Evanđelje po Luki

^1:1 Cijenjeni Teofile! Mnogi su pokušali prikazati događaje što su se zbili među nama.

^1:2 Prenijeli su nam ih oni koji su ih vidjeli od početka i koji su govorili Božju poruku.

^1:3 I ja sam pomno proučio sve od početka pa sam pomislio da bi bilo dobro da sve te događaje zabilježim redom kako su se dogodili.

^1:4 Tako ćeš biti siguran da je ono što su te učili istina.

^1:5 U vrijeme Heroda, judejskoga kralja, živio je svećenik po imenu Zaharija iz Abijinoga svećeničkog reda. Zaharijina je žena potjecala iz Aronovog roda i zvala se Elizabeta.

^1:6 Oboje su bili pravedni u Božjim očima jer su besprijekorno vršili Gospodinove zapovijedi i odredbe.

^1:7 No nisu imali djece jer je Elizabeta bila nerotkinja, a bili su i veoma stari.

^1:8 Jednom je prilikom došao red na Zahariju da služi u Hramu prema rasporedu svoje skupine.

^1:9 Prema svećeničkom običaju, izabrali su ga kockom da u Gospodinovom Hramu prinese kâd.

^1:10 Kad je došlo vrijeme prinošenja kâda, mnoštvo se okupilo vani i molilo.

^1:11 Tada se Zahariji ukazao Gospodinov anđeo kako stoji s desne strane kadionog žrtvenika.

^1:12 Kad je spazio anđela, Zaharija se uznemirio i prestrašio.

^1:13 No anđeo mu je rekao: »Ne boj se, Zaharija, jer Bog je čuo tvoju molitvu! Tvoja će žena Elizabeta roditi sina i nazvat ćeš ga Ivan.

^1:14 On će ti donijeti radost i veselje. Mnogi će se radovati zbog njegovog rođenja

^1:15 jer će biti velik u Gospodinovim očima. On neće piti nikakva vina ni žestokog pića, a od rođenja će biti ispunjen Svetim Duhom.

^1:16 Zahvaljujući njemu, mnogi će se Izraelci vratiti Gospodinu, svome Bogu.

^1:17 A Ivan će ići pred njim pun Duha i moći koje je imao Ilija. Pomirit će djecu s očevima i neposlušne navesti da prihvate put pravednosti kako bi pripremio narod za Gospodina.«

^1:18 Na to je Zaharija rekao anđelu: »Kako ću znati da je to istina? Ja sam star, a i žena mi je stara.«

^1:19 Anđeo mu je odgovorio: »Ja sam Gabriel, onaj koji stoji pred Bogom. Poslan sam da razgovaram s tobom i prenesem ti ovu radosnu vijest.

^1:20 A sad znaj: budući da nisi vjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti kada za to dođe vrijeme, zanijemit ćeš i nećeš moći govoriti sve do onoga dana dok se to ne dogodi.«

^1:21 Okupljeni je narod čekao Zahariju i čudio se što tako dugo ne izlazi iz Hrama.

^1:22 Kad je Zaharija izašao, nije mogao govoriti i svi su shvatili da je u Hramu imao viđenje. Sporazumijevao se s njima znakovima, ali nije progovorio ni riječi.

^1:23 Kad je završilo vrijeme njegove službe, vratio se kući.

^1:24 Nakon nekog vremena, njegova je žena Elizabeta zatrudnjela; pet mjeseci nije izlazila iz kuće. Rekla je:

^1:25 »Pogledaj što mi je učinio Gospodin! Iskazao mi je svoju naklonost i skinuo s mene ovu sramotu pred ljudima.«

^1:26 Elizabeta je bila u šestome mjesecu trudnoće kad je Bog poslao anđela Gabriela u galilejski grad Nazaret,

^1:27 k djevici zaručenoj za čovjeka po imenu Josip, iz Davidovog roda. Djevojka se zvala Marija.

^1:28 Gabriel joj je rekao: »Pozdravljam te, milošću obdarena! Gospodin je s tobom.«

^1:29 Nju su ove riječi uznemirile i pitala se što bi trebao značiti taj pozdrav.

^1:30 Anđeo joj je rekao: »Ne boj se, Marijo, jer si stekla Božju naklonost.

^1:31 Znaj, zatrudnjet ćeš i roditi sina kojeg ćeš nazvati Isus.

^1:32 On će biti velik i zvat će se Sinom Svevišnjega Boga. Gospodin Bog dat će mu prijestolje njegovog oca Davida.

^1:33 On će zauvijek vladati Jakovljevom kućom i njegovo će Kraljevstvo trajati vječno.«

^1:34 Na to je Marija rekla anđelu: »Kako je to moguće? Pa ja sam još djevica!«

^1:35 Anđeo joj je odgovorio: »Sveti Duh sići će na tebe i sila Svevišnjega prekrit će te. I zato će se sveto dijete, koje ćeš roditi, zvati Božjim Sinom.

^1:36 Ali čuj i ovo: tvoja rođakinja Elizabeta u svojoj odmakloj dobi također nosi sina. Ona ista žena, za koju su govorili da ne može imati djece, već je u šestome mjesecu trudnoće!

^1:37 Bogu ništa nije nemoguće.«

^1:38 Marija je rekla: »Gospodinova sam sluškinja, neka sa mnom bude tako kao što si rekao.« I anđeo je otišao od nje.

^1:39 Odmah nakon toga Marija se spremila i žurno krenula u mjesto u brdovitom kraju Judeje.

^1:40 Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Elizabetu.

^1:41 Kad je Elizabeta začula Marijin pozdrav, dijete je u njoj poskočilo, a Elizabeta se ispunila Svetim Duhom.

^1:42 Na sav je glas uskliknula: »Ti si najblagoslovljenija od svih žena! I dijete koje ćeš roditi je blagoslovljeno!

^1:43 Čime sam zaslužila tu čast da majka mojega Gospodina dolazi k meni?

^1:44 Jer, čim sam začula tvoj pozdrav, dijete u mojoj utrobi poskočilo je od radosti.

^1:45 Blagoslovljena si jer si vjerovala da će se obistiniti ono što je rekao Bog.«

^1:46 Na to je Marija rekla: »Moja duša slavi Gospodina

^1:47 i moj duh se raduje u Bogu, mome Spasitelju,

^1:48 jer je pokazao brigu za svoju poniznu sluškinju. Da, od sada će me svi naraštaji zvati blagoslovljenom

^1:49 jer je Svemoćni učinio za mene velike stvari. Sveto je ime njegovo.

^1:50 Iz pokoljenja u pokoljenje iskazuje milost onima koji ga se boje.

^1:51 Svojom je rukom učinio silna djela: raspršio je one koji su u svom srcu oholi i umišljeni.

^1:52 Vladare je svrgnuo s njihovih prijestolja, a ponizne je uzvisio.

^1:53 Gladne je obasuo svakovrsnim dobrima, a bogataše poslao od sebe praznih ruku.

^1:54 Pomogao je svom slugi, Izraelu, sjetio se svoga milosrđa,

^1:55 kao što je zauvijek obećao našim precima, Abrahamu i njegovim potomcima.«

^1:56 Marija je ostala kod Elizabete oko tri mjeseca, a zatim se vratila kući.

^1:57 Kad je Elizabeti došlo vrijeme, rodila je sina.

^1:58 Svi su njezini susjedi i rodbina čuli da joj je Gospodin iskazao veliku milost i radovali su se zajedno s njom.

^1:59 Kad su osmoga dana nakon djetetovog rođenja došli da ga obrežu, htjeli su mu dati ime Zaharija, po ocu.

^1:60 No djetetova je majka rekla: »Ne! Zvat će se Ivan.«

^1:61 A oni su joj odgovorili: »Nitko se od tvoje rodbine ne zove tako.«

^1:62 Zatim su, služeći se znakovima, upitali oca koje ime želi dati djetetu.

^1:63 Zaharija je zatražio pločicu za pisanje i napisao: »Ime mu je Ivan.« Svi su se začudili.

^1:64 Istoga su se trena Zahariji otvorila usta i razvezao jezik te je počeo govoriti i slaviti Boga.

^1:65 Strah je obuzeo sve susjede i po cijelome judejskom gorju ljudi su prepričavali ove događaje.

^1:66 Svi koji su za njih čuli, razmišljali su o tome i govorili: »Što li će biti od ovog djeteta?« Jer, bilo je očito da je Gospodin s njim.

^1:67 Ivanov otac Zaharija ispunio se Svetim Duhom i počeo proročki govoriti:

^1:68 »Neka je blagoslovljen Gospodin, Bog Izraelov, jer je došao otkupiti svoj narod.

^1:69 Poslao nam je moćnoga Spasitelja iz roda svoga sluge Davida,

^1:70 kao što je davno obećao po svojim svetim prorocima.

^1:71 Obećao je da će nas spasiti od neprijatelja i iz ruku svih onih koji nas mrze;

^1:72 da će iskazati milost našim precima i sjetiti se svoga svetog zavjeta.

^1:73 To je bilo obećanje što ga je dao našem pretku Abrahamu:

^1:74 da će nas izbaviti iz ruku neprijatelja i dopustiti da mu služimo bez straha

^1:75 te da pred njim budemo sveti i pravedni dokle god živimo.

^1:76 Ti ćeš se, dijete moje, zvati prorokom Svevišnjega Boga jer ćeš ići pred Gospodinom, da mu pripremiš put.

^1:77 Donijet ćeš ljudima saznanje o spasenju kroz oproštenje njihovih grijeha.

^1:78 Zbog duboke samilosti našega Boga, osvanut će nam s visina nova zora,

^1:79 da obasja one koji žive u tami i strahu od smrti i da vodi naše korake na put mira.«

^1:80 Dječak je rastao i jačao u duhu. Živio je u pustinji sve do dana dok nije stupio pred izraelski narod.

^2:1 U to je vrijeme car August izdao naredbu da se u čitavom Rimskom Carstvu provede popis stanovništva.

^2:2 Bio je to prvi takav popis i provodio se u vrijeme kad je Kvirinije bio upravitelj Sirije.

^2:3 Svatko je išao u svoj grad da bi ondje bio upisan.

^2:4 S obzirom na to da je potjecao iz Davidovog roda, Josip je iz Nazareta, u Galileji, krenuo u Judeju, u Davidov grad Betlehem.

^2:5 Krenuo je zajedno s Marijom, svojom zaručnicom koja je bila trudna.

^2:6 Tijekom njihovog boravka u Betlehemu, Mariji se približilo vrijeme porođaja

^2:7 pa je rodila sina, svoga prvorođenca. Budući da za njih nije bilo mjesta u prenoćištu, Marija je povila dijete u plahtice i položila ga u jasle.

^2:8 U tom su se kraju zatekli i neki pastiri koji su noću čuvali svoja stada na pašnjacima.

^2:9 Ukazao im se Gospodinov anđeo, a Gospodinova je slava zasjala oko njih pa ih je obuzeo strah.

^2:10 Anđeo im je rekao: »Ne bojte se, donosim vam dobru vijest koja će svim ljudima donijeti veliku radost.

^2:11 Danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj. On je Mesija, Gospodar.

^2:12 Evo kako ćete ga prepoznati: pronaći ćete dijete povijeno u plahtice kako leži u jaslama.«

^2:13 Odjednom se uz anđela pojavila i velika nebeska vojska. Slavili su Boga riječima:

^2:14 »Neka je slava Bogu na Nebu, a na Zemlji mir ljudima koji su mu po volji.«

^2:15 Nakon što su anđeli otišli i vratili se na Nebo, pastiri su počeli govoriti jedan drugome: »Pođimo u Betlehem da vidimo to što nam je Gospodin objavio da se dogodilo!«

^2:16 Požurili su u grad i pronašli Mariju i Josipa s djetetom koje je ležalo u jaslama.

^2:17 Kad su pastiri ugledali dijete, ispričali su što im je bilo rečeno o njemu.

^2:18 Svi su ostali zapanjeni onim što su čuli od pastira.

^2:19 Marija je čuvala u sebi sve što je čula i razmišljala o tome u svom srcu.

^2:20 Pastiri su se vratili k stadima, veličali su i slavili Boga za sve što su čuli i vidjeli jer se dogodilo upravo onako kako im je bio rekao anđeo.

^2:21 Kad je osmoga dana nakon dječakovog rođenja nastupilo vrijeme da ga obrežu, dali su mu ime Isus, kako ga je bio nazvao anđeo još prije začeća.

^2:22 Došlo je vrijeme da Josip i Marija pristupe obredu čišćenja u skladu s Mojsijevim zakonom. Sa sobom su u Jeruzalem poveli Isusa, da ga prinesu pred Gospodina.

^2:23 Jer, u Gospodinovom Zakonu piše: »Svako prvorođeno muško dijete mora biti posvećeno Gospodinu.«

^2:24 Išli su prinijeti i žrtvu, onako kako Gospodinov Zakon kaže: »Prinesite dvije golubice ili dva mlada goluba.«

^2:25 U Jeruzalemu je bio pravedan čovjek po imenu Šimun, koji je istinski štovao Boga i iščekivao dan kada će Bog utješiti izraelski narod. Sveti je Duh bio s njim

^2:26 i otkrio mu da neće umrijeti prije nego što vidi Krista kojeg će poslati Gospodin.

^2:27 Pod vodstvom Duha, Šimun je došao u Hram. Kad su Josip i Marija unijeli maloga Isusa da izvrše ono što je propisano Zakonom,

^2:28 on ga je uzeo na ruke, zahvalio Bogu i rekao:

^2:29 »Gospodine, otpusti sad u miru svoga slugu kao što si obećao!

^2:30 Jer, moje su oči vidjele spasenje

^2:31 koje si pripremio pred licem svih naroda.

^2:32 On će biti svjetlo ostalim narodima i proslaviti tvoj narod Izrael.«

^2:33 A Isusovi su roditelji bili zadivljeni onim što je rečeno o njemu.

^2:34 Šimun ih je zatim blagoslovio i rekao Mariji, Isusovoj majci: »Zbog ovoga će djeteta mnogi Izraelci pasti, a mnogi će se uzdignuti. On je određen da bude Božji znak, ali mnogi će ga odbaciti.

^2:35 Tako će izaći na vidjelo skrivene misli mnogih, a tebi će mač probosti dušu.«

^2:36 Tamo se nalazila i proročica po imenu Ana. Njezin je otac bio Fanuel, a potjecala je iz Ašerovog plemena. Bila je vrlo stara. Sedam je godina bila u braku,

^2:37 a nakon toga je živjela kao udovica do osamdeset i četvrte godine života. Nije napuštala Hram te je posteći i moleći danonoćno služila Bogu.

^2:38 U taj je tren prišla Josipu i Mariji s djetetom i, zahvalivši Bogu, počela govoriti o djetetu svima koji su iščekivali da Bog otkupi Jeruzalem.

^2:39 Nakon što su obavili sve što je propisano Gospodinovim Zakonom, Josip i Marija su se vratili u Galileju, u Nazaret, grad u kojem su živjeli.

^2:40 A dijete je raslo i jačalo; punilo se mudrošću, a Božja je milost bila na njemu.

^2:41 Svake su godine za blagdan Pashe Isusovi roditelji odlazili u Jeruzalem.

^2:42 Kad je Isusu bilo dvanaest godina, uputili su se, kao i uvijek, na proslavu blagdana.

^2:43 Nakon što je blagdan završio, Marija i Josip krenuli su kući. Dječak Isus ostao je u Jeruzalemu, a njegovi roditelji to nisu znali.

^2:44 Pretpostavljali su da je u njihovoj grupi. Nakon dana hoda, počeli su ga tražiti među rođacima i prijateljima.

^2:45 Kad ga nisu našli, vratili su se u Jeruzalem da ga ondje potraže.

^2:46 Nakon tri dana pronašli su ga u Hramu; sjedio je s vjerskim učiteljima, slušao ih i postavljao im pitanja.

^2:47 Svi koji su ga slušali divili su se njegovim odgovorima i pameti.

^2:48 Kad su ga Josip i Marija ugledali, zapanjili su se, a majka mu je rekla: »Sine, zašto si nam to učinio? Tvoj otac i ja vrlo smo se brinuli tražeći te.«

^2:49 A Isus im je odgovorio: »Zašto ste me tražili? Zar ne znate da ja moram biti u domu svoga Oca?«

^2:50 No oni nisu razumjeli što im je htio reći.

^2:51 Isus se vratio s njima u Nazaret te im je bio poslušan. A njegova je majka i dalje razmišljala o svemu tome.

^2:52 Isus je rastao, postajao sve mudriji i uživao naklonost i Boga i ljudi.

^3:1 Bilo je to petnaeste godine vladavine cara Tiberija, kad je Poncije Pilat upravljao Judejom. Herod je upravljao Galilejom, njegov brat Filip pokrajinama Iturejom i Trahonitidom, a Lizanije Abilenom.

^3:2 Ana i Kaifa bili su vrhovni svećenici. U to je vrijeme Ivan, Zaharijin sin koji je živio u pustinji, dobio zapovijed od Boga

^3:3 da obiđe čitav kraj oko Jordana i govori ljudima Božju poruku da se krste u znak obraćenja kako bi im bili oprošteni grijesi.

^3:4 Jer, tako piše u Knjizi proroka Izaije: »Glas jednoga viče u pustinji: ‘Pripremite put Gospodinu, poravnajte mu staze!

^3:5 Napunit će se svaka dolina, spustiti svaka planina. Sve će se krivudave staze ispraviti, neravni putovi postat će ravni.

^3:6 I svi će vidjeti Božje spasenje!’«

^3:7 Mnoštvo je naroda dolazilo k Ivanu da ih on krsti, a on im je govorio: »Vi, zmije otrovnice! Tko vas je upozorio da bježite pred nadolazećim Božjim gnjevom?

^3:8 Pokažite svojim životom da ste se obratili. Činite ono što dokazuje da ste se promijenili i nemojte se pouzdavati u to što je Abraham vaš otac. Jer, ja vam kažem, Bog od ovoga kamenja može stvoriti Abrahamovu djecu.

^3:9 Sjekira je već položena na korijenje drveća. Svako drvo, koje ne donosi dobre plodove, bit će posječeno i bačeno u vatru.«

^3:10 A mnoštvo ga je pitalo: »Što trebamo činiti?«

^3:11 Odgovorio im je: »Svatko tko ima dva ogrtača, neka jedan dâ onome tko ga nema, i svatko tko ima hrane, neka je podijeli s drugima!«

^3:12 I neki su se poreznici došli krstiti pa su ga pitali: »Učitelju, što trebamo činiti?«

^3:13 A on im je odgovorio: »Nemojte uzimati veći porez nego što je propisano!«

^3:14 I neki su ga vojnici pitali: »A što mi trebamo raditi?« Rekao im je: »Nikome ne uzimajte novac silom, nikoga lažno ne optužujte i budite zadovoljni svojom plaćom!«

^3:15 Ljudi su živjeli u iščekivanju Mesijinog dolaska i u sebi se pitali nije li možda Ivan Mesija.

^3:16 On im je svima ovako odgovarao: »Ja vas krstim vodom, ali dolazi onaj tko je moćniji od mene. Ja mu nisam dostojan ni obuću razvezati. On će vas krstiti Svetim Duhom i vatrom.

^3:17 On će očistiti svoje gumno; žito će spremiti u svoju žitnicu, a pljevu će spaliti u neugasivoj vatri.«

^3:18 Tako im je, kao i mnogim drugim riječima, navješćivao Radosnu vijest.

^3:19 Ivan je javno korio Heroda zbog veze s Herodijadom, ženom njegovog brata, kao i zbog drugih prijestupa koje je počinio.

^3:20 A k tome, Herod je pridodao još jedan prijestup: bacio je Ivana u zatvor.

