Jakovljeva

^1:1 Jakov, sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena Izrailjevih rasejanih po svetu.

^1:2 Braćo moja, smatrajte za čistu radost kad god vas zadese svakojaka iskušenja,

^1:3 znajući da kušanje vaše vere izgrađuje istrajnost.

^1:4 Istrajnost, pak, neka se pokaže savršenom, da biste vi bili savršeni i potpuni i bez ikakvog nedostatka.

^1:5 Ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga koji svima daje velikodušno i bez prekora, i on će mu je dati.

^1:6 Samo neka traži sa verom, bez ikakve sumnje, jer onaj koji sumnja sličan je morskom talasu koji vetar podiže i valja.

^1:7 Takav čovek neka i ne pomišlja da će što primiti od Gospoda,

^1:8 jer je kolebljiv, te stoga nepostojan u svim svojim postupcima.

^1:9 Siromašni brat neka se hvali svojom uzvišenošću,

^1:10 a onaj koji je bogat – svojom poniznošću, jer će svenuti kao cvet u travi.

^1:11 Jer, kad sunce grane sa žegom, trava se suši, a cvet u njoj vene, te mu lepota propada. Tako će i bogati proći sa svojim poslovima.

^1:12 Blažen je čovek koji istrajno odoleva iskušenjima, jer će, budući prekaljen, primiti venac života koji je Bog obećao onima koji ga vole.

^1:13 Kada je neko izložen iskušenju, neka ne kaže: „Bog me iskušava“, jer Bog se ne može iskušavati zlom, niti on sam koga iskušava.

^1:14 Svako, naime, podleže iskušenju tako što ga njegova vlastita zla želja odvlači i mami.

^1:15 Zla želja, zatim, budući začeta, rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt.

^1:16 Ne varajte se, braćo moja voljena.

^1:17 Svaki dobar dar i savršen poklon dolazi nam odozgo, od Oca svetlosti, koji se ne menja kao senka.

^1:18 On nas je po svojoj volji rodio rečju istine, da budemo prvi među njegovim stvorenjima.

^1:19 A ovo znajte, voljena moja braćo: neka svako bude brz da čuje, spor da odgovori, i spor da se razgnevi;

^1:20 jer, čovekov gnev ne postiže pravednost koju Bog traži.

^1:21 Zato odbacite svu nečistotu i preostalu zloću te krotko prihvatite reč usađenu u vas, koja može da vas spase.

^1:22 Ne budite oni koji samo slušaju reč i tako sebe varaju; budite oni koji je izvršavaju.

^1:23 Jer onaj koji sluša reč, a ne izvršava je, sličan je čoveku koji posmatra svoje lice u ogledalu;

^1:24 pogledao se, naime, pa otišao, odmah zaboravljajući kako je izgledao.

^1:25 Ali ko se zagleda u savršeni Zakon slobode, te istraje u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego onaj koji ga izvršava – taj će biti blažen u onome što čini.

^1:26 Ako neko sebe smatra pobožnim, a ne zauzdava svoj jezik, taj vara sebe; njegova pobožnost ništa ne vredi.

^1:27 Ovo je čista i neokaljana pobožnost koju Bog i Otac prihvata: zauzimati se za siromašne i udovice u njihovim neprilikama i čuvati sebe neokaljanim od sveta.

^2:1 Braćo moja, vi koji verujete u našeg slavnog Gospoda Isusa Hrista, ne budite pristrasni.

^2:2 Recimo da na vaš skup dođe čovek sa zlatnim prstenom i u skupocenoj odeći, a dođe i siromah u prljavoj odeći.

^2:3 Vi pogledate na onoga što nosi skupocenu odeću, pa mu kažete: „Ti lepo sedi ovde“, a siromahu kažete: „Ti stani tamo, ili sedi tu dole kod mojih nogu.“

^2:4 Niste li tako napravili razliku među sobom i postali sudije sa opakim mislima?

^2:5 Čujte, voljena moja braćo! Nije li Bog izabrao one koji su siromašni u svetu da budu bogati u veri i naslednici Carstva koje je Bog obećao onima koji ga vole?

^2:6 A vi ste prezreli siromaha. Pa nisu li upravo bogataši oni koji vas tlače i odvlače na sudove?

^2:7 Ne blate li upravo oni lepo ime onoga po kome se zovete?

^2:8 Ako zaista izvršavate carski Zakon prema Pismu: „Voli bližnjega svoga kao samoga sebe“, dobro činite.

^2:9 Ali ako ste pristrasni, činite greh i Zakon vas kori kao prestupnike.

^2:10 Jer ko vrši sav Zakon, a pogreši samo u jednom, kriv je za sve.

