 Kad je video toliki narod, sažalio se nad njim, jer su bili iznureni i ojađeni kao ovce bez pastira.

^9:37 Tada Isus reče svojim učenicima: „Žetve je mnogo, a malo radnika.

^9:38 Stoga se molite Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.“

^10:1 Isus je pozvao svojih dvanaest učenika i dao im vlast da isteruju nečiste duhove i da leče svaku bolest i svaku nemoć.

^10:2 A ovo su imena dvanaest apostola: prvi Simon, prozvani Petar, i njegov brat Andrija, Jakov Zavedejev i njegov brat Jovan,

^10:3 Filip i Vartolomej, Toma i Matej poreznik, Jakov Alfejev i Tadej,

^10:4 Simon Hananejac i Juda Iskariot, koji je izdao Isusa.

^10:5 Ovu Dvanaestoricu je Isus poslao i naložio im: „Ne idite k neznabošcima i ne ulazite u samarjanske gradove.

^10:6 Idite radije izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.

^10:7 Kad putujete propovedajte ovo: ’Približilo se Carstvo nebesko.’

^10:8 Bolesne lečite, mrtve vaskrsavajte, gubave čistite, zle duhove izgonite! Besplatno ste primili, besplatno i dajte.

^10:9 Ne opremajte svoje pojaseve ni zlatnim, ni srebrnim, ni bakrenim novcem.

^10:10 Ni torbu na put ne nosite, ni dva para odeće, ni obuće, ni štap, jer radnik zaslužuje svoju hranu.

^10:11 A kada ulazite u neko selo, raspitajte se ko u njemu hoće da vas primi. Tu ostanite sve dok ne dođe vreme da odete.

^10:12 Ulazeći u tu kuću, pozdravite ukućane.

^10:13 I ako ta kuća hoće da vas primi, neka vaš mir bude nad njom. Ako li kuća neće da vas primi, neka se vaš mir vrati k vama.

^10:14 A ako vas neko ne primi ili ne posluša vaših reči, izađite iz te kuće ili iz tog grada i otresite prašinu sa svojih nogu.

^10:15 Zaista vam kažem da će zemlji sodomskoj i gomorskoj biti lakše na Sudnji dan nego onom gradu.

^10:16 Evo, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Stoga, budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.

^10:17 Čuvajte se ljudi, jer će vas predavati sudovima i bičevati vas po svojim sinagogama.

^10:18 I pred vladare i careve će vas voditi zbog mene, da posvedočite njima i mnogobošcima.

^10:19 A kada vas budu predali, ne brinite se šta ćete govoriti, jer će vam u taj čas biti dano šta da kažete.

^10:20 Nećete, naime, vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriti iz vas.

^10:21 Brat će brata predati da se pogubi i otac svoje dete, ustaće deca na svoje roditelje i ubijaće ih.

^10:22 Svi će vas mrzeti radi mog imena, ali ko istraje do kraja, biće spasen.

^10:23 Kada vas budu progonili u jednom gradu, vi bežite u drugi. Zaista vam kažem: Sin Čovečiji će doći pre no što vi dovršite svoje poslanje po Izrailjevim gradovima.

^10:24 Učenik nije iznad svoga učitelja, niti je sluga iznad svoga gospodara.

^10:25 Učeniku je dovoljno da bude kao njegov učitelj i sluzi da bude kao njegov gospodar. Ako su domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će pogrdnijim imenima nazvati njegove ukućane.

^10:26 Zato se ne bojte ljudi, jer nema ničeg što je skriveno, da se neće otkriti, niti tajnog, da se neće doznati.

^10:27 Što vam kažem u tami, recite na svetlu i što vam se tiho kaže na uho, objavite glasno s krovova.

^10:28 Ne bojte se onih koji ubijaju telo; oni dušu ne mogu ubiti. Više se bojte onoga koji može i dušu i telo da pogubi u paklu.

^10:29 Zar se ne prodaju dva vrapca za jedan novčić? Ipak, ni jedan od njih ne pada na zemlju a da to dozvoli vaš Otac.

^10:30 A vama su i sve vlasi na glavi prebrojane.

^10:31 Zato se ne bojte: vi vredite mnogo više od jata vrabaca.

^10:32 Ko god mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.

^10:33 A ko god se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred mojim Ocem koji je na nebesima.

^10:34 Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju. Nisam došao da donesem mir, nego mač.

^10:35 Ja sam, naime, došao ’da razdvojim čoveka od njegovog oca, i ćerku od njene majke, i snahu od svekrve.

^10:36 Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji.’

^10:37 Ko svoju majku više voli od mene, nije dostojan da bude moj sledbenik, i ko svoju ćerku više voli od mene, nije dostojan mene.

^10:38 Ko ne uzima svoj krst i ne sledi me, nije dostojan mene.

^10:39 Ko hoće da nađe svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga.

^10:40 Ko vas prihvata, mene prihvata, a ko mene prihvata, prihvata onoga koji me je poslao.

^10:41 Ko prihvata proroka zato što je prorok, taj će primiti proročku platu. Ko prihvata pravednika zato što je pravednik, taj će primiti pravedničku platu.

^10:42 Ko napoji jednog od ovih neznatnih samo čašom hladne vode zato što je moj učenik, zaista vam kažem: taj čovek neće biti lišen svoje nagrade.“

^11:1 Kad je Isus završio da upućuje dvanaestoricu svojih učenika, otišao je odatle da poučava i propoveda po gradovima Galileje.

^11:2 A Jovan, koji je bio u tamnici, čuvši o Hristovim delima, posla svoje učenike

^11:3 da pitaju Isusa: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“

^11:4 Onda im Isus odgovori: „Idite i javite Jovanu šta čujete i vidite:

^11:5 slepi gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi se vraćaju u život, siromašnima se propoveda Radosna vest.

^11:6 Blažen je onaj ko se ne pokoleba zbog mene.“

^11:7 Kad su Jovanovi učenici otišli, Isus je počeo da govori narodu o Jovanu: „Zašto ste izašli u pustinju? Da vidite kako vetar ljulja trsku?

^11:8 Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošnu odeću? Evo, ti što nose raskošnu odeću žive na carskim dvorovima.

^11:9 Prema tome, šta ste očekivali da vidite? Proroka? Da, kažem vam, on je i više nego prorok.

^11:10 To je onaj o kome je pisano: ’Evo, šaljem poslanika svoga ispred tvoga lica, koji će ti put pripraviti.’

^11:11 Zaista vam kažem: među ljudima rođenima od žena nije se pojavio slavniji od Jovana Krstitelja, ali i najneznatniji među narodom Carstva nebeskog slavniji je od njega.

^11:12 Od vremena Jovana Krstitelja do sada, u Carstvo nebesko se provaljuje, i siloviti ga osvajaju.

^11:13 Jer, svi su Proroci i Zakon Mojsijev prorokovali do Jovana.

^11:14 I ako hoćete da prihvatite, on je Ilija koji treba da dođe.

^11:15 Ko ima uši, neka sluša!

^11:16 S kim ću uporediti ovaj naraštaj? On je sličan deci koja sede po trgovima i dovikuju drugoj deci:

^11:17 ’Svirali smo vam, a vi niste igrali. Jadikovali smo, a vi niste naricali!’

^11:18 Jer, došao je Jovan koji posti i ne pije vino, a oni kažu: ’Opsednut je zlim duhom.’

^11:19 Došao je Sin Čovečiji, koji jede i pije, a oni kažu: ’Gledaj izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’ Ipak, mudrost se delima dokazuje.“

^11:20 Tada je Isus počeo da kori gradove u kojima su se dogodila većina njegovih čuda, ali se stanovnici nisu pokajali:

^11:21 „Jao tebi, Horazine! Jao tebi, Vitsaido! Jer, da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda koja su bila učinjena u vama, odavno bi se već pokajali, sedeći u kostreti i pepelu.

^11:22 Ali ja vam kažem da će Tiru i Sidonu biti lakše na Sudnji dan nego vama.

^11:23 A ti, Kafarnaume, hoćeš li se do neba uzdići? Do Sveta mrtvih ćeš se srušiti! Jer da su se u Sodomi dogodila čuda koja su se dogodila u tebi, tog grada bi bilo sve do današnjega dana.

^11:24 Ali ja vam kažem da će zemlji sodomskoj biti lakše na Sudnji dan nego tebi.“

^11:25 U to vreme Isus reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca.

^11:26 Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji.

^11:27 Otac mi je sve predao, i niko ne poznaje Sina osim Oca, niti ko zna Oca osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.

^11:28 Dođite k meni, svi koji ste umorni i pod teretom, i ja ću vam dati odmora.

^11:29 Uzmite moj jaram na sebe, i naučite od mene, jer ja sam krotka i ponizna srca, te ćete naći spokoj svojim dušama.

^11:30 Jer moj je jaram blag, i breme je moje lako.“

^12:1 Tih dana je Isus prolazio kroz žitna polja. Bila je subota. Njegovi učenici su bili gladni, pa su počeli da trgaju klasje i da jedu zrnevlje.

^12:2 Kada su fariseji to videli, rekli su Isusu: „Pogledaj! Tvoji učenici čine što ne sme da se čini subotom.“

^12:3 Isus im odgovori: „Zar niste čitali šta je David učinio kada je ogladneo, on i njegovi pratioci?

^12:4 On je ušao u Dom Božiji i zajedno sa njima jeo postavljene hlebove koje, po Zakonu, nisu smeli da jedu ni on ni njegovi pratioci, nego samo sveštenici.

^12:5 Ili, zar niste čitali u Zakonu da sveštenici u hramu krše subotu, a ipak nisu krivi?

^12:6 A ja vam kažem da se ovde zbiva nešto važnije od hrama.

^12:7 Kada biste znali šta znači: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu’, ne biste osudili nevine.

^12:8 Jer, Sin Čovečiji je Gospodar subote.“

^12:9 Isus je otišao odande i ušao u njihovu sinagogu.

^12:10 Tamo se našao neki čovek sa usahlom rukom. Fariseji su upitali Isusa: „Da li je dopušteno lečiti u subotu?“ To su ga pitali, nameravajući da ga optuže.

^12:11 Isus im odgovori: „Ima li takvog među vama, koji ne bi svoju jedinu ovcu prihvatio i izvadio ako bi ova u subotu upala u jamu?

^12:12 A koliko je samo čovek vredniji od ovce! Prema tome, dozvoljeno je da se subotom čini dobro.“

^12:13 Onda reče čoveku sa usahlom rukom: „Ispruži svoju ruku!“ Čovek ispruži ruku i ona postade zdrava kao i druga ruka.

^12:14 Tada fariseji izađoše i većajući skovaše zaveru kako da ubiju Isusa.

^12:15 Kada je Isus to doznao, napustio je to mesto. Mnoštvo ljudi ga je sledilo i on ih je sve iscelio.

^12:16 Isus im je napomenuo da ne otkrivaju ko je on,

^12:17 da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku Isaiji:

^12:18 „Evo Sluge moga, koga sam izabrao, voljenog mog, miljenika duše moje. Na njega ću Duha svoga izliti, da objavi pravdu narodima.

