Jona

^1:1 BOG je rekao Joni, Amitajevom sinu:

^1:2 »Kreni odmah u veliki grad Ninivu. Upozori ih da znam sve o njihovim zlim djelima.«

^1:3 No Jona je htio pobjeći od BOGA pa se uputio u Taršiš. Prvo je otišao do Jope i u luci našao lađu koja će onamo otploviti. Platio je put, ukrcao se i isplovio prema Taršišu. Želio je pobjeći od BOGA.

^1:4 Tada je BOG poslao olujni vjetar na more. Podigao se takav silan vihor da se brod našao u opasnosti da potone.

^1:5 Svi su se mornari uplašili i zavapili svojim bogovima, a teret bacili u more kako bi olakšali lađu. Jona je, međutim, sišao u potpalublje i čvrsto zaspao.

^1:6 Kapetan mu tada pristupi i reče: »Kako možeš spavati? Ustani i pomoli se svom bogu! Možda će nas bogovi čuti pa nećemo nastradati.«

^1:7 Tada su mornari predložili: »Bacimo ždrijeb i otkrijmo zbog koga nas je snašla ova nevolja.« Bacili su ždrijeb koji je ukazao na Jonu.

^1:8 Pitali su ga: »Reci nam zbog koga nas je snašla ova nevolja? Čime se baviš? Odakle si? Iz koje si zemlje i naroda?«

^1:9 On im odgovori: »Hebrej sam i štujem BOGA. On je Bog neba i stvoritelj mora i kopna.«

^1:10 Kad su doznali da bježi od BOGA, jako su se uplašili i upitali ga: »Zašto si to učinio?«

^1:11 Kako je more bilo sve nemirnije, upitali su ga: »Što ćemo s tobom da se more smiri?«

^1:12 »Bacite me u more«, odgovori, »i ono će se smiriti jer vas je zbog mene snašla ova oluja.«

^1:13 Pokušali su odveslati do kopna, ali nisu uspjeli jer je oluja postajala sve jača.

^1:14 Tada su zavapili: »O, BOŽE, molimo te, ne daj da stradamo zbog ovog čovjeka! Ne krivi nas za njegovu smrt! Jer, ti si BOG i činiš što želiš.«

^1:15 Podigli su Jonu, bacili ga u more i ono se umirilo.

^1:16 Zbog toga su se jako uplašili BOGA. Prinijeli su mu žrtvu i zavjetovali mu se.

^1:17 Tada BOG zapovjedi ogromnoj ribi da proguta Jonu. Tako je on tri dana i tri noći proveo u njenoj utrobi.

^2:1 Jona se iz utrobe ogromne ribe pomolio svom BOGU

^2:2 ovim riječima: »U svojoj nevolji BOGU sam zavapio i on mi je odgovorio. Iz ralja smrti BOGA sam upomoć zazvao i on se odazvao.

^2:3 U dubine si me bacio, u bezdane mora, gdje me voda preplavila i na dno odvukla.

^2:4 Pomislio sam: ‘Ostavio si me. Hoću li ikada vidjeti tvoj sveti Hram?’

^2:5 Voda mi je došla do grla, ponor me progutao, morska trava oko glave mi se zaplela.

^2:6 Do temelja planina sam potonuo, podzemni zatvor zauvijek me zatočio. Ali ti si me, BOŽE, iz jame smrti podigao.

^2:7 Kad mi se život već gasio, tebe sam se, BOŽE, sjetio. Moj je vapaj do tebe dopro u tvom svetome Hramu.

^2:8 Oni koji štuju ništavne idole, od tvoje dobrote odlaze.

^2:9 Ali ja ću ti prinijeti žrtve, s pjesmama zahvale. Što sam se zavjetovao, to ću izvršiti. Samo od BOGA spasenje dolazi!«

^2:10 BOG je rekao ogromnoj ribi: »Ispljuni Jonu na kopno.«

^3:1 BOG je ponovo rekao Joni:

^3:2 »Idi u veliki grad Ninivu i objavi im poruku koju sam ti dao.«

^3:3 Jona je poslušao BOGA i otišao u Ninivu. Grad je bio toliko velik da je trebalo tri dana hoda da ga se obiđe.

^3:4 Prvog dana, prolazeći kroz grad, Jona je vikao: »Još četrdeset dana i Niniva će biti uništena.«

^3:5 Ninivljani su povjerovali Bogu. Proglasili su post i svi se, od najvećega do najmanjega, obukli u pokajničke tkanine.

^3:6 Kad je kralj Ninive sve to čuo, ustao je s prijestolja, skinuo kraljevsko ruho, obukao pokajničku tkaninu i sjeo u prašinu.

^3:7 Zatim je svim Ninivljanima objavio proglas: »Zapovijed kralja i njegovih dostojanstvenika: Ni ljudi ni životinje, bilo krupna ili sitna stoka, ne smiju ni jesti ni piti.

^3:8 Neka se svi ljudi i životinje pokriju pokajničkom tkaninom. Neka se svatko pokaje prizivajući Boga i prekine činiti zlo i nasilje.

^3:9 Jer, tko zna? Možda se Bog predomisli pa se smiluje i ne iskali na nama svoj veliki bijes. Tako nećemo stradati.«

^3:10 Kad je Bog vidio kako su postupili i da su prestali činiti zlo, promijenio je odluku. Nije ih kaznio kao što im je bio zaprijetio.

^4:1 Joni to nije bilo drago pa se jako naljutio.

^4:2 Pomolio se BOGU: »O, BOŽE, dok sam još bio u svojoj zemlji, znao sam da će baš tako biti! Zato sam i pobjegao u Taršiš. Znao sam da si milosrdan i suosjećajan Bog, strpljiv i pun ljubavi. Čak i kad odlučiš nekoga kazniti, spreman si od toga odustati.

^4:3 Zato mi sad, BOŽE, oduzmi život — radije bih umro nego živio.«

^4:4 BOG ga je upitao: »Imaš li se pravo ljutiti?«

^4:5 Jona je otišao istočno od grada, napravio ondje zaklon i sjeo u hlad. Čekao je da vidi što će biti s gradom.

^4:6 Tada BOG učini da pokraj Jone izraste velika biljka, da bi mu glava bila u hladu i da bi mu bilo udobnije. Jona joj se veoma razveselio.

^4:7 Sutradan ujutro Bog je poslao crva da podgrize biljku pa se ona osušila.

^4:8 Kako se sunce dizalo, Bog je poslao vrući istočni vjetar. Sunce je Joni pržilo glavu pa je malaksao i poželio umrijeti. Izjavio je: »Radije bih umro nego živio!«

^4:9 Bog zatim upita Jonu: »Imaš li se pravo ljutiti zbog biljke?« »Imam«, odgovori Jona. »Mogao bih umrijeti od ljutnje.«

^4:10 BOG reče: »Toliko ti je stalo do te biljke, koju nisi njegovao niti se trudio oko nje, koja je niknula i uvenula preko noći.

^4:11 Pa kako da meni ne bude stalo do velikoga grada Ninive. Ondje ima više od stotinu i dvadeset tisuća ljudi koji ne razlikuju dobro od zla, kao i mnoštvo njihove stoke!«