^3:21 Kad se sav narod krštavao, krstio se i Isus. Dok je molio, nebo se otvorilo

^3:22 i Sveti Duh, u obliku goluba, sišao je na njega. Začuo se glas s neba: »Ti si moj voljeni sin. S tobom sam potpuno zadovoljan.«

^3:23 Isusu je bilo otprilike trideset godina kad je započeo svoju službu. Kako se smatralo, bio je sin Josipa, Elijevog sina.

^3:24 Eli je bio Matatov sin; Matat Levijev; Levi Melkijev sin; Melki Janajev; Janaj Josipov sin;

^3:25 Josip Matatijin; Matatija Amosov sin; Amos Nahumov; Nahum Heslijev sin; Hesli Nagajev;

^3:26 Nagaj Maatov sin; Maat Matatijin; Matatija Semejev sin; Semej Josekov; Josek Jodin sin;

^3:27 Joda Joananov; Joanan Rezin sin; Reza Zorobabelov; Zorobabel Salatielov sin; Salatiel Nerijev;

^3:28 Neri Melkijev sin; Melki Adijev; Adija Kozamov sin; Kozam Elmadamov; Elmadam Erov sin;

^3:29 Er Isusov; Isus Eliezerov sin; Eliezer Jorimov; Jorim Matatov sin, Matat Levijev;

^3:30 Levi Simeonov sin; Simeon Judin; Juda Josipov sin; Josip Jonamov; Jonam Elijakimov sin;

^3:31 Elijakim Melejev; Melej Menin sin; Mena Matatin; Matata Natanov sin; Natan Davidov;

^3:32 David Jesejev sin; Jesej Obedov; Obed Boozov sin; Booz Salin; Sala Naasonov sin;

^3:33 Naason Aminadabov; Aminadab Adminov sin; Admin Arnijev; Arni Esromov sin; Esrom Faresov; Fares Judin sin;

^3:34 Juda Jakovljev; Jakov Izakov sin; Izak Abrahamov; Abraham Tarin sin; Tara Nahorov;

^3:35 Nahor Sarugov sin; Sarug Ragauov; Ragau Falekov sin; Falek Eberov; Eber Salin sin;

^3:36 Sala Kainamov; Kainam Arfaksadov sin; Arfaksad Semov; Sem Noin sin; Noa Lamekov;

^3:37 Lamek Matuzalin sin; Matuzala Henokov; Henok Jaredov sin; Jared Malaleelov; Malaleel Kainamov;

^3:38 Kainan Enosov; Enos Setov sin; Set Adamov; Adam Božji sin.

^4:1 Isus se vratio s rijeke Jordan pun Svetog Duha. Duh ga je odveo u pustinju, gdje ga je đavao iskušavao četrdeset dana.

^4:2 Za to vrijeme Isus nije ništa jeo, a nakon četrdeset dana je ogladnio.

^4:3 Tada mu je đavao rekao: »Ako si Božji Sin, naredi ovom kamenu da se pretvori u kruh!«

^4:4 Isus mu je odgovorio: »Pisano je: ‘Čovjek ne živi samo od kruha.’«

^4:5 Đavao ga je tada poveo na neko visoko mjesto i u trenu mu pokazao sva kraljevstva na Zemlji.

^4:6 Rekao mu je: »Dat ću ti svu njihovu moć i slavu, jer je u mojim rukama, i ja je mogu dati komu god želim.

^4:7 Ako se meni pokloniš, sve će to biti tvoje.«

^4:8 Isus mu je odgovorio: »Pisano je: ‘Štuj Gospodina, svog Boga, i njemu jedinom služi.’«

^4:9 Zatim je đavao odveo Isusa u Jeruzalem i postavio ga na vrh Hrama. Rekao mu je: »Ako si Božji Sin, baci se odavde!

^4:10 Jer, pisano je: ‘On će zapovjediti svojim anđelima da te čuvaju’

^4:11 i ‘Oni će te na rukama nositi da ti noga o kamen ne udari.’«

^4:12 A Isus mu je odgovorio: »Rečeno je i ovo: ‘Ne iskušavaj Gospodina, svog Boga.’«

^4:13 Pošto je iscrpio sve kušnje, đavao se udaljio od Isusa dok ne nastupi pogodan trenutak.

^4:14 Isus se vratio u Galileju pun sile Duha, a vijest o njemu proširila se po cijelom kraju.

^4:15 Počeo je poučavati u sinagogama i svi su ga slavili.

^4:16 Zatim je otišao u Nazaret, grad u kojem je odrastao. Na šabat je, kao i uvijek, otišao u sinagogu i ustao kako bi čitao.

^4:17 Pružili su mu svitak proroka Izaije. Odmotao ga je i našao mjesto gdje piše:

^4:18 »Na meni je Gospodinov Duh. Ovlastio me da kažem Radosnu vijest siromašnima. Poslao me da objavim slobodu zarobljenima i povratak vida slijepima. Poslao me da oslobodim potlačene i

^4:19 da proglasim godinu milosti Gospodinove.«

^4:20 Zatim je smotao svitak, vratio ga poslužitelju sinagoge i sjeo, a oči svih prisutnih bile su uperene u njega.

^4:21 Rekao im je: »Danas su se ispunile ove riječi, koje ste čuli svojim ušima.«

^4:22 Svi su govorili sve najbolje o njemu i bili su zadivljeni ljepotom riječi koje su izlazile iz njegovih usta. Govorili su: »Nije li to Josipov sin?«

^4:23 A on im je rekao: »Naravno, sada ćete mi navesti onu uzrečicu: ‘Doktore, izliječi samoga sebe!’ Sve što smo čuli da si učinio u Kafarnaumu, učini i ovdje, u svom gradu!«

^4:24 Potom je dodao: »Istinu vam kažem, ni jedan prorok nije prihvaćen u svom zavičaju.

^4:25 Istina je i ovo: u Ilijino vrijeme, kada tri godine i šest mjeseci nije bilo kiše i cijelom je zemljom zavladala velika glad, bilo je mnogo udovica u Izraelu.

^4:26 No Ilija nije bio poslan ni jednoj od njih, već jednoj udovici iz Sarfate, u sidonskom kraju.

^4:27 A u vrijeme proroka Elizeja bilo je mnogo gubavaca u Izraelu, ali nije bio iscijeljen ni jedan od njih, nego Naaman iz Sirije.«

^4:28 Čim su to čuli, svi su se prisutni u sinagogi razbjesnjeli.

^4:29 Ustali su, izbacili ga iz grada i odveli na rub brda na kojem je bio sagrađen grad. Htjeli su ga baciti s litice,

^4:30 ali on je prošao između njih i otišao svojim putem.

^4:31 Isus se uputio u Kafarnaum, grad u Galileji, gdje je poučavao na šabat.

^4:32 Ljudi su bili zadivljeni njegovim poučavanjem jer je govorio s autoritetom.

^4:33 U sinagogi je bio čovjek opsjednut zlim duhom koji je povikao iz svega glasa:

^4:34 »Što hoćeš s nama, Isuse iz Nazareta? Jesi li došao da nas uništiš? Ja znam tko si ti — Božji Svetac!«

^4:35 A Isus ga je ukorio i rekao mu: »Ušuti! Izađi iz njega!« Zao je duh naočigled svih oborio čovjeka na tlo i izašao iz njega, ne učinivši mu nikakvo zlo.

^4:36 Ljudi su ostali zadivljeni i počeli govoriti jedni drugima: »Kakvo li je ovo učenje? Autoritetom i silom zapovijeda zlim duhovima i oni izlaze.«

^4:37 Vijest o njemu proširila se po svim okolnim mjestima.

^4:38 Isus je izašao iz sinagoge i otišao Šimunovoj kući. Šimunova je punica imala jaku groznicu pa su zamolili Isusa da joj pomogne.

^4:39 On se nagnuo nad nju, naredio groznici da napusti ženino tijelo, a groznica ju je ostavila. Žena je istoga trena ustala i počela ih posluživati.

^4:40 Nakon zalaska sunca, ljudi su doveli Isusu svoje bolesnike, koji su bolovali od raznih bolesti. Isus ih je sve ozdravljao, polažući ruke na svakoga od njih.

^4:41 I zli su duhovi izlazili iz mnogih, vičući: »Ti si Božji Sin!« A on im je zaprijetio i zabranio da govore jer su znali da je on Krist.

^4:42 Kad je svanulo, Isus je izašao i otišao na neko pusto mjesto. No mnoštvo ga je tražilo. Kad su ga našli, nastojali su ga spriječiti da ode od njih.

^4:43 A Isus im je rekao: »I u drugim gradovima moram navijestiti Radosnu vijest o Božjem kraljevstvu jer sam zbog toga i poslan.«

^4:44 I nastavio je propovijedati u sinagogama širom Judeje.

^5:1 Jednom je Isus stajao na obali Genezaretskoga jezera, a mnoštvo se tiskalo oko njega da sluša Božju riječ.

^5:2 Isus je spazio na obali dvije lađice iz kojih su izašli ribari i ispirali svoje mreže.

^5:3 Ušao je u lađicu, koja je pripadala Šimunu, i zamolio ga da se malo odmaknu od obale. Zatim je sjeo i iz lađice poučavao ljude.

^5:4 Kad je završio, rekao je Šimunu: »Zaplovite prema pučini! Tamo bacite mreže da uhvatite ribu.«

^5:5 Šimun je odgovorio: »Gospodaru, cijelu smo se noć trudili i ništa nismo ulovili, ali ako ti tako kažeš, bacit ću mreže.«

^5:6 Poslušali su Isusa i ulovili toliko ribe da su im počele pucati mreže.

^5:7 Dali su znak svojim prijateljima iz druge lađice da im dođu pomoći. Kad su oni došli, obje su lađice toliko natovarili da su počele tonuti.

^5:8 Kad je Šimun Petar to vidio, bacio se na koljena pred Isusa i rekao: »Idi od mene, Gospodine, jer sam grešan čovjek!«

^5:9 I on i svi koji su bili s njim ostali su zapanjeni ulovom.

^5:10 Zapanjeni su bili i Jakov i Ivan, Zebedejevi sinovi, koji su ribarili zajedno sa Šimunom. Isus je na to rekao Šimunu: »Ne boj se! Od sada ćeš loviti ljude.«

^5:11 Oni su izvukli lađice iz vode, ostavili sve i krenuli za Isusom.

^5:12 Jednom, dok je bio u nekom gradu, Isus je naišao na čovjeka prekrivenoga gubom. Kad je ugledao Isusa, gubavac je pao ničice i zamolio ga: »Gospodine, ako želiš, možeš me izliječiti.«

^5:13 Isus je ispružio ruku, dodirnuo ga i rekao: »Želim. Ozdravi!« I guba je istoga trena nestala.

^5:14 Isus mu je tada zapovjedio: »Nikome ne govori o ovome, nego idi, pokaži se svećeniku i prinesi žrtvu za svoje očišćenje, kako je zapovjedio Mojsije. To će biti pokazatelj tvog ozdravljenja.«

^5:15 Vijest o Isusu sve se više širila, a ljudi su u velikom broju dolazili da ga čuju i da ih izliječi od bolesti.

^5:16 On bi se često povlačio na pusta mjesta i molio.

^5:17 Jednom, dok je poučavao, sjedili su s njim farizeji i učitelji Zakona koji su stigli iz svih gradova Galileje, Judeje i iz Jeruzalema. A Gospodinova je snaga bila s njim da iscjeljuje bolesne.

^5:18 Tada su došli neki ljudi noseći na ležaju nepokretnog čovjeka. Pokušavali su ga unijeti i staviti pred Isusa,

^5:19 ali ga zbog mnoštva nisu mogli unijeti pa su se popeli na kuću i kroz krov ga, na ležaju, spustili pred Isusa.

^5:20 Kad je Isus vidio njihovu vjeru, rekao je: »Prijatelju, grijesi su ti oprošteni!«

^5:21 Na to su učitelji Zakona i farizeji u sebi počeli razmišljati: »Tko je ovaj što huli? Tko, osim Boga, može opraštati grijehe?«

^5:22 No Isus je znao što misle i odgovorio im: »Zašto tako razmišljate?

^5:23 Što je lakše reći: ‘Grijesi su ti oprošteni’ ili ‘Ustani i hodaj’?

^5:24 Sin Čovječji ima vlast na Zemlji opraštati grijehe. Ako kažem ovom čovjeku: ‘Ustani i hodaj!’, znat ćete da uistinu imam vlast.« Zatim je rekao uzetome: »Govorim tebi, mladiću, ustani, uzmi svoj ležaj i idi kući!«

^5:25 Istoga je trena čovjek pred njihovim očima ustao, pokupio ležaj i otišao svojoj kući slaveći Boga.

^5:26 A svi su bili zadivljeni i veličali su Boga, govoreći puni strahopoštovanja: »Danas smo vidjeli čudesa.«

^5:27 Nakon toga Isus je izašao i sreo poreznika po imenu Levi, koji je sjedio na naplatnome mjestu. Isus mu je rekao: »Pođi za mnom!«

^5:28 A Levi je ostavio sve, ustao i krenuo za njim.

^5:29 Priredio je za Isusa veliku gozbu u svojoj kući, a mnogi poreznici i drugi ljudi jeli su s njima.

^5:30 Farizeji, a među njima i neki učitelji Zakona, prigovarali su Isusovim učenicima: »Zašto jedete i pijete s poreznicima i grešnicima?«

^5:31 A Isus im je na to odgovorio: »Ne trebaju liječnika oni koji su zdravi, nego oni koji su bolesni.

^5:32 Nisam došao da pozovem na obraćenje pravednike, nego grešnike.«

^5:33 Na to su mu oni rekli: »Ivanovi učenici često poste i mole, a isto tako i učenici farizeja. A tvoji jedu i piju.«

^5:34 Isus im je rekao: »Možete li prisiliti goste mladoženje da poste dok je on s njima?

^5:35 No doći će vrijeme kad će im uzeti mladoženju. Tada će i oni postiti.«

^5:36 Ispričao im je i usporedbu: »Nitko ne para tkaninu s nove odjeće da bi je stavio kao zakrpu na staru. Jer, tako će samo novu odjeću poderati, a zakrpa neće pristajati staroj.

^5:37 I nitko ne ulijeva novo vino u stare mjehove jer će oni puknuti, vino će se proliti, a mjehovi uništiti.

^5:38 Novo se vino mora uliti u nove mjehove.

^5:39 Nitko tko pije staro vino, ne želi novo, nego govori: ‘Staro je bolje!’«

^6:1 Jednom je na šabat, dan odmora, Isus prolazio kroz žitna polja, a njegovi su učenici trgali klasje, trljali ga rukama i jeli.

^6:2 A neki su farizeji rekli: »Zašto radite ono što Zakon ne dopušta na šabat?«

^6:3 Isus im je odgovorio: »Zar niste čitali što je David napravio kad su on i njegovi pratioci ogladnjeli?

^6:4 Niste li čitali da je ušao u Božji dom, uzeo prinesene kruhove — koje po Zakonu ne smije jesti nitko osim svećenika — i jeo ih, a dao ih je i svojim pratiocima?«

^6:5 Rekao im je i ovo: »Sin je Čovječji gospodar i šabata.«

^6:6 Drugog je šabata Isus otišao u sinagogu i poučavao ljude. Ondje je bio čovjek s usahlom desnom rukom.

^6:7 Učitelji Zakona i farizeji držali su Isusa na oku da vide hoće li na šabat koga izliječiti. Tražili su povoda da ga optuže.

^6:8 On je znao kako razmišljaju i rekao je čovjeku s usahlom rukom: »Ustani i stani pred ljude!« Čovjek je ustao i stao pred njih.

^6:9 Isus im je rekao: »Pitam vas, što Zakon dopušta da se čini na šabat: dobro ili zlo? Da se život spasi ili uništi?«

^6:10 Pogledao je sve oko sebe i zatim rekao čovjeku: »Ispruži ruku!« On je tako i učinio, a ruka mu je ozdravila.

^6:11 Oni su se razbjesnjeli i počeli smišljati među sobom što da učine Isusu.

^6:12 Tih je dana Isus otišao u planinu da se moli te je proveo čitavu noć moleći se Bogu.

^6:13 Kad je svanulo, pozvao je k sebi svoje učenike i od njih izabrao dvanaestoricu koje je prozvao apostolima:

^6:14 Šimuna — kojeg je nazvao Petar, Andriju — njegovog brata, Jakova i Ivana, Filipa, Bartolomeja,

^6:15 Mateja, Tomu, Jakova — Alfejevog sina, Šimuna — zvanog Zelot,

^6:16 Judu — Jakovljevog sina — i Judu Iskariotskog, koji je postao izdajnik.

^6:17 Isus je zajedno s njima sišao s planine i zaustavio se na visoravni gdje se nalazilo veliko mnoštvo njegovih učenika. Bilo je tu i mnogo naroda iz cijele Judeje, Jeruzalema, tirskog i sidonskog primorja.

^6:18 Došli su da ga čuju i da ih ozdravi od bolesti, a iscijelio je i one koje su mučili zli duhovi.

^6:19 Svatko iz mnoštva pokušavao ga je dotaknuti jer je iz njega izlazila sila koja je ozdravljala sve.

^6:20 Gledajući u svoje učenike, Isus je progovorio: »Blago vama siromašnima jer vam pripada Božje kraljevstvo.

^6:21 Blago vama koji ste sada gladni jer ćete se nasititi. Blago vama koji sada jecate jer ćete se smijati.

^6:22 Blago vama kad vas ljudi mrze, izopćuju i vrijeđaju, kad vas smatraju zlima i odbacuju zbog Sina Čovječjega.

^6:23 Veselite se tada i skačite od radosti, jer je velika vaša nagrada na Nebu. Pa i njihovi su preci to isto činili prorocima.

^6:24 Teško vama, bogataši, jer ste već primili svoju utjehu.

^6:25 Teško vama koji ste sada siti, jer ćete biti gladni. Teško vama koji se sada smijete, jer ćete tugovati i jecati.

^6:26 Teško vama kad svi o vama budu lijepo govorili jer tako su se i njihovi preci ponašali prema lažnim prorocima.«

^6:27 »A ja kažem vama koji slušate: volite svoje neprijatelje! Činite dobro onima koji vas mrze!

^6:28 Blagoslivljajte one koji vas proklinju! Molite za one koji se prema vama loše odnose!

^6:29 Ako te tko udari po jednom obrazu, ti mu okreni i drugi. Ako ti tko uzme ogrtač, dopusti mu da ti uzme i košulju.

^6:30 Daj svakomu što te traži, a ako ti tko nešto uzme, ne zahtijevaj da ti vrati!

^6:31 Ono što želite da ljudi čine vama, i vi činite njima.

^6:32 Ako volite samo one koji vas vole, kakvu zahvalnost zaslužujete? Pa i grešnici vole one koji njih vole.

^6:33 Ako činite dobro onima koji čine dobro vama, kakvu zahvalnost zaslužujete? Tako rade i grešnici.

^6:34 Ako, pak, posuđujete onima za koje vjerujete da će vam vratiti, kakvu zahvalnost zaslužujete? Čak i grešnici posuđuju grešnicima da bi isto toliko dobili natrag.

^6:35 A vi volite svoje neprijatelje! Činite im dobro i posuđujte, ne očekujući ništa zauzvrat. Tada će vaša nagrada biti velika i bit ćete sinovi Svevišnjega jer je on dobar prema nezahvalnima i zlima.

^6:36 Budite milosrdni, kao što je i vaš Otac milosrdan!«

^6:37 »Ne sudite drugima i neće vam biti suđeno! Ne osuđujte i nećete biti osuđeni. Opraštajte i bit će vam oprošteno!

^6:38 Dajte i dobit ćete! Nasut će vam se dobra, nabijena i protresena mjera te će vam se još prosipati u naručje. Kako mjerite drugima, tako će se mjeriti i vama.«

^6:39 Ispričao im je i usporedbu: »Može li slijepac voditi slijepca? Neće li obojica upasti u jamu?