^12:19 Neće se prepirati, niti vikati, niti će se glas njegov čuti po ulicama.

^12:20 On neće slomiti trsku napuknutu, niti će ugasiti fitilj koji tinja, dok ne dovede pravo do pobede.

^12:21 Ime njegovo nada narodima biće.“

^12:22 Nakon toga su Isusu doveli čoveka opsednutog zlim duhom, koji je zbog toga bio slep i nem. Isus ga je iscelio, pa je čovek progovorio i progledao.

^12:23 Sav narod se divio i govorio: „Nije li ovo Sin Davidov?“

^12:24 Kad su fariseji to čuli, rekli su: „Ovaj ne isteruje zle duhove osim uz pomoć Veelzevula, glavara zlih duhova!“

^12:25 A Isus, znajući šta misle, reče im: „Svako carstvo u kome dođe do podele i rata – opusteće, i svaki grad ili dom gde se ljudi okrenu jedni protiv drugih, neće opstati.

^12:26 Ako Satana izgoni Satanu, on se okrenuo protiv sebe samog. Kako će, dakle, opstati njegovo carstvo?

^12:27 Ako ja uz pomoć Veelzevula izgonim zle duhove, uz čiju pomoć ih vaši učenici izgone? Zato će vam oni suditi.

^12:28 Ali, ako ja Božijim Duhom izgonim zle duhove, onda je k vama došlo Carstvo Božije.

^12:29 Ili, zar može neko da uđe u kuću snažnog čoveka i da opljačka njegovo pokućstvo, ako ga prvo ne sveže? Tek onda će opljačkati njegovu kuću.

^12:30 Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko sa mnom ne sakuplja, taj rasipa.

^12:31 Zato vam kažem: ljudima se može oprostiti svaki greh i svako bogohulstvo, ali bogohulstvo protiv Duha mu se neće oprostiti.

^12:32 I ako ko kaže nešto protiv Sina Čovečijeg, to mu se može oprostiti; ali ako kaže nešto protiv Duha Svetoga, to mu se neće oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem.

^12:33 Stoga se odlučite: ili je drvo dobro, pa mu je i plod dobar, ili je drvo loše, pa mu je i plod loš. Drvo se, naime, po svome plodu poznaje.

^12:34 Porode zmijski! Kako možete reći šta je dobro, kad ste sami zli? Usta govore ono čime je srce ispunjeno.

^12:35 Dobar čovek iz riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice svoga srca iznosi zlo.

^12:36 Ali ja vam kažem da će ljudi na Sudnji dan odgovarati za svaku reč koju neodgovorno izgovore.

^12:37 Jer, tvoje će te reči ili opravdati ili okriviti.“

^12:38 Tada mu rekoše neki od znalaca Svetog pisma i od fariseja: „Učitelju, hoćemo da vidimo znak od tebe.“

^12:39 Isus im je odgovorio: „Zli i preljubnički naraštaj traži znak, ali mu se neće dati drugi znak, osim znaka proroka Jone.

^12:40 Jer, kao što je Jona proveo tri dana i tri noći u utrobi kita, tako će i Sin Čovečiji biti tri dana i tri noći u srcu zemlje.

^12:41 Ninivljani će se podići iz mrtvih na Sudnji dan sa ovim naraštajem i optužiti ga, jer su se oni pokajali na Joninu propoved, a evo, ovde se zbiva nešto što prevazilazi Jonu.

^12:42 Carica sa juga će se podići iz mrtvih na Sudnji dan sa ovim naraštajem i optužiće ga, jer je iz daleka došla da čuje Solomonovu mudrost, a evo, ovde se zbiva nešto što prevazilazi Solomona.

^12:43 A kada nečisti duh izađe iz čoveka, on tumara po bezvodnim mestima tražeći sebi pokoja. I pošto ga ne nalazi,

^12:44 kaže: ’Vratiću se u svoj dom, odakle sam izašao.’ Kada se vrati, nalazi kuću nenastanjenu, počišćenu i uređenu.

^12:45 Onda odlazi i dovodi sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđu i nastane se tamo. Čoveku onda to potonje stanje biva gore no što mu je bilo pređašnje. Tako će biti i sa ovim zlim naraštajem.“

^12:46 Dok je Isus govorio narodu, dođu njegova majka i braća. Stajali su napolju želeći da govore sa njim.

^12:47 Neko mu reče: „Evo, tu napolju su tvoja majka i tvoja braća i hoće da govore sa tobom.“

^12:48 Isus mu odgovori: „Ko je moja majka i ko su moja braća?“

^12:49 Onda je pružio svoju ruku prema učenicima i rekao: „Evo moje majke i moje braće!

^12:50 Jer onaj ko vrši volju moga Oca koji je na nebesima, taj mi je brat i sestra i majka.“

^13:1 Onoga dana Isus je izašao iz kuće i seo uz jezero.

^13:2 Oko njega se okupilo mnogo sveta, pa je morao da sedne u jednu lađicu, dok je sav narod stajao na obali.

^13:3 Mnogo im je govorio služeći se pričama: „Gle, izađe sejač da seje.

^13:4 I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih.

^13:5 Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka.

^13:6 Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se.

^13:7 Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke.

^13:8 Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko.

^13:9 Ko ima uši, neka sluša!“

^13:10 Tada mu pristupe njegovi učenici i upitaju ga: „Zašto im govoriš kroz priče?“

^13:11 Isus im odgovori: „Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano.

^13:12 Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima.

^13:13 Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju.

^13:14 Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi: ’Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti.

^13:15 Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, uši su svoje začepili, oči su svoje zatvorili, da očima ne vide, da ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i obrate se, da ih ja iscelim.’

^13:16 A vaše oči su blažene što gledaju, i vaše uši što slušaju.

^13:17 Jer zaista vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju što vi slušate, ali nisu čuli.

^13:18 Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču.

^13:19 Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano.

^13:20 A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata,

^13:21 ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada.

^13:22 Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda.

^13:23 A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“

^13:24 Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.

^13:25 Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode.

^13:26 Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj.

^13:27 Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’

^13:28 ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’

^13:29 Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito.

^13:30 Ostavite neka oboje rastu do žetve. A u vreme žetve ću reći žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito odnesite u moju žitnicu.’“

^13:31 Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi.

^13:32 Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“

^13:33 Ispričao im je još jednu priču: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uzme i umesi sa tri mere brašna, dok sve testo ne uskisne.“

^13:34 Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio,

^13:35 da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku: „Moj govor biće u pričama, objaviću što je sakriveno od postanka sveta.“

^13:36 Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“

^13:37 On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji.

^13:38 Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici Carstva, a kukolj su podanici Zloga.

^13:39 Neprijatelj koji je posejao kukolj – to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli.

^13:40 I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta.

^13:41 Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje,

^13:42 pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba.

^13:43 Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša!

^13:44 Carstvo nebesko je slično i blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe. On ga tada sakrije i sav radostan ode da proda sve što ima, pa kupi ono polje.

^13:45 Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima.

^13:46 A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga.

^13:47 Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba.

^13:48 Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace.

^13:49 Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih

^13:50 i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba.

^13:51 Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“

^13:52 On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“

^13:53 Kada je Isus završio sa ovim pričama, otišao je odande.

^13:54 Došao je u svoj zavičaj i učio meštane u njihovoj sinagogi. Oni su se divili i govorili: „Odakle ovome ovakva mudrost i čuda?

^13:55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija, a njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda?

^13:56 Nisu li i njegove sestre ovde među nama? Odakle mu onda sve to?“

^13:57 Zato ga nisu prihvatili. Isus im reče: „Prorok je bez časti samo u svom zavičaju i u svom domu.“

^13:58 Tu nije učinio mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.

^14:1 U to vreme je Irod četverovlasnik čuo za Isusa,

^14:2 pa je rekao svojim dvoranima: „To je Jovan Krstitelj. On je ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“

^14:3 Irod, naime, beše uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa.

^14:4 Jovan je govorio Irodu: „Ti nemaš prava da je imaš za ženu!“

^14:5 Zbog toga je Irod hteo da ga ubije, ali se bojao naroda, jer su Jovana smatrali prorokom.

^14:6 Ipak, na Irodov rođendan Irodijadina ćerka je pred gostima odigrala ples. Irodu se toliko dopala,

^14:7 da se zakleo da će joj dati što god zatraži.

^14:8 A ona, nagovorena od svoje majke, zatraži: „Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.“

^14:9 Car se ražalostio, ali je zbog zakletve i zbog okupljenih naredio da joj se da.

^14:10 Tako je poslao da se Jovanu odrubi glava u tamnici.

^14:11 Jovanovu glavu su doneli na tanjiru i dali devojci, a ona je odnela svojoj majci.

^14:12 A Jovanovi učenici dođu, odnesu Jovanovo telo i sahrane ga. Potom odu i jave Isusu.

^14:13 Kada je Isus to čuo, povukao se odande brodićem na pusto mesto, da bude nasamo. Ipak, narod je to čuo, pa je pešice krenuo iz gradova za njim.

^14:14 Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu.

^14:15 Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo.“

^14:16 A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu.“

^14:17 Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe.“

^14:18 On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“

^14:19 I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu.

^14:20 Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada.

^14:21 Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu.

^14:22 Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod.

^14:23 Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam.

^14:24 A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra.

^14:25 Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru.

^14:26 Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše.

^14:27 Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“

^14:28 A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“

^14:29 Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu.

^14:30 Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“

^14:31 Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“

^14:32 Kada su ušli u brodić, vetar se umirio.

^14:33 Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“

^14:34 Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu.

^14:35 Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike.

^14:36 Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.

^15:1 Tada neki fariseji i znalci Svetog pisma iz Jerusalima pristupe Isusu, pa ga upitaju:

^15:2 „Zašto tvoji učenici krše predanje naših starih? Oni, naime, ne peru ruke pre jela!“

^15:3 Isus im uzvrati: „A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svojih uredaba?

^15:4 Jer Bog je rekao: ’Poštuj svoga oca i svoju majku’ i: ’Ko naruži oca ili majku, neka se pogubi.’

^15:5 A vi kažete: ’Ako neko kaže svome ocu ili majci: „Sve što ja mogu da ti učinim je žrtveni prinos Bogu“’ –

^15:6 taj onda ne treba da se stara o svome ocu. Tako ste ukinuli Božiju reč radi vašeg predanja.

^15:7 Licemeri! Dobro je prorokovao Isaija o vama, rekavši:

^15:8 ’Ovaj narod me poštuje usnama, ali mu je srce daleko od mene.

^15:9 Uzalud je njihova pobožnost; njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske.’“

^15:10 Zatim je pozvao narod i rekao: „Slušajte i razumite!

^15:11 Čoveka ne čini nečistim ono što ulazi u usta, već ono što izlazi iz usta. To ga čini nečistim!“

^15:12 Tada su mu pristupili njegovi učenici i rekli mu: „Znaš li da su se fariseji uvredili kada su čuli ono što si rekao?“

^15:13 A Isus im odgovori: „Svaka sadnica koju nije posadio Otac moj nebeski biće iskorenjena.

