Jona

^1:1 Reč Gospodnja dođe Joni, sinu Amitajevu:

^1:2 „Ustani i idi u Ninivu, onaj veliki grad, i propovedaj protiv njega, jer se njihova zloba popela do mene.“

^1:3 Međutim, Jona ustane i pobegne od Gospoda u Tarsis. Došavši u Jopu, našao je lađu koja je išla u Tarsis. Platio je vozarinu i ukrcao se u nju da sa njima ode u Tarsis i da pobegne od Gospoda.

^1:4 Ali Gospod podiže veliki vetar. Nastala je velika bura na moru, pa je izgledalo da će se lađa razbiti.

^1:5 Uplašivši se, mornari su počeli da prizivaju svaki svog boga i da izbacuju u more tovar što je bio u lađi, da je olakšaju. A Jona je sišao pod palubu, legao i zaspao tvrdim snom.

^1:6 Kapetan lađe dođe k njemu i reče mu: „Kako možeš da spavaš?! Diži se i prizivaj svoga Boga! Možda će se Bog obazreti na nas, te nećemo propasti.“

^1:7 Tada ljudi rekoše jedan drugome: „Hajde da bacimo žreb da vidimo zbog koga nas je snašlo ovo zlo.“ Bacili su žreb i žreb je pao na Jonu.

^1:8 Oni su ga upitali: „Reci nam, zašto nas je snašlo ovo zlo? Kakvim se poslom baviš? Odakle dolaziš? Koja je tvoja zemlja, i kom narodu pripadaš?“

^1:9 Jona im odgovori: „Ja sam Jevrejin i bojim se Gospoda, Boga nebeskog, koji je stvorio more i zemlju.“

^1:10 Ljude je obuzeo veliki strah. Pitali su ga: „Šta si uradio?“ Znali su da beži od Gospoda, jer im je sam rekao.

^1:11 Onda su ga upitali: „Šta da učinimo s tobom da nam se more smiri?“ More je, naime, počelo sve više da besni.

^1:12 On im odgovori: „Podignite me i bacite me u more i more će vam se umiriti, jer znam da vas je ovo veliko nevreme snašlo zbog mene.“

^1:13 No, ljudi su počeli da veslaju kako bi se domogli obale, ali nisu mogli, jer se more još jače dizalo na njih.

^1:14 Tada su prizvali Gospoda govoreći: „Ne daj, Gospode, da propadnemo zbog života ovog čoveka! Ne svali na nas krv nevinog čoveka, jer ti, Gospode, činiš kako hoćeš.“

^1:15 Podigli su Jonu, i bacili ga u more; i more je prestalo da besni.

^1:16 Na to je ljude obuzeo veliki strah od Gospoda, pa su prineli žrtvu Gospodu i učinili zavete.

^2:1 Ali Gospod posla veliku ribu da proguta Jonu. Jona je bio u utrobi ribe tri dana i tri noći.

^2:2 Tada se Jona pomolio Gospodu, svome Bogu, iz utrobe ribe.

^2:3 Rekao je: „Iz nevolje svoje prizvah Gospoda i on mi je odgovorio, iz utrobe Sveta mrtvih zavapih, i ti si čuo glas moj.

^2:4 Ti si me bacio u dubine, u središte mora, bujica me opkolila, svi talasi tvoji i vrtlozi preplaviše me.

^2:5 Pomislih: ’Oteran sam od tvojih očiju, no, opet ću sveti Dom tvoj gledati.’

^2:6 Vode mi dođoše do grla, bezdan me je okružio, trave mi se oko glave spletoše,

^2:7 spustih se do temelja gorskih, zauvek se brave zemaljske sklopiše nada mnom, ali ti si podigao iz jame život moj, Gospode, Bože moj.

^2:8 Kad mi život na izmaku beše, setih se Gospoda, i molitva mi dopre do Gospoda, do svetoga Doma tvojega.

^2:9 Oni što se drže ništavnih idola, milost Božiju sebi uskraćuju.

^2:10 Glasom hvalospevnim žrtvu ću ti prineti, što zavetovah, to ću izvršiti. Spasenje je od Gospoda!“

^2:11 Tada je Gospod zapovedio ribi, te je ona izbacila Jonu na kopno.

^3:1 Reč Gospodnja po drugi put dođe Joni:

^3:2 „Ustani i idi u Ninivu, taj veliki grad i propovedaj mu ono što ti ja kažem.“

^3:3 Jona ustane i ode u Ninivu po reči Gospodnjoj. A Niniva je bila veliki grad pred Bogom, tri dana hoda.

^3:4 Kad je ušao u grad, Jona je išao samo dan hoda propovedajući: „Još četrdeset dana i Niniva će biti uništena.“

^3:5 Ninivljani su poverovali Bogu; proglasili su post, pa su se, od najvećeg do najmanjeg, obukli u kostret.

^3:6 Kad je vest došla do cara, on je ustao sa svog prestola, skinuo svoje ruho, stavio na sebe kostret i seo u pepeo.

^3:7 Onda je zapovedio da viču po Ninivi: „Po nalogu cara i njegovih velikaša: ’Ni čovek ni stoka, bilo krupna ili sitna, ne sme ništa okusiti! Neka ne pasu i ne piju vodu.

^3:8 Neka se i stoka i ljudi pokriju kostreću, i neka iz sve snage prizivaju Boga. Neka se svako odvrati od svoga zlog puta i od nasilja koje je činio.

^3:9 Ko zna? Možda će se Bog odvratiti i milostivo odustati od svog ljutog gneva, pa ne izginemo.’“

^3:10 Bog je video njihova dela, kako su se odvratili od svojih zlih puteva, pa je odustao od nesreće, koju je rekao da će izvršiti nad njima. I tako je nije izvršio.

^4:1 Tada se Jona veoma ozlovoljio i naljutio.

^4:2 Jona se pomolio Gospodu: „O, Gospode! Nisam li ja baš ovo rekao dok sam bio u svojoj zemlji? Ja sam i pobegao u Tarsis, zato što sam znao da si ti Bog milosrdan i milostiv, spor na srdžbu, bogat milosrđem, i da se sažališ nad nesrećom.

^4:3 Zato, Gospode, uzmi sada moj život, jer je bolje da umrem nego da živim.“

^4:4 Gospod reče: „Ljutiš li se s pravom?“

^4:5 Jona izađe iz grada i nastani se istočno od grada. Tamo je načinio sebi kolibu i seo u nju, u hlad, da vidi šta će Gospod učiniti s gradom.

^4:6 A Gospod Bog učini da izraste bršljan nad Jonom, da pruža senku nad njegovom glavom, da okonča njegovu zlovolju. Jona se veoma obradovao zbog bršljana.

^4:7 Ali sutradan, u zoru, Bog zapovedi crvu da podgrize bršljan, tako da je bršljan uvenuo.

^4:8 Kad je granulo sunce, Bog je učinio da dune vetar s istoka; sunce je peklo Joninu glavu, pa je smalaksao. Želeći da umre, rekao je: „Bolje da umrem, nego da živim.“

^4:9 Bog upita Jonu: „Gneviš li se s pravom zbog bršljana?“ On odgovori: „Da, s pravom sam ljut nasmrt.“

^4:10 Gospod mu reče: „Tebi je žao bršljana oko koga se nisi trudio, i koga nisi uzgojio; jedne noći je niknuo, a druge noći je uvenuo.

^4:11 A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada u kome ima više od stotinu dvadeset hiljada ljudi, koji ne znaju šta je desno a šta levo, i mnogo stoke?“