Joilj
Glava 1
1:1 Ovo je Gospodnja reč koja je došla Joilu, Fatuilovom sinu.
1:2 Čujte ovo, o, starešine; poslušajte, svi stanovnici zemaljski: Zar se ovo dogodilo u danima vašim ili u danima vaših predaka?
1:3 Pričajte o ovom svojoj deci, vaša deca svojoj deci a njihova deca novom pokolenju.
1:4 Ostatke gubara poješće skakavci; ostatke skakavaca poješće crvi; ostatke crva poješće gusenice!
1:5 Probudite se, o, vi pijani! Zaplačite i zakukajte, vinopije, zbog šire, zato što vam se od usta otela!
1:6 Jer na moju zemlju izađe narod silan i broja im nema. Zubi su im kao lavlji zubi, a očnjaci kao u lavice.
1:7 Moju je lozu počupao, moju je smokvu izlomio; potpuno je ogolio i bacio, mladice joj ogulio.
1:8 Nariči kao mlada žena ogrnuta u kostret za mužem svoje mladosti.
1:9 Nestale su žitna žrtva i izlivnica iz Doma Gospodnjeg. U žalosti su sveštenici, sluge Gospodnje.
1:10 Polja su opustošena i zemlja je u žalosti jer je žito satrveno, mlado vino je presahlo, a urod ulja je podbacio.
1:11 Stidite se, ratari, kukajte, vinogradari, za pšenicom i za ječmom, jer je propala žetva na njivi.
1:12 Loza je presahnula, stablo smokve se sparušilo. Presahnuli su nar, palma, jabuka i sva stabla po polju, jer je presahla radost sinova ljudskih.
1:13 O, sveštenici, opašite se i plačite! Žalite, sluge žrtvenika! Dođite, sluge Boga moga, noć probdite u kostreti jer je iz Doma Boga vašeg nestalo žitne žrtve i izlivnice.
1:14 Sveti post proglasite, pozovite svečani sabor! Okupite sve starešine, stanovnike zemlje u Domu Gospoda, vašeg Boga, pa vapite Gospodu!
1:15 Jao, kakvog li dana, jer je blizu dan Gospodnji što dolazi kao pustošenje od Svemoćnoga!
1:16 Zar nam nije pred očima ponestala hrana i radosti i veselja iz Doma našeg Boga?
1:17 Ugniliše smokve na vencima; opustošene su žitnice; porušeni su ambari jer je žito propalo.
1:18 O, kako stoka riče! Tumaraju krda goveda jer ispaše za njih nema, a i stada ovaca takođe skapavaju.
1:19 Gospode, ja tebe prizivam jer je plamen suše progutao pustinjske pašnjake, a požar je spalio sve poljsko drveće.
1:20 I poljske zveri ti cvile i žude jer su presušila vodena vrela, jer je požar spalio pustinjske pašnjake.
Glava 2
2:1 Zatrubite trubom na Sionu! Povičite na mojoj svetoj gori! Neka zadrhte svi stanovnici zemlje. Dolazi dan Gospodnji i baš je blizu!
2:2 Dan tamni i sumorni, dan oblaka i guste tame. Ko što se svitanje širi preko brda, takav je narod veliki i moćni kakvog od davnina nije bilo i neće ga biti godinama, iz naraštaja u naraštaj.
2:3 Pred njim vatra proždire, a za njim spaljuje plamen. Pred njim je zemlja kao vrt edenski, a za njim opustošena divljina i niko mu utekao nije.
2:4 Licem su slični licima konja i jure kao konjanici.
2:5 Tutnje kao bojna kola kad vrh gora poskakuju; praskaju ko plamen vatre što strnjiku guta, kao narod moćan što se za boj postrojava.
2:6 Narodi pred njima drhte, zažari se svako lice.
2:7 Trče kao ratnici, ko borci se uz zidine penju; i svaki svojim putem ide, staze svoje ne menjaju.
2:8 Jedan drugog ne sapliću, svojim putem koračaju i neće stati, sve i da na oružje nasrnu.
2:9 Vršljaju po gradu, po zidinama trče, u kuće se penju i kroz prozore provaljuju poput lopova.
2:10 Pred njima zemlja drhti i nebesa se potresaju; pomračuju se sunce i mesec, a zvezde gasnu sjajem svojim.
2:11 A Gospod će glas svoj da digne pred vojskom svojom jer je tabor njegov vrlo velik; jer su moćni oni što reč njegovu čine; jer je velik i veoma strašan dan Gospodnji, ko da ga izdrži?
2:12 „Zato sada – govori Gospod – vratite mi se svim srcem svojim, u postu, žaljenju i vapaju.“
2:13 Srca svoja razderite, a ne odeću svoju! Vratite se Gospodu, Bogu svome, jer je milosrdan i milostiv; spor na srdžbu, bogat milosrđem i sažaljiv na nesreću.
2:14 Ko zna? Možda se odvrati, predomisli, pa za sobom ostavi blagoslov – žitnu žrtvu i izlivnicu za Gospoda, vašeg Boga.
2:15 Zatrubite trubom na Sionu! Sveti post proglasite, pozovite svečani sabor!
2:16 Okupite narod i posvetite zbor. Okupite starešine, decu i odojčad. Neka mladoženja izađe iz svoje sobe i mlada iz odaje svoje.
2:17 Neka sveštenici, sluge Gospodnje, plaču između trema i žrtvenika. Neka kažu: „Gospode, poštedi svoj narod! Ne daj sramotu na nasledstvo svoje, da mu se rugaju narodi. Zašto da se govori među narodima: ’Gde je Bog njihov?’“
2:18 I Gospod će da revnuje za svoju zemlju i poštedi svoj narod.