^15:14 Pustite ih. Oni su slepci koji vode slepe. A ako slepac vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.“

^15:15 Petar mu reče „Objasni nam ovu priču.“

^15:16 A Isus reče: „Zar i vi još uvek ne razumete?

^15:17 Ne shvatate li da sve što ulazi u čovekova usta odlazi u stomak i potom se izbacuje napolje?

^15:18 A ono što izlazi iz usta, to izvire iz srca. To čini čoveka nečistim.

^15:19 Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, pogrdne reči.

^15:20 To čini čoveka nečistim, a jesti neopranim rukama – to čoveka ne čini nečistim.“

^15:21 Isus je zatim otišao odande i povukao se u tirske i sidonske oblasti.

^15:22 Kad, gle, neka žena Hananejka iz tih krajeva dođe i zavapi: „Gospode, Sine Davidov, smiluj mi se! Moja ćerka se strašno muči, jer je opsednuta zlim duhom.“

^15:23 Isus joj nije odgovorio ni reči. Tada mu pristupiše njegovi učenici moleći ga: „Reci joj da ode, jer ide za nama i viče.“

^15:24 Isus joj odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.“

^15:25 Žena dođe, pade ničice pred njim te reče: „Gospode, pomozi mi!“

^15:26 On joj odgovori: „Nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima.“

^15:27 A žena reče: „Da, Gospode, ali i kučići jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara.“

^15:28 Tada joj Isus odgovori: „O, ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude po tvojoj želji.“ Tog istog časa je ozdravila njena ćerka.

^15:29 Isus je otišao odande i došao do Galilejskog jezera. Popeo se na jedno brdo i tamo seo.

^15:30 Tada je mnogo naroda došlo k njemu, a među njima mnogo hromih, slepih, bogalja, nemih i mnogo drugih. Položili su ih do njegovih nogu, a on ih je izlečio.

^15:31 Narod se divio, pa je, gledajući da nemi govore, da su bogalji isceljeni, da hromi hodaju i da slepi gledaju, dao hvalu Bogu Izrailjevu.

^15:32 Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. Ja, pak, neću da ih otpremim gladne, da ne malakšu na putu.“

^15:33 A učenici mu odgovore: „Odakle nam u ovoj pustari toliko hleba da se nahrani ovoliko mnoštvo?“

^15:34 Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?“ Oni mu rekoše: „Sedam hlebova i nešto ribica.“

^15:35 Tada je Isus zapovedio narodu da poseda po zemlji.

^15:36 Onda je uzeo sedam hlebova i one ribice, zahvalio Bogu, te razlomio hlebove i dodavao ih učenicima, a učenici narodu.

^15:37 Svi su jeli i nasitili se i još su pokupili sedam punih kotarica preostalih komada.

^15:38 A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade muškaraca, ne računajući žene i decu.

^15:39 Potom je poslao narod kući, ušao u brodić i otišao u krajeve magadanske.

^16:1 Nekom prilikom pristupe Isusu fariseji i sadukeji. Iskušavali su ga tako što su od njega tražili da im da znak s neba.

^16:2 Isus im je odgovorio: „Kad padne veče, vi govorite: ’Biće vedro, jer je nebo crveno.’

^16:3 A ujutro: ’Danas će biti nevreme, jer je nebo crveno i mutno.’ Vi po izgledu neba znate da procenite kakvo će biti vreme, a niste u stanju da prepoznate znake ovoga vremena.

^16:4 Zli i preljubnički naraštaj traži znak, ali mu se neće dati drugi znak, osim znaka Jone.“ Tada ih je napustio i otišao.

^16:5 Učenici su otplovili na drugu stranu, ali su zaboravili da ponesu hleb.

^16:6 Isus im reče: „Pazite i čuvajte se farisejskog i sadukejskog kvasca!“

^16:7 A oni su raspravljali među sobom govoreći: „Ovo je rekao, jer nismo poneli hleb.“

^16:8 Isus, shvativši to, reče im: „Maloverni, šta raspravljate među sobom kako nemate hleba?

^16:9 Zar još uvek ne razumete i ne sećate se onih pet hlebova na pet hiljada ljudi? Koliko ste košara preostalog hleba sakupili?

^16:10 A onih sedam hlebova na četiri hiljade ljudi? Koliko ste košara preostalog hleba sakupili?

^16:11 Pa, kako onda ne razumete? Ja vam nisam govorio o hlebu nego: ’Čuvajte se farisejskog i sadukejskog kvasca.’“

^16:12 Tada su shvatili da im nije rekao da se čuvaju hlebnog kvasca, nego učenja fariseja i sadukeja.

^16:13 Kad je Isus došao u krajeve oko Kesarije Filipove, upitao je svoje učenike: „Šta govore ljudi o Sinu Čovečijem? Za koga ga drže?“

^16:14 Oni mu odgovoriše: „Jedni kažu da je Jovan Krstitelj, drugi da je Ilija; treći kažu da je to Jeremija ili jedan od proroka.“

^16:15 Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“

^16:16 Tada Simon Petar odgovori: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“

^16:17 A Isus mu reče: „Blago tebi, Simone, sine Jonin, jer ti ovo ne otkri tvoje ljudsko umovanje, nego Otac moj koji je na nebesima.

^16:18 A ja ti kažem: ti si Petar, a na ovoj steni sagradiću svoju Crkvu i vrata Sveta mrtvih neće je nadvladati.

^16:19 Tebi ću dati ključeve Carstva nebeskog, pa što presudiš na zemlji, biće presuđeno na nebesima, i što razrešiš na zemlji, biće razrešeno na nebesima.“

^16:20 Tada je Isus zapovedio svojim učenicima da nikome ne govore da je Hristos.

^16:21 Od tada je Isus počeo da obznanjuje svojim učenicima da treba da ide u Jerusalim i mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će vaskrsnuti trećeg dana.

^16:22 Tada mu je prišao Petar i počeo da ga prekoreva: „Bože sačuvaj, Gospode! To se tebi neće dogoditi!“

^16:23 Isus se okrete i reče Petru: „Odlazi od mene, Satano! Ti si mi zamka na putu, jer tvoje umovanje nije Božije, već ljudsko.“

^16:24 Onda Isus reče svojim učenicima: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst, pa neka me sledi.

^16:25 Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga.

^16:26 Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Ili, šta čovek može dati u zamenu za svoj život?

^16:27 Uistinu, doći će Sin Čovečiji u slavi svoga Oca i sa anđelima njegovim, te će svakom uzvratiti po njegovim delima.

^16:28 Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide Sina Čovečijeg da dolazi sa svojim Carstvom.“

^17:1 Posle šest dana Isus povede sa sobom Petra, Jakova i njegovog brata Jovana i odvede ih na visoku goru, gde su bili sami,

^17:2 te se preobrazi pred njima: lice mu je zasijalo kao sunce, a odeća mu postade blistavo bela kao svetlost.

^17:3 Uto se pred njima pojave Mojsije i Ilija, te su razgovarali sa njim.

^17:4 Petar reče Isusu: „Gospode, dobro je za nas da smo ovde! Ako hoćeš, napraviću ovde tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“

^17:5 Dok je Petar još govorio, jedan svetli oblak ih zakloni i iz oblaka se začu glas: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji! Njega slušajte!“

^17:6 Kada su čuli ovo, učenici polegaše licem okrenuti prema zemlji i silno se uplašiše.

^17:7 Isus im priđe, dotače ih i reče im: „Ustanite, ne bojte se!“

^17:8 Kada su podigli pogled, nisu videli nikog drugog osim samoga Isusa.

^17:9 Dok su silazili sa gore, Isus im zapovedi: „Nikome ne govorite o ovom viđenju dok Sin Čovečiji ne vaskrsne iz mrtvih.“

^17:10 Tada ga zapitaše učenici: „Zašto, dakle, znalci Svetog pisma kažu da prvo Ilija treba da dođe?“

^17:11 On im odgovori: „Ilija će zaista doći i sve obnoviti.

^17:12 Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, ali ga nisu prepoznali, nego su učinili sa njim šta su hteli. Tako isto i Sin Čovečiji treba da pretrpi od njih.“

^17:13 Tada su učenici razumeli da im je to rekao o Jovanu Krstitelju.

^17:14 Kad su došli k narodu, pristupi mu jedan čovek i pade pred njim na kolena.

^17:15 Reče: „Gospode, smiluj se na moga sina jer je mesečar i strašno se muči. Često pada u vatru i u vodu.

^17:16 Doveo sam ga tvojim učenicima, ali oni nisu mogli da ga izleče.“

^17:17 Isus im odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama?! Dokle ću vas još podnositi? Dovedite mi dečaka ovamo!“

^17:18 Isus zapreti zlom duhu, te on izađe iz dečaka. Dečak ozdravi istog časa.

^17:19 Nešto kasnije, učenici nasamo pristupe Isusu i upitaju ga: „Zašto mi nismo mogli da isteramo zlog duha?“

^17:20 A on im reče: „Zato što imate malo vere. Zaista vam kažem, ako imate vere kao zrno gorušice, možete reći ovoj gori: ’Premesti se odavde onamo!’, ona će se zaista premestiti i ništa vam neće biti nemoguće.

^17:21 A ovaj rod isteruje se samo postom i molitvom.“

^17:22 Vraćajući se u Galileju, Isus reče svojim učenicima: „Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke

^17:23 i oni će ga ubiti, ali će on vaskrsnuti trećeg dana.“ To ih je duboko ožalostilo.

^17:24 Kada su došli u Kafarnaum, pristupe Petru ubirači hramskog poreza koji je iznosio dve drahme, pa ga upitaju: „Zar vaš učitelj ne plaća dve drahme?“

^17:25 Petar odgovori: „Plaća.“ A kad je ušao u kuću, Isus ga pretekne: „Šta misliš, Simone? Od koga carevi ubiru namet ili porez? Od svojih sinova, ili od tuđih?“

^17:26 „Od tuđih“ – odgovori Petar. Isus mu onda reče: „Dakle, sinovi su izuzeti.

^17:27 Ipak, da ih ne bismo zbunjivali, idi do mora, baci udicu i uzmi prvu ribu koja se upeca, pa joj otvori usta. Tu ćeš naći novčić od četiri drahme. Uzećeš ga i dati im za mene i za sebe.“

^18:1 Nešto kasnije, učenici pristupiše Isusu i upitaše ga: „Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskom?“

^18:2 Isus dozva jedno dete, postavi ga između njih

^18:3 i reče: „Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.

^18:4 Ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u Carstvu nebeskom.

^18:5 Ko prihvati jedno takvo dete u moje ime, taj mene prihvata.

^18:6 A ko god navede na greh jednoga od takvih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da o svoj vrat obesi veliki vodenični kamen i da se utopi u dubini morskoj.

^18:7 Teško svetu zbog iskušenja koje navode na greh. Naime, iskušenja koje navode na greh moraju doći, ali teško čoveku po kome takva iskušenja dolaze.

^18:8 Ako te tvoja ruka ili noga navodi na greh, odseci je i baci od sebe, jer bolje je da uđeš u život obogaljen ili hrom, nego da sa obe ruke ili obe noge budeš bačen u oganj večni.

^18:9 I ako te tvoje oko navodi na greh, izvadi ga i baci od sebe, jer je bolje da uđeš u život s jednim okom, nego da sa oba oka budeš bačen u pakao ognjeni.

