1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
–
1:1 Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,
1:2 Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
1:3 Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu šta je pravo,
1:4 Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
1:5 Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
1:6 Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
1:7 Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
1:8 Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
1:9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
1:10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
1:11 Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;
1:12 Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;
1:13 Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
1:14 Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
1:15 Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
1:16 Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
1:17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
1:18 A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
1:19 Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
1:20 Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
1:21 U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
1:22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?
1:23 Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
1:24 Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
1:25 Nego odbaciste svaki savet moj, i karanja mog ne hteste primiti;
1:26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;
1:27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
1:28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.
1:29 Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjeg ne izabraše;
1:30 Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
1:31 Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
1:32 Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.
1:33 Ali, ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
–
2:1 Sine moj, ako primiš reči moje, i zapovesti moje sahraniš kod sebe,
2:2 Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,
2:3 Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,
2:4 Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;
2:5 Tada ćeš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naći ćeš.
2:6 Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.
2:7 Čuva pravima šta doista jeste, štit je onima koji hode u bezazlenosti,
2:8 Da bi se držali staza pravih, a On čuva put svetaca svojih.
2:9 Tada ćeš razumeti pravdu i sud i šta je pravo, i svaki dobri put.
2:10 Kad dođe mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,
2:11 Pomnjivost će paziti na te, razum će te čuvati,
2:12 Izbavljajući te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,
2:13 Koji ostavljaju prave pute da idu putevima mračnim,
2:14 Koji se raduju zlo čineći, i igraju u zlim opačinama;
2:15 Kojih su putevi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;
2:16 Izbavljajući te od žene tuđe, od tuđinke, koja laska svojim rečima,
2:17 Koja ostavlja vođu mladosti svoje, i zaboravlja zavet Boga svog.
2:18 Jer k smrti vodi dom njen, i k mrtvima staze njene.
2:19 Ko god uđe k njoj ne vraća se, niti izlazi na put životni.
2:20 Zato hodi putem dobrih, i drži se staza pravedničkih.
2:21 Jer će pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni će ostati na njoj.
2:22 A bezbožni će se istrebiti sa zemlje, i bezakonici će se iščupati iz nje.
–
3:1 Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrane srce tvoje.
3:2 Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir.
3:3 Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog.
3:4 Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima.
3:5 Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.
3:6 Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.
3:7 Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla.
3:8 To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim.
3:9 Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog;
3:10 I biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih.
3:11 Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo.
3:12 Jer koga ljubi Gospod onog kara, i kao otac sina koji mu je mio.
3:13 Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum.
3:14 Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata.
3:15 Skuplja je od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom.
3:16 Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava.
3:17 Putevi su njeni mili putevi i sve staze njene mirne.
3:18 Drvo je životno onima koji se hvataju za nju, i ko je god drži srećan je.
3:19 Gospod je mudrošću osnovao zemlju, utvrdio nebesa razumom.
3:20 Njegovom mudrošću razvališe se bezdane i oblaci kaplju rosom.
3:21 Sine moj, da ti to ne odlazi iz očiju; čuvaj pravu mudrost i razboritost;
3:22 I biće život duši tvojoj i nakit grlu tvom.
3:23 Tada ćeš ići bez brige putem svojim, i noga tvoja neće se spotaći.
3:24 Kad ležeš, nećeš se plašiti, i kad počivaš, sladak će ti biti san.
3:25 Nećeš se plašiti od nagle strahote ni od pogibli bezbožničke kad dođe.
3:26 Jer će ti Gospod biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati.
3:27 Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti.
3:28 Ne govori bližnjemu svom: Idi, i dođi drugi put, i sutra ću ti dati, kad imaš.
3:29 Ne kuj zlo bližnjemu svom koji živi s tobom bez brige.
3:30 Ne svađaj se ni s kim bez uzroka, ako ti nije učinio zlo.
3:31 Nemoj zavideti nasilniku, ni izabrati koji put njegov.
3:32 Jer je mrzak Gospodu zlikovac, a u pravednih je tajna njegova.
3:33 Prokletstvo je Gospodnje u kući bezbožnikovoj, a stan pravednički blagosilja.
3:34 Jer podsmevačima On se podsmeva, a krotkima daje milost.
3:35 Mudri će naslediti slavu, a bezumnike će odneti sramota.
–
4:1 Slušajte, deco, nastavu očevu, i pazite da biste poznali mudrost.
4:2 Jer vam dobru nauku dajem, ne ostavljajte zakon moj.
4:3 Kad bijah sin u oca svog mlad, i jedinac u matere svoje,
4:4 On me učaše i govoraše mi: Neka primi srce tvoje reči moje, drži zapovesti moje i bićeš živ.
4:5 Pribavi mudrost, pribavi razum; ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.
4:6 Nemoj je ostaviti, i čuvaće te, ljubi je, i hraniće te.
4:7 Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum.
4:8 Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš.
4:9 Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti.
4:10 Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu.
4:11 Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim.
4:12 Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti.
4:13 Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život.
4:14 Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.
4:15 Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.
4:16 Jer ne spavaju ako ne učine zla, i ne dolazi im san ako koga ne obore.
4:17 Jer jedu hleb bezbožnosti i piju vino nasilja.
4:18 A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.
4:19 A put je bezbožnički kao mrak, ne znaju na šta će se spotaknuti.
4:20 Sine moj, slušaj reči moje, prigni uho svoje besedi mojoj.
4:21 Da ti ne odlaze iz očiju; čuvaj ih usred srca svog.
4:22 Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu njihovom.
4:23 Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.
4:24 Ukloni od usta svojih opačinu i od usana svojih nevaljalstvo udalji.
4:25 Oči tvoje neka gledaju upravo i veđe tvoje neka se upravljaju pravo pred tobom.
4:26 Meri stazu nogama svojim, i svi putevi tvoji neka su poravnjeni.
4:27 Ne svrći ni nadesno ni nalevo, odvraćaj nogu svoju oda zla.
–
5:1 Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,
5:2 Da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.
5:3 Jer s usana tuđe žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja;
5:4 Ali joj je posledak gorak kao pelen, oštar kao mač s obe strane oštar.
5:5 Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.
5:6 Da ne bi merio put životni, savijaju se staze njene da ne znaš.
5:7 Zato, deco, poslušajte mene, i ne odstupajte od reči usta mojih.
5:8 Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približuj se k vratima kuće njene,
5:9 Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,
5:10 Da se ne bi tuđinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tuđoj kući,
5:11 I da ne ridaš na posletku, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,
5:12 I kažeš: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!
5:13 I ne poslušah glas učitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu!
5:14 Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.
5:15 Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora.
5:16 Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.
5:17 Imaj ih sam za se, a ne tuđin s tobom.
5:18 Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje;
5:19 Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako.
5:20 A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkom i golio nedra tuđoj,
5:21 Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji, i meri sve staze njegove?