^2:11 Jer onaj koji je rekao: „Ne čini preljube“, takođe je rekao i: „Ne ubij.“ Prema tome, ako i ne učiniš preljubu, a ubiješ, prestupio si Zakon.

^2:12 Govorite i postupajte kao oni kojima će se suditi Zakonom koji oslobađa.

^2:13 Jer sud je nemilosrdan prema onome koji nije iskazivao milosrđe; a milosrđe slavi pobedu nad sudom!

^2:14 Kakva je korist, braćo moja, ako neko kaže da ima veru, a ne čini dobra dela? Može li ga takva vera spasti?

^2:15 Ako su neki brat i sestra neodeveni i ako oskudevaju u svakodnevnoj hrani,

^2:16 a neko od vas im kaže: „Želim vam sve najbolje, ugrejte se i nasitite!“, a ne date im ono što je potrebno njihovom telu, kakva je korist od toga?

^2:17 Tako i vera, ako nije spojena sa delima, sama po sebi je mrtva.

^2:18 Inače, neko bi mogao da kaže: „Ti imaš veru, ja imam dela. Pokaži mi svoju veru bez dela, a ja ću ti po delima pokazati svoju veru.“

^2:19 Ti veruješ da postoji jedan Bog? Dobro činiš. Ali i zli duhovi to veruju i drhte!

^2:20 Hoćeš li dokaz, zaludni čoveče, da je vera bez dela jalova?

^2:21 Zar naš otac Avraham nije bio delima opravdan prinevši svoga sina Isaka na žrtvenik?

^2:22 Vidiš li da je vera sarađivala sa njegovim delima, i da je vera po delima postala potpuna?

^2:23 Tako se ispunilo Pismo koje kaže: „Poverova Avraham Bogu, pa mu je to uračunato u pravednost“, i tako bi nazvan Avraham „prijateljem Božijim“.

^2:24 Vidite da čovek ne postaje pravedan pred Bogom samo verom, nego i delima.

^2:25 Isto tako, nije li se i Rahava, bludnica, delima opravdala, tako što je ugostila uhode i zatim ih uputila na drugi put?

^2:26 Naime, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez delâ mrtva.

^3:1 Braćo moja, neka ne bude među vama mnogo učitelja, znajući da ćemo biti strože suđeni.

^3:2 Jer svi mi na mnogo načina grešimo. Ako ko u reči ne greši, taj je savršen čovek, sposoban da zauzda celo svoje telo.

^3:3 Kada konjima stavljamo uzde u usta da bi nam se pokoravali, mi upravljamo celim njihovim telom.

^3:4 Pogledajte i lađe: tako su velike i jaki vetrovi ih pokreću, a njima upravlja vrlo malo kormilo onamo kuda kormilar naumi.

^3:5 Tako je i jezik mali ud ali se diči velikim delima. Gle, kako mala vatra zapali veliku šumu!

^3:6 Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje.

^3:7 Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio,

^3:8 a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti.

^3:9 Njim blagosiljamo Gospoda i Oca i njim proklinjemo ljude koji su stvoreni po slici Božijoj.

^3:10 Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. To tako ne treba da bude, braćo moja.

^3:11 Može li sa istog vrela izvirati slatka i gorka voda?

^3:12 Može li, braćo moja, smokva rađati masline ili loza smokve? Tako ni slan izvor ne može dati slatku vodu.

^3:13 Ko je mudar i razuman među vama? Neka dobrim življenjem pokaže svoja dela u mudroj krotkosti.

^3:14 Ali ako u sebi nosite gorku zavist i sebično isticanje, onda se nemojte ponositi i govoriti ono što se protivi istini.

^3:15 Takva mudrost ne dolazi odozgo, nego je zemaljska, ljudska, od zlog duha je.

^3:16 Jer, gde je zavist i sebično isticanje, onde je nered i svako zlo.

^3:17 A mudrost koja dolazi odozgo, pre svega je čista, zatim mirotvorna, krotka, prilagodljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemerna.

^3:18 A pravednost je plod koji će ubrati oni koji seju u miru – oni koji čine mir.

^4:1 Odakle ratovi, odakle sukobi među vama? Zar ne potiču od vaših žudnji koje ratuju u vašim udovima?

^4:2 Žudite i nemate, ubijate i zavidite – i ne možete da postignete, ratujete i sukobljavate se. Nemate, jer ne tražite.

^4:3 Tražite, ali ne dobijate, zato što tražite što je zlo: da biste utrošili na svoje žudnje.

^4:4 Preljubnici! Zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, naime, hoće da bude prijatelj sa svetom, postaje neprijatelj Bogu.