^6:40 Ni jedan učenik nije veći od svoga učitelja, nego je, kad je potpuno poučen, jednak svom učitelju.

^6:41 Zašto primjećuješ trun u oku svoga brata, a ne vidiš gredu u vlastitom oku?

^6:42 Kako možeš reći svojem bratu: ‘Brate, daj da ti izvadim taj trun iz oka’, kad ne vidiš gredu u vlastitom oku? Licemjeru! Prvo izvadi gredu iz svoga oka, a tek ćeš tada jasno vidjeti kako izvaditi trun iz oka svoga brata.«

^6:43 »Nema dobrog stabla koje rodi lošim plodovima niti lošeg stabla koje rađa dobrim plodovima;

^6:44 svako se stablo prepoznaje po plodovima. S trnovitog grma ne beru se smokve, niti se s kupinovoga grma bere grožđe.

^6:45 Dobar čovjek čuva u svom srcu dobro pa tako iz njega i iznosi dobro. A zao čovjek iz svoga zlog srca iznosi zlo. Jer, čovjekova usta izgovaraju ono čime je ispunjeno njegovo srce.«

^6:46 »Zašto me zovete: ‘Gospodine, Gospodine’, a ne činite ono što kažem?

^6:47 Svatko tko dolazi k meni, čuje moje riječi i izvršava ih, sličan je

^6:48 čovjeku koji je ovako sagradio kuću: kopao je duboko i postavio temelje na stijeni. Kad je rijeka nadošla, bujica je navalila na kuću, ali je nije mogla srušiti jer je bila dobro sagrađena.

^6:49 Ali onaj tko sluša moje riječi i ne izvršava ih, sličan je čovjeku koji je sagradio kuću na zemlji bez temelja; bujica je navalila i kuća se odmah srušila, a od nje je ostala velika ruševina.«

^7:1 Nakon što je narodu rekao sve to, uputio se u Kafarnaum.

^7:2 Tamo je živio neki časnik čiji je sluga bio jako bolestan, na pragu smrti, a časniku je bio vrlo drag.

^7:3 Kad je časnik čuo za Isusa, poslao je židovske starješine da ga zamole da dođe i spasi život njegovom slugi.

^7:4 Kad su stigli k Isusu, počeli su ga usrdno moliti: »On zaslužuje da mu to učiniš

^7:5 jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.«

^7:6 Isus je otišao s njima i, kad je već bio blizu kuće, časnik mu je poslao ususret svoje prijatelje s porukom: »Gospodine, nemoj se zamarati jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov.

^7:7 Zato i nisam došao pred tebe, ali reci riječ i moj će sluga ozdraviti.

^7:8 Jer, kao što sam i sâm podređen drugima, tako i ja imam vojnike pod sobom. Jednome kažem: ‘Idi!’ i on ode, a drugome: ‘Dođi!’ i on dođe. I svojem slugi kažem: ‘Učini to!’ i on posluša.«

^7:9 Kad je Isus to čuo, ostao je zadivljen. Okrenuo se gomili koja ga je slijedila i rekao im: »Kažem vam, nisam naišao na ovakvu vjeru ni u Izraelu.«

^7:10 A kad su se oni što ih je časnik poslao vratili, našli su slugu zdravog.

^7:11 Isus je zatim otišao u grad koji se zvao Nain. Slijedili su ga učenici i mnoštvo ljudi.

^7:12 Kad se približio gradskim vratima, ugledao je pogrebnu povorku. Neka je udovica pokapala sina jedinca. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada.

^7:13 Kad ju je Gospodin ugledao, sažalio se nad njom i rekao joj: »Nemoj plakati!«

^7:14 Prišao je i dotaknuo lijes, a oni koji su ga nosili zaustavili su se. Tada je rekao: »Mladiću, tebi govorim, ustani!«

^7:15 I mrtvac je ustao i progovorio, a Isus ga je predao njegovoj majci.

^7:16 Sve je obuzelo strahopoštovanje i počeli su slaviti Boga: »Među nama se pojavio veliki prorok« i »Bog je došao upomoć svom narodu!«

^7:17 Vijest o Isusu proširila se po cijeloj Judeji i okolici.

^7:18 Ivanovi su učenici sve to ispričali Ivanu.

^7:19 On je tada pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodinu da ga upitaju: »Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?«

^7:20 Kad su došli k Isusu, rekli su mu: »Ivan Krstitelj nas je poslao da te pitamo: ‘Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?’«

^7:21 U to je vrijeme ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, a mnogim je slijepima vratio vid.

^7:22 Zato im je odgovorio: »Idite i recite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi vide, hromi hodaju, gubavci ozdravljaju, gluhi čuju, mrtvi oživljavaju, a siromašnima se propovijeda Radosna vijest.

^7:23 Blago onomu tko se zbog mene ne pokoleba.«

^7:24 Nakon što su Ivanovi glasnici otišli, počeo je mnoštvu govoriti o Ivanu: »Što ste išli vidjeti u pustinji? Trsku koja se savija na vjetru?

^7:25 Ne? Što ste onda išli vidjeti? Čovjeka odjevenog u finu odjeću? Ne, ljudi koji nose finu odjeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim palačama.

^7:26 Pa što ste onda išli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka.

^7:27 On je onaj o kojem je pisano: ‘Gledaj, šaljem svoga glasnika ispred tebe. On će pred tobom pripremiti put.’

^7:28 Kažem vam, među rođenima od žene nitko nije veći od Ivana. Pa, ipak, i onaj najmanji u Božjem kraljevstvu veći je od njega.«

^7:29 Svi koji su to čuli priznali su da je Božji nauk ispravan, čak i neki poreznici. To su bili oni koje je krstio Ivan.

^7:30 No farizeji i učitelji Zakona odbacili su plan koji je Bog imao za njih tako što su odbili da ih Ivan krsti.

^7:31 »S čime ću usporediti ljude ovog vremena? Kakvi su oni?

^7:32 Oni su kao djeca koja sjede na tržnici i jedni drugima dovikuju: ‘Svirali smo vam, ali niste plesali; pjevali smo vam tužaljku, ali niste plakali.’

^7:33 Jer, Ivan Krstitelj došao je i nije jeo kruha niti je pio vina, a vi govorite: ‘U njemu je zli duh.’

^7:34 Sin je Čovječji, pak, došao, jede i pije, a vi kažete: ‘Gledajte, ovaj je proždrljivac i pijanac, prijatelj poreznika i grešnika!’

^7:35 No mudrost se pokazuje ispravnom na onima koji je prihvaćaju.«

^7:36 Neki je farizej pozvao Isusa k sebi na objed. Isus je otišao u farizejevu kuću i smjestio se za stol.

^7:37 U tom je gradu živjela neka žena koja je bila javna grešnica. Kad je doznala da Isus jede u farizejevoj kući, došla je i donijela alabastrenu posudu s mirisnim uljem.

^7:38 Stajala je iza Isusa, do njegovih nogu, i jecajući mu počela prati noge svojim suzama, brisati ih kosom, ljubiti i mazati ih mirisnim uljem.

^7:39 Kad je to vidio farizej, koji ga je pozvao k sebi, rekao je u sebi: »Da je ovaj čovjek prorok, znao bi tko je i kakva je ovo žena koja ga dodiruje. Znao bi da je grešnica.«

^7:40 Isus mu je rekao: »Šimune, moram ti nešto reći.« Šimun je odgovorio: »Samo reci, učitelju!«

^7:41 »Nekom su vjerovniku dugovala dvojica; jedan mu je dugovao petsto srebrnjaka, a drugi pedeset.

^7:42 Budući da mu nisu mogli vratiti, on im je obojici velikodušno oprostio dug. Koji će ga od njih sada više voljeti?«

^7:43 Šimun je odgovorio: »Pretpostavljam onaj kojemu je oprošten veći dug.« »Dobro si prosudio«, odgovorio mu je Isus.

^7:44 Na to se okrenuo prema ženi i rekao Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Ja sam došao u tvoju kuću i ti mi nisi dao vode da operem noge. A ona mi ih je oprala svojim suzama i obrisala svojom kosom.

^7:45 Ti me nisi dočekao poljupcem, a ona mi, otkako sam ušao, nije prestala ljubiti noge.

^7:46 Ti mi nisi pomazao glavu uljem, a ona mi je mirisnim uljem namazala noge.

^7:47 I zato ti kažem da su joj oprošteni mnogi grijesi jer je pokazala puno ljubavi. A onaj komu se malo prašta, malo i ljubi.«

^7:48 Onda je rekao ženi: »Grijesi su ti oprošteni.«

^7:49 Na to su oni koji su jeli s njim počeli govoriti jedan drugome: »Tko je ovaj da čak i grijehe oprašta?«

^7:50 A on joj je rekao: »Tvoja te vjera spasila. Idi u miru!«

^8:1 Nakon toga Isus je išao po gradovima i selima propovijedajući i navješćujući Radosnu vijest o Božjem kraljevstvu. S njim su bila i Dvanaestorica.

^8:2 Bile su tu i neke žene koje je izliječio od zlih duhova i raznih bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje je istjerao sedam zlih duhova;

^8:3 Ivana, žena Herodovog upravitelja Kuza; Suzana i mnoge druge. Te su žene vlastitim dobrima pomagale Isusu i njegovim apostolima.

^8:4 Dok se još okupljala gomila ljudi iz raznih gradova, Isus je počeo govoriti služeći se usporedbom:

^8:5 »Sijač je krenuo sijati sjeme. Kako je sijao, neko je sjeme palo duž puta. Ljudi su ga zgazili, a ptice pozobale.

^8:6 Drugo je sjeme palo na kamen. Kad je izniknulo, osušilo se jer nije imalo vlage.

^8:7 Neko je pak sjeme palo u trnje, a trnje je naraslo skupa s njim i ugušilo ga.

^8:8 Neko je sjeme palo na plodno tlo, naraslo i donijelo stostruki urod.« Dok je ovo govorio, pozivao je ljude: »Tko sluša, neka shvati!«

^8:9 Njegovi su ga učenici pitali što ta usporedba znači

^8:10 pa im je rekao: »Vama je dano da saznate tajne Božjega kraljevstva, a ostalima se govori u usporedbama, tako da ‘gledajući ne vide i slušajući ne razumiju.’«

^8:11 »Ovo je značenje usporedbe: sjeme je Božja riječ.

^8:12 Ono koje je palo duž puta, predstavlja one koji čuju, ali dolazi đavao i uzima im riječ iz srca, tako da ne povjeruju u nju i ne budu spašeni.

^8:13 Sjeme, koje je palo na kamen, predstavlja one koji radosno prihvaćaju riječ čim je čuju, ali nemaju korijena. Oni kratko vrijeme vjeruju, ali kad dođu iskušenja, otpadnu.

^8:14 Sjeme, koje je palo među trnje, predstavlja one koji čuju riječ, ali oni nikada ne donesu ploda jer je zaguše brigama, bogatstvom i raznim životnim užicima.

^8:15 A sjeme koje je palo na dobru zemlju, predstavlja ljude dobrog i poštenog srca koji zadrže riječ koju čuju i svojom ustrajnošću donose plodove.«

^8:16 »Nitko ne pali svjetiljku da je stavi pod posudu ili pod krevet. Svjetiljka se stavlja na postolje, tako da oni koji ulaze mogu vidjeti svjetlo.

^8:17 Jer, nema ništa skriveno što neće biti otkriveno niti išta tajno što neće biti obznanjeno i ugledati svjetlo dana.

^8:18 Dakle, slušajte pozorno, jer onaj tko ima dobit će još više, a onome koji nema uzet će se i ono što misli da ima.«

^8:19 Isusova majka i braća došli su k njemu, ali mu se zbog gomile nisu mogli približiti.

^8:20 Netko je javio Isusu: »Tvoja majka i braća stoje vani i žele te vidjeti.«

^8:21 A on im je odgovorio: »Moja majka i moja braća su oni koji slušaju Božju riječ i izvršavaju je.«

^8:22 Jednog je dana Isus ušao u lađicu sa svojim učenicima i rekao im: »Pođimo na drugu stranu jezera!« I isplovili su.

^8:23 Dok su plovili, Isus je zaspao. Na jezero se spustila oluja. Lađica se počela puniti vodom i oni su se našli u opasnosti.

^8:24 Učenici su došli k Isusu i probudili ga: »Gospodaru, Gospodaru, tonemo!« Isus je na to ustao, zapovjedio vjetru i valovima da se stišaju i sve se smirilo.

^8:25 Zatim je rekao učenicima: »Gdje vam je vjera?« A oni su bili zapanjeni i zastrašeni te su govorili jedan drugome: »Tko je ovaj čovjek da zapovijeda čak i vjetru i vodi, a oni mu se pokoravaju?«

^8:26 Otplovili su tada u geraski kraj, koji se nalazi nasuprot Galileji, na drugoj strani jezera.

^8:27 Čim je Isus zakoračio na obalu, pristupio mu je čovjek iz grada, opsjednut zlim duhovima. Već dugo nije nosio odjeće niti je živio u kući, nego po grobnicama.

^8:28 Kad je ugledao Isusa, kriknuo je, pao pred njega i jakim glasom povikao: »Što želiš od mene, Isuse, sine Svevišnjega Boga? Molim te, nemoj me mučiti!«

^8:29 Jer, Isus je bio zapovjedio nečistom duhu da izađe iz njega. Već je mnogo puta zli duh zaposjeo čovjeka i premda su ga čuvali pod stražom i vezali mu ruke i noge lancima, uvijek bi ih potrgao, a zao bi ga duh odvukao u puste krajeve.

^8:30 Isus ga je upitao: »Kako se zoveš?« Čovjek je odgovorio: »Legija« jer su u njega ušli mnogi zli duhovi.

^8:31 Oni su preklinjali Isusa da ih ne pošalje u bezdan.

^8:32 Na obronku je paslo veliko krdo svinja i zli su duhovi tražili Isusa da im dopusti da uđu u njih. On im je dopustio.

^8:33 Zli su duhovi izašli iz čovjeka i ušli u svinje, a krdo se strmoglavilo s litice ravno u jezero i utopilo se.

^8:34 Kad su čuvari krda vidjeli što se dogodilo, otrčali su i ispričali to cijelom gradu i okolici.

^8:35 Ljudi su izašli da vide što se dogodilo. Došli su k Isusu i našli čovjeka iz kojega su izašli zli duhovi kako sjedi do Isusovih nogu, odjeven i zdravog razuma. Sve je obuzeo strah.

^8:36 Oni, koji su vidjeli što se dogodilo, ispričali su im kako je Isus iscijelio čovjeka opsjednutog zlim duhovima.

^8:37 Sve stanovnike geraskoga kraja obuzeo je silan strah pa su molili Isusa da ode od njih. Isus je ušao u lađicu i krenuo natrag.

^8:38 A čovjek iz kojega su izašli zli duhovi molio je Isusa da ga uzme sa sobom. No Isus ga je poslao od sebe riječima: »Vrati se kući i ispričaj sve što ti je učinio Bog!«

^8:39 Čovjek je otišao i po cijelom gradu razglasio što je Isus učinio za njega.

^8:40 Kad se Isus vratio, mnoštvo ga je srdačno dočekalo jer su ga svi iščekivali.

^8:41 Tada se pojavio i čovjek po imenu Jair, upravitelj sinagoge. Pao je pred Isusove noge i počeo ga preklinjati da dođe u njegovu kuću

^8:42 jer mu je dvanaestogodišnja kći jedinica na samrti. Dok je Isus išao u njegovu kuću, gomila se tiskala oko njega.

^8:43 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od krvarenja i koja je sve svoje imanje bila potrošila na liječnike, a nitko ju nije mogao izliječiti.

^8:44 Ona mu je prišla iza leđa i dotaknula rub njegove odjeće. Istoga trena krvarenje se zaustavilo.

^8:45 Isus je upitao: »Tko me je to dotaknuo?« I dok su svi nijekali da su to učinili, Petar je rekao: »Učitelju, ljudi se guraju oko tebe sa svih strana.«

^8:46 Isus je rekao: »Netko me je dotaknuo jer osjećam da je sila izašla iz mene.«

^8:47 Kad je žena vidjela da nije prošla nezapaženo, prišla je dršćući i pala pred Isusa. Pred svima je priznala zašto ga je dotaknula i kako je istoga trena ozdravila.

^8:48 A Isus joj je na to rekao: »Kćeri, tvoja te vjera ozdravila. Idi u miru!«

^8:49 Dok je on još govorio, došao je netko iz kuće upravitelja sinagoge i rekao: »Tvoja je kći umrla. Nemoj više zamarati učitelja.«

^8:50 Isus je to čuo i obratio se upravitelju: »Ne boj se! Samo vjeruj i ozdravit će.«

^8:51 Kad je stigao u kuću, nije dopustio da itko uđe s njim osim Petra, Ivana, Jakova i roditelja umrle djevojčice.

^8:52 Svi su prisutni plakali i tugovali za djevojčicom, a Isus im je rekao: »Prestanite plakati jer ona nije mrtva! Samo spava.«

^8:53 No oni su mu se počeli rugati jer su znali da je umrla.

^8:54 Isus ju je primio za ruku i povikao: »Dijete, ustani!«

^8:55 Djevojčici se vratio duh i istoga je trenutka ustala. Isus je tada zapovjedio da joj daju nešto za jelo.

^8:56 Njezini su roditelji ostali zaprepašteni, a on im je zapovjedio da nikome ne govore što se dogodilo.

^9:1 Isus je sazvao Dvanaestoricu pa im je dao moć i vlast nad svim zlim duhovima i da iscjeljuju od bolesti.

^9:2 Zatim ih je poslao da govore o Božjem kraljevstvu i ozdravljaju bolesne.

^9:3 Rekao im je: »Ne uzimajte ništa sa sobom na put: ni štap, ni torbu, ni hranu, ni novac, ni dodatni ogrtač!

^9:4 U koju god kuću uđete, u njoj i ostanite sve dok ne krenete dalje.

^9:5 U kojem god gradu vas ne prime lijepo, otiđite odatle i otresite prašinu sa svojih stopala kao svjedočanstvo protiv njih.«

^9:6 I oni su krenuli na put. Prolazili su kroz sva sela, posvuda propovijedali Radosnu vijest i iscjeljivali bolesnike.

^9:7 Kad je upravitelj Herod čuo za sve te događaje, bio je zbunjen jer su neki govorili da je Ivan uskrsnuo od mrtvih.

^9:8 Drugi su govorili da se pojavio Ilija, a treći pak da je jedan od davnih proroka ustao od mrtvih.

^9:9 A Herod je rekao: »Ja sam Ivanu odrubio glavu. Ali tko je ovaj o kojem toliko čujem?« I nastojao je vidjeti Isusa.

^9:10 Kad su se apostoli vratili, ispričali su Isusu sve što su učinili. On ih je zatim poveo sa sobom i povukao se u grad Betsaidu.

^9:11 No mnoštvo je doznalo za to i došlo za njim. On ih je primio i govorio im o Božjem kraljevstvu. Usput je ozdravljao sve kojima je trebalo izlječenje.

^9:12 Dan se počeo primicati kraju. Dvanaestorica su došla k njemu i rekla: »Raspusti mnoštvo da može otići u okolna sela i na imanja pronaći smještaj i hranu jer se nalazimo u zabačenom kraju!«

^9:13 A on im je rekao: »Dajte im vi nešto za jelo!« »Imamo samo pet kruhova i dvije ribe. Želiš li da odemo i kupimo hranu za sve te ljude?« odgovorili su.

^9:14 Bilo je ondje otprilike pet tisuća muškaraca. Tada je Isus rekao svojim učenicima: »Posjedajte ih u skupine po pedeset!«

^9:15 Tako su i učinili i posjedali ljude.