5:22 Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se;
5:23 Umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.
–
6:1 Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu,
6:2 Vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih.
6:3 Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
6:4 Ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema.
6:5 Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru.
6:6 Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj.
6:7 Nema vođu ni upravitelja ni gospodara;
6:8 I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.
6:9 Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog?
6:10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,
6:11 U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek.
6:12 Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;
6:13 Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;
6:14 Svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.
6:15 Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka.
6:16 Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:
6:17 Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,
6:18 Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo,
6:19 Lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom.
6:20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
6:21 Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.
6:22 Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te;
6:23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava;
6:24 Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa.
6:25 Ne zaželi u srcu svom lepote njene, i nemoj da te uhvati veđama svojim.
6:26 Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.
6:27 Hoće li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?
6:28 Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?
6:29 Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne.
6:30 Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan;
6:31 Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.
6:32 Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini;
6:33 Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.
6:34 Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;
6:35 Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.
–
7:1 Sine, čuvaj reči moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.
7:2 Čuvaj zapovesti moje i bićeš živ, i nauku moju kao zenicu očiju svojih.
7:3 Priveži ih sebi na prste, napiši ih na ploči srca svog.
7:4 Reci mudrosti: Sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,
7:5 Da bi te čuvala od žene tuđe, od tuđinke, koja laska rečima.
7:6 Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,
7:7 I videh među ludima, opazih među decom bezumnog mladića,
7:8 Koji iđaše ulicom pokraj ugla njenog, i koračaše putem ka kući njenoj,
7:9 U sumrak, uveče, kad se unoća i smrče;
7:10 A gle, srete ga žena u odelu kurvinskom i lukavog srca,
7:11 Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuće,
7:12 Sad na polju, sad na ulici, kod svakog ugla vrebaše.
7:13 I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno reče mu:
7:14 Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavete svoje;
7:15 Zato ti iziđoh na susret da te tražim, i nađoh te.
7:16 Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenim i prostirkama misirskim.
7:17 Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.
7:18 Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
7:19 Jer mi muž nije kod kuće, otišao je na put daleki,
7:20 Uzeo je sa sobom tobolac novčani, vratiće se kući u određeni dan.
7:21 Navrati ga mnogim rečima, glatkim usnama odvuče ga.
7:22 Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,
7:23 Dokle mu strela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajući da joj je o život.
7:24 Zato dakle, deco, poslušajte me, i pazite na reči usta mojih.
7:25 Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene, nemoj lutati po stazama njenim.
7:26 Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onih koje je sve pobila.
7:27 Kuća je njena put pakleni koji vodi u kleti smrtne.
–
8:1 Ne viče li mudrost? I razum ne pušta li glas svoj?
8:2 Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,
8:3 Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, viče:
8:4 Vas vičem, o ljudi, i glas svoj obraćam k sinovima ljudskim.
8:5 Naučite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se.
8:6 Slušajte, jer ću govoriti velike stvari, i usne moje otvarajući se kazivaće šta je pravo.
8:7 Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost.
8:8 Prave su sve reči usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopačeno.
8:9 Sve su obične razumnom i prave su onima koji nalaze znanje.
8:10 Primite nastavu moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato.
8:11 Jer je bolja mudrost od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednačiti s njom.
8:12 Ja mudrost boravim s razboritošću, i razumno znanje nalazim.
8:13 Strah je Gospodnji mržnja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka.
8:14 Moj je savet i šta god jeste; ja sam razum i moja je sila.
8:15 Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu.
8:16 Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.
8:17 Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me.
8:18 U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda.
8:19 Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata, i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra.
8:20 Putem pravednim hodim, posred staza pravice,
8:21 Da onima koji me ljube dam ono što jeste, i riznice njihove da napunim.
8:22 Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena.
8:23 Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje.
8:24 Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom.
8:25 Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila;
8:26 Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom;
8:27 Kad je uređivao nebesa, onde bijah; kad je razmeravao krug nad bezdanom.
8:28 Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu;
8:29 Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji;
8:30 Tada bijah kod Njega hranjenica, bijah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda;
8:31 Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.
8:32 Tako, dakle, sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže puteva mojih.
8:33 Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti.
8:34 Blago čoveku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih.
8:35 Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda.
8:36 A ko o mene greši, čini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.
–
9:1 Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;
9:2 Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.
9:3 Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:
9:4 Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:
9:5 Hodite, jedite hleba mog, i pijte vina koje sam rastvorila.
9:6 Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.
9:7 Ko uči podsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.
9:8 Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.
9:9 Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednog, i znaće više.
9:10 Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.
9:11 Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.
9:12 Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.
9:13 Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;
9:14 I sedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim,
9:15 Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:
9:16 Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:
9:17 Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.
9:18 A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.
–
10:1 Mudar je sin radost ocu svom, a lud je sin žalost materi svojoj.
10:2 Ne pomaže nepravedno blago, nego pravda izbavlja od smrti.
10:3 Ne da Gospod da gladuje duša pravednikova, a imanje bezbožničko razmeće.
10:4 Nemarna ruka osiromašava, a vredna ruka obogaćava.
10:5 Ko zbira u leto, sin je razuman; ko spava o žetvi, sin je sramotan.
10:6 Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje.
10:7 Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko trune.
10:8 Ko je mudra srca, prima zapovesti; a ko je ludih usana, pašće.
10:9 Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano; a ko je opak na putevima svojim, poznaće se.
10:10 Ko namiguje okom, daje muku; i ko je ludih usana, pašće.
10:11 Usta su pravednikova izvor životu, a usta bezbožnička pokriva nasilje.
10:12 Mrzost zameće svađe, a ljubav prikriva sve prestupe.
10:13 Na usnama razumnog nalazi se mudrost, a za leđa je bezumnog batina.
10:14 Mudri sklanjaju znanje, a usta ludoga blizu su pogibli.
10:15 Bogatstvo je bogatima tvrd grad, siromaštvo je siromasima pogibao.
10:16 Rad je pravednikov na život, dobitak bezbožnikov na greh.
10:17 Ko prima nastavu, na putu je k životu; a ko odbacuje kar, luta.
10:18 Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu bezuman je.
10:19 U mnogim rečima ne biva bez greha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je.
10:20 Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožničko ne vredi ništa.
10:21 Usne pravednikove pasu mnoge, a bezumni umiru s bezumlja.
10:22 Blagoslov Gospodnji obogaćava a bez muke.
10:23 Bezumniku je šala činiti zlo, a razuman čovek drži se mudrosti.
10:24 Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći; a šta pravednici žele Bog će im dati.
10:25 Kao što prolazi oluja, tako bezbožnika nestaje; a pravednik je na večitom temelju.
10:26 Kakav je ocat zubima i dim očima, takav je lenjivac onima koji ga šalju.
10:27 Strah Gospodnji dodaje dane, a bezbožnicima se godine prekraćuju.
10:28 Čekanje pravednih radost je, a nadanje bezbožnih propada.
