1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
–
1:1 Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanđelje Božije,
1:2 Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima
1:3 O sinu svom, koji je po telu rođen od semena Davidovog,
1:4 A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,
1:5 Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;
1:6 Među kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,
1:7 Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
1:8 Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.
1:9 Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,
1:10 Moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dođem k vama;
1:11 Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrđenje,
1:12 To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.
1:13 Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dođem, pa bih zadržan dosle, da i među vama imam kakav plod, kao i među ostalim neznabošcima.
1:14 Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.
1:15 Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevanđelje.
1:16 Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.
1:17 Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.
1:18 Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.
1:19 Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;
1:20 Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.
1:21 Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.
1:22 Kad se građahu mudri, poludeše,
1:23 I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.
1:24 Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova među njima samima;
1:25 Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.
1:26 Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.
1:27 Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.
1:28 I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja,
1:29 Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe lukavstva, zloćudnosti;
1:30 Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,
1:31 Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.
1:32 A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.
–
2:1 Zato se ne možeš izgovoriti, o čoveče koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš drugom, sebe osuđuješ; jer to činiš sudeći.
2:2 A znamo da je sud Božji prav na one koji to čine.
2:3 Nego pomišljaš li, o čoveče koji sudiš onima koji to čine, i sam činiš to! Da ćeš ti pobeći od suda Božijeg?
2:4 Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
2:5 Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva u koji će se pokazati pravedni sud Boga,
2:6 Koji će dati svakome po delima njegovim:
2:7 Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i čast i neraspadljivost, život večni;
2:8 A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev.
2:9 Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Jevrejina i Grka;
2:10 A slava i čast i mir svakome koji čini dobro, a najpre Jevrejinu i Grku;
2:11 Jer Bog ne gleda ko je ko.
2:12 Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi
2:13 (Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore;
2:14 Jer kad neznabošci ne imajući zakona sami od sebe čine šta je po zakonu, oni zakona ne imajući sami su sebi zakon:
2:15 Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među sobom tuže se ili pravdaju)
2:16 Na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju mom preko Isusa Hrista.
2:17 Gle, ti se zoveš Jevrejin, a oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom,
2:18 I poznaješ volju, i izbiraš šta je bolje, jer si naučen od zakona;
2:19 I misliš da si vođ slepima, videlo onima koji su u mraku,
2:20 Nakazatelj bezumnima, učitelj deci, koji imaš ugled razuma i istine u zakonu.
2:21 Učeći, dakle, drugog sebe ne učiš;
2:22 Propovedajući da se ne krade, kradeš; govoreći: Ne čini preljube, činiš preljubu: gadeći se na idole, kradeš svetinju;
2:23 Koji se hvališ zakonom, a prestupom zakona sramotiš Boga.
2:24 Jer se ime Božije zbog vas huli u neznabošcima, kao što stoji napisano.
2:25 Obrezanje pomaže ako zakon držiš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.
2:26 Ako, dakle, neobrezanje pravdu zakona drži, zašto se ne bi njegovo neobrezanje za obrezanje uzelo?
2:27 I onaj koji je od roda neobrezan i izvršuje zakon, osudiće tebe koji si sa slovima i obrezanjem prestupnik zakona.
2:28 Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja, na telu;
2:29 Nego je ono Jevrejin koji je iznutra i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga.
–
3:1 Šta je dakle bolji Jevrejin od drugih ljudi? Ili šta pomaže obrezanje?
3:2 Mnogo svakojako; prvo što su im poverene reči Božije.
3:3 A što neki ne verovaše, šta je za to? Eda će njihovo neverstvo veru Božiju ukinuti?
3:4 Bože sačuvaj! Nego Bog neka bude istinit, a čovek svaki laža, kao što stoji napisano: Da se opravdaš u svojim rečima, i da pobediš kad ti stanu suditi.
3:5 Ako li nepravda naša Božiju pravdu podiže, šta ćemo reći? Eda li je Bog nepravedan kad se srdi? Po čoveku govorim:
3:6 Bože sačuvaj! Jer kako bi mogao Bog suditi svetu?
3:7 Jer ako istina Božija u mojoj laži veća postane na slavu Njegovu, zašto još i ja kao grešnik da budem osuđen?
3:8 Zašto, dakle (kao što viču na nas, i kao što kažu neki da mi govorimo) da ne činimo zla da dođe dobro? Njima će sud biti pravedan.