^9:16 Isus je uzeo pet kruhova i dvije ribe, pogledao prema nebu i zahvalio za hranu. Zatim je razlomio kruh i ribe te ih dao svojim učenicima da ih podijele ljudima.

^9:17 Svi su jeli i nasitili se. I još su sakupili komade kruha i ribe koji su preostali — dvanaest punih košara.

^9:18 Jednom, dok je Isus nasamo molio, došli su učenici, a on ih je upitao: »Što govore ljudi, tko sam ja?«

^9:19 Odgovorili su: »Jedni kažu da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da si jedan od drevnih proroka koji je ustao od mrtvih.«

^9:20 Isus ih je upitao: »A vi, što vi kažete, tko sam ja?« Petar je odgovorio: »Ti si Božji Mesija.«

^9:21 Tada ih je upozorio da nikome ne govore o tome.

^9:22 Isus je rekao: »Potrebno je da Sin Čovječji mnogo toga pretrpi; da ga starješine, svećenici i učitelji Zakona odbace, da bude ubijen i da trećega dana uskrsne.«

^9:23 Zatim je svima rekao: »Ako tko želi poći za mnom, mora se odreći samoga sebe i svakoga dana nositi svoj križ te me slijediti.

^9:24 Jer, tko god želi spasiti svoj život, izgubit će ga, a tko izgubi svoj život radi mene, spasit će ga.

^9:25 Što koristi čovjeku ako dobije čitav svijet, a samoga sebe izgubi ili uništi?

^9:26 Jer, tko se god srami mene i mojih riječi, toga će se Sin Čovječji posramiti kada dođe u svojoj i Očevoj slavi te slavi svetih anđela.

^9:27 Kažem vam istinu: ima nekih ovdje prisutnih koji neće umrijeti prije nego što vide Božje kraljevstvo.«

^9:28 Otprilike osam dana nakon što im je to rekao, poveo je Petra, Ivana i Jakova sa sobom na planinu da moli.

^9:29 Dok je molio, promijenilo mu se lice, a odjeća mu je postala blistavo bijela.

^9:30 Pojavila su se dvojica i počela razgovarati s njim. Bili su to Mojsije i Ilija.

^9:31 Pojavili su se u velikom sjaju i govorili o smrti koja ga čeka u Jeruzalemu.

^9:32 No Petra i one koji su bili s njim svladao je san. Kad su se probudili, ugledali su Isusovu slavu i dvojicu kako stoje pokraj njega.

^9:33 I dok su ta dvojica odlazili od njega, Petar je rekao Isusu, ni sam ne znajući što govori: »Učitelju, dobro je što smo mi tu. Daj da napravimo tri zaklona: jednoga za tebe, jednoga za Mojsija i jednoga za Iliju.«

^9:34 Dok je još govorio, pojavio se oblak i zasjenio ih. Ušavši u oblak, prestrašili su se.

^9:35 A iz oblaka se začuo glas: »Ovo je moj Sin, njega sam izabrao. Slušajte ga!«

^9:36 Kad je glas utihnuo, Isus se našao sâm. A oni su šutjeli o tome i nikome nisu govorili što su vidjeli.

^9:37 Kad su sutradan sišli s planine, Isusa je dočekalo silno mnoštvo.

^9:38 Neki je čovjek iz gomile povikao: »Učitelju, preklinjem te, pogledaj moga sina, jer on je moje jedino dijete!

^9:39 Duh ga iznenada zgrabi i on počne vrištati. Tjera ga na grčenje, od kojeg mu izlazi pjena na usta i ne pušta ga sve dok ga potpuno ne iscrpi.

^9:40 Molio sam tvoje učenike da ga istjeraju, ali nisu mogli.«

^9:41 Tada je Isus rekao: »O, bezvjerni i pokvareni naraštaju! Koliko dugo još moram biti s vama i podnositi vas? Dovedi ovamo svoga sina!«

^9:42 No još dok se dječak približavao, zli ga je duh oborio na zemlju i on se počeo grčiti. Isus je ukorio nečistog duha, ozdravio dječaka i predao ga natrag njegovom ocu.

^9:43 Svi su ostali zadivljeni Božjom moći. I dok su se ljudi divili svemu što je Isus učinio, on je rekao svojim učenicima:

^9:44 »Dobro slušajte što vam kažem! Sin će Čovječji uskoro biti predan u ruke ljudima.«

^9:45 No oni nisu razumjeli što je rekao. Smisao im je ostao skriven te nisu mogli razumjeti, a bojali su se pitati ga o tome.

^9:46 Među učenicima se razvila rasprava o tome tko je od njih najveći.

^9:47 Isus je znao njihove misli pa je uzeo neko malo dijete i postavio ga pokraj sebe.

^9:48 Rekao im je: »Tko god u moje ime prihvati ovo malo dijete — mene prihvaća, a tko god prihvaća mene — prihvaća Onoga koji me poslao. Jer, onaj koji je najponizniji među vama, taj je najveći.«

^9:49 Zatim je Ivan rekao: »Učitelju, vidjeli smo jednoga da izgoni zle duhove u tvoje ime. Pokušali smo ga zaustaviti jer nije jedan od nas.«

^9:50 A Isus mu je odgovorio: »Ne branite mu, jer onaj koji nije protiv vas, taj je za vas.«

^9:51 Kad je došlo vrijeme da bude uzet natrag na Nebo, Isus se odlučio uputiti u Jeruzalem.

^9:52 Poslao je glasnike pred sobom. Oni su krenuli i stigli u jedno samarijsko selo, da mu tamo sve pripreme.

^9:53 No ljudi ga nisu htjeli primiti jer je išao u Jeruzalem.

^9:54 Kad su to vidjeli učenici Jakov i Ivan, rekli su: »Gospodine, želiš li da zapovjedimo da vatra siđe s neba i uništi ih?«

^9:55 On se okrenuo i prekorio ih.

^9:56 I uputili su se u drugo selo.

^9:57 Dok su tako išli, netko mu je rekao: »Ja ću ići za tobom kamo god pođeš.«

^9:58 Isus mu je rekao: »Lisice imaju jame, ptice gnijezda, a Sin Čovječji nema gdje položiti glavu.«

^9:59 Drugome je rekao: »Pođi za mnom«, a čovjek je odgovorio: »Dopusti da najprije pokopam svoga oca!«

^9:60 A Isus mu je rekao: »Neka mrtvi pokapaju svoje mrtve; ti idi i govori o Božjem kraljevstvu!«

^9:61 Neki je čovjek izjavio: »Ja ću te slijediti, Gospodine, ali daj da se najprije oprostim sa svojom obitelji!«

^9:62 A Isus mu je odgovorio: »Nitko tko položi ruku na plug i onda gleda unatrag nije prikladan za Božje kraljevstvo.«

^10:1 Nakon toga, Gospodin je imenovao još sedamdesetdvojicu učenika i poslao ih pred sobom po dvojicu, u svaki grad i mjesto kamo je sâm namjeravao poći.

^10:2 Rekao im je: »Žetva je velika, a radnika je malo. Stoga, molite gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu.

^10:3 Idite! I zapamtite: šaljem vas kao janjce među vukove.

^10:4 Nemojte nositi novac, torbu niti obuću! I putem ne pozdravljajte nikoga!

^10:5 U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir ovom domu!’

^10:6 Ako je u njoj netko kome je stalo do mira, vaš će mir ostati s njim, a ako nije — vratit će se k vama.

^10:7 Ostanite u toj kući, jedite i pijte što god vam ponude, jer radnik zaslužuje svoju plaću. Ne selite se iz kuće u kuću!

^10:8 I u koji god grad dođete i tamo vas lijepo prime, jedite što stave pred vas!

^10:9 Ozdravljajte bolesne i govorite im: ‘Božje je kraljevstvo blizu!’

^10:10 A u koji god grad uđete i tamo vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite:

^10:11 ‘Čak i prašinu ovoga grada, koja nam se uhvatila za stopala, otresamo sa sebe protiv vas. Ipak, znajte ovo: Božje je kraljevstvo blizu!’

^10:12 Kažem vam, na taj će dan biti lakše stanovnicima Sodome nego tome gradu.«

^10:13 »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se čuda učinjena u vama dogodila u Tiru i Sidonu, oni bi se već odavno vratili na pravi put. Sjedili bi u pokajničkoj tkanini i pepelu u znak pokajanja.

^10:14 No Tiru i Sidonu će na dan Suda biti lakše nego vama.

^10:15 A ti, Kafarnaume, zar ćeš se uzdići na Nebo? Sići ćeš u svijet mrtvih!

^10:16 Onaj tko vas sluša, mene sluša. Onaj tko vas odbacuje, mene odbacuje. A onaj tko odbacuje mene, odbacuje onoga koji me poslao.«

^10:17 Sedamdesetdvojica su se radosno vratila govoreći: »Gospodine, čak nam se i zli duhovi pokoravaju u tvoje ime.«

^10:18 A on im je rekao: »Vidio sam Sotonu kako pada kao munja s Neba.

^10:19 Slušajte! Dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpione i vlast nad svakom neprijateljskom silom. Ništa vam neće nauditi.

^10:20 No ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na Nebu!«

^10:21 U tom je trenutku zatitrao od radosti u Svetom Duhu i rekao: »Zahvaljujem ti, Oče, Gospodaru Neba i Zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer ti si tako odlučio.

^10:22 Otac mi je sve predao u ruke. I nitko ne zna tko je Sin, osim Oca. Nitko ne zna ni tko je Otac, osim Sina i onoga komu Sin to odluči otkriti.«

^10:23 Zatim se okrenuo prema učenicima i povjerio im nasamo: »Blagoslovljene su oči koje vide ono što vi vidite!

^10:24 Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi čeznuli da vide to što vi vidite, ali nisu vidjeli; da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli.«

^10:25 Tada je neki učitelj Zakona ustao i rekao Isusu u namjeri da ga iskuša: »Učitelju, što moram činiti da dobijem vječni život?«

^10:26 A Isus mu je odgovorio: »Što piše u Zakonu? Što tamo čitaš?«

^10:27 Čovjek je odgovorio: »Voli Gospodina, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim« i »Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.«

^10:28 A Isus mu je rekao: »Točno si odgovorio. Čini tako i živjet ćeš!«

^10:29 Čovjek se htio pokazati pravednim pa je upitao Isusa: »A tko je moj bližnji?«

^10:30 Isus mu je odvratio: »Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i pao u ruke razbojnicima. Oni su ga svukli, pretukli i otišli. Čovjek je ostao ležati polumrtav.

^10:31 Slučajno je tim putem prolazio neki svećenik. Kad ga je spazio, zaobišao ga je.

^10:32 Naišao je i neki levit; kad ga je spazio, i on ga je zaobišao.

^10:33 A neki je Samarijanac prolazio putem i došao do njega. Čim ga je spazio, sažalio se nad njim.

^10:34 Prišao mu je, oprao mu rane uljem i vinom te ih previo. Zatim ga je stavio na svoju životinju, odveo u prenoćište i pobrinuo se za njega.

^10:35 Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih vlasniku prenoćišta i rekao mu: ‘Njeguj ga, a ako što dodatno potrošiš, ja ću ti platiti kad se vratim.’

^10:36 Što misliš, koji se od ove trojice ponio kao bližnji prema onomu što je pao u ruke razbojnicima?«

^10:37 Učitelj Zakona je odgovorio: »Onaj koji se sažalio nad njim.« A Isus mu je rekao: »Idi i čini kako je i on učinio!«

^10:38 Dok je putovao sa svojim učenicima, ušao je u neko selo. Neka žena po imenu Marta primila ga je u kuću,

^10:39 a imala je sestru Mariju. Marija je sjela pokraj Gospodinovih nogu i slušala što govori,

^10:40 a Marta je bila zaokupljena raznim poslovima i posluživanjem. Došla je k njemu i rekla: »Gospodine, zar te nije briga što me sestra ostavila da sama radim sav posao? Reci joj da mi pomogne!«

^10:41 Gospodin joj je odgovorio: »Marta, Marta, tebe muči i uznemiruje mnogo toga,

^10:42 a samo je jedno važno. Marija je izabrala za sebe ono najbolje što joj neće biti oduzeto.«

^11:1 Jednom je Isus molio na nekome mjestu. Kad je završio s molitvom, jedan od učenika mu je rekao: »Gospodine, nauči nas kako moliti! I Ivan je naučio svoje učenike.«

^11:2 Stoga, Isus im je rekao: »Kad molite, ovako molite: ‘Oče, neka se sveti tvoje ime! Neka dođe tvoje Kraljevstvo!

^11:3 Kruh naš svagdašnji daj nam svaki dan!

^11:4 I oprosti nam naše grijehe, jer i mi opraštamo svim svojim dužnicima! I ne daj da budemo kušani!’«

^11:5 Zatim im je rekao: »Uzmimo da netko od vas ima prijatelja koji dođe k njemu usred noći i kaže: ‘Prijatelju, daj mi tri kruha!

^11:6 Svratio mi je jedan prijatelj, a ja mu nemam što ponuditi.’

^11:7 A čovjek mu iznutra odgovori: ‘Nemoj me gnjaviti! Vrata su već zaključana. Djeca i ja smo u krevetu. Ne mogu ustati da ti išta dam.’

^11:8 Kažem vam, ako taj čovjek i ne ustane zbog prijateljstva i dâ vam što tražite, ustat će zbog vaše upornosti i dati vam koliko vam je potrebno.

^11:9 I zato vam kažem: molite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se!

^11:10 Jer, svatko tko moli — prima, tko traži — nalazi, a tko kuca — otvara mu se.

^11:11 Ima li tko od vas sina? Što bi otac učinio kad bi ga sin zamolio ribu? Bi li mu dao zmiju?

^11:12 A ako bi ga sin zamolio jaje, bi li mu otac dao škorpiona?

^11:13 Znači, ako vi, zli kakvi jeste, znate davati dobre darove svojoj djeci, to više nebeski Otac daje Svetog Duha onima koji ga mole.«

^11:14 Jednom je Isus istjerivao zloga duha iz nijemog čovjeka. Čim je zao duh izašao, čovjek je progovorio. Ljudi su ostali zadivljeni.

^11:15 No neki su rekli: »On istjeruje zle duhove uz pomoć Sotone, vladara zlih duhova.«

^11:16 Drugi su ga opet željeli iskušati i zatražili su od njega znak s Neba.

^11:17 Ali Isus je znao što misle pa im je rekao: »Svako će kraljevstvo, koje je podijeljeno unutar sebe, propasti. I podijeljena će se obitelj raspasti.

^11:18 Ako je Sotona podijeljen u sebi, kako se njegovo kraljevstvo može održati? Vi kažete da ja istjerujem zle duhove uz pomoć Sotone.

^11:19 No ako ja istjerujem zle duhove uz njegovu pomoć, uz čiju ih pomoć istjeruju vaši učenici? Tako oni sami dokazuju da imate krivo.

^11:20 Ipak, ako ja Božjom silom istjerujem zle duhove, onda je jasno da je Božje kraljevstvo stiglo k vama.

^11:21 Dok snažan čovjek, potpuno naoružan, čuva svoju kuću, njegov je imetak siguran.

^11:22 Ali ako ga tko jači od njega napadne i svlada, oduzet će mu oružje u koje se uzdao, a plijen će razdijeliti.

^11:23 Tko nije uz mene, taj je protiv mene. A onaj tko sa mnom ne skuplja, taj rasipa.«

^11:24 »Kad nečisti duh izađe iz čovjeka, luta bezvodnim predjelima tražeći mir. A kad ga ne nađe, kaže: ‘Vratit ću se kući iz koje sam otišao.’

^11:25 Vrati se i nađe kuću pometenu i uređenu.

^11:26 Onda ode i dovede sedam zlih duhova, još gorih od sebe, i svi uđu u čovjeka i tamo se nastane. Tako čovjekovo konačno stanje postane gore od prijašnjega.«

^11:27 Dok je Isus ovako govorio, javila se neka žena iz gomile i rekla mu: »Blagoslovljena utroba majke koja te nosila i prsa koja su te dojila!«

^11:28 A on joj je odvratio: »Blagoslovljeniji su oni koji slušaju Božje učenje i izvršavaju ga!«

^11:29 Kako se narod sve više skupljao, počeo je govoriti: »Ovaj je naraštaj zao; traži znak, ali neće dobiti nikakav znak, osim znaka proroka Jone.

^11:30 Jer, kako je Jona bio znak Ninivljanima, tako će Sin Čovječji biti znak ovom naraštaju.

^11:31 Kraljica Juga će na Sudu ustati protiv ljudi ovog naraštaja i osudit će ih jer je ona došla s kraja zemlje da čuje Salomonovu mudrost, a evo, ovdje je netko veći od Salomona, a vi ne želite slušati.

^11:32 Ninivljani će ustati na Sudu protiv ljudi ovog naraštaja i osudit će ih jer su se obratili na Jonino propovijedanje, a evo, ovdje je netko veći od Jone, a vi ne želite slušati.«

^11:33 »Nitko ne pali svjetiljku pa je stavlja na skriveno mjesto ili pod posudu. Naprotiv, stavlja je na postolje, tako da oni koji ulaze mogu vidjeti svjetlo.

^11:34 Tvoje je oko svjetiljka tvojemu tijelu. Ako ti je oko dobronamjerno, sav si ispunjen svjetlošću, ali ako ti je oko zlonamjerno, ispunjen si tamom.

^11:35 Zato pazi dobro da svjetlo u tebi ne bude tama!

^11:36 Ako ti je, dakle, cijelo tijelo ispunjeno svjetlom i ni jedan njegov dio nije u tami, onda će sve biti u svjetlu kao kad te obasjava svjetlost svjetiljke.«

^11:37 Kad je Isus završio svoj govor, neki ga je farizej pozvao na objed. Isus je ušao u njegovu kuću i smjestio se za stol.

^11:38 A farizej ga je promatrao i zapanjio se što prije jela nije oprao ruke.

^11:39 Gospodin mu je rekao: »Vi farizeji čistite izvana zdjelu i čašu, ali iznutra ste puni pohlepe i zla.

^11:40 Bezumnici! Nije li onaj koji je stvorio ono izvana stvorio i ono iznutra?

^11:41 Ali obratite pozornost na ono što je unutra. Dajte siromašnima, pa ćete biti potpuno čisti.

^11:42 Ali jao vama, farizeji, jer dajete desetinu i od metvice, rutvice i svih drugih trava, a zanemarujete pravdu i ljubav prema Bogu. To ste trebali činiti, a ono prvo ne zanemariti.

^11:43 Jao vama, farizeji, jer volite najbolja mjesta u sinagogama i pozdrave pune poštovanja na trgovima!

^11:44 Jao vama, jer ste kao neobilježeni grobovi po kojima ljudi gaze, a da i ne znaju!«

^11:45 Tada mu je jedan učitelj Zakona odgovorio: »Učitelju, to što govoriš vrijeđa i nas.«

^11:46 »Jao vama, učitelji Zakona — rekao mu je Isus — jer stavljate na ljude težak teret, a sami nećete ni prstom maknuti!

^11:47 Jao vama, jer gradite grobnice prorocima, a vaši su ih preci ubili!

^11:48 Time svjedočite da odobravate djela svojih predaka jer su oni ubili proroke, a vi im gradite grobnice.

^11:49 Zbog toga je i rekla Božja mudrost: ‘Poslat ću im proroke i apostole; neke će od njih ubiti, a neke će progoniti.’

^11:50 Zato će ljudi ovog naraštaja biti kažnjeni za prolivenu krv svih proroka od početka svijeta:

^11:51 od Abela do Zaharije, čiju su krv prolili ubivši ga na putu od žrtvenika do Hrama. Da, kažem vam, ljudi ovog naraštaja platit će za to.