10:29 Put je Gospodnji krepost bezazlenom, a strah onima koji čine bezakonje.
10:30 Pravednik se neće nikada pokolebati, a bezbožnici neće nastavati na zemlji.
10:31 Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se.
10:32 Usne pravednikove znaju šta je milo, a bezbožnička su usta opačina.
–
11:1 Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna Mu je.
11:2 Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost
11:3 Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloća njihova.
11:4 Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti.
11:5 Pravda bezazlenoga upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti.
11:6 Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći.
11:7 Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada.
11:8 Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto.
11:9 Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem.
11:10 Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje.
11:11 Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se.
11:12 Bezumnik se ruga bližnjemu svom, a razuman čovek ćuti.
11:13 Opadač tumarajući izdaje tajnu; a ko je verna srca, taji stvar.
11:14 Gde nema saveta, propada narod, a pomoć je u mnoštvu savetnika.
11:15 Zlo prolazi ko se jamči za tuđina; a ko mrzi na jamstvo, bez brige je.
11:16 Žena mila dobija čast, a silni dobijaju bogatstvo.
11:17 Milostiv čovek čini dobro duši svojoj, a nemilostiv udi svom telu.
11:18 Bezbožni radi posao prevaran; a ko seje pravdu, pouzdana mu je plata.
11:19 Ko se drži pravde, na život mu je; a ko ide za zlom, na smrt mu je.
11:20 Mrski su Gospodu koji su opakog srca; a mili su Mu koji su bezazleni na svom putu.
11:21 Zao čovek neće ostati bez kara ako i druge uzme u pomoć; a seme pravednih izbaviće se.
11:22 Žena lepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji.
11:23 Želja je pravednih samo dobro, a očekivanje bezbožnih gnev.
11:24 Jedan prosipa, i sve više ima; a drugi tvrduje suviše, i sve je siromašniji.
11:25 Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen.
11:26 Ko ne da žita, proklinje ga narod, a ko prodaje, blagoslov mu je nad glavom.
11:27 Ko traži dobro, dobija ljubav; a ko traži zlo, zadesiće ga.
11:28 Ko se uzda u bogatstvo svoje, propašće; a pravednici će se kao grana zeleneti.
11:29 Ko zatire kuću svoju, naslediće vetar; i bezumnik će služiti mudrom.
11:30 Plod je pravednikov drvo životno, i mudri obučava duše.
11:31 Gle, pravedniku se na zemlji plaća, a kamoli bezbožniku i grešniku?
–
12:1 Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
12:2 Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka zlikovca osuđuje.
12:3 Neće se čovek utvrditi bezbožnošću, a koren pravednih neće se pomaći.
12:4 Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.
12:5 Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.
12:6 Reči bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.
12:7 Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.
12:8 Prema razumu svom hvali se čovek; a ko je opaka srca, prezreće se.
12:9 Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se veliča a hleba nema.
12:10 Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.
12:11 Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.
12:12 Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.
12:13 Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.
12:14 Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i platu za dela svoja prima čovek.
12:15 Bezumniku se čini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.
12:16 Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.
12:17 Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.
12:18 Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrih lek.
12:19 Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za čas.
12:20 Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.
12:21 Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika, a bezbožnici će se napuniti zla.
12:22 Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.
12:23 Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.
12:24 Ruka radljiva gospodariće, a lena će davati danak.
12:25 Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava.
12:26 Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.
12:27 Lenjivac neće peći lova svog, a u vredna je čoveka dobro dragoceno.
12:28 Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.
–
13:1 Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.
13:2 Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.
13:3 Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.
13:4 Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.
13:5 Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.
13:6 Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.
13:7 Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
13:8 Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.
13:9 Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.
13:10 Od oholosti biva samo svađa, a koji primaju savet, u njih je mudrost.
13:11 Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.
13:12 Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.
13:13 Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.
13:14 Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.
13:15 Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.
13:16 Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.
13:17 Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.
13:18 Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.
13:19 Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
13:20 Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.
13:21 Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.
13:22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.
13:23 Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.
13:24 Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
13:25 Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.
–
14:1 Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.
14:2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
14:3 U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.
14:4 Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
14:5 Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
14:6 Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.
14:7 Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.
14:8 Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
14:9 Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja.
14:10 Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
14:11 Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.
14:12 Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
14:13 I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
14:14 Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.
14:15 Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
14:16 Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
14:17 Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.
14:18 Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.
14:19 Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
14:20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
14:21 Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
14:22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.
14:23 U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
14:24 Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
14:25 Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
14:26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.
14:27 Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.
14:28 U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
14:29 Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
14:30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
14:31 Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
14:32 Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na smrti.
14:33 Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
14:34 Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
14:35 Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.
–
15:1 Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju.
15:2 Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.
15:3 Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre.
15:4 Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.
15:5 Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan.
15:6 U kući pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovu rasap.
15:7 Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumničko ne čini tako.
15:8 Žrtva je bezbožnička gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je.
15:9 Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi.
15:10 Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreće.
15:11 Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih.
15:12 Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima.
15:13 Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh.
15:14 Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.
15:15 Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.
15:16 Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom.
15:17 Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.
15:18 Čovek gnevljiv zameće raspru; a ko je spor na gnev, utišava svađu.
15:19 Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta.
15:20 Mudar je sin radost ocu, a čovek bezuman prezire mater svoju.
15:21 Bezumlje je radost bezumniku, a razuman čovek hodi pravo.
15:22 Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.
15:23 Raduje se čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra!
15:24 Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla odozdo.
15:25 Gospod raskopava kuću ponositima, a među udovici utvrđuje.
15:26 Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su.
15:27 Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti.
15:28 Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo.
15:29 Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih čuje.
15:30 Vid očni veseli srce, dobar glas goji kosti.
15:31 Uho koje sluša karanje životno nastavaće među mudrima.
15:32 Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.
15:33 Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.
–
16:1 Čovek sprema srce, ali je od Gospoda šta će jezik govoriti.
16:2 Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove.
16:3 Ostavi na Gospoda dela svoja, i biće tvrde namere tvoje.
16:4 Gospod je stvorio sve sam za se, i bezbožnika za zli dan.
16:5 Mrzak je Gospodu ko je god ponositog srca, i neće ostati bez kara ako će i druge uzeti u pomoć.
16:6 Milošću i istinom očišća se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se čovek oda zla.
16:7 Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove.
16:8 Bolje je malo s pravdom nego mnogo dohodaka s nepravdom.
16:9 Srce čovečije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove.
16:10 Proroštvo je na usnama carevim, u sudu neće pogrešiti usta njegova.
16:11 Merila i potezi pravi od Gospoda su, i sve kamenje u tobocu njegovo je delo.
16:12 Gadno je carevima činiti nepravdu, jer se pravdom utvrđuje presto.
16:13 Mile su carevima usne pravedne, i oni ljube onog koji govori pravo.
16:14 Gnev je carev glasnik, ali mudar čovek ublažiće ga.