^18:10 Pazite da ne gledate prezrivo ni na jednoga od ovih malih, jer, kažem vam, njihovi anđeli na nebu uvek gledaju lice Oca mojega koji je na nebesima.

^18:11 Jer je Sin Čovečiji došao da spase što je izgubljeno.

^18:12 Šta mislite? Ako neki čovek ima stotinu ovaca, a jedna od njih zaluta, neće li on ostaviti onih devedeset devet u brdima i poći da traži onu jednu koja je zalutala?

^18:13 I ako se desi da je nađe, zaista vam kažem, on će se zbog nje radovati više nego zbog onih devedeset devet koje nisu zalutale.

^18:14 Tako ni Otac vaš koji je na nebesima ne želi da propadne ni jedan od ovih malih.

^18:15 Ako tvoj brat sagreši protiv tebe, idi k njemu i ukaži mu na njegov greh dok si nasamo sa njim. Ako te posluša, zadobio si brata.

^18:16 A ako te ne posluša, povedi sa sobom još jednog ili dvojicu. ’Svaka optužba mora da se potvrdi samo na osnovu izjave dva ili tri svedoka.’

^18:17 A ako ne posluša njih, reci crkvi. A ako ne posluša ni crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i poreznik.

^18:18 Zaista vam kažem, ako šta presudite na zemlji, biće presuđeno na nebu; a što razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.

^18:19 Ponovo vam kažem, da ako se dvojica od vas na zemlji udruže u molitvi i zatraže bilo šta, daće im Otac moj koji je na nebesima.

^18:20 Jer gde su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, i ja sam tamo među njima.“

^18:21 Tada mu pristupi Petar i upita ga: „Koliko puta treba da oprostim svome bratu koji sagreši protiv mene? Do sedam puta?“

^18:22 Isus mu reče: „Kažem ti, ne sedam puta, nego sedamdeset puta sedam.

^18:23 Zato je Carstvo nebesko slično caru koji je odlučio da svede račune sa svojim slugama.

^18:24 Kad je počeo da obračunava, dovedoše mu jednog čoveka koji mu je dugovao deset hiljada talanata.

^18:25 Budući da nije mogao da mu plati, gospodar naredi da se prodaju u roblje on, njegova žena i deca i sve što poseduje, te da se dug naplati.

^18:26 Sluga na to pade ničice na zemlju i reče mu: ’Imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti vratiti.’

^18:27 Gospodar se smiluje na slugu, pusti ga i oprosti mu dug.

^18:28 Kad je taj isti sluga izašao, našao je jednog od svojih prijatelja koji je takođe bio sluga. Taj mu je dugovao stotinu srebrnjaka. On ga uhvati i poče da ga davi, govoreći: ’Vraćaj što si dužan!’

^18:29 Njegov drug padne pred njim, preklinjući ga: ’Budi strpljiv sa mnom i ja ću ti vratiti!’

^18:30 Ali ovaj ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu dok ne vrati dug.

^18:31 Međutim, to su videli njegovi drugovi, sluge, koji su se na to veoma ožalostili. Otišli su i javili gospodaru sve što se dogodilo.

^18:32 Tada je gospodar ponovo pozvao k sebi tog slugu. Rekao mu je: ’Zli slugo! Oprostio sam ti sav onaj dug jer si me molio.

^18:33 Nije li trebalo da se i ti smiluješ svome drugu, kao što sam se ja smilovao tebi?’

^18:34 Gospodar se razgnevi, te ga predade mučiteljima dok mu ne vrati sav dug.

^18:35 Isto tako će Otac moj koji je na nebesima, učiniti s vama, ako svaki od vas od srca ne oprosti svome bratu.“

^19:1 Kada je Isus završio ove besede, napustio je Galileju i došao u oblast Judeje, s druge strane Jordana.

^19:2 Pratilo ga je veliko mnoštvo naroda. On je onda izlečio bolesne u narodu.

^19:3 Tada mu pristupiše neki fariseji s namerom da ga iskušaju. Rekoše mu: „Da li je dopušteno čoveku da se razvede od svoje žene iz bilo kakvog razloga?“

^19:4 Isus odgovori: „Zar niste čitali da je Stvoritelj u početku stvorio muško i žensko?“

^19:5 Uz to je rekao: „Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će dvoje biti jedno telo.

^19:6 Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja!“

^19:7 A oni mu rekoše: „Zašto je onda Mojsije zapovedio da muž da svojoj ženi potvrdu o razvodu braka kada se od nje razvodi?“

^19:8 Isus im odgovori: „Mojsije vam je zbog tvrdoće vašeg srca dopustio da se razvodite od svojih žena. Ipak, u početku nije bilo ovako.

^19:9 A ja vam kažem: ko se razvede od svoje žene, osim zbog njenog bluda, i oženi se drugom, taj čini preljubu.“

^19:10 Tada mu rekoše njegovi učenici: „Ako tako stoje stvari između muža i žene, onda je bolje ne ženiti se.“

^19:11 Isus im odgovori: „Ne mogu to svi razumeti, nego samo oni kojima je dano.

^19:12 Ima, naime, nesposobnih za brak, jer su rođeni sa telesnom manom. Ima, opet, i takvih koji su nesposobni za brak, jer su ih ljudi osakatili. A ima i takvih koji su sami sebe lišili bračnog života, zbog Carstva nebeskog. Ko može da prihvati, neka prihvati.“

^19:13 Tada su mu doveli decu da bi položio ruke na njih i pomolio se za njih, ali su im učenici branili.

^19:14 Isus reče: „Pustite decu i ne sprečavajte ih da dolaze k meni, jer takvima pripada Carstvo nebesko!“

^19:15 Isus položi ruke na njih pa ode odande.

^19:16 Uto mu pristupi neki čovek i reče: „Učitelju, kakvo dobro treba da činim da bih imao večni život?“

^19:17 Isus mu odgovori: „Zašto me pitaš šta je dobro? Samo je Jedan dobar. Ako hoćeš da uđeš u život, drži zapovesti.“

^19:18 Čovek ga upita: „A koje?“ Isus mu odgovori: „Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno,

^19:19 poštuj svoga oca i majku, i voli bližnjega svoga kao samoga sebe.“

^19:20 Mladić mu reče: „Sve sam to izvršavao. Šta mi još nedostaje?“

^19:21 Isus mu odgovori: „Ako hoćeš da budeš savršen, onda idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“

^19:22 Kada je to mladić čuo, otišao je žalostan, jer je imao veliki imetak.

^19:23 Isus reče svojim učenicima: „Zaista vam kažem da je bogatašu teško ući u Carstvo nebesko!

^19:24 Još vam kažem da je lakše kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“

^19:25 Kada su učenici čuli ovo, zapanjiše se i rekoše: „Ko se onda može spasti?“

^19:26 Isus ih pogleda pa im reče: „Za ljude je ovo nemoguće, ali je za Boga sve moguće.“

^19:27 Tada mu Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i krenuli za tobom. Šta ćemo, dakle, dobiti za to?“

^19:28 A Isus im reče: „Zaista vam kažem: dolazi dan sveopšte obnove kada će Sin Čovečiji sesti na presto svoje slave. Tada ćete vi koji me sledite i sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih.

^19:29 I svako ko zbog mene ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive, primiće stostruko i baštiniće večni život.

^19:30 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji – prvi.

^20:1 Carstvo nebesko je slično domaćinu koji je u ranu zoru otišao da unajmi radnike za svoj vinograd.

^20:2 Pogodio se sa njima da rade za jedan srebrnjak na dan i poslao ih u svoj vinograd.

^20:3 Oko devet sati ujutro je ponovo otišao i video druge kako stoje na trgu besposleni,

^20:4 pa i njima reče: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam platiti što bude pravo.’

^20:5 Oni odoše. Otišao je ponovo oko podne i oko tri po podne i učinio isto tako.

^20:6 Izašavši oko pet po podne, našao je neke druge kako stoje na trgu, pa ih je upitao: ’Zašto stojite ovde celi dan besposleni?’

^20:7 Oni mu odgovoriše: ’Niko nas nije unajmio.’ Domaćin i njima reče: ’Idite i vi u moj vinograd.’

^20:8 Kad je palo veče, gospodar vinograda reče svome upravitelju: ’Pozovi radnike i plati im, počevši od onih koji su došli poslednji, pa do onih koji su došli prvi.’

^20:9 Kad su došli oni koji su radili od pet sati po podne, dobili su po jedan srebrnjak.

^20:10 Kada su došli oni koji su prvi počeli da rade, pomislili su da će primiti više. Ali i oni su primili po jedan srebrnjak.

^20:11 Primivši svoje, počeli su da gunđaju protiv domaćina.

^20:12 Govorili su: ’Ovi koji su došli poslednji radili su samo jedan sat, a ti si ih izjednačio sa nama koji smo podnosili težinu dnevnog posla i žegu.’

^20:13 A gospodar odgovori jednom od njih: ’Prijatelju, ja ti ne činim nepravdu. Nisi li se pogodio sa mnom za srebrnjak?

^20:14 Uzmi svoje pa idi. A ja hoću da dam ovom poslednjem kao i tebi.

^20:15 Zar ja nemam pravo da raspolažem svojim novcem kako hoću? Ili ti je oko zavidno zato što sam ja dobar?’

^20:16 Tako će poslednji biti prvi, i prvi – poslednji.“

^20:17 Dok se Isus uspinjao prema Jerusalimu, uzeo je Dvanaestoricu učenika nasamo, i putem im rekao:

^20:18 „Evo, penjemo se prema Jerusalimu i Sin Čovečiji će biti predan vodećim sveštenicima i znalcima Svetog pisma, i oni će ga osuditi na smrt.

^20:19 Zatim će ga izručiti neznabošcima da mu se rugaju, i da ga izbičuju i razapnu, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“

^20:20 Tada mu pristupi majka sinova Zavedejevih sa sinovima i pade ničice da zatraži nešto od njega.

^20:21 Isus je upita: „Šta želiš?“ Ona mu reče: „Odredi da ova moja dva sina u tvome Carstvu sednu pored tebe, jedan zdesna, a drugi sleva.“

^20:22 Isus odgovori: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju ću ja ispiti?“ „Možemo!“ – odgovoriše mu oni.

^20:23 Isus im uzvrati: „Čašu ćete ispiti, ali ko će sedeti meni zdesna i sleva, to ja nisam ovlašten da dam. To je za one kojima je to moj Otac namenio.“

^20:24 Kada su to čula ostala desetorica, razljutiše se na dva brata.

^20:25 Isus ih onda sve dozva i reče im: „Vi znate da vladari vladaju narodima i da ih njihovi velikaši drže pod vlašću.

^20:26 Tako nešto neće biti među vama! Nego, ko hoće među vama da bude velik, neka vam bude sluga,

^20:27 i ko hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga.

^20:28 Tako ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“

^20:29 Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan narod.