3:9 Šta dakle? Jesmo li bolji od njih? Nipošto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grehom,
3:10 Kao što stoji napisano: Ni jednog nema pravednog;
3:11 Ni jednog nema razumnog, i ni jednog koji traži Boga;
3:12 Svi se ukloniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema ni jednog ciglog.
3:13 Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin pod usnama njihovim.
3:14 Njihova su usta puna kletve i gorčine.
3:15 Njihove su noge brze da prolivaju krv.
3:16 Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja;
3:17 I put mirni ne poznaše.
3:18 Nema straha Božijeg pred očima njihovim.
3:19 A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu;
3:20 Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.
3:21 A sad se bez zakona javi pravda Božija, posvedočena od zakona i od proroka;
3:22 A pravda Božija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike.
3:23 Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju,
3:24 I opravdaće se za badava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.
3:25 Kog postavi Bog očišćenje verom u krvi Njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih greha;
3:26 U podnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da pravda onog koji je od vere Isusove.
3:27 Gde je, dakle, hvala? Prođe. Kakvim zakonom? Je li zakonom dela? Ne, nego zakonom vere.
3:28 Mislimo dakle da će se čovek opravdati verom bez dela zakona.
3:29 Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznabožački? Da, i neznabožački.
3:30 Jer je Jedan Bog koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom.
3:31 Kvarimo li dakle zakon verom? Bože sačuvaj! Nego ga još utvrđujemo.
–
4:1 Šta ćemo dakle reći za Avraama, oca svog, da je po telu našao?
4:2 Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga.
4:3 Jer šta govori pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu.
4:4 A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.
4:5 A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu.
4:6 Kao što i David govori da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona:
4:7 Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše.
4:8 Blago čoveku kome Gospod ne prima greha.
4:9 Ovo, dakle, blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.
4:10 Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju.
4:11 I primi znak obrezanja kao pečat pravde vere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu;
4:12 I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja beše u neobrezanju oca našeg Avraama.
4:13 Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.
4:14 Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, propade vera, i pokvari se obećanje.
4:15 Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa.
4:16 Zato od vere da bude po milosti da obećanje tvrdo ostane svemu semenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama,
4:17 (Kao što stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) pred Bogom kome verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste:
4:18 On verova na nad kad se nije bilo ničemu nadati da će on biti otac mnogim narodima, kao što mu beše rečeno: Tako će biti seme tvoje.
4:19 I ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje već umoreno telo, jer mu beše negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice.
4:20 I za obećanje Božije ne posumnja se neverovanjem, nego ojača u veri, i dade slavu Bogu.
4:21 I znaše jamačno da šta obeća kadar je i da učini.
4:22 Zato se i primi njemu u pravdu.
4:23 Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi,
4:24 Nego i za nas, kojima će se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našeg iz mrtvih,
4:25 Koji se predade za grehe naše, i ustade za opravdanje naše.
–
5:1 Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
5:2 Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.
5:3 Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi;
5:4 A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje;
5:5 A nadanje neće se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.
5:6 Jer Hristos još kad slabi besmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
5:7 Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
5:8 Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umre za nas.
5:9 Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom.
5:10 Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.
5:11 Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje.
5:12 Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.
5:13 Jer greh beše na svetu do zakona; ali se greh ne primaše kad ne beše zakona;
5:14 Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika Onog koji htede doći.
5:15 Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista.
5:16 I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osuđenje, a dar od mnogih grehova opravdanje.
5:17 Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!
5:18 Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života.
5:19 Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.
5:20 A zakon dođe uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat,
5:21 Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život večni, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg.
–
6:1 Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj!
6:2 Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu?
6:3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
6:4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
6:5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6:6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
6:7 Jer koji umre oprosti se od greha.
6:8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
6:9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
6:10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
6:11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
6:12 Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
6:13 Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde.
6:14 Jer greh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću.
6:15 Šta dakle? Hoćemo li grešiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Bože sačuvaj!
6:16 Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha za smrt, ili poslušanja za pravdu?
6:17 Hvala, dakle, Bogu što bivši robovi grehu poslušaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste.
6:18 Oprostivši se, pak, od greha postaste sluge pravdi.