16:15 U veselu je licu carevom život, i ljubav je njegova kao oblak s poznim daždem.
16:16 Koliko je bolje teći mudrost nego zlato! I teći razum koliko je lepše nego srebro!
16:17 Put je pravednih uklanjanje oda zla; čuva dušu svoju ko pazi na put svoj.
16:18 Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast.
16:19 Bolje je biti poniznog duha s krotkima nego deliti plen s oholima.
16:20 Ko pazi na reč, nalazi dobro, i ko se uzda u Gospoda, blago njemu.
16:21 Ko je mudrog srca, zove se razuman, a slast na usnama umnožava nauku.
16:22 Izvor je životu razum onima koji ga imaju, a nauka bezumnih bezumlje je.
16:23 Srce mudroga razumno upravlja ustima njegovim, i dodaje nauku usnama njegovim.
16:24 Ljubazne su reči saće meda, slast duši i zdravlje kostima.
16:25 Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
16:26 Ko se trudi sebi se trudi, jer ga nagone usta njegova.
16:27 Čovek nevaljao kopa zlo, i na usnama mu je kao oganj koji pali.
16:28 Opak čovek zameće svađu, i opadač rastavlja glavne prijatelje.
16:29 Nasilnik mami druga svog i zavodi ga na put koji nije dobar;
16:30 Namiguje očima, kad misli naopako; kad miče usnama, čini zlo.
16:31 Seda je kosa slavna kruna, nalazi se na putu pravednom.
16:32 Bolji je spor na gnev nego junak, i gospodar od svog srca bolji je nego onaj koji uzme grad.
16:33 Ždreb se baca u krilo, ali je od Gospoda sve što izlazi.
–
17:1 Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stoke sa svađom.
17:2 Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim i s braćom će deliti nasledstvo.
17:3 Topionica je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Gospod.
17:4 Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
17:5 Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara.
17:6 Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
17:7 Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
17:8 Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.
17:9 Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
17:10 Ukor tišti razumnog većma nego ludog sto udaraca.
17:11 Zao čovek traži samo odmet, ali će se ljut glasnik poslati na nj.
17:12 Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići, nego bezumnik u svom bezumlju.
17:13 Ko vraća zlo za dobro, neće se zlo odmaći od kuće njegove.
17:14 Ko počne svađu, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prođi se raspre.
17:15 Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
17:16 Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
17:17 U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
17:18 Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog.
17:19 Ko miluje svađu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
17:20 Ko je opakog srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo.
17:21 Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac ludoga.
17:22 Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
17:23 Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
17:24 Razumnom je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
17:25 Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
17:26 Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
17:27 Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman.
17:28 I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.
–
18:1 Čovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.
18:2 Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.
18:3 Kad dođe bezbožnik, dođe i rug, i prekor sa sramotom.
18:4 Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.
18:5 Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravom na sudu.
18:6 Usne bezumnikove pristaju u svađu, i usta njegova dozivaju boj.
18:7 Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.
18:8 Reči su opadačeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.
18:9 I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući.
18:10 Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.
18:11 Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.
18:12 Pred propast podiže se srce čoveka, a pre slave ide smernost.
18:13 Ko odgovara pre nego čuje, tome je ludost i sramota.
18:14 Duh čovečiji snosi bol svoj; a duh oboren ko će podignuti?
18:15 Srce razumnog čoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.
18:16 Dar čoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.
18:17 Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dođe bližnji njegov, ispituje se.
18:18 Raspre prekida žreb, i između silnih rasuđuje.
18:19 Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru.
18:20 Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.
18:21 Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.
18:22 Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.
18:23 Siromah govori moleći, a bogat odgovara oštro.
18:24 Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.
–
19:1 Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.
19:2 Kad je duša bez znanja, nije dobro; i ko je brzih nogu, spotiče se.
19:3 Ludost čovečija prevraća put njegov, a srce se njegovo gnevi na Gospoda.
19:4 Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja, a siromaha ostavlja prijatelj njegov.
19:5 Lažan svedok neće ostati bez kara, i ko govori laž, neće pobeći.
19:6 Mnogi ugađaju knezu, i svak je prijatelj čoveku podatljivom.
19:7 Na siromaha mrze sva braća njegova, još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega; viče za njima, ali ih nema.
19:8 Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju; i ko pazi na mudrost, naći će dobro.
19:9 Svedok lažan neće ostati bez kara, i ko govori laž, poginuće.
19:10 Ne dolikuju bezumnom miline, ni sluzi da vlada knezovima.
19:11 Razum zadržava čoveka od gneva, i čast mu je mimoići krivicu.
19:12 Careva je srdnja kao rika mladog lava, i ljubav je njegova kao rosa travi.
19:13 Bezuman je sin muka ocu svom, i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.
19:14 Kuća i imanje nasleđuje se od otaca; a od Gospoda je razumna žena.
19:15 Lenost navodi tvrd san, i nemarljiva duša gladovaće.
19:16 Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju; a ko ne mari za puteve svoje, poginuće.
19:17 Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo.
19:18 Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.
19:19 Velik gnev pokazuj kad praštaš kar, i kad oprostiš, posle većma pokaraj.
19:20 Slušaj savet i primaj nastavu, da posle budeš mudar.
19:21 Mnogo ima misli u srcu čovečijem, ali šta Gospod naumi ono će ostati.
19:22 Želja čoveku treba da je da čini milost, a bolji je siromah nego laža.
19:23 Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.
19:24 Lenjivac krije ruku svoju u nedra, ni k ustima svojim ne prinosi je.
19:25 Udri podsmevača da ludi omudra, i razumnog nakaraj da razume nauku.
19:26 Sin sramotan i prekoran upropašćuje oca i odgoni mater.
19:27 Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reči razumnih.
19:28 Nevaljao svedok podsmeva se pravdi, i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.
19:29 Gotovi su podsmevačima sudovi i bezumnicima boj na leđa.
–
20:1 Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar.
20:2 Strah je carev kao rika mladog lava; ko ga draži, greši svojoj duši.
20:3 Slava je čoveku da se okani svađe; a ko je god bezuman, upleće se.
20:4 Radi zime lenivac ne ore; prosi o žetvi, i ništa ne dobija.
20:5 Savet je u srcu čovečijem duboka voda, ali čovek razuman crpe ga.
20:6 Najviše ljudi hvali se svojom dobrotom; ali ko će naći čoveka istinitog?
20:7 Pravednik jednako hodi u bezazlenosti svojoj; blago sinovima njegovim posle njega!
20:8 Car sedeći na prestolu sudskom rasipa očima svojim svako zlo.
20:9 Ko može reći: Očistio sam srce svoje, čist sam od greha svog?
20:10 Dvojak poteg i dvojaka mera, oboje je mrsko Gospodu.
20:11 Po delima svojim poznaje se i dete hoće li biti čisto i hoće li biti pravo delo njegovo.