^20:30 Uto, dva slepca koja su sedela kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“

^20:31 Narod ih je ućutkivao, ali oni još jače povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“

^20:32 Isus stade, pozva ih i reče: „Šta želite da vam učinim?“

^20:33 Oni mu rekoše: „Gospode, daj da progledamo!“

^20:34 Isus se sažali na njih, dotače njihove oči i oni odmah progledaše. Potom su krenuli za njim.

^21:1 A kada su se približili Jerusalimu i došli u Vitfagu na Maslinskoj gori, Isus je poslao dvojicu učenika,

^21:2 rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite k meni.

^21:3 A ako vam ko što kaže, vi recite da su potrebni Gospodu. Odmah će ih poslati.“

^21:4 Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je bilo rečeno preko proroka:

^21:5 „Recite ćerki sionskoj: ’Evo, Car tvoj k tebi dolazi! On je krotak i jaše na magarcu i na magaretu, mladuncu magarice.’“

^21:6 Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naložio.

^21:7 Doveli su magaricu i magare i stavili na njih odeću, pa je Isus uzjahao.

^21:8 Mnogi je narod prostro svoju odeću po putu, dok su drugi rezali grane sa drveća i prostirali ih po putu.

^21:9 Ljudi koji su išli ispred Isusa uzvikivali su: „Osana Sinu Davidovu! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!“

^21:10 Kad je Isus ušao u Jerusalim, sav grad se uskomešao, govoreći: „Ko je ovaj?“

^21:11 A narod je odgovarao: „To je prorok Isus iz Nazareta galilejskog.“

^21:12 Isus je potom ušao u hram i isterao sve one koji su prodavali i kupovali u hramu, i isprevrtao stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova.

^21:13 Isus im je rekao: „Napisano je: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu“’, a vi od njega pravite razbojničku pećinu!“

^21:14 Tada su mu u hramu pristupili slepi i hromi i Isus ih je izlečio.

^21:15 A kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma videli čuda koja je učinio, te decu u hramu gde uzvikuju: „Osana Sinu Davidovu“, razljutili su se.

^21:16 I rekoše: „Čuješ li šta oni govore?“ Isus im odgovori: „Da. Zar niste čitali: ’Sa usana dece i dojenčadi, hvalu si sebi ispevao’?“

^21:17 On ih je onda ostavio i otišao van grada u Vitaniju, gde je proveo noć.

^21:18 Ujutro, dok se vraćao u grad, Isus je ogladneo.

^21:19 Video je jednu smokvu kraj puta pa je došao do nje, a kako ništa nije našao na njoj osim lišća, reče: „Nikada više da ne bude ploda na tebi!“ I smokva se odmah osuši.

^21:20 Kada su to učenici videli, začudili su se i rekli: „Kako se smokva odmah osušila?“

^21:21 Isus im odgovori: „Zaista vam kažem, ako imate vere i ne posumnjate, činićete ovo ne samo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: ’Digni se i baci se u more!’, to će se i dogoditi.

^21:22 Ako verujete, primićete što god zatražite u molitvi.“

^21:23 Isus je ušao u hram i dok je poučavao narod, pristupiše mu vodeći sveštenici i starešine, pa ga upitaše: „U čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio za to?“

^21:24 Isus im odgovori: „Postaviću i ja vama jedno pitanje i ako mi odgovorite, odgovoriću i ja vama odakle mi vlast da činim ova dela.

^21:25 Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi?“ Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’

^21:26 A ako kažemo ’od čoveka’, strah nas je ljudi, jer svi smatraju da je Jovan prorok.“

^21:27 Oni odgovoriše Isusu: „Ne znamo.“ Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo.“

^21:28 „Šta mislite? Neki čovek je imao dva sina. On priđe prvom i reče mu: ’Dete, idi danas i radi u vinogradu!’

^21:29 On odgovori: ’Neću!’, ali se kasnije predomisli i ode.

^21:30 Otac priđe i drugom sinu i reče mu isto. Ovaj odgovori: ’Svakako, gospodaru!’, i ne ode.

^21:31 Koji je od ove dvojice postupio po očevoj volji?“ Oni rekoše: „Prvi.“ Isus im onda reče: „Zaista vam kažem da će poreznici i bludnice ući u Carstvo Božije pre nego vi!

^21:32 Jer Jovan je došao k vama da vam pokaže put pravednosti, ali mu niste poverovali. A poreznici i bludnice su mu poverovali. Vi ste to videli, ali niste promenili mišljenje da mu poverujete.

^21:33 Poslušajte drugu priču. Bio neki domaćin koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao.

^21:34 Kada se približilo vreme da vinograd rodi, domaćin pošalje sluge da uzmu njegov deo roda od vinogradara.

^21:35 Ali, vinogradari uhvate njegove sluge, te jednog pretuku, drugog ubiju, a trećeg kamenuju.

^21:36 Domaćin pošalje druge sluge, više nego prvi put, ali vinogradari i sa ovima postupe jednako.

^21:37 Naposletku, domaćin pošalje vinogradarima svoga sina misleći: ’Mog sina će poštovati.’

^21:38 Ali vinogradari, kada videše sina, rekoše među sobom: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo pa ćemo imati njegovo nasledstvo!’

^21:39 Zatim ga uhvatiše, izbaciše iz vinograda i ubiše.

^21:40 Kada, dakle, dođe vlasnik vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima?“

^21:41 Oni mu odgovoriše: „Zločince će pobiti bez milosti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati urod u vreme kada dozri.“

^21:42 Isus im reče: „Zar nikada niste čitali u Pismu: ’Kamen što su zidari odbacili, postade kamen ugaoni. Od Gospoda ovo beše i to je divno u našim očima’?

^21:43 Zato vam kažem da će vam se oduzeti Carstvo Božije i daće se narodu koji donosi rod.

^21:44 I ko padne na ovaj kamen, razbiće se, a na koga on padne, zdrobiće ga.“

^21:45 Kada su vodeći sveštenici i fariseji čuli ovu priču, shvatili su da to on o njima govori.

^21:46 I gledali su da ga uhvate, ali su se bojali naroda koji ga je smatrao prorokom.

^22:1 Isus im je ponovo govorio u pričama. Rekao je:

^22:2 „Carstvo nebesko je slično nekom caru koji je priredio svadbu za svoga sina.

^22:3 Onda je poslao svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali niko nije hteo da dođe.

^22:4 Car je iznova poslao svoje sluge, rekavši: ’Recite zvanicama: „Evo, pripravio sam trpezu. Zaklao sam svoje volove, tovljene junce i sve je pripravljeno. Dođite na svadbu!“’

^22:5 Ali zvanice ne mareći odoše: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.

^22:6 Ostali su uhvatili careve sluge, zlostavljali ih i pobili.

^22:7 Car se na to razbesneo, poslao svoju vojsku, te pobio one ubice, a njihov grad spalio.

^22:8 Zatim je car rekao svojim slugama: ’Svadba je, evo, priređena, ali zvanice nisu bile dostojne.

^22:9 Stoga, idite na raskršća, i koga god nađete, pozovite na svadbu!’

^22:10 Sluge izađoše na puteve i sakupiše sve koje su našli, zle i dobre, tako da je svadbena dvorana bila puna gostiju.

^22:11 Kad je car ušao da vidi zvanice, ugledao je jednog čoveka koji nije bio svečano odeven za svadbu.

^22:12 Car mu reče: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo a nisi odeven kako priliči za svadbu?’ Čovek zanemi.

^22:13 Tada car reče svojim slugama: ’Svežite mu noge i ruke pa ga izbacite u tamu najkrajnju.’ Onde će biti plač i škrgut zuba.

^22:14 Mnogo je zvanih, ali je malo izabranih.“

^22:15 Tada su fariseji otišli i na svom Veću skovali plan kako da Isusa uhvate u reči.

^22:16 Potom su poslali svoje učenike i irodovce koji mu rekoše: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš o putu Božijem, da nikome ne ugađaš, jer ne praviš razlike među ljudima.

^22:17 Reci nam šta misliš: da li je dopušteno davati porez caru ili ne?“

^22:18 Isus je prozreo njihovu opakost, pa je rekao: „Zašto me iskušavate, licemeri?

^22:19 Pokažite mi novac za plaćanje poreza!“ Dali su mu srebrnjak.

^22:20 Isus ih upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“

^22:21 Oni odgovore: „Carev.“ „Onda, dajte caru carevo, a Bogu Božije.“

^22:22 Kada su čuli ovo, zadivili su se, pa su ga ostavili i otišli.

^22:23 Istog dana pristupe mu i sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja,

^22:24 i upitaju ga: „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’

^22:25 Bilo tako u nas sedmoro braće. Prvi se oženio i umro, pa kako nije imao potomstva, njegova žena ostane njegovom bratu.

^22:26 Isto je bilo i sa drugim i trećim, i tako sve do sedmoga.

^22:27 Na kraju umre i žena.

^22:28 Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će, dakle, pripasti žena, budući da su sva sedmorica bila njome oženjena?“

^22:29 Isus im odgovori: „U zabludi ste, jer ne poznajete ni Pismo ni silu Božiju.

^22:30 Jer kad nastupi vaskrsenje, ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebu.

^22:31 A što se tiče vaskrsa iz mrtvih, zar niste čitali šta je rekao Bog?

^22:32 ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.’ On nije Bog mrtvih, nego živih.“

^22:33 Kada je mnoštvo to čulo, bilo je zadivljeno njegovim učenjem.

^22:34 Kada su fariseji videli da je Isus ućutkao sadukeje, okupiše se,

^22:35 a jedan od njih, znalac Svetog pisma, upita ga, s namerom da ga iskuša:

^22:36 „Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“

^22:37 Isus mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim.’

^22:38 Ovo je najveća i najvažnija zapovest.

^22:39 Druga je jednako važna: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.

^22:40 Na ovim dvema zapovestima počiva sav Zakon i Proroci.“

^22:41 Kada su se fariseji okupili, Isus ih upita:

^22:42 „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“ Oni mu odgovore: „Davidov.“

^22:43 On ih upita: „Kako ga onda David, posredstvom Duha, naziva Gospodom kad govori:

^22:44 ’Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge podnožje da budu“’?

^22:45 Dakle, ako ga David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“

^22:46 Niko nije mogao da mu odgovori ni reči, i niko se od tada nije usudio da ga pita bilo šta.

^23:1 Tada Isus reče narodu i svojim učenicima:

^23:2 „Znalci Svetog pisma i fariseji su zaseli na Mojsijevu stolicu.

^23:3 Sve što vam kažu, vi to činite i sledite, ali se ne povodite za onim što rade, jer oni jedno govore, a drugo rade.

^23:4 Oni vezuju i tovare teška bremena ljudima na pleća, a sami neće ni prstom da mrdnu da bi ih pokrenuli.

^23:5 Sva svoja dela čine da bi ih ljudi videli: proširuju svoje molitvene zapise i produžuju rese na odeći.

^23:6 Vole pročelja na gozbama i prednja mesta u sinagogama,

^23:7 da ih ljudi pozdravljaju na trgovima i da ih oslovljavaju sa ’Učitelju!’

^23:8 A vi se nemojte oslovljavati sa ’učitelju!’, jer samo je jedan vaš Učitelj, a vi ste svi braća.