^11:52 Jao vama, učitelji Zakona, jer ste sakrili ključ znanja. Vi sami niste ga stekli, a spriječili ste u tome one koji su ga pokušavali steći.«

^11:53 Kad je Isus napustio kuću, učitelji Zakona i farizeji počeli su navaljivati na njega i zasipati ga mnogim pitanjima.

^11:54 Nastojali su ga uhvatiti u zamku njegovim riječima.

^12:1 Okupilo se mnoštvo od više tisuća ljudi. Bilo ih je toliko da su gazili jedni po drugima. Isus se najprije obratio svojim učenicima: »Čuvajte se farizejskoga kvasca, to jest licemjerja!

^12:2 Nema ništa sakriveno što se neće otkriti niti išta tajno što se neće saznati.

^12:3 Prema tome, sve što u tami izgovorite, čut će se na svjetlu. A što ste kome šapnuli na uho u tajnosti sobe, vikat će se s krovova.«

^12:4 »I kažem vam, prijatelji, ne trebate se bojati onih koji ubijaju tijelo i nakon toga ne mogu ništa više učiniti.

^12:5 Reći ću vam koga se trebate bojati: bojte se Boga koji, nakon što oduzme život, ima vlast baciti ga u pakao. Da, kažem vam, njega se bojte!

^12:6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva novčića? Pa, ipak, ni jednoga od njih Bog ne zaboravlja.

^12:7 A na vašoj su glavi čak i vlasi izbrojene. Ne bojte se! Vi vrijedite više od mnoštva vrabaca.«

^12:8 »Kažem vam: tko god mene prizna pred ljudima, ja ću ga pred Božjim anđelima priznati kao svoga.

^12:9 No onoga tko se mene odrekne pred ljudima, ja ću se odreći pred Božjim anđelima.

^12:10 Svakome tko kaže nešto protiv Sina Čovječjega bit će oprošteno, ali onome tko vrijeđa Svetog Duha neće se oprostiti.

^12:11 Kad vas izvedu pred sinagoge, vladare i vlasti, nemojte se brinuti o tome kako ćete se braniti ili što ćete reći!

^12:12 Sveti će vas Duh u taj tren poučiti što da kažete.«

^12:13 Tada mu je netko iz gomile rekao: »Učitelju, reci mojem bratu da podijeli nasljedstvo sa mnom!«

^12:14 A Isus mu je odgovorio: »Čovječe, tko je mene imenovao da dijelim pravdu ili posredujem među vama?«

^12:15 Rekao im je i ovo: »Čuvajte se i nemojte dopustiti da pohlepa uđe u vaše srce, jer čak i onome koji živi u izobilju, život ne dolazi iz onog što posjeduje.«

^12:16 Tada im je ispričao jednu usporedbu: »Zemlja nekog bogataša dobro je rodila. On je u sebi pomislio i rekao:

^12:17 ‘Što ću učiniti kad nemam gdje uskladištiti svoj urod?’

^12:18 Zatim je rekao: ‘Evo što ću učiniti: srušit ću svoje žitnice i sagraditi veće. Spremit ću u njih svoje žito i ostala dobra.

^12:19 I reći ću samom sebi: imaš na zalihi mnogo dobara za godine koje dolaze. Odmori se, jedi, pij i veseli se!’

^12:20 No Bog mu je rekao: ‘Bezumni čovječe, umrijet ćeš još večeras! A kome će pripasti ono što si spremio?’

^12:21 Evo što se događa onome tko skuplja blago, ali nije bogat u Božjim očima.«

^12:22 Zatim je rekao svojim učenicima: »Zato vam kažem, nemojte se brinuti za svoj život — što ćete jesti, ili za svoje tijelo — što ćete obući!

^12:23 Jer, život je važniji od hrane i tijelo od odjeće.

^12:24 Promotrite vrane: niti siju, niti žanju. Nemaju ni smočnice ni žitnice pa ipak ih Bog hrani. A vi vrijedite mnogo više od ptica.

^12:25 Tko od vas može brigama produžiti svoj život makar za jedan sat?

^12:26 Budući da ne možete učiniti ni to malo, zašto se brinete za ostalo?

^12:27 Promotrite ljiljane kako rastu! Niti se trude, niti izrađuju odjeću. A opet, kažem vam, čak ni Salomon u svoj svojoj slavi nije bio odjeven kao jedan od njih.

^12:28 Ako Bog tako odijeva travu u polju, koja je danas ovdje, a sutra se baca u peć, koliko će više odjenuti vas, malovjerni!

^12:29 Ne brinite se što ćete jesti ili što ćete piti! Ne uzrujavajte se zbog toga!

^12:30 Ljudi ovoga svijeta opterećuju se time, ali vaš Otac zna da vam je sve to potrebno.

^12:31 Nego, prvo se brinite za njegovo Kraljevstvo pa će vam se i to nadodati!«

^12:32 »Malo stado, ne plaši se! Otac vam želi dati svoje Kraljevstvo.

^12:33 Prodajte ono što posjedujete i dajte novac siromašnima. Nabavite si torbe, koje ne mogu ostarjeti, i blago koje neće propasti — trajno bogatstvo koje je na Nebu — gdje ga ne može dohvatiti lopov niti uništiti moljac.

^12:34 Jer, gdje je vaše blago, tamo će vam biti i srce.«

^12:35 »Budite spremni! Obucite se i neka vaše svjetiljke gore!

^12:36 Budite kao oni koji čekaju svoga gospodara da se vrati sa svadbe. Kad on dođe i pokuca, mogu mu odmah otvoriti vrata.

^12:37 Blagoslovljeni oni sluge koje će gospodar naći budne i spremne kada dođe. Govorim vam istinu. Gospodar će zaogrnuti pregaču da ih služi. Posjest će ih za stol i posluživati ih.

^12:38 Gospodar može doći u ponoć ili još kasnije, ali blago njima kada dođe i vidi da ga još uvijek čekaju.

^12:39 U ovo budite sigurni: da je gospodar znao u koje će vrijeme doći lopov, ne bi dopustio da mu provali u kuću.

^12:40 I vi budite spremni, jer će Sin Čovječji doći u vrijeme kad ga ne očekujete!«

^12:41 Tada ga je Petar upitao: »Gospodine, govoriš li ovu usporedbu samo nama ili svima?«

^12:42 A Gospodin je rekao: »Tko je taj vjerni i mudri upravitelj kojeg će Gospodin postaviti nad svojim slugama da im u pravo vrijeme daje obrok?

^12:43 Blago onom slugi kojega gospodar, kada dođe, zatekne da tako radi!

^12:44 Kažem vam istinu: njega će odrediti da upravlja svim njegovim imetkom.

^12:45 Ali što ako sluga u svom srcu kaže: ‘Moj gospodar neće tako skoro doći’ i počne tući sluge i sluškinje, jesti, piti i opijati se?

^12:46 Njegov će gospodar doći onoga dana kad mu se ne nada i u vrijeme za koje ne zna. Tada će ga gospodar kazniti i dodijeliti mu mjesto među nevjernicima.

^12:47 Sluga, koji zna volju svoga gospodara, a ne pripremi se za njegov dolazak ili ne čini ono što gospodar želi, dobit će mnogo udaraca.

^12:48 No onaj sluga koji nije znao gospodarevu volju, a učinio je nešto zbog čega zaslužuje kaznu, primit će malo udaraca. Jer, od svakoga kome je dano mnogo, mnogo će se i zahtijevati. Kome je mnogo povjereno, više će se od njega tražiti.«

^12:49 »Došao sam zapaliti vatru na Zemlji. O, da barem već gori!

^12:50 Ali najprije me čeka krštenje. O, na kakvoj sam muci dok se ono ne izvrši!

^12:51 Mislite li da sam došao uspostaviti mir na Zemlji? Ne, kažem vam, donosim razdor.

^12:52 Jer, od sada će obitelj od petero biti među sobom podijeljena — troje protiv dvoje i dvoje protiv troje.

^12:53 Okrenut će se otac protiv sina i sin protiv oca, majka protiv kćeri i kći protiv majke, svekrva protiv snahe i snaha protiv svekrve.«

^12:54 Zatim je rekao narodu: »Kad vidite da sa zapada dolazi oblak, smjesta kažete: ‘Dolazi kiša’, i bude.

^12:55 A kad puše južni vjetar, kažete: ‘Bit će vruće’, i bude.

^12:56 Licemjeri! Znate protumačiti izgled zemlje i neba pa kako onda ne znate protumačiti događaje ovoga vremena?«

^12:57 »Zašto sami ne prosudite što je pravedno?

^12:58 Dok sa svojim protivnikom idete na sud, potrudite se da se putem nagodite s njim. Inače, on će vas privesti sucu, sudac će vas predati sudskom izvršitelju, a on će vas baciti u zatvor.

^12:59 Kažem vam, nećete izaći odande dok ne platite i posljednji novčić.«

^13:1 U to su vrijeme bili ondje neki ljudi koji su došli k Isusu i ispričali mu o Galilejcima koje je Pilat pogubio dok su prinosili žrtve Bogu.

^13:2 Isus im je odgovorio: »Mislite li da ih je to snašlo zato što su bili veći grešnici od svih drugih Galilejaca?

^13:3 Ja vam kažem da nisu. Ali, ako se ne obratite, svi ćete propasti kao i oni.

^13:4 Ili, što je s onih osamnaest ljudi na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih? Mislite li da su oni bili više krivi nego svi ostali stanovnici Jeruzalema?

^13:5 Ja vam kažem da nisu. Ali, ako se ne obratite, svi ćete umrijeti kao i oni.«

^13:6 Zatim je ispričao sljedeću usporedbu: »Neki je čovjek u svom vrtu posadio smokvu. Došao je na njoj potražiti plodove, ali nije ništa našao.

^13:7 Rekao je vrtlaru: ‘Pogledaj, već tri godine dolazim po plodove ove smokve, ali ništa nisam našao. Posijeci je! Zašto da iscrpljuje zemlju?’

^13:8 A vrtlar je odgovorio: ‘Gospodaru, ostavi je još ovu godinu dok je ne okopam i ne pognojim!

^13:9 Možda će roditi sljedeće godine. Ali ako ne donese roda, onda je posijeci!’«

^13:10 Jednog je šabata Isus poučavao u sinagogi.

^13:11 Bila je ondje neka žena u kojoj je bio zao duh zbog kojega je već osamnaest godina bila invalid. Bila je zgrbljena i nije se mogla uspraviti.

^13:12 Kad ju je Isus ugledao, pozvao ju je k sebi i rekao joj: »Ženo, slobodna si od svoje bolesti!«

^13:13 Zatim je stavio ruke na nju. Istoga se trena žena uspravila i počela slaviti Boga.

^13:14 Na to se javio voditelj sinagoge. Bio je ljut jer ju je Isus iscijelio na šabat pa je rekao ljudima: »Šest je dana u tjednu za rad, zato dođite i liječite se u te dane, a ne na šabat!«

^13:15 Gospodin mu je odgovorio: »Licemjeri, zar svaki od vas ne odvezuje na šabat svojega vola ili magarca i vodi ga iz staje da ga napoji?

^13:16 Zar ova žena, potomak Abrahama, koju je Sotona držao vezanu osamnaest godina, ne bi na šabat trebala biti oslobođena?«

^13:17 Te su njegove riječi posramile one koji su mu se protivili. A svi su se radovali zbog divnih djela koja je Isus činio.

^13:18 A Isus je rekao: »Čemu je slično Božje kraljevstvo? S čime da ga usporedim?

^13:19 Ono je kao sjeme gorušice koje je čovjek posijao u svom vrtu. Sjeme je proklijalo, izraslo je drvo, a ptice su sagradile gnijezda u njegovim granama.«

^13:20 I ponovo je rekao: »S čime ću usporediti Božje kraljevstvo?

^13:21 Ono je kao kvasac koji je žena uzela i pomiješala s tri mjerice brašna, dok se sve tijesto ne digne.«

^13:22 Na putu prema Jeruzalemu Isus je prolazio kroz sela i gradove poučavajući.

^13:23 Netko ga je upitao: »Gospodine, hoće li samo malobrojni biti spašeni?« On im je odgovorio:

^13:24 »Potrudite se da uđete na uska vrata jer će mnogi, kažem vam, pokušati ući, ali neće moći.

^13:25 Kad jednom domaćin kuće ustane i zaključa vrata, ostat ćete vani. Počet ćete kucati i govoriti: ‘Gospodine, otvori nam!’ A on će reći: ‘Ne znam tko ste niti odakle ste došli.’

^13:26 Tada ćete govoriti: ‘Mi smo jeli i pili s tobom i ti si poučavao na našim ulicama.’

^13:27 A on će vam reći: ‘Ne znam vas niti odakle ste došli. Odlazite od mene, svi vi koji činite zlo!’

^13:28 Bit će plača i škripanja zubima kad u Božjem kraljevstvu vidite Abrahama, Izaka, Jakova i sve proroke, a sami budete izbačeni iz njega.

^13:29 I doći će ljudi s istoka i zapada, sjevera i juga i svaki će zauzeti svoje mjesto za stolom u Božjem kraljevstvu.

^13:30 Zapamtite, da ima onih koji su posljednji, a bit će prvi; i onih koji su prvi, a bit će posljednji.«

^13:31 U to su vrijeme neki farizeji došli k Isusu i rekli mu: »Idi odavde jer te Herod želi ubiti!«

^13:32 A on im je rekao: »Idite i recite tom liscu: ‘Slušaj! Danas i sutra istjerujem zle duhove i iscjeljujem. A onda, prekosutra, dovršavam posao.’

^13:33 Ali i danas, i sutra, i prekosutra moram nastaviti put jer nije običaj da prorok umre izvan Jeruzalema.

^13:34 Jeruzaleme, Jeruzaleme, ti koji ubijaš proroke i kamenuješ one koje ti šalje Bog! Koliko sam čeznuo da tvoju djecu okupim kao što kvočka okuplja pod krila svoje piliće! Ali vi to niste htjeli.

^13:35 Evo, vaša će kuća ostati potpuno prazna. Kažem vam, nećete me više vidjeti sve dok ne dođe vrijeme kad budete govorili: ‘Blagoslovljen je onaj koji dolazi u Gospodinovo ime.’«

^14:1 Jednog je šabata Isus došao na objed k jednom od istaknutijih farizeja i svi su ga pomno promatrali.

^14:2 Ispred njega je bio neki čovjek koji je patio od vodene bolesti.

^14:3 Isus se obratio učiteljima Zakona i farizejima te ih upitao: »Je li po Zakonu izliječiti nekoga na šabat ili nije?«

^14:4 Oni su šutjeli. A on je uzeo bolesnoga, izliječio ga i otpustio.

^14:5 Zatim im je rekao: »Ako kome od vas sin ili vol padne u bunar, nećete li ga smjesta izvući, čak i na šabat?«

^14:6 Na to nisu ništa mogli odgovoriti.

^14:7 Zatim je gostima, vidjevši ih kako za sebe biraju počasna mjesta za stolom, ispričao usporedbu. Rekao je:

^14:8 »Kada te tko pozove na svadbu, nemoj sjesti na počasno mjesto, jer je možda pozvan netko važniji od tebe!

^14:9 Tada će ti prići onaj koji vas je obojicu pozvao i reći ti: ‘Ustupi svoje mjesto ovom čovjeku!’ Ti ćeš onda, posramljen, morati sjesti na posljednje mjesto.

^14:10 Kada te pozovu, radije zauzmi posljednje mjesto pa će ti domaćin, kada dođe, reći: ‘Prijatelju, sjedni na bolje mjesto!’ Tako će ti biti iskazana čast pred svima koji budu sjedili za stolom.

^14:11 Jer, svatko tko se uzvisuje, bit će ponižen, a onaj tko se ponizi, bit će uzvišen.«

^14:12 Zatim je rekao onome koji ga je pozvao: »Kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj pozvati svoje prijatelje, braću, rođake ili bogate susjede, da ti ne bi uzvratili pozivom i na taj te način nagradili.

^14:13 Kad priređuješ gozbu, radije pozovi siromašne, invalide, hrome i slijepe.

^14:14 Tako ćeš biti blagoslovljen. Oni ti ni sa čim neće moći uzvratiti, ali primit ćeš nagradu u vrijeme uskrsnuća pravednih.«

^14:15 Kad je ovo čuo jedan od onih što su sjedili s njim za stolom, rekao je Isusu: »Blago onome tko bude jeo na gozbi u Božjem kraljevstvu!«

^14:16 A Isus mu je rekao: »Neki je čovjek pripremao veliku večeru pa je pozvao mnogo ljudi.

^14:17 Kad je došlo vrijeme da večera počne, poslao je svoga slugu da poruči uzvanicima: ‘Dođite, sve je spremno!’

^14:18 A oni su, svi odreda, počeli nalaziti isprike. Prvi mu je rekao: ‘Kupio sam njivu pa je moram otići vidjeti. Molim te, ispričaj me!’

^14:19 Drugi je rekao: ‘Kupio sam pet pari volova pa ih idem iskušati. Molim te, ispričaj me!’

^14:20 Jedan je pak rekao: ‘Oženio sam se pa ne mogu doći.’

^14:21 Kad se sluga vratio, prenio je sve svome gospodaru. On se na to razljutio i rekao slugi: ‘Izađi brzo na gradske ulice i u uličice te dovedi ovamo siromašne, invalide, slijepe i hrome!’

^14:22 Sluga je rekao: ‘Gospodaru, učinio sam što si zapovjedio, ali još uvijek ima mjesta.’

^14:23 A gospodar je rekao slugi: ‘Izađi na putove i duž ograda pa natjeraj ljude da dođu, da se moja kuća napuni!

^14:24 Jer, kažem ti, ni jedan od onih koji su bili pozvani neće okusiti ništa od moje večere.’«

^14:25 Mnoštvo je naroda išlo za Isusom. On se okrenuo i rekao im:

^14:26 »Ako tko dođe k meni, a ne voli me više nego što voli oca i majku, ženu i djecu, braću i sestre, pa čak i vlastiti život, taj ne može biti moj učenik.

^14:27 Tko ne nosi svoj križ i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.

^14:28 Ako tko od vas želi sagraditi kulu, neće li najprije sjesti i izračunati troškove da vidi ima li dovoljno da dovrši gradnju?

^14:29 Inače, moglo bi se dogoditi da postavi temelje, a ne može dovršiti kulu. Tako će ga svi, koji to budu vidjeli, početi ismijavati i govoriti:

^14:30 ‘Ovaj je počeo graditi, ali nije mogao dovršiti.’

^14:31 Ako neki kralj odlazi u rat protiv drugoga kralja, neće li prvo sjesti i razmisliti može li se sa svojih deset tisuća ljudi suprotstaviti onome koji ide na njega s dvadeset tisuća ljudi?

^14:32 Ako to ne može, poslat će izaslanike i pitati za uvjete mira još dok je njegov neprijatelj daleko.

^14:33 Isto tako, dakle, nitko od vas tko se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik.«

^14:34 »Sol je dobra. Ali ako izgubi svoj okus, što će joj ga vratiti?

^14:35 Nije više dobra ni za tlo ni za gnojivo, nego se baca. Tko sluša, neka shvati!«

^15:1 Mnogi su se poreznici i grešnici okupljali oko Isusa da ga čuju.

^15:2 A farizeji i učitelji Zakona počeli su mrmljati i govoriti: »Ovaj čovjek prima grešnike i jede s njima.«

^15:3 Zato im je Isus ispričao sljedeću usporedbu:

^15:4 »Recimo da netko od vas ima stotinu ovaca i izgubi jednu od njih. Zar neće ostaviti u divljini onih devedeset i devet pa krenuti u potragu za onom izgubljenom sve dok je ne nađe?

^15:5 A kad je nađe, stavit će je radosno na ramena.