20:12 Uho koje čuje, i oko koje vidi, oboje je Gospod načinio.
20:13 Ne ljubi sna, da ne osiromašiš; otvaraj oči svoje, i bićeš sit hleba.
20:14 Ne valja, ne valja, govori ko kupuje, a kad otide onda se hvali.
20:15 Ima zlata i mnogo bisera, ali su mudre usne najdragoceniji nakit.
20:16 Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, uzmi zalog od njega za tuđinku.
20:17 Sladak je čoveku hleb od prevare, ali mu se posle napune usta peska.
20:18 Misli se utvrđuju savetom; zato razumno ratuj.
20:19 Ko otkriva tajnu, postupa neverno; zato se ne mešaj s onim koji razvaljuje usta.
20:20 Ko psuje oca svog ili mater svoju, njegov će se žižak ugasiti u crnom mraku.
20:21 Nasledstvo koje se iz početka brzo dobija, ne biva na posletku blagosloveno.
20:22 Ne govori: Vratiću zlo. Čekaj Gospoda, i sačuvaće te.
20:23 Mrzak je Gospodu dvojak poteg, merila lažna nisu dobra.
20:24 Od Gospoda su koraci čovečji, a čovek kako će razumeti put njegov?
20:25 Zamka je čoveku da proždre svetinju, i posle zaveta opet da traži.
20:26 Mudar car rasipa bezbožnike i pušta na njih kolo.
20:27 Videlo je Gospodnje duša čovečija, istražuje sve što je u srcu.
20:28 Milost i istina čuvaju cara, i milošću podupire svoj presto.
20:29 Slava je mladićima sila njihova, a starcima čast seda kosa.
20:30 Modrice od boja i udarci koji prodiru do srca jesu lek zlome.
–
21:1 Srce je carevo u ruci Gospodu kao potoci vodeni; kuda god hoće, savija ga.
21:2 Svaki se put čoveku čini prav, ali Gospod ispituje srca.
21:3 Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva.
21:4 Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je.
21:5 Misli vrednog čoveka donose obilje, a svakog nagla siromaštvo.
21:6 Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi među one koji traže smrt.
21:7 Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti šta je pravo.
21:8 Čiji je put kriv, on je tuđ; a ko je čist, njegovo je delo pravo.
21:9 Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.
21:10 Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega.
21:11 Kad podsmevač biva karan, ludi mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje.
21:12 Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo.
21:13 Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogog, vikaće i sam, ali neće biti uslišen.
21:14 Dar u tajnosti utišava gnev i poklon u nedrima žestoku srdnju.
21:15 Radost je pravedniku činiti šta je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.
21:16 Čovek koji zađe s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih.
21:17 Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti.
21:18 Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik.
21:19 Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnevljivom.
21:20 Dragoceno je blago i ulje u stanu mudroga, a čovek bezuman proždire ga.
21:21 Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.
21:22 U grad jakih ulazi mudri, i obara silu u koju se uzdaju.
21:23 Ko čuva usta svoja i jezik svoj, čuva dušu svoju od nevolja.
21:24 Ponositom i obesnom ime je podsmevač, koji sve radi besno i oholo.
21:25 Lenjivca ubija želja, jer ruke njegove neće da rade;
21:26 Svaki dan želi; a pravednik daje i ne štedi.
21:27 Žrtva je bezbožnička gad, a kamoli kad je prinose u grehu?
21:28 Lažni svedok poginuće, a čovek koji sluša govoriće svagda.
21:29 Bezbožnik je bezobrazan, a pravednik udešava svoje pute.
21:30 Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Bogu.
21:31 Konj se oprema za dan boja, ali je u Gospoda spasenje.
–
22:1 Bolje je ime nego veliko bogatstvo, i milost je bolja nego srebro i zlato.
22:2 Bogat i siromah sretaju se; obojicu je Gospod stvorio.
22:3 Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.
22:4 Smernosti i strahu Gospodnjem plata je bogatstvo i slava i život.
22:5 Trnje i zamke su na putu opakoga; ko čuva dušu svoju, biće daleko od toga.
22:6 Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.
22:7 Bogat gospodari nad siromasima, i ko uzima u zajam biva sluga onome koji daje.
22:8 Ko seje bezakonje žeće muku, i prut gneva njegovog nestaće.
22:9 Blago oko biće blagosloveno, jer daje hleba svog ubogom.
22:10 Oteraj podsmevača, i otići će raspra i prestaće svađa i sramota.
22:11 Ko ljubi čisto srce, i čije su usne ljubazne, njemu je car prijatelj.
22:12 Oči Gospodnje čuvaju znanje, a poslove bezakonikove obara.
22:13 Lenivac govori: Lav je napolju; nasred ulice poginuo bih.
22:14 Usta su tuđih žena jama duboka; na koga se gnevi Gospod onamo će pasti.
22:15 Bezumlje je privezano detetu na srce; prut kojim se kara ukloniće ga od njega.
22:16 Ko čini krivo siromahu da umnoži svoje, i ko daje bogatome, zacelo će osiromašiti.
22:17 Prigni uho svoje i slušaj reči mudrih ljudi, i srce svoje privij k nauci mojoj.
22:18 Jer će ti biti milina ako ih složiš u srce svoje, ako sve budu poređane na usnama tvojim.
22:19 Da bi ti uzdanje bilo u Gospoda, kazujem ti ovo danas, a ti tako čini.
22:20 Nisam li ti napisao znamenite stvari za savete i znanje,
22:21 Da bih ti pokazao tvrđu istinitih reči da bi mogao istinitim rečima odgovarati onima koji pošalju k tebi?
22:22 Ne otimaj siromahu zato što je siromah, i ne zatiri nevoljnoga na vratima.
22:23 Jer će Gospod braniti njihovu stvar, i oteće dušu onima koji njima otimaju.
22:24 Ne druži se s čovekom gnevljivim i ne idi sa žestokim,
22:25 Da se ne bi navikao na puteve njegove i metnuo zamke na dušu svoju.
22:26 Ne budi od onih koji ruku daju, koji se jamče za dugove.
22:27 Ako nemaš čim platiti, zašto da se odnese postelja ispod tebe?
22:28 Ne pomiči stare međe, koju su postavili oci tvoji.
22:29 Jesi li video čoveka ustaoca na poslu? Takvi će pred carevima stajati, a neće stajati pred prostacima.
–
23:1 Kad sedneš da jedeš s gospodinom, pazi dobro šta je pred tobom.
23:2 Inače bi saterao sebi nož u grlo, ako bi bio lakom.
23:3 Ne želi preslačke njegove, jer su lažna hrana.
23:4 Ne muči se da se obogatiš, i prođi se svoje mudrosti.
23:5 Hoćeš li baciti oči svoje na ono čega brzo nestaje? Jer načini sebi krila i kao orao odleti u nebo.