^23:9 I nikoga na zemlji ne oslovljavajte sa ’Oče!’, jer samo je jedan vaš Otac – onaj koji je na nebu.

^23:10 Niti zovite koga vođom, jer samo je jedan vaš vođa – Hristos.

^23:11 Najveći među vama neka vam bude sluga.

^23:12 Ko samog sebe uzvisuje, biće ponižen, a ko sebe unizi, biće uzvišen.

^23:13 Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli.

^23:14 Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Udovice lišavate imovine, a molite se dugo da biste ostavili dobar utisak na ljude. Zato ćete biti strože osuđeni.

^23:15 Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe.

^23:16 Jao vama, slepe vođe! Vi kažete: ’Ko se zakune hramom, to ga ne obavezuje ni na šta, a ko se zakune zlatom koje pripada hramu, obavezan je da održi zakletvu.’

^23:17 Budale i slepci! Pa šta je veće: zlato ili hram koji posvećuje zlato?

^23:18 Takođe kažete: ’Ko se zakune žrtvenikom, to ga ne obavezuje ni na šta, a ko se zakune darom koji je na žrtveniku, obavezan je da održi zakletvu.’

^23:19 Slepci! Pa šta je veće? Dar ili žrtvenik koji posvećuje dar?

^23:20 Ko se, dakle, zakune žrtvenikom, kune se njime i svime što je na njemu.

^23:21 I ko se zakune hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu.

^23:22 I ko se zakune nebom, kune se Božijim prestolom i onim koji sedi na njemu.

^23:23 Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Dajete desetak od nane, kopra i kima, a propuštate ono što je pretežnije u Zakonu – pravdu, milosrđe i veru. Ovo je trebalo činiti, a ono ne propuštati.

^23:24 Slepe vođe, vi proceđujete piće kad vam komarac upadne u čašu, a kamilu gutate!

^23:25 Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Čistite čašu i zdelu spolja, a iznutra su pune grabeži i raskalašnosti.

^23:26 Fariseju slepi! Očisti najpre čašu iznutra, da bi i njena spoljašnjost bila čista.

^23:27 Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi ste kao grobovi okrečeni u belo. Spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakakve nečistoće.

^23:28 Tako i vi naoko izgledate ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.

^23:29 Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi podižete spomenike prorocima i ukrašavate grobove pravednika

^23:30 i govorite: ’Da smo mi živeli u vreme naših predaka, mi ne bismo učestvovali u prolivanju krvi proročke.’

^23:31 Tako sami svedočite protiv sebe da ste potomci onih koji su pobili proroke.

^23:32 Dovršite samo ono što vaši preci započeše!

^23:33 Zmije! Porode otrovni! Kako ćete pobeći od kazne kojom ste osuđeni na pakao?

^23:34 Stoga, evo, ja vam šaljem proroke, mudrace i znalce Svetoga pisma. Neke od njih ćete pobiti i razapeti, a neke ćete bičevati po vašim sinagogama i terati iz vaših gradova.

^23:35 Tako će na vas doći kazna za svu pravedničku krv prolivenu na zemlji, od krvi Avelja pravednika do Zaharije sina Varahijina, koga ste ubili između hrama i žrtvenika.

^23:36 Zaista vam kažem, sve će ovo doći na ovaj naraštaj.

^23:37 Jerusalime, Jerusalime, ti što ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslani k tebi, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, ali vi niste hteli.

^23:38 Evo, kuća vam se ostavlja pustom.

^23:39 A ja vam kažem da me nećete videti dok ne kažete: ’Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje!’“

^24:1 Isus je izašao iz hrama, i dok je odlazio, pristupe mu njegovi učenici da mu pokažu hramske zgrade.

^24:2 Isus im odgovori: „Vidite li sve ovo? Zaista vam kažem da neće ovde ostati ni kamen na kamenu, koji se neće porušiti.“

^24:3 Kasnije, dok je Isus sedeo na Maslinskoj gori, pristupiše mu njegovi učenici nasamo i upitaše ga: „Reci nam, kada će se ovo dogoditi i šta će biti znak tvoga dolaska i svršetka sveta?“

^24:4 Isus im odgovori: „Pazite da vas ko ne zavede!

^24:5 Mnogi će doći u moje ime govoreći: ’Ja sam Hristos!’, te će mnoge zavesti.

^24:6 Čućete za ratove i za glasine o ratovima. Ne plašite se, jer sve to mora da se dogodi, ali to još nije kraj.

^24:7 Podići će se narod na narod i carstvo na carstvo; biće gladi i zemljotresa po raznim mestima.

^24:8 Sve ovo je tek početak nevolja.

^24:9 Tada će vas predavati na muke i ubijati vas. Svi narodi će vas omrznuti radi mog imena.

^24:10 I mnogi će tada odstupiti od vere: izdavaće jedan drugoga i mrzeti se među sobom.

^24:11 Pojaviće se i mnogi lažni proroci i zavešće mnoge.

^24:12 Bezakonje će uzeti maha i usled toga će ohladneti ljubav mnogih.

^24:13 A ko istraje do kraja, biće spasen.

^24:14 I Radosna vest o Carstvu će se propovedati po celom svetu za svedočanstvo svim narodima. Tada će doći kraj.

^24:15 A kad vidite da ’strašno bogohulstvo’ o kome govori prorok Danilo, stoji na svetom mestu – ko čita neka razume! –

^24:16 tada stanovnici Judeje neka beže u brda.

^24:17 Ko se nađe na krovu neka ne silazi da uzme što iz kuće,

^24:18 i ko se nađe u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač.

^24:19 Jao trudnicama i dojiljama u te dane!

^24:20 Molite se da se vaše bežanje ne dogodi u zimu ili u subotu.

^24:21 Jer će tada nastati velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta, pa do danas, niti će je više biti.

^24:22 I ako se broj tih dana ne bi skratio, niko se ne bi spasao; ali zbog izabranih ti će se dani skratiti.

^24:23 Ako vam tada neko kaže: ’Evo, Hristos je ovde!’ ili: ’Onde je!’, ne verujte!

^24:24 Jer će se pojaviti lažni Hristosi i lažni proroci i učiniće velike znakove i čuda, da zavedu, ako je moguće, i izabrane.

^24:25 Evo, kazao sam vam unapred.

^24:26 Dakle, ako vam kažu: ’Eno ga u pustinji!’, ne izlazite. Ili: ’Evo ga u tajnim odajama!’, ne verujte.

^24:27 Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg.

^24:28 Gde bude lešine, tamo će se i lešinari okupljati.

^24:29 A odmah nakon nevolje tih dana ’sunce će potamneti, a mesec neće više svetleti; zvezde će sa neba padati, i sile se nebeske uzdrmati.’

^24:30 I tada će se na nebu pojaviti znak Sina Čovečijeg, i sva će plemena na zemlji zakukati i ugledati Sina Čovečijeg kako dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom.

^24:31 A na glas velike trube, on će poslati svoje anđele da saberu njegove izabrane sa četiri strane sveta, s kraja na kraj neba.

^24:32 Poučite se na primeru smokve. Kada njena grana omekša i lišće potera, tada znate da je leto na pragu.

^24:33 Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da je on blizu, pred vratima.

^24:34 Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne dogodi.

^24:35 Nebo i zemlja će proći, ali moje reči neće proći.

^24:36 A koji je to dan i čas, to niko ne zna, ni anđeli na nebu, pa ni sam Sin, već samo Otac.

^24:37 Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg.

^24:38 Naime, kao što su u one dane, pre potopa, ljudi jeli i pili, ženili se i udavali, do dana kada je Noje ušao u plovilo,

^24:39 i nisu uvideli sve dok nije došao potop i sve ih odneo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg.

^24:40 Tada će dvojica biti na njivi; jedan će biti uzet, a drugi ostavljen.

^24:41 I dve će mleti žito na žrvnju; jedna će biti uzeta, a druga ostavljena.

^24:42 Bdite, stoga, jer ne znate u koji dan vaš Gospod dolazi.

^24:43 Ovo znajte: ako bi domaćin znao u koji noćni čas će lopov doći, bdeo bi i ne bi dozvolio da mu provali u kuću.

^24:44 Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite.

^24:45 Ko je, dakle, verni i mudri sluga, koga je Gospodar postavio nad svojim domaćinstvom da svakom daje hranu na vreme?

^24:46 Blažen je onaj sluga koga Gospodar, kada dođe, zatekne da ovako radi.

^24:47 Zaista vam kažem da će mu poveriti upravu nad celim svojim imanjem.

^24:48 Ali ako nevaljali sluga kaže: ’Moj Gospodar se zadržao na putu’,

^24:49 pa počne da tuče svoje drugove u službi, da jede i opija se sa pijanicama,

^24:50 doći će Gospodar ovih slugu u dan u koji ga ne očekuje,

^24:51 te će ga poseći i odrediti mu mesto među licemerima. Tamo će biti plač i škrgut zuba.

^25:1 Tada će Carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i izađoše u susret mladoženji.

^25:2 Pet od njih bilo je nerazumno, a pet mudro.

^25:3 Nerazumne, naime, uzevši svoje svetiljke nisu ponele sa sobom ulje;

^25:4 mudre su, pak, u svojim svetiljkama ponele ulje.

^25:5 Kako je mladoženja okasnio, one su sve zadremale i zaspale.

^25:6 O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’

^25:7 Tada one devojke ustadoše i urediše svoje svetiljke.

^25:8 Nerazumne rekoše mudrima: ’Dajte nam od svoga ulja, jer nam se svetiljke gase.’

^25:9 Mudre devojke im odgovoriše: ’Da ne bi manjkalo i nama i vama, bolje idite trgovcima i kupite sebi.’

^25:10 Kad su nerazumne otišle da kupe ulje, stiže mladoženja i ove koje su bile spremne uđu sa mladoženjom na svadbu, a vrata se zatvore.

^25:11 Kasnije dođu i nerazumne devojke, govoreći: ’Gospodaru, gospodaru, otvori nam!’

^25:12 Mladoženja im odgovori: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas.’

^25:13 Bdite stoga, jer ne znate ni dana ni časa kada će Sin Čovečiji doći.

^25:14 To je kao kad je čovek, polazeći na put, pozvao svoje sluge i predao im svoje imanje.

^25:15 Tako je jednom dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan; svakome prema njegovoj sposobnosti, pa otputovao.

^25:16 Onaj što je primio pet talanata odmah ode, poslova s njima, te zaradi drugih pet.

^25:17 Isto tako je i onaj sa dva talanata zaradio druga dva.

^25:18 A onaj koji je dobio jedan talanat, ode, iskopa jamu u zemlji, te sakrije novac svoga gospodara.

^25:19 Posle dužeg vremena, vrati se gospodar onih slugu i počne da svodi račune sa njima.

^25:20 Tada pristupi onaj sluga koji je dobio pet talanata i donese drugih pet, govoreći: ’Gospodaru, dao si mi pet talanata, i ja sam, evo, zaradio i drugih pet.’

^25:21 Gospodar mu reče: ’Odlično, dobri i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’

^25:22 Pristupi drugi sluga, pa reče: ’Gospodaru, dao si mi dva talanta, a ja sam, evo, zaradio druga dva.’