^15:6 Kad dođe kući, pozvat će svoje prijatelje i susjede te im reći: ‘Radujte se sa mnom jer sam našao svoju izgubljenu ovcu!’

^15:7 Kažem vam, tako će i na Nebu biti više radosti zbog jednoga grešnika, koji se obrati, nego zbog devedeset i devet pravednika koji se ne trebaju obratiti.

^15:8 Recimo da žena ima deset srebrnjaka. Ako izgubi jedan, zar neće upaliti svjetiljku, pomesti kuću i pomno ga tražiti dok ga ne nađe?

^15:9 A kad ga nađe, pozvat će svoje prijateljice i susjede te im reći: ‘Radujte se sa mnom, jer sam našla srebrnjak koji sam bila izgubila!’

^15:10 Kažem vam, ista je takva radost među Božjim anđelima zbog jednoga grešnika koji se obrati.«

^15:11 Zatim je rekao: »Bio jedan čovjek koji je imao dvojicu sinova.

^15:12 Mlađi je rekao ocu: ‘Oče, daj mi dio imanja koji mi pripada!’ I otac je podijelio sinovima svoje bogatstvo.

^15:13 Nedugo zatim mlađi je sin uzeo svoje stvari i krenuo u daleku zemlju. Tamo je razuzdano živio i potrošio sav novac.

^15:14 Uskoro je nastala velika glad u cijeloj zemlji i on se našao u oskudici.

^15:15 Otišao je i zaposlio se kao najamnik kod stanovnika te zemlje. Gospodar ga je poslao u polje da čuva svinje.

^15:16 Mladić je čeznuo da se najede ljusaka od rogača kojima su se hranile svinje, ali mu ih nitko nije dao.

^15:17 Tada je došao k sebi i rekao: ‘Svi najamnici moga oca imaju obilje hrane, a ja ovdje umirem od gladi.

^15:18 Ustat ću, otići svome ocu i reći mu: Oče, sagriješio sam protiv Boga i protiv tebe.

^15:19 Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. Primi me kao jednog od svojih najamnika!’

^15:20 Ustao je i otišao svom ocu. Dok je još bio daleko, otac ga je ugledao i sažalio se nad njim. Potrčao je, zagrlio sina i izljubio ga.

^15:21 Sin mu je rekao: ‘Oče, sagriješio sam protiv Boga i protiv tebe. Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom!’

^15:22 A otac je rekao slugama: ‘Požurite! Donesite najbolju odjeću i odjenite ga! Na ruku mu stavite prsten, a na noge sandale!

^15:23 I donesite utovljeno tele! Zakoljite ga pa ćemo jesti i slaviti!

^15:24 Jer, ovaj je moj sin bio mrtav i vratio se u život. Bio je izgubljen, a sada je nađen.’ I počeli su slaviti.«

^15:25 »Stariji je sin bio u polju. Kad se približio kući, začuo je glazbu i ples.

^15:26 Pozvao je slugu i upitao ga što se to događa.

^15:27 Sluga mu je odgovorio: ‘Došao je tvoj brat. Vratio se živ i zdrav pa je tvoj otac zaklao utovljeno tele za jelo.’

^15:28 Stariji sin se razljutio i nije htio ući u kuću pa je otac izašao i počeo ga moliti.

^15:29 A sin je odgovorio ocu: ‘Gle, sve ove godine služio sam ti i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a ti mi nikad nisi dao ni jare da se proveselim sa svojim prijateljima.

^15:30 A sada, kad ti je došao ovaj sin, koji je s prostitutkama potrošio sve tvoje bogatstvo, za njega si zaklao utovljeno tele.’

^15:31 Otac mu je rekao: ‘Sine moj, ti si uvijek sa mnom i sve što imam, pripada tebi.

^15:32 Ali morali smo proslaviti i veseliti se jer je tvoj brat bio mrtav i vratio se u život. Bio je izgubljen, a sad je nađen.’«

^16:1 Isus je rekao svojim učenicima: »Bio jednom neki bogataš, a imao je upravitelja kojeg su optužili da mu rasipa imanje.

^16:2 Bogataš je pozvao upravitelja i rekao mu: ‘Što to čujem o tebi? Podnesi račun o svome upravljanju. Ne možeš više biti upravitelj.’

^16:3 Na to je ovaj rekao u sebi: ‘Što da napravim? Gospodar mi oduzima upraviteljsko mjesto. Nisam dovoljno jak da kopam, a sramim se prositi.

^16:4 Znam što ću: učinit ću tako da će me ljudi, kad više ne budem upravitelj, primati k sebi u kuću.’

^16:5 I pozvao je k sebi sve gospodareve dužnike, jednog po jednog. Prvome je rekao: ‘Koliko si dužan mom gospodaru?’

^16:6 Dužnik je odgovorio: ‘Stotinu mjerica maslinovog ulja.’ Upravitelj je rekao: ‘Uzmi svoj račun i brzo napiši pedeset!’

^16:7 Drugoga je upitao: ‘A ti, koliko ti duguješ?’ Ovaj je odgovorio: ‘Stotinu mjerica pšenice.’ Upravitelj je rekao: ‘Uzmi svoj račun i napiši osamdeset!’

^16:8 Kasnije je gospodar pohvalio nepoštenog upravitelja zbog njegove snalažljivosti. Da, ljudi su ovoga svijeta mudriji od duhovnih ljudi u ophođenju prema sebi sličnima.

^16:9 Kažem vam, stecite prijatelje svojim svjetovnim bogatstvom pa ćete, kad ono nestane, biti primljeni u vječni dom.

^16:10 Čovjeku, kojemu se može vjerovati u malome, može se vjerovati i u velikom. A čovjek, koji je nepošten u malome, bit će nepošten i u velikom.

^16:11 Ako vam se nije moglo vjerovati u pogledu svjetovnoga bogatstva, tko će vam povjeriti istinsko bogatstvo?

^16:12 A ako vam se nije moglo vjerovati u pogledu tuđega vlasništva, tko će vam dati vaše?

^16:13 Ni jedan sluga ne može služiti dvojici gospodara; ili će jednoga mrziti, a drugoga voljeti, ili će jednomu biti odan, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.«

^16:14 Farizeji, koji su bili pohlepni, čuli su sve ovo i podsmjehivali se Isusu.

^16:15 A on im je rekao: »Vi se volite praviti dobri pred ljudima, ali Bog zna vaša srca. Ono što ljudi smatraju vrijednim, Bogu se gadi.

^16:16 Zakon i proroci bili su na snazi do Ivana. Od tada se propovijeda Radosna vijest o Božjem kraljevstvu i svatko navaljuje da u njega uđe.

^16:17 Pa, ipak, lakše će nestati i nebo i Zemlja nego što će propasti ijedna točkica Zakona.«

^16:18 »Svatko tko se rastavi od svoje žene i oženi drugom, čini preljub. I onaj tko se oženi razvedenom ženom, čini preljub.«

^16:19 »Bio jednom neki bogataš. Odijevao se u najbolju odjeću i svakodnevno se obilno gostio.

^16:20 A siromašni čovjek po imenu Lazar ležao je pred njegovim vratima sav u čirevima.

^16:21 Čeznuo je da se najede mrvica s bogataševog stola. Čak su i psi dolazili te mu lizali čireve.

^16:22 Jednoga je dana siromah umro, a anđeli su ga odnijeli u Abrahamovo naručje. I bogataš je umro i pokopali su ga.

^16:23 Dospio je u svijet mrtvih i ondje je bio na mukama. Kad je pogledao uvis, u daljini je spazio Abrahama, a u njegovom krilu Lazara.

^16:24 Povikao je i rekao: ‘Oče Abrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da namoči vršak prsta u vodu i rashladi mi jezik jer se mučim u ovoj vatri!’

^16:25 A Abraham je rekao: ‘Sine moj, sjeti se da si za svoga života primio svoje dobro, dok je Lazar primio zlo. Ali sada je on ovdje utješen, a ti se mučiš.

^16:26 Osim toga, između nas i vas velik je ponor. Oni koji odavde žele doći k vama, ne mogu, niti tko od vas može doći k nama.’

^16:27 Bogataš je rekao: ‘Onda te molim, oče, pošalji Lazara u kuću moga oca,

^16:28 jer imam petero braće. Neka ih upozori da i oni ne dođu na ovo mjesto muka!’

^16:29 A Abraham je odgovorio: ‘Imaju Mojsija i proroke. Neka njih slušaju!’

^16:30 Bogataš je odgovorio: ‘Neće, oče Abrahame, ali ako tko od mrtvih dođe k njima, obratit će se.’

^16:31 A Abraham mu je odgovorio: ‘Ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće poslušati ni onoga koji ustane od mrtvih.’«

^17:1 Isus je rekao svojim učenicima: »Neizbježno je da će se događati stvari koje navode ljude na grijeh, ali jao onome tko to čini!

^17:2 Bilo bi bolje za njega da mu objese mlinski kamen oko vrata i bace ga u more nego da navede na grijeh jednoga od ovih malenih.

^17:3 Čuvajte se! Ako tvoj brat griješi, ukori ga! Ako se pokaje, oprosti mu!

^17:4 I ako sedam puta na dan sagriješi protiv tebe i sedam puta dođe k tebi i kaže ti: ‘Kajem se’, oprosti mu!«

^17:5 Tada su apostoli rekli Gospodinu: »Daj nam više vjere!«

^17:6 A Gospodin im je odgovorio: »Kad bi vam vjera bila velika kao gorušičino zrno, mogli biste reći ovom dudu: ‘Iščupaj se s korijenom i posadi u more’ i on bi vas poslušao.«

^17:7 »Recimo da netko od vas ima slugu koji ore ili se brine za ovce. Kad se sluga vrati iz polja, hoće li mu reći: ‘Dođi sada, sjedni i jedi’?

^17:8 Neće li mu, umjesto toga, reći ovako: ‘Priredi mi večeru! Stavi na sebe pregaču i posluži me jelom i pićem! A nakon toga, možeš i ti jesti i piti.’

^17:9 Duguje li slugi zahvalnost zato što je učinio ono što mu je bilo zapovjeđeno?

^17:10 Isto je i s vama: kad završite sve ono što vam je zapovjeđeno, trebali biste reći: ‘Sluge smo koje ne zaslužuju pohvale; učinili smo samo što nam je bila dužnost.’«

^17:11 Dok je Isus išao prema Jeruzalemu, prolazio je uz granicu Samarije i Galileje.

^17:12 Na ulazu u jedno selo sreo je desetoricu gubavaca.

^17:13 Stojeći na udaljenosti, povikali su iz svega glasa: »Isuse, Gospodaru, smiluj nam se!«

^17:14 Kad ih je Isus ugledao, rekao im je: »Pokažite se svećenicima!« Dok su išli prema svećenicima, bili su iscijeljeni.

^17:15 Kad je jedan od njih vidio da je ozdravio, vratio se k Isusu i iz svega glasa slavio Boga.

^17:16 Pao je pred Isusove noge i zahvalio mu. Taj je čovjek bio Samarijanac.

^17:17 Isus mu je rekao: »Zar se nisu sva desetorica očistila od gube? Gdje su ostala devetorica?

^17:18 Zar se ni jedan od njih, osim ovoga stranca, nije vratio da iskaže zahvalnost Bogu?«

^17:19 Zatim mu je rekao: »Ustani i idi! Tvoja te vjera ozdravila.«

^17:20 Kad su farizeji jednom pitali Isusa kad će doći Božje kraljevstvo, on im je odgovorio: »Božje kraljevstvo ne dolazi tako da ga ljudi vide.

^17:21 Ljudi neće reći: ‘Ovdje je!’ ili ‘Ondje je!’ jer je Božje kraljevstvo među vama.«

^17:22 A svojim je učenicima rekao: »Doći će vrijeme kad ćete čeznuti da vidite makar jedan dan Sina Čovječjega, ali ga nećete vidjeti.

^17:23 A ljudi će vam reći: ‘Ondje je!’ ili ‘Ovdje je!’ Ne idite onamo i ne slijedite ih!

^17:24 Jer, toga dana dolazak Sina Čovječjega bit će poput munje koja bljesne i osvijetli nebo s jednoga kraja na drugi.

^17:25 No najprije će on mnogo toga pretrpjeti, a ljudi ovoga naraštaja će ga odbaciti.

^17:26 Kao što je bilo u vrijeme Noe, tako će biti u dane Sina Čovječjeg:

^17:27 ljudi su jeli, pili, ženili se i udavali, sve dok Noa nije ušao u arku. Tada je došao potop i sve ih pobio.

^17:28 Bit će kao što je bilo i u Lotovo vrijeme: ljudi su jeli, pili, kupovali, prodavali, sadili i gradili.

^17:29 No onoga dana kad je Lot izašao iz Sodome, s neba je udarila vatra i sumpor i svi su bili pobijeni.

^17:30 Tako će biti i na dan kad se pojavi Sin Čovječji.

^17:31 Onaj tko se toga dana zatekne na krovu, neka ne silazi u kuću po svoje stvari! Isto tako, ako tko bude u polju, neka se ne vraća!

^17:32 Sjetite se Lotove žene!

^17:33 Tko se bude trudio sačuvati svoj život, izgubit će ga. A tko god izgubi svoj život, dobit će ga.

^17:34 Kažem vam, te noći dvojica će ležati u jednoj sobi; jedan će se uzeti, a drugi ostaviti.

^17:35 Dvije će žene zajedno mljeti žito; jedna će se uzeti, a druga ostaviti.«

^17:37 Učenici su ga pitali: »Gdje će to biti, Gospodine?« A on im je odgovorio: »Gdje leže mrtva tijela, ondje će se skupljati i lešinari.«

^18:1 Isus je zatim poučio sljedbenike da uvijek trebaju moliti i nikada ne posustati.

^18:2 Ispričao im je usporedbu: »U jednom je gradu živio neki sudac. Nije se bojao Boga i nije mu bilo stalo do ljudi.

^18:3 U tom je gradu živjela i neka udovica. Stalno je dolazila sucu i molila ga: ‘Pobrini se da dobijem spor protiv onoga koji me tuži!’

^18:4 Dugo vremena sudac nije htio ni čuti za to, ali je na kraju rekao u sebi: ‘Iako se ne bojim Boga i nije mi stalo do mišljenja ljudi,

^18:5 branit ću ovu udovicu jer, ako je ne obranim, dosađivat će mi dok me ne zamori svojom upornošću.’«

^18:6 Zatim je Gospodin rekao: »Pripazite na riječi nepravednoga suca!

^18:7 Zar se Bog neće pobrinuti za one koji mu pripadaju i koji mu vape danju i noću? Zar će odugovlačiti s pomoći?

^18:8 Kažem vam, pobrinut će se da dobiju pravdu, i to brzo. Ali kada dođe Sin Čovječji, hoće li na Zemlji naći one koji mu vjeruju?«

^18:9 Bilo je tu onih koji su bili uvjereni u svoju pravednost i s visoka su gledali na druge ljude. Njima je Isus ispričao ovu usporedbu:

^18:10 »Dva su čovjeka došla u Hram pomoliti se: jedan je bio farizej, a drugi poreznik.

^18:11 Farizej je stajao sâm i ovako u sebi molio: ‘O Bože, hvala ti što nisam kao drugi, koji su pohlepni, varalice, preljubnici, ili kao ovaj poreznik.

^18:12 Postim dvaput na tjedan i dajem desetinu od svega što steknem.’

^18:13 A poreznik je stajao podalje i nije se usudio ni podignuti oči prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ‘Bože, smiluj se meni, grešniku!’

^18:14 Kažem vam, ovaj je čovjek otišao kući opravdan pred Bogom, a onaj prvi nije. Jer, svatko tko se uzvisuje, bit će ponižen, a onaj koji se ponizi, bit će uzvišen.«

^18:15 Ljudi su dovodili i malu djecu k Isusu da ih dotakne. Kad su to vidjeli njegovi učenici, prekorili su ih.

^18:16 No Isus je pozvao djecu k sebi i rekao: »Pustite malu djecu da dođu k meni! Ne branite im, jer Božje kraljevstvo pripada takvima kao što su oni.

^18:17 Istinu vam govorim. Svatko tko ne primi Božje kraljevstvo poput maloga djeteta, neće ući u njega.«

^18:18 A neki je židovski vođa upitao Isusa: »Dobri učitelju, što moram učiniti da dobijem vječni život?«

^18:19 Isus mu je rekao: »Zašto me zoveš ‘dobri’? Nitko nije dobar, jedino Bog.

^18:20 Znaš koje su zapovijedi: ‘Ne počini preljub, ne počini ubojstvo, ne kradi, nemoj lažno svjedočiti, poštuj oca i majku!’«

^18:21 Ovaj je odgovorio: »Svega toga držim se još od svoje mladosti.«

^18:22 Isus mu je na to rekao: »Ima nešto što ti nedostaje: prodaj sve što imaš i podijeli novac siromašnima pa ćeš imati blago na Nebu. Zatim dođi i slijedi me!«

^18:23 Ali, kad je čovjek to čuo, vrlo se ražalostio jer je bio veoma bogat.

^18:24 Kad je Isus vidio kako je žalostan, rekao je: »Kako je teško bogatima ući u Božje kraljevstvo!

^18:25 Da, lakše će deva proći kroz ušicu igle nego što će bogataš ući u Božje kraljevstvo.«

^18:26 Oni koji su čuli što je rekao, upitali su ga: »Tko se onda može spasiti?«

^18:27 Isus je odgovorio: »Ono što je ljudima nemoguće učiniti — Bogu je moguće.«

^18:28 Na to je Petar rekao: »Gledaj, mi smo ostavili sve što smo imali da bismo te slijedili!«

^18:29 A Isus im je odgovorio: »Istinu vam kažem: nema nikoga tko je radi Božjega kraljevstva ostavio kuću, ženu, braću, roditelje ili djecu,

^18:30 koji neće već sada primiti mnogo više, a u budućem svijetu i vječni život.«

^18:31 Isus je pozvao u stranu Dvanaestoricu i rekao im: »Pazite, idemo u Jeruzalem i sve što su proroci napisali o Sinu Čovječjem, ispunit će se.

^18:32 Da, predat će ga nežidovima u ruke, izrugivat će mu se, zlostavljati ga i pljuvati po njemu.

^18:33 Bičevat će ga i ubiti. A treći dan on će ustati od mrtvih.«

^18:34 Oni nisu razumjeli što im govori. Smisao njegovih riječi ostao im je nejasan.

^18:35 Dok se Isus približavao Jerihonu, neki je slijepac sjedio pokraj puta i prosio.

^18:36 Kad je čuo mnoštvo, koje je prolazilo pokraj njega, upitao je što se događa.

^18:37 Rekli su mu da upravo prolazi Isus iz Nazareta.

^18:38 Slijepac je povikao: »Isuse, Davidov Sine, smiluj mi se!«

^18:39 Oni sprijeda su ga ušutkivali, ali on je sve glasnije vikao: »Davidov Sine, smiluj mi se!«

^18:40 Isus se zaustavio i zapovjedio da mu dovedu slijepca. Kad se čovjek približio, Isus ga je upitao:

^18:41 »Što želiš da učinim za tebe?« »Gospodine, želim progledati.«

^18:42 Isus mu je rekao: »Progledaj, tvoja te vjera ozdravila!«

^18:43 Istoga je trena čovjek progledao. Krenuo je za Isusom slaveći Boga. Sav je narod to vidio i slavio Boga.

^19:1 Isus je ušao u Jerihon i prolazio gradom.

^19:2 U njemu je živio neki čovjek koji se zvao Zakej. On je bio glavni poreznik i vrlo bogat čovjek.

^19:3 Želio je vidjeti tko je Isus, ali je bio niskog rasta pa od silnoga naroda nije mogao ništa vidjeti.

^19:4 Stoga je otrčao naprijed do mjesta kuda je Isus trebao proći i popeo se na divlju smokvu da bi bolje vidio.