^4:5 Ili smatrate da Pismo bez razloga govori: „Ljubomorno čezne Duh koji se nastanio u vama“,

^4:6 ali daje veću milost. Zato Pismo govori: „Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima iskazuje milost.“

^4:7 Stoga se pokorite Bogu, a suprotstavite se đavolu, pa će pobeći od vas.

^4:8 Približite se Bogu i on će se približiti vama. Očistite ruke, grešnici! Očistite srca, vi podeljene duše!

^4:9 Tugujte nad svojom bedom i zakukajte! Neka se vaš smeh u plač okrene, a vaša radost u žalost!

^4:10 Ponizite se pred Bogom, i on će vas uzvisiti.

^4:11 Braćo, ne ogovarajte jedan drugoga. Onaj, naime, ko ogovara brata ili ga osuđuje, protiv Zakona govori i Zakon osuđuje. A ako osuđuješ Zakon, onda ga ne izvršavaš, već se postavljaš kao da si mu sudija.

^4:12 Samo je jedan Zakonodavac i Sudija, koji može da spase i pogubi. A ko si ti da osuđuješ bližnjega?

^4:13 A sad, vi što govorite: „Danas ili sutra poći ćemo u taj i taj grad. Tamo ćemo provesti godinu dana; trgovaćemo i zaradićemo“,

^4:14 a ne znate ni šta će biti sutra. Šta je vaš život? On je kao magla koja se za kratko spusti, pa se potom raziđe.

^4:15 Umesto da govorite: „Ako da Gospod da budemo živi, učinićemo ovo ili ono.“

^4:16 A vi se još i hvalite svojom nadmenošću! Svako takvo hvalisanje je zlo.

^4:17 Prema tome, ko zna da čini dobro, a ne čini, greh mu je.

^5:1 De sad, vi bogataši, zaplačite i zakukajte, zbog nevolja koje će vas zadesiti.

^5:2 Bogatstvo vaše istrunu, odeću vam moljci izjedoše,

^5:3 zlato i srebro vaše rđa je prekrila, rđa njihova protiv vas će svedočiti, a oganj proždreti vaša tela. Blago ste zgrnuli u poslednje dane!

^5:4 Evo! Viče plata radnika koji su želi vaše njive, koju ste im vi uskratili; vapaji žetelaca doprli su do ušiju Gospoda nad vojskama.

^5:5 Živeli ste raskošno na zemlji i uživali; utovili ste svoja srca za dan pogubljenja.

^5:6 Osudili ste i ubili pravednika, a on vam se nije protivio.

^5:7 Stoga, braćo, budite strpljivi, dok Gospod ne dođe. Pogledajte kako zemljoradnik iščekuje dragoceni rod zemlje, strpljivo čekajući na ranu i poznu kišu.

^5:8 Stoga i vi istrajte, učvrstite svoja srca, jer se dolazak Gospodnji približio.

^5:9 Ne gunđajte, braćo, jedan protiv drugoga da ne budete suđeni. Gle, Sudija već stoji na vratima!

^5:10 Za primer strpljivosti u zlopaćenju, uzmite, braćo, proroke koji su govorili u ime Gospodnje.

^5:11 Evo, blaženim nazivamo one koji su izdržali. Čuli ste za Jovovu strpljivost i videli ste šta je Gospod na kraju učinio, jer je Gospod veoma milostiv i milosrdan.

^5:12 Iznad svega, braćo moja, ne zaklinjite se ni nebom, ni zemljom, niti kojom drugom zakletvom. Vaše „da“ neka bude „da“, i vaše „ne“ – „ne“.

^5:13 Zlopati li se ko među vama? Neka moli. Raduje li se ko? Neka peva hvalospev.

^5:14 Boluje li ko među vama? Neka pozove crkvene starešine, a oni neka se mole nad njim pomazujući ga uljem u ime Gospodnje,

^5:15 pa će molitva vere isceliti bolesnika; Gospod će ga podići, i ako je počinio grehe biće mu oprošteno.

^5:16 Stoga ispovedajte svoje grehe jedan drugome, i molite se jedni za druge da budete isceljeni. Mnogo može postići molitva pravednika.

^5:17 Ilija je bio čovek kao i mi. On se žarko pomolio da ne bude kiše, i kiša nije pala na zemlju tri godine i šest meseci.

^5:18 Onda se ponovo pomolio, i nebo je dalo kišu, te je zemlja donela svoj rod.

^5:19 Braćo moja, ako ko od vas odluta od istine i neko ga vrati natrag,

^5:20 znajte da će onaj koji vrati grešnika s krivog puta spasti njegov život od smrti i pokriti mnoštvo greha.