23:6 Ne jedi hleba u zavidljivca, i ne želi preslačaka njegovih.
23:7 Jer kako on tebe ceni u duši svojoj tako ti jelo njegovo. Govoriće ti: Jedi i pij; ali srce njegovo nije s tobom.
23:8 Zalogaj što pojedeš izbljuvaćeš, i izgubićeš ljubazne reči svoje.
23:9 Pred bezumnim ne govori, jer neće mariti za mudrost besede tvoje.
23:10 Ne pomiči stare međe, i ne stupaj na njivu siročadi.
23:11 Jer je jak osvetnik njihov; braniće stvar njihovu od tebe.
23:12 Obrati k nauci srce svoje i uši svoje k rečima mudrim.
23:13 Ne uskraćuj kar detetu; kad ga biješ prutom, neće umreti.
23:14 Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla.
23:15 Sine moj, ako bude mudro srce tvoje, veseliće se srce moje u meni;
23:16 I igraće bubrezi moji kad usne tvoje stanu govoriti šta je pravo.
23:17 Srce tvoje neka ne zavidi grešnicima, nego budi u strahu Gospodnjem uvek.
23:18 Jer ima plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.
23:19 Slušaj, sine moj, i budi mudar i upravi putem srce svoje.
23:20 Ne budi među pijanicama ni među izjelicama.
23:21 Jer pijanica i izjelica osiromašiće, i spavač hodiće u ritama.
23:22 Slušaj oca svog koji te je rodio, i ne preziri matere svoje kad ostari.
23:23 Kupuj istinu i ne prodaji je; kupuj mudrost, znanje i razum.
23:24 Veoma se raduje otac pravednikov, i roditelj mudroga veseli se s njega.
23:25 Neka se, dakle, veseli otac tvoj i mati tvoja, i neka se raduje roditeljka tvoja.
23:26 Sine moj, daj mi srce svoje, i oči tvoje neka paze na moje pute.
23:27 Jer je kurva duboka jama, a tesan studenac tuđa žena.
23:28 Ona i zaseda kao lupež i umnožava zločince među ljudima.
23:29 Kome: Jaoh? Kome: Kuku? Kome svađa? Kome vika? Kome rane nizašta? Kome crven u očima?
23:30 Koji sede kod vina, koji idu te traže rastvoreno vino.
23:31 Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje lice svoje i upravo iskače.
23:32 Na posledak će kao zmija ujesti i kao aspida upeći.
23:33 Oči će tvoje gledati na tuđe žene, i srce će tvoje govoriti opačine.
23:34 I bićeš kao onaj koji leži usred mora i kao onaj koji spava povrh jedra.
23:35 Reći ćeš: Izbiše me, ali me ne zabole; tukoše me, ali ne osetih; kad se probudim, ići ću opet da tražim to.
–
24:1 Ne zavidi zlim ljudima niti želi da si s njima.
24:2 Jer o pogibli misli srce njihovo i usne njihove govore o muci.
24:3 Mudrošću se zida kuća i razumom utvrđuje se.
24:4 I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.
24:5 Mudar je čovek jak, i razuman je čovek silan snagom.
24:6 Jer mudrim savetom ratovaćeš, i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.
24:7 Visoke su bezumnome mudrosti; neće otvoriti usta svojih na vratima.
24:8 Ko misli zlo činiti zvaće se zlikovac.
24:9 Misao bezumnikova greh je, i podsmevač je gad ljudski.
24:10 Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila.
24:11 Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.
24:12 Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?
24:13 Sine moj, jedi med, jer je dobar, i saće, jer je slatko grlu tvom.
24:14 Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nađeš; i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.
24:15 Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog, i ne kvari mu počivanje.
24:16 Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezbožnici propadaju u zlu.
24:17 Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.
24:18 Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.
24:19 Nemoj se žestiti radi nevaljalaca, nemoj zavideti bezbožnicima.
24:20 Jer nema plate nevaljalcu, žižak će se bezbožnicima ugasiti.
24:21 Boj se Gospoda, sine moj, i cara, i ne mešaj se s nemirnicima.
24:22 Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova, a ko zna propast koja ide od obojice?
24:23 I ovo je za mudrace: Gledati ko je ko na sudu nije dobro.
24:24 Ko govori bezbožniku: Pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.
24:25 A koji ga karaju, oni će biti mili, i doći će na njih blagoslov dobrih.
24:26 Ko govori reči istinite, u usta ljubi.
24:27 Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj.
24:28 Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga, i ne varaj usnama svojim.
24:29 Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti; platiću ovom čoveku po delu njegovom.
24:30 Iđah mimo njive čoveka lenjog i mimo vinograda čoveka bezumnog;
24:31 I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj, i ograda im kamena razvaljena.
24:32 I videvši uzeh na um, i gledah i poučih se.
24:33 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da počineš,
24:34 U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik, i oskudica tvoja kao oružan čovek.
–
25:1 I ovo su priče Solomunove koje sabraše ljudi Jezekije cara Judinog.
25:2 Slava je Božija skrivati stvar, a slava je carska istraživati stvar.
25:3 Visina nebu i dubina zemlji i srce carevima ne može se dosegnuti.
25:4 Uzmi od srebra trosku, i izaći će livcu zaklad.
25:5 Uzmi bezbožnika ispred cara, i utvrdiće se pravdom presto njegov.
25:6 Ne veličaj se pred carem i ne staj na mesto gde stoje vlastelji.
25:7 Jer je bolje da ti se kaže: Hodi gore, nego da te ponize pred knezom da vidiš svojim očima.
25:8 Ne idi odmah da se preš, gledaj šta bi činio naposletku ako bi te osramotio bližnji tvoj.
25:9 Raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, ali tuđe tajne ne otkrivaj,
25:10 Da te ne bi psovao ko čuje, i sramota tvoja da ne bi ostala na tebi.
25:11 Zlatne jabuke u srebrnim sudima jesu zgodne reči.
25:12 Zlatna je grivna i nakit od najboljeg zlata mudri karač onome koji sluša.
25:13 Veran je poslanik kao studen snežna o žetvi onima koji ga pošalju, i rashlađuje dušu svojim gospodarima.
25:14 Ko se hvali darom lažnim, on je kao oblaci i vetar bez dažda.
25:15 Strpljenjem se ublažava knez, i mek jezik lomi kosti.
25:16 Kad nađeš med, jedi koliko ti je dosta, da ne bi najedavši ga se izbljuvao ga.
25:17 Retko neka ti noga stupa u kuću bližnjeg tvog, da ne bi nasitivši se tebe omrzao na te.
25:18 Ko god govori lažno svedočanstvo na bližnjeg svog, on je kao malj i mač i oštra strela.
25:19 Uzdanje je u nevernika u nevolji zub slomljen i noga uganuta.