^19:5 Kad je Isus došao do tog mjesta, pogledao je prema gore i rekao Zakeju: »Siđi brzo, Zakeju! Danas ću biti tvoj gost.«

^19:6 Zakej je brzo sišao i sav sretan srdačno ga primio u kuću.

^19:7 Svi su to vidjeli i počeli mrmljati: »Otišao je u goste grešniku.«

^19:8 A Zakej je ustao i rekao Gospodinu: »Gledaj, Gospodine, polovicu svega što imam dat ću siromašnima. A ako sam ikoga u čemu prevario, vratit ću mu četverostruko.«

^19:9 Isus mu je rekao: »Danas je spasenje došlo u ovu kuću jer je i ovaj čovjek Abrahamov sin.

^19:10 Sin je Čovječji došao potražiti i spasiti izgubljene.«

^19:11 Kako se Isus približavao Jeruzalemu, ljudi su mislili da će odmah nastupiti Božje kraljevstvo.

^19:12 Isus je znao što misle pa im je ispričao sljedeću usporedbu: »Neki je čovjek plemenitog roda otišao u daleku zemlju da ga proglase kraljem i da se zatim vrati kući.

^19:13 Pozvao je deset slugu, dao svakomu popriličan iznos novca i rekao: ‘Ulažite novac u poslove dok se ne vratim!’

^19:14 No njegovi su ga sugrađani mrzili pa su poslali za njim svoje predstavnike da prenesu ljudima te zemlje: ‘Ne želimo da nam ovaj čovjek bude kralj!’

^19:15 No on je ipak postao kraljem i vratio se kući. Zatim je poslao po sluge kojima je dao novac da vidi kakvu su ostvarili zaradu.

^19:16 Prvi je sluga pristupio i rekao: ‘Gospodaru, tvojim sam novcem zaradio još deset puta toliko.’

^19:17 Gospodar mu je rekao: ‘Dobro si napravio, dobri slugo! Zato što si bio vjeran u malome, vladat ćeš nad deset gradova.’

^19:18 Zatim mu je pristupio drugi sluga i rekao: ‘Gospodaru, tvojim sam novcem zaradio još pet puta toliko.’

^19:19 Tom je slugi rekao: ‘A ti ćeš vladati nad pet gradova.’

^19:20 Tada mu je i treći sluga rekao: ‘Gospodaru, evo ti tvoj novac, koji sam zamotao u tkaninu i čuvao!

^19:21 Bojao sam te se jer si tvrd čovjek. Uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi posijao.’

^19:22 A Gospodar mu je rekao: ‘Sudit ću ti na osnovi tvojih vlastitih riječi, zli slugo! Znao si da sam tvrd čovjek i da uzimam što nisam uložio i žanjem što nisam sijao.

^19:23 Pa zašto onda nisi položio moj novac u banku, da ga, kada dođem, podignem s kamatama?’

^19:24 A onima što su stajali pokraj njega je rekao: ‘Uzmite mu novac i dajte ga onomu koji ima deset puta toliko!’

^19:25 Oni su mu rekli: ‘Gospodaru, pa on već ima deset puta više.’

^19:26 ‘Kažem vam’, odgovorio im je gospodar, ‘svakome koji ima, dat će se još, a onome koji nema, oduzet će se i ono što ima.

^19:27 A što se tiče mojih neprijatelja, koji me nisu htjeli za kralja, dovedite ih ovamo i pogubite preda mnom!’«

^19:28 Nakon što im je to rekao, Isus je krenuo dalje, prema Jeruzalemu.

^19:29 Kad je stigao nedaleko od Betfage i Betanije, gradova u blizini Maslinske gore, poslao je naprijed dvojicu svojih učenika i rekao im:

^19:30 »Pođite u ovo selo ispred vas! Čim uđete, naći ćete privezano magare koje još nikada nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo!

^19:31 A ako vas tko upita zašto ga odvezujete, recite: ‘Treba Gospodinu.’«

^19:32 Dvojica su učenika otišla u selo i našla magare, kako im je Isus i bio rekao.

^19:33 Dok su ga odvezivali, vlasnici su ih pitali: »Zašto odvezujete magare?«

^19:34 Učenici su odgovorili: »Treba Gospodinu.«

^19:35 Doveli su magare Isusu, stavili na njega svoje ogrtače pa posjeli Isusa na magare.

^19:36 Dok je Isus išao prema Jeruzalemu, ljudi su prostirali svoje ogrtače po putu.

^19:37 A kad se Isus približio obronku Maslinske gore, mnoštvo je sljedbenika počelo iz svega glasa radosno slaviti Boga za sva čuda koja su vidjeli.

^19:38 Govorili su: »Blagoslovljen kralj koji dolazi u Gospodinovo ime! Mir na Nebu i slava Bogu!«

^19:39 Neki su mu farizeji iz mnoštva rekli: »Učitelju, ukori svoje sljedbenike!«

^19:40 A on im je odgovorio: »Kažem vam, ako oni budu šutjeli, kamenje će vikati.«

^19:41 Kad je stigao nadomak grada i ugledao ga, zaplakao je nad njim

^19:42 i rekao: »Kad bi barem danas znao što će ti donijeti mir, ali ti to sada ne vidiš!

^19:43 Doći će vrijeme kad će tvoji neprijatelji podići nasipe oko tebe i okružiti te sa svih strana.

^19:44 Sravnit će sa zemljom tebe i tvoju djecu. Neće ostati ni kamen na kamenu unutar tvojih zidova jer nisi prepoznao vrijeme kad je Bog došao k tebi.«

^19:45 Isus je otišao u Hram i počeo tjerati iz njega sve koji su ondje trgovali.

^19:46 Rekao je: »Zapisano je: ‘Moja kuća bit će kuća molitve’, a vi ste je pretvorili u ‘pljačkaško sklonište’.«

^19:47 Isus je svaki dan poučavao u Hramu. Vodeći svećenici, učitelji Zakona i neki narodni glavari htjeli su ga ubiti,

^19:48 ali kako je sav narod pozorno slušao svaku riječ koju je Isus govorio, nisu nalazili načina kako da ga ubiju.

^20:1 Jednom je Isus poučavao u Hramu i objavljivao ljudima Radosnu vijest. Vodeći svećenici i učitelji Zakona došli su k njemu zajedno s drugim židovskim vođama

^20:2 pa su mu rekli: »Kaži nam, kojim pravom činiš sve to? Tko te ovlastio?«

^20:3 Isus im je odgovorio: »I ja ću vama postaviti jedno pitanje. Kažite mi:

^20:4 je li Ivanovo krštenje bilo od Boga ili od ljudi?«

^20:5 Oni su počeli razmatrati pitanje među sobom: »Ako kažemo: ‘od Boga’, on će reći: ‘zašto mu onda niste vjerovali?’

^20:6 A ako kažemo: ‘od ljudi’, svi će nas kamenovati jer su uvjereni da je Ivan bio prorok.«

^20:7 I tako su mu odgovorili da ne znaju odakle je Ivanovo krštenje.

^20:8 Tada im je Isus rekao: »Ni ja vama neću reći kojim pravom ovo činim.«

^20:9 Isus je zatim ispričao narodu sljedeću usporedbu: »Neki je čovjek posadio vinograd, iznajmio ga vinogradarima i otputovao na dulje vrijeme.

^20:10 Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je slugu k vinogradarima da mu predaju njegov dio uroda. No vinogradari su pretukli slugu i poslali ga natrag praznih ruku.

^20:11 Čovjek je zatim poslao drugog slugu, ali i njega su pretukli, izrugali ga i poslali natrag praznih ruku.

^20:12 Poslao im je i trećeg slugu, ali i njega su ranili i izbacili.

^20:13 Na to je vlasnik vinograda rekao: ‘Što da učinim? Poslat ću svoga voljenog sina. Možda će njemu iskazati poštovanje.’

^20:14 No kad su ga vinogradari ugledali, posavjetovali su se i rekli: ‘Ovo je nasljednik. Ubijmo ga, pa će nasljedstvo pripasti nama!’

^20:15 I tako su ga vinogradari izbacili iz vinograda i ubili. Što će, dakle, vlasnik vinograda učiniti s njima?

^20:16 Doći će i pogubiti ih, a vinograd dodijeliti drugima.« Kad su ljudi to čuli, rekli su: »To se nikada ne smije dogoditi!«

^20:17 A Isus ih je pogledao i rekao: »Što onda znači ono što je pisano: ‘Kamen, koji su odbacili graditelji, postao je temeljni kamen.’

^20:18 Svatko tko padne na njega, razbit će se, a onaj na koga on padne, bit će smrvljen.«

^20:19 Učitelji Zakona i vodeći svećenici znali su da je ova usporedba namijenjena njima. Htjeli su istoga trena uhititi Isusa, ali su se bojali naroda.

^20:20 Učitelji Zakona i svećenici pratili su Isusa i slali za njim uhode koji su se pretvarali da su iskreni kako bi ga uhvatili u riječi, da bi ga predali vladajućem upravitelju.

^20:21 Stoga, uhode su ga upitali: »Učitelju, znamo da govoriš i poučavaš istinu i da kod tebe nema pristranosti, već da ispravno učiš Božjem putu.

^20:22 Je li ispravno da mi plaćamo porez caru ili nije?«

^20:23 Isus je bio svjestan njihovog lukavstva pa im je rekao:

^20:24 »Pokažite mi srebrnjak! Čija je to slika i čije ime na njemu?«

^20:25 Oni su odgovorili: »Carevo.« A on im je rekao: »Onda dajte caru što je carevo, a Bogu što je Božje.«

^20:26 I nisu ga pred narodom mogli uhvatiti u riječi. Njegov ih je odgovor zadivio pa su zašutjeli.

^20:27 Neki su saduceji došli k Isusu — saduceji smatraju da nema uskrsnuća — i upitali ga:

^20:28 »Učitelju, Mojsije nam je zapisao da, ako oženjen čovjek umre bez djece, njegov se brat treba oženiti njegovom udovicom i s njom imati djecu na ime svoga brata.

^20:29 Bila su sedmorica braće. Prvi se oženio i umro bez djece.

^20:30 Zatim se drugi oženio bratovom udovicom,

^20:31 a nakon toga i treći. Ista je sudbina snašla svu sedmoricu: umrli su, a da nisu imali djece.

^20:32 Poslije je umrla i žena.

^20:33 O uskrsnuću mrtvih, čija će ona biti žena kad su je sva sedmorica imala za ženu?«

^20:34 Tada im je Isus rekao: »Ljudi ovoga svijeta žene se i udaju,

^20:35 ali oni, koji su dostojni uskrsnuća od mrtvih, nakon ovoga života, neće se ni ženiti ni udavati.

^20:36 Oni neće moći više niti umrijeti jer će biti poput anđela. Oni su Božja djeca jer su djeca uskrsnuća.

^20:37 No u slučaju s gorućim grmom čak je i Mojsije jasno pokazao da ljudi ustaju od mrtvih jer je nazvao Gospodina ‘Bogom Abrahama, Izaka i Jakova.’

^20:38 A Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer oni koji mu pripadaju — žive.«

^20:39 Na to su neki učitelji Zakona odgovorili: »Učitelju, dobro si rekao!«

^20:40 I nitko ga se više nije usudio ništa pitati.

^20:41 Isus im je zatim rekao: »Kako to da Krista nazivaju Davidovim potomkom?

^20:42 Pa David sâm kaže u knjizi Psalama: ‘Gospodin je rekao mome Gospodinu: Sjedni mi s desne strane

^20:43 dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge.’

^20:44 Dakle, ako ga David naziva Gospodinom, kako mu onda Krist može biti potomak?«

^20:45 Dok je narod to slušao, Isus se obratio svojim učenicima:

^20:46 »Čuvajte se učitelja Zakona! Oni vole hodati uokolo u dugim haljinama i vole da ih na trgovima pozdravljaju s poštovanjem. Vole najbolja mjesta u sinagogama i počasna mjesta na gozbama.

^20:47 Na prevaru uzimaju imovinu udovicama, a mole duge molitve da se prikažu pobožnima. Oni će biti strože suđeni.«

^21:1 Isus je pogledao i vidio kako bogataši ubacuju svoje darove u hramsku kutiju za priloge.

^21:2 Zatim je ugledao siromašnu udovicu kako ubacuje dva bakrena novčića.

^21:3 Rekao je: »Govorim vam istinu. Ova je siromašna udovica ubacila više nego itko od njih.

^21:4 Jer, svi su oni dali od svoga viška, a ona je od svojeg siromaštva dala sve što je imala za život.«

^21:5 Neki su Isusovi učenici razgovarali o izgledu Hrama, o tome kako je sagrađen od najljepšega kamena i ukrašen zavjetnim darovima, a Isus je rekao:

^21:6 »Doći će vrijeme kada od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu: sve će biti razoreno.«

^21:7 Oni su ga upitali: »Učitelju, kada će to biti? Kako ćemo znati da se to treba uskoro dogoditi?«

^21:8 A on im je odgovorio: »Čuvajte se da vas ne prevare! Jer, mnogi će doći u moje ime i reći: ‘Ja sam taj’ i ‘Bliži se vrijeme’. Ne slijedite ih!

^21:9 I nemojte se bojati kad čujete za ratove i pobune. Sve se to najprije mora dogoditi, ali kraj neće doći odmah.«

^21:10 Zatim im je rekao: »Jedan će narod ustati protiv drugoga i kraljevstvo protiv kraljevstva.

^21:11 Bit će velikih potresa, gladi i pošasti na raznim mjestima. Dogodit će se strašne stvari i na nebu će se pojaviti zapanjujuća upozorenja.

^21:12 Ali prije nego što se sve to dogodi, zatvarat će vas i progoniti. Predavat će vas u sinagoge na suđenje i slati u zatvore. Zbog mene će vas dovoditi pred kraljeve i upravitelje.

^21:13 Vama će to biti prilika da svjedočite o meni.

^21:14 Znajte, stoga, da nećete unaprijed trebati pripremati svoju obranu jer

^21:15 ću vam dati mudrosti i riječi kojima se ni jedan vaš protivnik neće moći suprotstaviti niti ih opovrgnuti.

^21:16 Čak će vas i roditelji, braća, rodbina i prijatelji izdati; neke od vas će i ubiti.

^21:17 Svi će vas zbog mene mrziti,

^21:18 ali vama ni dlaka s glave neće pasti.

^21:19 Svojom ćete ustrajnošću dobiti život.«

^21:20 »Kad vidite da je Jeruzalem opkoljen vojskama, znajte da će uskoro biti uništen!

^21:21 Tada, oni koji se zateknu u Judeji, neka bježe u brda. Oni koji se zateknu u gradu, neka izađu iz njega, a oni koji se zateknu u okolici, neka ne ulaze u njega.

^21:22 To će biti dani kazne u kojima će se ispuniti sve što je zapisano.

^21:23 Trudnicama i dojiljama bit će posebno teško u to vrijeme jer će velika nevolja snaći ovu zemlju. Božji će gnjev pasti na ovaj narod.

^21:24 Neki će biti pobijeni mačem, a drugi odvedeni u zarobljeništvo diljem svijeta. Nežidovi će gaziti Jeruzalem sve dok se ne ispuni njihovo vrijeme.«

^21:25 »Pojavit će se znaci na suncu, mjesecu i zvijezdama, a narode na Zemlji zahvatit će očaj i neizvjesnost zbog huke uzburkanog mora.

^21:26 Ljudi će klonuti od straha i užasa zbog onoga što će snaći Zemlju jer će se poremetiti sklad nebeskih tijela.

^21:27 I tada će vidjeti Sina Čovječjega kako dolazi na oblaku u velikoj slavi i moći.

^21:28 Kad se sve to počne događati, uspravite se i dignite glave jer se bliži vaše oslobođenje!«

^21:29 Zatim im je ispričao usporedbu: »Pogledajte smokvu i ostalo drveće!

^21:30 Čim vidite da počnu listati, i sami znate da je blizu ljeto.

^21:31 Isto tako, kad vidite da se ovo događa, znajte da je blizu Božje kraljevstvo!

^21:32 Govorim vam istinu. Ovaj naraštaj neće umrijeti prije nego što se sve to dogodi.

^21:33 Nebo i Zemlja će nestati, ali moje riječi neće nikada nestati.«

^21:34 »Čuvajte se da vam srca ne otupe od raspuštenosti, pijanstva i tjeskobnih briga pa da vas taj dan ne iznenadi kao zamka

^21:35 jer će doći na sve stanovnike Zemlje.

^21:36 U svakom trenutku budite budni i molite da biste mogli sigurno prebroditi sve što dolazi i spremno stati pred Sina Čovječjega.«

^21:37 Isus je danju poučavao u Hramu, a svaku bi večer odlazio i provodio noći na Maslinskoj gori.

^21:38 A narod bi ustajao rano ujutro i odlazio u Hram da ga sluša.

^22:1 Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova zvan Pasha.

^22:2 Vodeći svećenici i učitelji Zakona tražili su način kako da ubiju Isusa, ali su se bojali naroda.

^22:3 Tada je Sotona ušao u Judu, zvanog Iskariot, koji je bio jedan od Dvanaestorice.

^22:4 On je otišao dogovoriti se s vodećim svećenicima i hramskim stražarima kako da im izruči Isusa.

^22:5 Ovi su se vrlo razveselili tome i obećali mu zauzvrat dati novac.

^22:6 Juda je to prihvatio i čekao povoljan trenutak da im izruči Isusa, kad u blizini ne bude naroda.

^22:7 Došao je i dan beskvasnih kruhova, kad se žrtvuje pashalno janje.

^22:8 Isus je poslao Petra i Ivana te im rekao: »Idite i priredite nam pashalnu večeru!«

^22:9 Oni su ga pitali: »Gdje želiš da je priredimo?«

^22:10 Isus im je rekao: »Na ulasku u grad naići ćete na čovjeka koji nosi vrč vode. Idite za njim u kuću u koju on uđe!

^22:11 Recite domaćinu: ‘Učitelj te moli da nam pokažeš sobu u kojoj on i njegovi učenici mogu jesti pashalnu večeru.’

^22:12 Čovjek će vam onda pokazati veliku, uređenu gornju sobu. Tamo sve pripremite!«

^22:13 Petar i Ivan su otišli. Našli su sve kako im je Isus bio rekao pa su pripremili pashalnu večeru.

^22:14 Kad je došlo vrijeme, Isus se smjestio za stol zajedno s Dvanaestoricom.

^22:15 Rekao im je: »Žarko sam želio prije svoje muke jesti s vama ovu pashalnu večeru.

^22:16 Kažem vam da je neću više jesti sve dok se ne ispuni u Božjem kraljevstvu.«

^22:17 Tada je uzeo čašu, zahvalio Bogu i rekao: »Uzmite i podijelite je među sobom!

^22:18 Kažem vam da više neću piti vina sve dok ne dođe Božje kraljevstvo.«

^22:19 Zatim je uzeo kruh i zahvalio Bogu. Razlomio ga je i dao učenicima govoreći: »Ovo je moje tijelo koje se daje za vas. Ovo činite meni na spomen!«

^22:20 Isto je tako, nakon jela, uzeo čašu i rekao: »Ova je čaša Novi savez u mojoj krvi koja se prolijeva za vas.«

^22:21 »Ruka moga izdajice na stolu je pokraj moje.

^22:22 Sin Čovječji otići će u smrt koja mu je određena, ali teško onome koji ga izdaje!«

^22:23 A oni su počeli zapitkivati jedan drugoga: »Tko bi od nas mogao takvo što učiniti?«

^22:24 Među njima se razvila i prepirka o tome tko je od njih najveći.

^22:25 A Isus im je rekao: »Kraljevi ovoga svijeta vladaju narodima, a oni koji imaju vlast, sebe zovu ‘dobročiniteljima’.