^25:23 Gospodar mu reče: ’Vrlo dobro, valjani i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’

^25:24 Pristupi i onaj koji je dobio jedan talanat i reče: ’Gospodaru, znao sam da si strog čovek, žanješ gde nisi posejao i skupljaš gde nisi vejao.

^25:25 Uplašio sam se, pa sam otišao i sakrio tvoj talanat u zemlju. Evo ti tvoje.’

^25:26 Gospodar mu reče: ’Zli i lenji slugo! Ti si znao da žanjem gde nisam posejao i da skupljam gde nisam vejao?

^25:27 Zato je trebalo da uložiš moj novac kod onih koji posluju sa novcem, i ja bih po povratku uzeo svoj novac sa kamatom.

^25:28 Zato uzmite od njega taj talanat i dajte onome koji ima deset talanata.

^25:29 Jer, svakome ko ima, još će se i dodati, i izobilovaće, a od onoga koji nema, oduzeće se i ono što ima.

^25:30 A nekorisnog slugu izbacite u tamu najkrajnju. Tamo će biti plač i škrgut zuba.’

^25:31 A kada Sin Čovečiji dođe u svojoj slavi i svi anđeli s njim, onda će on sesti na svoj slavni presto.

^25:32 I sabraće se pred njim svi narodi, a on će ih odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca.

^25:33 Ovce će postaviti sebi s desne strane, a jarce s leve.

^25:34 Tada će Car reći onima sa desne strane: ’Hodite vi, blagosloveni od moga Oca, primite Carstvo koje je bilo pripravljeno za vas od postanka sveta.

^25:35 Jer, bio sam gladan i vi ste me nahranili; bio sam žedan i vi ste me napojili; bio sam stranac i vi ste me ugostili;

^25:36 bio sam go i vi ste me obukli; bio sam bolestan i vi ste me posetili; bio sam u tamnici i vi ste me obišli.’

^25:37 Tada će ga upitati oni pravednici: ’Gospode, kada smo te videli gladnog i nahranili te, ili žednog i napojili te?

^25:38 Kada smo te videli kao stranca i ugostili te, ili golog i obukli te?

^25:39 Kada smo te videli bolesnog, ili u tamnici i posetili te?’

^25:40 A Car će im odgovoriti: ’Zaista vam kažem, ukoliko ste učinili jednom od ove moje najneznatnije braće, meni ste učinili.’

^25:41 Potom će reći onima s leve strane: ’Odlazite od mene, prokleti, u oganj večiti pripravljen za đavola i za njegove anđele!

^25:42 Jer, bio sam gladan, a vi me niste nahranili; bio sam žedan, a vi me niste napojili;

^25:43 bio sam stranac, a vi me niste ugostili; bio sam go, a vi me niste odenuli; bio sam bolestan i u tamnici, a vi me niste posetili.’

^25:44 Tada će ga oni upitati: ’Gospode, kada smo te videli gladnog, ili žednog, ili kao stranca, ili golog, ili bolesnog, ili u tamnici, a da se nismo pobrinuli za tebe?’

^25:45 A on će im odgovoriti: ’Zaista vam kažem, ukoliko to niste učinili jednom od ovih najneznatnijih, niste učinili ni meni.’

^25:46 Stoga će oni otići u večnu kaznu, a pravednici u život večni.“

^26:1 Kad je Isus izrekao sve ovo, rekao je svojim učenicima:

^26:2 „Znate da je za dva dana Pasha, i tada će Sina Čovečijeg predati da ga razapnu.“

^26:3 Tada se sabraše vodeći sveštenici i starešine naroda u dvoru Prvosveštenika po imenu Kajafa.

^26:4 Dogovorili su se da uhvate Isusa na prevaru i da ga ubiju.

^26:5 Ali govorili su: „Samo ne za vreme praznika, da se narod ne bi pobunio.“

^26:6 A kada je Isus bio u Vitaniji, u kući Simona gubavca,

^26:7 prišla mu je neka žena s posudom od alabastra, punom skupocenog mirisnog ulja, i izlila je na njegovu glavu dok je on obedovao.

^26:8 Kada su to videli njegovi učenici, naljutiše se i rekoše: „Čemu ovo rasipanje?

^26:9 Ovo je moglo da se proda za veliki iznos i da se da siromasima.“

^26:10 Ali Isus je razumeo, pa im je rekao: „Zašto joj stvarate neprijatnosti? Ona mi je učinila dobro delo.

^26:11 Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek.

^26:12 Ona je izlila ovo mirisno ulje na moje telo radi mog pogreba.

^26:13 Zaista vam kažem, gde god se širom sveta bude propovedala ova Radosna vest, reći će se i ovo što je ona učinila, za sećanje na nju.“

^26:14 Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariot, ode vodećim sveštenicima,

^26:15 i reče: „Koliko ćete mi platiti ako vam ga predam?“ Oni odrediše iznos od trideset srebrnjaka.

^26:16 Otada je on tražio priliku da ga izda.

^26:17 A na prvi dan praznika Beskvasnih hlebova pristupe učenici Isusu pitajući ga: „Gde želiš da ti pripremimo pashalnu večeru?“

^26:18 On reče: „Idite u grad do toga i toga i recite mu: ’Učitelj pita: „Moje vreme se primaklo; kod tebe ću slaviti pashalnu večeru sa svojim učenicima.“’“

^26:19 Učenici učine kako im je Isus naložio, te pripreme za Pashu.

^26:20 Uveče je Isus sa Dvanaestoricom bio za stolom.

^26:21 I dok su večerali, Isus reče: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas.“

^26:22 Učenici su se veoma ožalostili, pa su počeli da pitaju jedan za drugim: „Da nisam ja, Gospode?“

^26:23 A on im odgovori: „Izdaće me onaj koji je sa mnom umakao hleb u zdelu.

^26:24 Doduše, Sin Čovečiji odlazi u smrt kao što je u Svetom pismu napisano za njega, ali teško onom čoveku koji ga izdaje! Tom čoveku bi bilo bolje da se nije ni rodio.“

^26:25 A Juda, izdajnik, upita: „Da nisam ja, učitelju?“ Isus mu odgovori: „Sâm si rekao.“

^26:26 Dok su jeli, Isus uze hleb, izreče blagoslov, razlomi ga i dade učenicima i reče: „Uzmite i jedite, ovo je moje telo.“

^26:27 Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je i rekao: „Pijte iz nje svi.

^26:28 Ovo je krv moja, krv Novog saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštenja greha.

^26:29 A ja vam kažem: neću više piti vina od roda loze, do onoga dana kada ću piti sa vama novo vino u Carstvu moga Oca.“

^26:30 Zatim su otpevali hvalospeve i zaputili se ka Maslinskoj gori.

^26:31 Tada im Isus reče: „Svi ćete se vi okrenuti od mene još ove noći, jer je napisano: ’Udariću pastira, i ovce će se razbežati od stada.’

^26:32 Ali kada vaskrsnem, otići ću pre vas u Galileju.“

^26:33 Petar mu reče: „Ako se i svi okrenu od tebe, ja te nikada neću napustiti.“

^26:34 A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre no što se petao oglasi.“

^26:35 Petar mu reče: „Ako treba i da umrem sa tobom, neću te se odreći!“ Tako su rekli i svi učenici.

^26:36 Tada Isus ode sa njima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima: „Sedite ovde dok ja odem onamo da se pomolim.“

^26:37 Poveo je sa sobom Petra i dvojicu Zavedejevih sinova. Uto ga obuze žalost i teskoba.

^26:38 Tada im reče: „Duša mi je nasmrt tužna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.“

^26:39 Onda ode malo dalje i pade ničice moleći se: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“

^26:40 Kada se vratio k učenicima, našao ih je kako spavaju. Zato je rekao Petru: „Zar ni jedan sat niste mogli probdeti sa mnom?

^26:41 Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; duh je, naime, voljan, ali je telo slabo.“

^26:42 Isus po drugi put ode da se moli i reče: „Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, da je ne ispijem, onda neka bude tvoja volja.“

^26:43 Kad se vratio, ponovo ih je zatekao kako spavaju, jer su im se oči sklapale.

^26:44 Onda ih je ostavio, pa je po treći put otišao da se pomoli, izgovarajući iste reči.

^26:45 Tada se vratio k učenicima i rekao: „Stalno spavate i počivate. Došao je čas! Evo, Sin Čovečiji će biti predat u ruke grešnicima.

^26:46 Ustanite! Hajdemo! Evo, približio se moj izdajnik.“

^26:47 Dok je Isus još govorio, došao je Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njim velika rulja sa mačevima i toljagama. Njih su poslali vodeći sveštenici i narodne starešine.

^26:48 Isusov izdajnik im je dao znak: „Koga poljubim, taj je. Uhvatite ga!“

^26:49 On odmah priđe Isusu i reče: „Zdravo, učitelju!“ I poljubi ga.

^26:50 A Isus mu reče: „Prijatelju, uradi ono zbog čega si došao.“ Tada oni ljudi pristupe i uhvate Isusa.

^26:51 Uto, jedan od onih koji su bili sa Isusom, trže svoj mač i udari Prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho.

^26:52 Isus mu tada reče: „Vrati svoj mač u korice, jer svi koji se late mača – od mača će i poginuti.

^26:53 Ili, zar ne misliš da mogu da zamolim svoga Oca, i on će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela?

^26:54 Jer, kako bi se inače ispunilo Pismo koje kaže da tako mora da bude?“

^26:55 U taj čas Isus reče mnoštvu: „Zar sam ja odmetnik, pa ste sa mačevima i toljagama izašli da me uhvatite? Svaki dan sam sedeo u hramu i poučavao, i niste me uhvatili.

^26:56 Sve se to dogodilo da se ispune Proroci.“ Tada su ga svi učenici ostavili i pobegli.

^26:57 Kad su oni ljudi uhvatili Isusa, odveli su ga pred Prvosveštenika Kajafu. Tamo su već bili okupljeni znalci Svetoga pisma i starešine.

^26:58 Petar ga je pratio izdaleka do Prvosveštenikovog dvora. Zatim je ušao unutra i seo sa stražarima da vidi kako će se to završiti.

^26:59 A vodeći sveštenici i celo Veliko veće tražili su kakvo lažno svedočanstvo protiv Isusa, da bi mogli da ga pogube.

^26:60 I nisu mogli da nađu, iako su pristupili mnogi lažni svedoci. Najzad pristupiše dvojica

^26:61 i rekoše: „Ovaj je rekao: ’Ja mogu da srušim hram Božiji i da ga za tri dana ponovo sagradim.’“

^26:62 Tada usta Prvosveštenik i reče: „Zar ništa ne odgovaraš na to što ovi svedoče protiv tebe?“

^26:63 Isus je ćutao. Tada mu Prvosveštenik reče: „Živim te Bogom zaklinjem: reci nam jesi li ti Hristos, Sin Božiji?“

^26:64 Isus mu odgovori: „Sâm si to rekao. Šta više, kažem vam da ćete od sada videti Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane Svesilnoga i dolazi na oblacima nebeskim.“

^26:65 Tada Prvosveštenik razdera svoju odeću i reče: „Vređao je Boga! Zar su nam potrebni drugi svedoci? Evo, sad ste čuli bogohuljenje!