25:20 Ko peva pesme žalosnom srcu, on je kao onaj koji svlači haljinu na zimi, i kao ocat na salitru.
25:21 Ako je gladan nenavidnik tvoj, nahrani ga hleba, i ako je žedan napoj ga vode.
25:22 Jer ćeš živo ugljevlje zgrnuti na glavu njegovu, i Gospod će ti platiti.
25:23 Severni vetar nosi dažd, a potajni jezik lice srdito.
25:24 Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.
25:25 Dobar je glas iz daleke zemlje kao studena voda žednoj duši.
25:26 Pravednik koji pada pred bezbožnikom jeste kao izvor nogama zamućen i kao studenac pokvaren.
25:27 Jesti mnogo meda nije dobro, i istraživati slavu nije slavno.
25:28 Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova.
–
26:1 Kao sneg u leto i dažd o žetvi, tako ne dolikuje bezumnome čast.
26:2 Kao vrabac kad prhne i lasta kad odleti, tako kletva nezaslužena neće doći.
26:3 Bič konju, uzda magarcu, a batina bezumnicima na leđa.
26:4 Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da ne budeš i ti kao on.
26:5 Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovom, da ne misli da je mudar.
26:6 Ko šalje bezumnika da mu šta svrši, on odseca sebi noge i pije nepravdu.
26:7 Kako hromi hramlje nogama svojim, takva je beseda u ustima bezumnih.
26:8 Kao da baca dragi kamen u gomilu kamenja, tako radi ko čini čast bezumnome.
26:9 Kao trn kad dođe u ruku pijanome, takva je beseda u ustima bezumnih.
26:10 Mnogo muke zadaje svima ko plaća bezumniku i ko plaća prestupnicima.
26:11 Kao što se pas povraća na svoju bljuvotinu, tako bezumnik ponavlja svoje bezumlje.
26:12 Jesi li video čoveka koji misli da je mudar? Više ima nadanja od bezumnoga nego od njega.
26:13 Lenjivac govori: Ljuti je lav na putu, lav je na ulicama.
26:14 Kao što se vrata obrću na čepovima svojim, tako lenivac na postelji svojoj.
26:15 Lenivac krije ruku svoju u nedra, teško mu je prineti je k ustima.
26:16 Lenivac misli da je mudriji od sedmorice koji odgovaraju razumno.
26:17 Psa za uši hvata ko se prolazeći žesti za tuđu raspru.
26:18 Kakav je bezumnik koji baca iskre i strele smrtne,
26:19 Takav je svaki koji prevari bližnjeg svog pa onda veli: Šalio sam se.
26:20 Kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadača, prestaje raspra.
26:21 Ugalj je za žeravicu, drva za oganj, a čovek svadljivac da raspaljuje svađu.
26:22 Reči su opadačeve kao reči izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.
26:23 Kao srebrna pena kojom se obloži crep, takve su usne neprijateljske i zlo srce.
26:24 Nenavidnik se pretvara ustima svojim, a u srcu slaže prevaru.
26:25 Kad govori umiljatim glasom, ne veruj mu, jer mu je u srcu sedam gadova.
26:26 Mržnja se pokriva lukavstvom, ali se zloća njena otkriva na zboru.
26:27 Ko jamu kopa, u nju će pasti; i ko kamen valja, na njega će se prevaliti.
26:28 Jezik lažan mrzi na one koje satire, i usta koja laskaju grade pogibao.
–
27:1 Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.
27:2 Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđin, a ne tvoje usne.
27:3 Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.
27:4 Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?
27:5 Bolji je javni ukor nego tajna ljubav.
27:6 Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.
27:7 Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.
27:8 Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta.
27:9 Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.
27:10 Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko.
27:11 Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam šta odgovoriti onome ko me ruži.
27:12 Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.
27:13 Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, i uzmi zalog od njega za tuđinku.
27:14 Ko blagosilja prijatelja svog na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu.
27:15 Neprestano kapanje kad je velik dažd, i žena svadljiva, jedno su;
27:16 Ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.
27:17 Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svog.
27:18 Ko čuva smokvu, ješće rod njen; tako ko čuva gospodara svog, biće poštovan.
27:19 Kako je u vodi lice prema licu, tako je srce čovečije prema čoveku.
27:20 Grob i propast nikada se ne mogu zasititi, tako oči čovečije nikada nisu site.
27:21 Srebro u topionici i zlato u peći a čovek u ustima onog koji ga hvali poznaje se.
27:22 Da bezumnoga tucaš u stupi s tučkom s prekrupom, ne bi otišlo od njega bezumlje njegovo.
27:23 Dobro gledaj stoku svoju i staraj se za stada svoja.
27:24 Jer bogatstvo ne traje doveka niti kruna od kolena do kolena.
27:25 Kad trava naraste i pokaže se zelen, kupi se trava po planinama.
27:26 Jaganjci su ti za odelo, i jarići cena za njivu.
27:27 I dosta ima mleka kozjeg tebi za jelo, i za jelo tvom domu i za hranu tvojim devojkama.
–
28:1 Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavići bez straha.
28:2 Kad se u zemlji zla čine, nastaju joj mnogi knezovi; ali kad se nađe čovek razuman i vešt, ostaje dugo.
28:3 Čovek siromah koji čini krivo ubogima jeste kao silan dažd iza kog nestaje hleba.
28:4 Koji ostavljaju zakon, hvale bezbožnike; a koji drže zakon, protive im se.
28:5 Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve.
28:6 Bolji je siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putevima ako je i bogat.
28:7 Ko čuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.
28:8 Ko umnožava dobro svoje ujmom i pridavkom, sabira onome koji će razdavati siromasima.
28:9 Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakona i molitva je njegova mrska.
28:10 Ko zavodi prave na zao put, pašće u jamu svoju, a bezazleni naslediće dobro.
28:11 Bogat čovek misli da je mudar, ali razuman siromah ispituje ga.
28:12 Kad se raduju pravedni, velika je slava; a kad se podižu bezbožnici, traži se čovek.
28:13 Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.
28:14 Blago čoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo.
28:15 Bezbožnik koji vlada narodom siromašnim, lav je koji riče i medved gladan.
28:16 Knez bez razuma čini mnogo nepravde, a koji mrzi na lakomstvo, živeće dugo.
28:17 Čovek koji čini nasilje krvi ljudskoj, bežaće do groba, a niko ga neće zadržati.
28:18 Ko hodi u bezazlenosti, spašće se; a ko je opak na putevima, pašće u jedan mah.
28:19 Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, nasitiće se sirotinje.
28:20 Čovek veran obiluje blagoslovima; a ko nagli da se obogati, neće biti bez krivice.
28:21 Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo.
28:22 Nagli da se obogati čovek zavidljiv, a ne zna da će mu doći siromaštvo.