^22:26 No vi ne budite takvi! Naprotiv, neka najveći među vama bude kao onaj najmanji, a vođa neka bude kao sluga!

^22:27 Jer, tko je veći: onaj koji sjedi za stolom ili onaj koji poslužuje? Nije li to onaj koji sjedi za stolom? A ja sam među vama onaj koji poslužuje.

^22:28 Vi ste bili uz mene u mojim kušnjama.

^22:29 Dajem vam da vladate u Božjem kraljevstvu, kao što je meni dao moj Otac.

^22:30 Vi ćete jesti i piti za mojim stolom u mom Kraljevstvu. Sjedit ćete na prijestoljima i suditi dvanaesterim Izraelovim plemenima.«

^22:31 »Šimune, Šimune, slušaj! Sotona je tražio da vas prosije, kao što se prosijava žito.

^22:32 No ja sam molio za tebe da tvoja vjera ne klone. A ti, kada mi se vratiš, učvrsti svoju braću!«

^22:33 Šimun Petar je rekao Isusu: »Gospodine, s tobom sam spreman ići u zatvor, čak i umrijeti za tebe.«

^22:34 A Isus je rekao: »Kažem ti, Petre, pijetao danas neće zapjevati dok triput ne zaniječeš da me poznaješ.«

^22:35 I rekao je učenicima: »Kad sam vas poslao bez novca, torbe ili obuće, je li vam što nedostajalo?« Oni su odgovorili: »Nije.«

^22:36 On im je rekao: »Ali sada, tko god ima novac, neka ga uzme, kao i torbu. I tko god nema mač, neka proda svoj kaput i neka ga kupi!

^22:37 U Svetom pismu piše: ‘uvrstili su ga među zločince.’ Ovo se mora ispuniti. Da, ovo što piše o meni ispunjava se.«

^22:38 Oni su rekli: »Gospodaru, evo ovdje su dva mača!« »Dosta je!« odgovorio je Isus.

^22:39 Zatim je Isus otišao iz grada i uputio se, kao i obično, na Maslinsku goru. Učenici su pošli za njim.

^22:40 Kad su se popeli, rekao im je: »Molite da ne podlegnete iskušenju!«

^22:41 I udaljio se od njih koliko se može dobaciti kamen. Kleknuo je i molio:

^22:42 »Oče, ako ti želiš, otkloni ovu gorku čašu od mene! Ali neka ne bude kako ja želim, već kako ti želiš.«

^22:43 I tada mu se ukazao anđeo i hrabrio ga.

^22:44 U svojoj je muci Isus još upornije molio, a znoj mu je, poput kaplji krvi, kapao s čela.

^22:45 Kad je ustao iz molitve, vratio se učenicima i našao ih kako spavaju, iscrpljeni od žalosti.

^22:46 Rekao im je: »Zašto spavate? Ustanite i molite da ne podlegnete iskušenju!«

^22:47 Dok je još govorio, pojavila se gomila ljudi, predvođena Judom, jednim od Dvanaestorice. On je pristupio k Isusu i poljubio ga.

^22:48 A Isus mu je rekao: »Juda, zar poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?«

^22:49 Kad su učenici vidjeli što se sprema, rekli su: »Gospodine, da upotrijebimo mač?«

^22:50 I jedan od njih udario je slugu vrhovnoga svećenika i odsjekao mu desno uho.

^22:51 A Isus je na to rekao: »Stani! Dosta!« Dotaknuo je slugi uho i iscijelio ga.

^22:52 Tada je rekao vodećim svećenicima, hramskim stražarima i starješinama koji su ga došli uhvatiti: »Zar ste na mene izašli s mačevima i toljagama kao na razbojnika?

^22:53 Svaki sam dan bio s vama u Hramu i niste me pokušali uhititi. Ali ovo je vaš trenutak — vrijeme vladavine tame.«

^22:54 Oni su ga uhitili i odveli u kuću vrhovnog svećenika, a Petar ih je izdaleka pratio.

^22:55 Zapalili su vatru nasred dvorišta i sjeli oko nje. I Petar je sjeo s njima.

^22:56 Neka ga je mlada sluškinja primijetila pri svjetlosti vatre. Pozorno ga je pogledala i rekla: »I ovaj je bio s njim.«

^22:57 A Petar je to počeo nijekati: »Ženo, ja ga ne poznajem!«

^22:58 Nešto kasnije, netko ga je drugi ugledao i rekao: »I ti si jedan od njih!« A Petar je odgovorio: »Nisam, čovječe!«

^22:59 Otprilike nakon jednog sata, neki je čovjek uporno počeo tvrditi: »Bez sumnje, i ovaj je čovjek bio s njim; Galilejac je!«

^22:60 A Petar je rekao: »Čovječe, ne znam o čemu govoriš!« U taj tren, dok je Petar još izgovarao te riječi, pijetao je zapjevao.

^22:61 A Gospodin se okrenuo prema Petru i pogledao ga. Tada se Petar sjetio riječi koje mu je rekao Gospodin: »Danas, prije nego što pijetao zapjeva, triput ćeš me zanijekati.«

^22:62 Izašao je i gorko zaplakao.

^22:63 Oni koji su čuvali Isusa, počeli su mu se rugati i tući ga.

^22:64 Zavezali su mu oči i pitali ga: »Prorok si. Reci tko te udario?«

^22:65 I još su mnogo toga govorili i vrijeđali ga.

^22:66 Kad se razdanilo, sastali su se narodni starješine, vodeći svećenici i učitelji Zakona. Isusa su doveli pred njihovo vijeće

^22:67 pa mu rekli: »Reci nam, jesi li ti Krist?« A on im je odgovorio: »Ako vam kažem, nećete mi vjerovati.

^22:68 A ako ja vas pitam, nećete mi odgovoriti.

^22:69 No odsad će Sin Čovječji sjediti s desne strane Svemoćnoga Boga.«

^22:70 Oni su rekli: »Znači, ti si Božji Sin?« Odgovorio im je: »Sami kažete da jesam.«

^22:71 Na to su oni rekli: »Kakvi su nam još svjedoci potrebni? Sami smo sve čuli iz njegovih usta.«

^23:1 Zatim su ustali i odveli Isusa k Pilatu.

^23:2 Tamo su ga počeli optuživati: »Ulovili smo ovog čovjeka kako zavodi naš narod. On je protiv toga da se caru plaća porez, a sebe naziva Kristom, kraljem.«

^23:3 Pilat je upitao Isusa: »Jesi li ti židovski kralj?« Isus mu je odgovorio: »Ti kažeš.«

^23:4 Tada se Pilat obratio vodećim svećenicima i narodu: »Ne vidim nikakvu krivnju na ovom čovjeku.«

^23:5 No oni su bili uporni i govorili su: »On cijelu Judeju diže na noge svojim učenjem. Počeo je u Galileji i došao sve do ovamo.«

^23:6 Kad je Pilat to čuo, upitao ih je, je li Isus Galilejac.

^23:7 Kad je saznao da Isus ulazi pod Herodovu vlast, poslao ga je k njemu. Herod se u to vrijeme također nalazio u Jeruzalemu.

^23:8 Kad je Herod ugledao Isusa, vrlo se obradovao jer ga je već godinama želio sresti. Čuo je za njega i nadao se da bi mogao uživo vidjeti kako izvodi neko čudo.

^23:9 Herod je Isusu postavio mnogo pitanja, ali mu Isus ni na jedno nije odgovorio.

^23:10 Vodeći svećenici i učitelji Zakona stajali su tamo i žestoko optuživali Isusa.

^23:11 I Herod se, zajedno sa svojim vojnicima, s prezirom ophodio prema Isusu i ismijavao ga. Kada su Isusa obukli u bijelu odjeću, Herod ga je poslao natrag k Pilatu.

^23:12 Toga su se dana Herod i Pilat sprijateljili, a prije toga su bili neprijatelji.

^23:13 Pilat je sazvao vodeće svećenike, židovske vođe i narod

^23:14 pa im rekao: »Doveli ste mi ovoga čovjeka pod optužbom da je zavodio narod. Ja sam ga pred vama ispitao i nisam našao nikakve osnove za optužbe koje ste iznijeli protiv njega.

^23:15 A nije ih našao ni Herod jer ga je poslao natrag k nama. Kao što vidite, on nije učinio ništa čime bi zaslužio smrt.

^23:16 Dakle, naredit ću da ga izbičuju i puste.«

^23:18 No svi su uglas zavikali: »Pogubi ga! Oslobodi nam Barabu!«

^23:19 Baraba je bio bačen u zatvor zbog dizanja pobune u gradu i ubojstva.

^23:20 Pilat se opet obratio narodu jer je želio osloboditi Isusa,

^23:21 ali svjetina je uporno vikala: »Razapni ga, razapni ga!«

^23:22 Pilat im se obratio i treći put: »Ali kakvo je zlo učinio ovaj čovjek? Ne nalazim na njemu nikakvu krivnju. Ne zaslužuje smrt. Kaznit ću ga i zatim pustiti.«

^23:23 No oni su i dalje vikali i tražili da ga razapne. Njihova je vika postala tako zaglušujuća

^23:24 da je Pilat odlučio udovoljiti njihovu zahtjevu.

^23:25 Oslobodio je čovjeka kojeg su tražili, onoga koji je bio bačen u zatvor zbog pobune i ubojstva, a Isusa im je predao u ruke da učine s njim što žele.

^23:26 Dok su Isusa odvodili, uhvatili su nekog Šimuna iz Cirene koji se upravo vraćao s polja. Stavili su mu na leđa križ da ga nosi za Isusom.

^23:27 Veliko je mnoštvo pratilo Isusa, uključujući neke žene koje su naricale i tugovale za njim.

^23:28 Isus se okrenuo prema njima i rekao im: »Jeruzalemske kćeri, ne plačite za mnom! Radije plačite zbog sebe i svoje djece!

^23:29 Dolaze dani kada će ljudi govoriti: ‘Blago nerotkinjama, utrobama koje nikad nisu rodile i prsima koja nikad nisu dojila!’

^23:30 Tada će reći planinama: ‘Srušite se na nas!’ i brdima: ‘Pokrijte nas!’

^23:31 Jer, ako se ovo događa pravednima, što će se tek dogoditi krivima?«

^23:32 Tamo su bila i dvojica zločinaca koje su izveli da ih pogube zajedno s Isusom.

^23:33 Kad su došli na mjesto zvano Lubanja, razapeli su Isusa i zločince zajedno s njim: jednoga s Isusove desne strane, a drugoga s lijeve.

^23:34 Tada je Isus rekao: »Oče, oprosti im jer ne znaju što čine!« A oni su bacili kocku da bi podijelili njegovu odjeću među sobom.

^23:35 Narod je stajao i sve promatrao dok su njihovi glavari izrugivali Isusa i govorili: »Druge je spasio; neka sada spasi sâm sebe ako je zbilja Krist, Božji Izabranik!«

^23:36 Došli su i vojnici i rugali mu se. Davali su mu ocat

^23:37 i govorili: »Ako si židovski kralj, onda se spasi!«

^23:38 Iznad njega su postavili natpis: »Ovo je kralj židovski.«

^23:39 Jedan ga je od zločinaca, obješenih s njim, vrijeđao: »Nisi li ti Krist? Spasi i sebe i nas!«

^23:40 A drugi ga je prekorio i rekao: »Zar se ne bojiš Boga? Pa i ti si osuđen na istu kaznu! Ali naša je kazna pravedna, jer smo dobili što zaslužujemo,

^23:41 a ovaj čovjek nije učinio nikakvo zlo.«

^23:42 Zatim je dodao: »Isuse, sjeti me se kada dođeš u svoje Kraljevstvo!«

^23:43 Isus mu je rekao: »Govorim ti istinu: danas ćeš biti sa mnom u raju.«

^23:44 Bilo je oko podneva kad je tama prekrila svu zemlju do tri sata poslijepodne

^23:45 jer se sunce pomračilo. A zastor u Hramu razderao se popola.

^23:46 Isus je povikao iz svega glasa: »Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh.« Čim je to rekao, izdahnuo je.

^23:47 Kad je časnik vidio što se dogodilo, počeo je slaviti Boga i govoriti: »Ovaj je čovjek sigurno bio pravednik.«

^23:48 Kad su ljudi, koji su se okupili da promatraju taj prizor, vidjeli što se dogodilo, razišli su se udarajući se u prsa,

^23:49 a svi Isusovi bliski prijatelji, uključujući žene koje su ga pratile još iz Galileje, stajali su podalje i promatrali.

^23:50 Bio je tamo dobar i pošten čovjek po imenu Josip, član židovskoga Velikog vijeća.

^23:51 Bio je iz grada Arimateje i živio je u iščekivanju Božjega kraljevstva. On se nije slagao s odlukom i postupkom Velikog vijeća.

^23:52 Otišao je k Pilatu i zatražio Isusovo tijelo.

^23:53 Skinuo je tijelo s križa i umotao ga u laneno platno pa ga položio u grob isklesan u stijeni, u koji nikada nitko nije bio položen.

^23:54 Bilo je to na dan pripreme i približavao se šabat, dan odmora.

^23:55 Žene, koje su došle s Isusom iz Galileje, pratile su Josipa. Vidjele su grob i kako Isusovo tijelo polažu u njega.

^23:56 Zatim su se vratile kući da pripreme mirisne trave i ulja za pomast tijela. Na šabat su mirovale, iz poslušnosti prema Zakonu.

^24:1 Prvog dana u tjednu, žene su rano ujutro došle na Isusov grob. Sa sobom su ponijele mirise koje su bile pripremile.

^24:2 Opazile su da je kamen, koji je zatvarao ulaz u grob, odmaknut

^24:3 pa su ušle. No nisu našle tijelo Gospodina Isusa.

^24:4 Dok su tako stajale, zbunjene zbog toga što se dogodilo, odjednom su se kraj njih pojavila dva čovjeka u sjajnoj odjeći.

^24:5 Obuzeo ih je strah i poklonile su im se licem do zemlje. A oni su im rekli: »Zašto tražite živoga među mrtvima?

^24:6 On nije ovdje; ustao je od mrtvih! Sjetite se što vam je rekao dok je još bio u Galileji:

^24:7 rekao je da Sin Čovječji mora biti predan u ruke grešnicima, da mora biti razapet na križu i da će trećega dana ustati od mrtvih.«

^24:8 Tada su se žene sjetile Isusovih riječi.

^24:9 Vratile su se s groba pa sve to ispričale Jedanaestorici i ostalima.

^24:10 Te su žene bile: Marija Magdalena, Ivana i Marija — Jakovljeva majka. One i ostale žene, koje su bile s njima, prenijele su to apostolima.

^24:11 No ovima su te riječi zvučale kao izmišljotina i nisu im vjerovali.

^24:12 Ipak, Petar je ustao i otrčao na grob. Sagnuo se, ali nije opazio ništa osim lanenih povoja. Otišao je s groba pitajući se što se to moglo dogoditi.

^24:13 Istoga su dana dvojica Isusovih sljedbenika išla prema selu Emausu, udaljenom od Jeruzalema oko dvanaest kilometara.

^24:14 Putem su razgovarali o svemu što se dogodilo.

^24:15 Dok su oni tako o svemu razgovarali i raspravljali, došao je Isus i pridružio im se na putu.

^24:16 No nije im bilo dano da ga mogu prepoznati.

^24:17 Isus ih je upitao: »O čemu to putem raspravljate?« Stali su i ražalostili se.

^24:18 Jedan od dvojice, po imenu Kleofa, rekao mu je: »Ti si valjda jedini čovjek u Jeruzalemu koji ne zna što se dogodilo ovih dana.«

^24:19 »Na što mislite?« upitao ih je Isus. Rekli su mu: »Na sve što se dogodilo s Isusom iz Nazareta, koji je bio veliki prorok. Pokazao je to riječima i djelima, pred Bogom i pred cijelim narodom.

^24:20 Raspravljali smo o tome kako su ga naši vodeći svećenici i narodni glavari predali da bude osuđen na smrt i razapeli ga.

^24:21 Nadali smo se da je on taj koji će osloboditi Izrael. No, to nije sve. Danas je treći dan kako se to dogodilo,

^24:22 a i neke žene među nama zbunile su nas: rano su ujutro otišle na njegov grob,

^24:23 ali nisu pronašle njegovo tijelo. Došle su k nama i rekle nam da su im se ukazali anđeli i rekli im da je Isus živ.

^24:24 Tada su neki od nas otišli na grob. Našli su sve upravo onako kako su žene rekle, ali Isusa nisu vidjeli.«

^24:25 Na to im je Isus rekao: »O, kako ste nerazumni i kako teško vjerujete u ono što su rekli proroci!

^24:26 Nije li bilo nužno da Krist sve to pretrpi prije nego što uđe u svoju slavu?«

^24:27 I tako im je Isus rastumačio što sva Sveta pisma kažu o njemu, od Mojsija do proroka.

^24:28 Približili su se selu u koje su išli, a Isus se napravio kao da će produžiti put.

^24:29 Oni su počeli navaljivati: »Ostani s nama! Kasno je, uskoro će noć.« I on je ušao u kuću da ostane s njima.

^24:30 Kad je bio s njima za stolom, uzeo je kruh i zahvalio Bogu. Zatim ga je razlomio i dao njima.

^24:31 Tada su im se otvorile oči i oni su ga prepoznali, ali je on njima naočigled nestao.

^24:32 A oni su rekli jedan drugomu: »Nije li nam gorjelo u srcima dok je putem razgovarao s nama i objašnjavao nam Sveta pisma?«

^24:33 Istoga su trena ustali i vratili se u Jeruzalem. Tamo su zatekli Jedanaestoricu i ostale okupljene zajedno s njima.

^24:34 Svi okupljeni su rekli: »Gospodin je zaista ustao od mrtvih! Ukazao se Šimunu.«

^24:35 Tada su i ova dvojica ispričala što im se putem dogodilo i kako su prepoznali Isusa dok je lomio kruh.

^24:36 Dok su još o tome pričali okupljenima, Isus je stao između njih i rekao im: »Mir vama!«

^24:37 A oni su se zaprepastili i obuzeo ih je strah. Mislili su da vide duha.

^24:38 A on im je rekao: »Zašto ste tako uznemireni? I zašto se u vama bude sumnje?

^24:39 Pogledajte mi ruke i noge! Vidjet ćete da sam to stvarno ja. Dotaknite me i vidjet ćete; duh nema mesa i kostiju kao što ih ja imam.«

^24:40 Kada im je to rekao, pokazao im je svoje ruke i noge.

^24:41 A oni od radosti nisu mogli povjerovati svojim očima. Bili su zadivljeni. Upitao ih je: »Imate li ovdje što za jelo?«

^24:42 Dali su mu komad pečene ribe.

^24:43 On ga je uzeo i pred njima pojeo.

^24:44 Zatim im je rekao: »To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: sve što o meni piše u Mojsijevom zakonu, prorocima i psalmima mora se ispuniti.«

^24:45 Tada im je prosvijetlio um da shvate što je zapisano u Svetim pismima.

^24:46 Rekao im je: »Zapisano je da će Krist biti ubijen i da će trećega dana uskrsnuti

^24:47 i da će se u njegovo ime propovijedati ljudima da se obrate kako bi im bili oprošteni grijesi. Najprije to propovijedajte u Jeruzalemu, a onda i ostalim narodima!

^24:48 Vi ste tome svjedoci.

^24:49 Šaljem vam ono što je moj Otac obećao, ali ostanite u gradu sve dok ne primite silu s Neba!«

^24:50 Tada ih je odveo u blizinu Betanije, podigao ruke i blagoslovio ih.

^24:51 Dok ih je blagoslivljao, udaljio se od njih i bio uznesen na Nebo.

^24:52 Oni su mu se poklonili i s velikom radošću vratili u Jeruzalem.

^24:53 Ondje su stalno bili u Hramu i slavili Boga.