^26:66 Kako vam se to čini?“ Oni odgovoriše: „Zaslužio je smrt!“

^26:67 Tada su mu pljuvali u lice i udarali ga pesnicama, a drugi su ga šamarali,

^26:68 govoreći: „Proreci, Hriste, ko te je udario?“

^26:69 A Petar je sedeo napolju, u dvorištu. Neka sluškinja mu pristupi i reče mu: „I ti si bio sa Isusom Galilejcem!“

^26:70 A on poreče pred svima, govoreći: „Ne znam o čemu govoriš!“

^26:71 Kad je izašao u predvorje, videla ga je druga sluškinja, te je rekla onima koji su bili tamo: „I ovaj je bio sa Isusom Nazarećaninom!“

^26:72 Petar ponovo poreče zaklinjući se: „Ne poznajem tog čoveka!“

^26:73 Malo kasnije, priđu mu neki koji su tu stajali, pa mu i oni rekoše: „Zaista, i ti si jedan od njih! Čak te i tvoj naglasak odaje!“

^26:74 Tada Petar stade da se proklinje i kune: „Ne poznajem tog čoveka!“ U isti čas se oglasi petao.

^26:75 Onda se Petar setio reči koje je Isus izrekao: „Pre nego što se petao oglasi, tri puta ćeš me se odreći.“ Izašao je i gorko zaplakao.

^27:1 A kada je svanulo, dogovore se svi vodeći sveštenici i starešine da ubiju Isusa.

^27:2 Svezali su ga, odveli i predali namesniku Pilatu.

^27:3 A Juda, koji ga je izdao, kad je video da su ga osudili, pokajao se i vratio onih trideset srebrnjaka vodećim sveštenicima i starešinama,

^27:4 rekavši: „Sagrešio sam izdavši nevinog čoveka.“ A oni mu rekoše: „Šta se to nas tiče? To je tvoja briga.“

^27:5 Juda baci srebrnjake u hram, ode i obesi se.

^27:6 A vodeći sveštenici uzeše srebrnjake i rekoše: „Nije dozvoljeno da se takav novac stavi u hramsku blagajnu, jer je plata za ubistvo čoveka.“

^27:7 Stoga su odlučili da za taj novac kupe Grnčarevu njivu za groblje strancima.

^27:8 Zato se ta njiva do danas zove „Krvna njiva“.

^27:9 Tada se ispunilo ono što je rekao prorok Jeremija: „I uzeše trideset srebrnjaka, cenu za procenjenoga, koju odrediše neki od roda Izrailjevog,

^27:10 i za njih kupiše Grnčarevu njivu. Ovako mi Gospod naredi.“

^27:11 Isusa su zatim doveli pred namesnika, koji ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ „Ti to kažeš“ – odgovori Isus.

^27:12 Onda su ga vodeći sveštenici i starešine optuživali, a on nije ništa odgovarao.

^27:13 Tada mu Pilat reče: „Zar ne čuješ za šta te sve optužuju?“

^27:14 Isus nije odgovorio ni reči, čemu se zapovednik veoma čudio.

^27:15 A zapovednik je običavao da za praznik pusti jednog zatvorenika po izboru naroda.

^27:16 Baš tada su u tamnici držali poznatog sužnja po imenu Isus Varava.

^27:17 Kada se narod okupio, Pilat im se obrati: „Koga želite da vam pustim: Isusa Varavu ili Isusa prozvanog ’Hristos’?“

^27:18 Znao je, naime, da su Isusa predali iz zavisti.

^27:19 Dok je sedeo na sudijskoj stolici, njegova žena mu pošalje poruku: „Okani se tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo propatila zbog njega.“

^27:20 Međutim, vodeći sveštenici i starešine nagovore narod da zatraže Varavu, a da se Isus pogubi.

^27:21 Zapovednik ih upita: „Kojega od ove dvojice hoćete da vam pustim?“ Oni odgovoriše: „Varavu!“

^27:22 Pilat ih upita: „Šta onda da radim sa Isusom prozvanim ’Hristos’?“ Oni odgovoriše: „Neka bude razapet!“

^27:23 On ih upita: „Kakvo je zlo učinio?“ Ali oni su još glasnije povikali: „Neka bude razapet!“

^27:24 Kada je Pilat video da ništa ne koristi, nego da nastaje još veći metež, uzeo je vodu i oprao ruke pred narodom, rekavši: „Ja nemam ništa sa smrću ovog pravednika; vi ćete odgovarati za to.“

^27:25 A sav narod reče: „Neka njegova krv padne na nas i na našu decu!“

^27:26 Tada im je oslobodio Varavu, a Isusa je predao da ga izbičuju i razapnu na krst.

^27:27 Nakon toga su zapovednikovi vojnici poveli Isusa u pretorijum. Oko njega se okupila cela četa.

^27:28 Svukli su Isusa i ogrnuli ga skerletnim plaštom.

^27:29 Onda su ispleli venac od trnja, te mu stavili na glavu i trsku u njegovu desnu ruku. I klanjali su se pred njim, govoreći: „Zdravo, Care judejski!“

^27:30 Pljuvali su na njega, a onda su uzeli trsku i udarali ga po glavi.

^27:31 Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega ogrtač i obukli mu njegovu odeću, pa su ga odveli da ga razapnu.

^27:32 Kada su izašli, našli su nekog čoveka iz Kirine, po imenu Simon, i naterali ga da mu ponese krst.

^27:33 Kada su došli na mesto zvano Golgota, što znači „Mesto lobanje“,

^27:34 dali su mu da pije vino pomešano sa žuči. Ali pošto je okusio, nije hteo da pije.

^27:35 Kada su ga razapeli, podelili su njegovu odeću bacajući kocku.

^27:36 Sedeli su tamo i čuvali ga.

^27:37 Onda su iznad njegove glave stavili natpis na kome je bila napisana njegova krivica: „Ovo je Isus, Car judejski.“

^27:38 Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s desne strane, a drugog s leve strane.

^27:39 A prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama,

^27:40 govoreći: „De sad, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe! Ako si Sin Božiji, siđi s krsta!“

^27:41 Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma i starešinama:

^27:42 „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Pa, on je izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta pa ćemo poverovati u njega!

^27:43 Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi ako mu je po volji! Sâm je rekao: ’Sin sam Božiji.’“

^27:44 Tako su ga vređali i odmetnici razapeti sa njim.

^27:45 A od podne pa do tri sata nasta tama po svoj zemlji.

^27:46 Oko tri sata popodne, Isus zavapi veoma glasno: „Eli, Eli, lema savahtani?!“ To znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!“

^27:47 A neki koji su tu stajali, čuli su ovo, pa su rekli: „Ovaj doziva Iliju!“

^27:48 Jedan od vojnika odmah otrča, uze sunđer, natopi ga kiselim vinom, natače na štap, te je tako pojio Isusa.

^27:49 Ostali su govorili: „Pusti da vidimo hoće li doći Ilija da ga spase!“

^27:50 Isus još jednom snažno uzviknu i izdahnu.

^27:51 Uto se hramska zavesa rascepi na dvoje od gore do dole, a zemlja se potrese, te se stene raspukoše.

^27:52 Grobovi se otvoriše, pa ustadoše iz mrtvih mnogi sveti koji su usnuli,

^27:53 i izađoše iz svojih grobova. Ovi su kasnije, nakon Isusovog vaskrsenja, došli u Sveti grad i pokazali se mnogima.

^27:54 A rimski kapetan i oni koji su sa njim čuvali Isusa, kad su videli potres i sve što se dogodilo, silno su se uplašili i rekli: „Ovaj je zaista bio Božiji Sin!“

^27:55 Tamo su bile i mnoge žene koje su posmatrale izdaleka. One su pratile Isusa iz Galileje i služile mu.

^27:56 Među njima su bile Marija Magdalena, Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zavedejevih sinova.

^27:57 Kad se spustilo veče, dođe neki bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sam bio Isusov sledbenik.

^27:58 Ovaj dođe k Pilatu i zatraži od njega Isusovo telo. Tada Pilat naredi da mu se telo preda.

^27:59 Josif uze Isusovo telo, uvije ga u čisto platno,

^27:60 te ga položi u novi grob koji je izdubio u steni za sebe. Onda je navalio veliki kamen na ulaz u grobnicu i otišao.

^27:61 Marija Magdalena i druga Marija sedele su tamo naspram groba.

^27:62 Sledećeg dana, posle Pripreme, okupe se vodeći sveštenici i fariseji kod Pilata.

^27:63 Rekli su: „Gospodaru, setili smo se da je ona varalica, još dok je bio živ, rekao da će nakon tri dana vaskrsnuti.

^27:64 Zato naredi da se grob obezbedi do trećeg dana, da ne bi došli njegovi učenici i ukrali ga. Oni će onda reći narodu da je on vaskrsao iz mrtvih, pa će tako poslednja prevara biti veća nego prva.“

^27:65 Pilat im odgovori: „Evo vam straža; idite i obezbedite grob kako znate.“

^27:66 Oni odu i obezbede grob: zapečate grobni kamen i postave stražu.

^28:1 A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođoše Marija Magdalena i druga Marija da pogledaju grob.

^28:2 U taj čas nasta veliki potres, jer je anđeo Gospodnji sišao sa neba, pristupio, otkotrljao grobni kamen i seo na njega.

^28:3 Lik mu je bio kao munja, a odeća bela kao sneg.

^28:4 Od straha pred njim, stražari su uzdrhtali i postali kao mrtvi.

^28:5 Anđeo reče ženama: „Ne bojte se! Znam da tražite razapetog Isusa.

^28:6 On nije ovde. Vaskrsao je onako kako je rekao. Dođite i vidite mesto gde je ležao.

^28:7 Stoga idite i recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih. On evo ide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti. Eto, rekao sam vam.“

^28:8 One u žurbi odoše sa groba, te sa strahom, ali i sa velikom radošću, otrčaše da jave njegovim učenicima.

^28:9 Uto ih sretne Isus, te im reče: „Zdravo!“ One mu priđu, obujme njegove noge i padnu ničice pred njim.

^28:10 Isus im tada reče: „Ne bojte se! Idite i javite mojoj braći da idu u Galileju; tamo će me videti.“

^28:11 Dok su one odlazile, neki od stražara odu u grad i jave vodećim sveštenicima sve što se dogodilo.

^28:12 Oni su se onda sastali sa starešinama i odlučili da vojnicima daju mnogo novca.

^28:13 Rekli su im: „Recite da su njegovi učenici došli noću i ukrali telo dok smo mi spavali.

^28:14 A ako zapovednik dočuje za ovo, mi ćemo ga uveriti i rešiti vas brige.“

^28:15 Stražari uzmu novac i učine kako su ih uputili. Ova priča se raširila među Jevrejima sve do današnjega dana.

^28:16 A jedanaestorica učenika odoše u Galileju, na goru na koju im Isus naredio da idu.

^28:17 Kada su ga ugledali, pali su ničice, a neki su posumnjali.

^28:18 Isus im priđe i reče im: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji.

^28:19 Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha.

^28:20 Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio. Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.“