28:23 Ko ukorava čoveka naći će posle veću milost nego koji laska jezikom.
28:24 Ko krade oca svog i mater svoju, i govori: Nije greh, on je drug krvniku.
28:25 Oholi zameće svađu; a ko se uzda u Gospoda, izobilovaće.
28:26 Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.
28:27 Ko daje siromahu, neće mu nedostajati; a ko odvraća oči svoje, biće mu mnogo kletava.
28:28 Kad se podižu bezbožnici, sakriva se čovek; a kad ginu, umnožavaju se pravedni.
–
29:1 Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka.
29:2 Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
29:3 Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
29:4 Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.
29:5 Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.
29:6 U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.
29:7 Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.
29:8 Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.
29:9 Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.
29:10 Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.
29:11 Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
29:12 Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.
29:13 Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči.
29:14 Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka.
29:15 Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.
29:16 Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu.
29:17 Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.
29:18 Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
29:19 Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.
29:20 Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.
29:21 Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.
29:22 Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo greši.
29:23 Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.
29:24 Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.
29:25 Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.
29:26 Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome.
29:27 Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.
–
30:1 Reči Agura sina Jakejevog; sabrane reči tog čoveka Itilu, Itilu i Ukalu.
30:2 Ja sam luđi od svakog, i razuma čovečijeg nema u mene.
30:3 Niti sam učio mudrosti niti znam svetih stvari.
30:4 Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?
30:5 Sve su reči Božije čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj.
30:6 Ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža.
30:7 Za dvoje molim Te; nemoj me se oglušiti dok sam živ:
30:8 Taštinu i reč lažnu udalji od mene; siromaštva ni bogatstva ne daj mi, hrani me hlebom po obroku mom,
30:9 Da ne bih najedavši se odrekao se Tebe i rekao: Ko je Gospod? Ili osiromašivši da ne bih krao i uzalud uzimao ime Boga svog.
30:10 Ne opadaj sluge gospodaru njegovom, da te ne bi kleo i ti bio kriv.
30:11 Ima rod koji psuje oca svog i ne blagosilja matere svoje.
30:12 Ima rod koji misli da je čist, a od svog kala nije opran.
30:13 Ima rod koji drži visoko oči svoje, i veđe mu se dižu uvis.
30:14 Ima rod kome su zubi mačevi i kutnjaci noževi, da proždire siromahe sa zemlje i uboge između ljudi.
30:15 Pijavica ima dve kćeri, koje govore: Daj, daj. Ima troje nesito, i četvrto nikad ne kaže: Dosta:
30:16 Grob, materica jalova, zemlja koja ne biva sita vode, i oganj, koji ne govori: Dosta.
30:17 Oko koje se ruga ocu i neće da sluša matere, kljuvaće ga gavrani s potoka i jesti orlići.
30:18 Troje mi je čudesno, i četvrtog ne razumem:
30:19 Put orlov u nebo, put zmijin po steni, put lađin posred mora, i put čovečiji k devojci.
30:20 Takav je put kurvin: jede, i ubriše usta, pa veli: Nisam učinila zla.
30:21 Od troga se potresa zemlja, i četvrtog ne može podneti:
30:22 Od sluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hleba.
30:23 Od puštenice, kad se uda, od sluškinje kad nasledi gospođu svoju.
30:24 Četvoro ima maleno na zemlji, ali mudrije od mudraca:
30:25 Mravi, koji su slab narod, ali opet pripravljaju u leto sebi hranu;
30:26 Pitomi zečevi, koji su nejak narod, ali opet u kamenu grade sebi kuću;
30:27 Skakavci, koji nemaju cara, ali opet idu svi jatom;
30:28 Pauk, koji rukama radi i u carskim je dvorima.
30:29 Troje lepo korača, i četvrto lepo hodi:
30:30 Lav, najjači između zverova, koji ne uzmiče ni pred kim,
30:31 Konj opasan po bedrima ili jarac, i car na koga niko ne ustaje.
30:32 Ako si ludovao ponesavši se ili si zlo mislio, metni ruku na usta.
30:33 Kad se razbija mleko, izlazi maslo; i ko jako nos utire, izgoni krv; tako ko draži na gnev, zameće svađu.
–
30:1 Reči cara Lemuila; sabrane reči, kojima ga je učila mati njegova.
31:2 Šta, sine moj, šta, sine utrobe moje, i šta, sine zaveta mojih?
31:3 Ne daj krepost svoju ženama, ni puteve svoje onima što satiru careve.
31:4 Nije za careve, Lemuilo, nije za careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito piće,
31:5 Da ne bi pijući zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kome nevoljniku.
31:6 Podajte silovito piće onome koji hoće da propadne, i vino onima koji su tužnog srca;
31:7 Neka se napije i zaboravi svoje siromaštvo, i da se više ne seća svoje muke.
31:8 Otvaraj usta svoja za nemoga, za stvar svih namenjenih smrti.
31:9 Otvaraj usta svoja, sudi pravo, daj pravicu nevoljnome i ubogome.
31:10 Ko će naći vrsnu ženu? Jer vredi više nego biser.
31:11 Oslanja se na nju srce muža njenog, i dobitka neće nedostajati.
31:12 Čini mu dobro, a ne zlo, svega veka svog.
31:13 Traži vune i lana, i radi po volji rukama svojim.
31:14 Ona je kao lađa trgovačka, iz daleka donosi hranu svoju.
31:15 Ustaje dok je još noć, daje hranu čeljadi svojoj i posao devojkama svojim.
31:16 Misli o njivi, i uzme je, od rada ruku svojih sadi vinograd.
31:17 Opasuje snagom bedra svoja i krepi mišice svoje.
31:18 Vidi kako joj je dobra radnja, ne gasi joj se noću žižak.
31:19 Rukama svojim maša se preslice, i prstima svojim drži vreteno.
31:20 Ruku svoju otvara siromahu, i pruža ruke ubogome.
31:21 Ne boji se snega za svoju čeljad, jer sva čeljad njena ima po dvoje haljine.
31:22 Pokrivače sama sebi gradi, tako platno i skerlet odelo joj je
31:23 Zna se muž njen na vratima kad sedi sa starešinama zemaljskim.
31:24 Košulje gradi i prodaje, i pojase daje trgovcu.
31:25 Odelo joj je krepost i lepota, i osmeva se na vreme koje ide.
31:26 Usta svoja otvara mudro i na jeziku joj je nauka blaga.
31:27 Pazi na vladanje čeljadi svoje, i hleba u lenjosti ne jede.
31:28 Sinovi njeni podižu se i blagosiljaju je; muž njen takođe hvali je;
31:29 Mnoge su žene bile vrsne, ali ti ih nadvišuješ sve.
31:30 Ljupkost je prevarna i lepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.
31:31 Podajte joj od ploda ruku njenih, i neka je hvale na vratima dela njena.