2:19 Odgovoriće Gospod svom narodu i reći će mu: „Evo, daću vam žita, vina i ulja da se time nasitite. I više vas neću činiti ruglom među narodima.
2:20 Daleko od vas oteraću tog sa severa. Rasejaću ga u zemlju pustu i bezvodnu: lice njegovo prema moru na istok, i njegov kraj prema moru na zapad. Dizaće se njegov smrad, širiće se njegova trulež, jer je velike stvari uradio.“
2:21 O, zemljo, ne strahuj! Raduj se i veseli jer je Gospod velike stvari uradio!
2:22 Ne bojte se, o, poljske zveri, jer se zelene pašnjaci pustinjski i stabla rađaju svoj plod. Smokva i čokot su dali obilje svoje.
2:23 I vi, narode sionski, radujte se i veselite u Gospodu, svome Bogu, jer vam je dao učitelja pravednosti. Izlio vam je rânu, jesenju kišu i poznu, prolećnu kišu.
2:24 Gumna biće puna žita, vinom i uljem će se prelivati kace.
2:25 „Nadoknadiću vam godine koje su pojeli skakavci, crvi, gusenice i gubari, ta moja velika vojska koju sam poslao među vas.
2:26 I ješćete obilno i nasitićete se. Slavićete ime Gospoda, svoga Boga, koji vam je učinio čudesne stvari. Neće se stideti moj narod doveka.
2:27 Shvatićete da sam ja usred Izrailja, da sam ja, Gospod, vaš Bog i da drugog nema! I neće se stideti moj narod doveka.
2:28 A nakon toga izliću na sve ljude svoga Duha, pa će vaši sinovi i ćerke prorokovati, starci će sanjati snove, a mladi ljudi imati viđenja.
2:29 Takođe ću u one dane izliti svoga Duha na sluge i sluškinje.
2:30 Učiniću da se pokažu čudne pojave na nebu i na zemlji – krv, vatra i oblaci dima.
2:31 Sunce će potamneti, a mesec pocrveneti kao krv pre nego što dođe veliki i slavni dan Gospodnji.
2:32 Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen. Jer će na gori Sion i u Jerusalimu biti spasenje, baš kako je rekao Gospod, i od ostatka koji Gospod pozove.
Glava 3
3:1 Jer, gle, u tim danima i u to vreme kada vratim izgnanike Jude i Jerusalima,
3:2 okupiću sve narode. Spustiću ih u dolinu Josafatovu da se tamo sudim s njima, zbog mog naroda Izrailja, nasledstva moga, koje su rasuli među narode i moju zemlju razdelili.
3:3 Za moj su narod bacali žreb, dečake za bludnicu menjali, devojčice prodavali za vino, pa se opijali.
3:4 I šta sad sa mnom vi imate, Tire i Sidone i svi krajevi filistejski? Da li biste da mi uzvratite? Ako li mi uzvraćate, brzo ću vam dela vaša olupati o glavu!
3:5 Jer ste uzeli moje zlato i moje blago, moja ste dobra uneli u hramove svoje.
3:6 Judin narod i narod Jerusalima ste prodali Grcima, da biste ih odveli daleko od njihove međe.
3:7 Evo, podižem ih sa mesta gde ste ih prodali i dela ću vam vaša olupati o glavu vašu.
3:8 Prodaću vaše sinove i ćerke vaše u ruke Judejaca, a oni će ih prodati Savejcima, dalekom narodu“ – jer tako kaže Gospod.
3:9 Objavite ovo među narodima: „Za rat se spremite! Ljude snažne pozovite! Nek pristupe i neka krenu ratnici.
3:10 Raonike svoje u mačeve prekujte i srpove u koplja. Neka nejaki čovek kaže: ’Snažan sam!’
3:11 Požurite odasvud i dođite, o, narodi svi! Okupite se tamo.“ O, Gospode, dovedi dole svoje junake!
3:12 „Nek se dignu narodi, neka izađu u dolinu Josafatovu, jer ću tamo sesti da sudim svim narodima unaokolo.
3:13 Latite se srpa jer je žetva zrela. Dođite, muljajte, muljare su pune i kace se prelivaju jer je velika njihova zloba.“
3:14 Mnoštva su, mnoštva su u dolini odluke jer je blizu dan Gospodnji u dolini odluke.
3:15 Pomračuju se sunce i mesec, a zvezde gasnu sjajem svojim.
3:16 Riknuće Gospod sa Siona i iz Jerusalima; povikaće glasom svojim i potrešće se i nebo i zemlja. Ali Gospod je utočište narodu svome i zaštita deci Izrailjevoj.
3:17 „Shvatićete da sam ja Gospod, vaš Bog koji prebiva na Sionu, na mojoj svetoj gori. I Jerusalim će biti sveto mesto i tuđinci više neće njime prolaziti.
3:18 I toga će dana kapati planine slatkim vinom, a brdima će teći mleko. Svi Judini brzaci će brujati vodom, teći će izvor od Doma Gospodnjeg i natapati dolinu sitimsku.
3:19 U pustoš će se Egipat pretvoriti i Edom u pustaru divlju, zbog nasilja nad narodom Jude u čijoj su zemlji krv nevinu prolili.
3:20 Počivaće doveka Juda i Jerusalim od naraštaja do naraštaja.
3:21 Krv njihovu još neosvećenu neosvećenom neću ostaviti.“ Gospod na Sionu prebiva!