6:19 Kao čovek govorim, za slabost vašeg tela. Jer kao što dadoste ude svoje za robove nečistoti i bezakonju na bezakonje, tako sad dajte ude svoje za sluge pravdi na posvećenje.
6:20 Jer kad bijaste robovi grehu, prosti bijaste od pravde.
6:21 Kakav dakle onda imadoste plod za koji se sad stidite? Jer je onog kraj smrt.
6:22 A sad oprostivši se od greha, i postavši sluge Božje, imate plod svoj na posvećenje, a kraj život večni.
6:23 Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.
–
7:1 Ili ne znate, braćo (jer govorim onima koji znaju zakon), da zakon vlada nad čovekom dokle je živ?
7:2 Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njen umre, razreši se od zakona muževljeg.
7:3 Zato, dakle, dok joj je muž živ biva preljubočinica ako pođe za drugog muža; a ako joj umre muž prosta je od zakona da ne bude preljubočinica ako pođe za drugog.
7:4 Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.
7:5 Jer kad bijasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon rađahu u udima našim da se smrti plod donosi.
7:6 A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.
7:7 Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
7:8 A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
7:9 A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovest, onda greh ožive,
7:10 A ja umreh, i nađe se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život.
7:11 Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome.
7:12 Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.
7:13 Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.
7:14 Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan, prodan pod greh:
7:15 Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na šta mrzim ono činim.
7:16 Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar.
7:17 A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni.
7:18 Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.
7:19 Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim.
7:20 A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.
7:21 Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.
7:22 Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku;
7:23 Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.
7:24 Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?
7:25 Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom.
–
8:1 Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu.
8:2 Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.
8:3 Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu,
8:4 Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;
8:5 Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
8:6 Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.
8:7 Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.
8:8 A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.
8:9 A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.
8:10 A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi.
8:11 A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.
8:12 Tako dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo.
8:13 Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li duhom poslove telesne morite, živećete.
8:14 Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji.
8:15 Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava, Oče!
8:16 Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.
8:17 A kad smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo.
8:18 Jer mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti.
8:19 Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji.
8:20 Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onog koji je pokori) na nad,
8:21 Da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije.
8:22 Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama do sad.
8:23 A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje i izbavljenje telu svom.
8:24 Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi šta, kako će mu se nadati?
8:25 Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo s trpljenjem.
8:26 A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.
8:27 A Onaj što ispituje srca zna šta je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete.
8:28 A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.
8:29 Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio prvorođeni među mnogom braćom.
8:30 A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi.
8:31 Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?
8:32 Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje?
8:33 Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?
8:34 Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?
8:35 Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano:
8:36 Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje.
8:37 Ali u svemu ovome pobeđujemo Onog radi koji nas je ljubio.
8:38 Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće,
8:39 Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.
–
9:1 Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoči savest moja Duhom Svetim:
9:2 Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;
9:3 Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju koja su mi rod po telu,
9:4 Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obećanja;
9:5 Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.
9:6 A nije moguće da reč Božija prođe: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;
9:7 Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reče, nazvaće ti se seme.
9:8 To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obećanja primaju se za seme.
9:9 Jer je ovo reč obećanja: U ovo vreme doći ću i u Sare će biti sin.
9:10 Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.
9:11 Jer još dok se deca ne behu rodila, ni učinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,
9:12 Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reče joj se: Veći će služiti manjem,
9:13 Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.
9:14 Šta ćemo, dakle, na to reći? Eda li je nepravda u Boga? Bože sačuvaj!
9:15 Jer Mojsiju govori: Koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se.
9:16 Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoće, ni do onog koji trči, nego do Boga koji pomiluje.
9:17 Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.
9:18 Tako, dakle, koga hoće miluje, a koga hoće otvrdoglavi.
9:19 Reći ćeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?
9:20 A ko si ti, o čoveče! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako načinio?
9:21 Ili zar lončar nema vlasti nad kalom da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za sramotu?
9:22 A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.
9:23 I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;
9:24 Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,
9:25 Kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.
9:26 I biće na mestu, gde im se reče: Vi niste moj narod; tamo će se nazvati sinovi Boga Živoga.
9:27 A Isaija viče za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti.
9:28 Jer će On izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji.
9:29 I kao što proreče Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.
9:30 Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere.
9:31 A Izrailj tražeći zakon pravde ne dokuči zakona pravde.
9:32 Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,
9:33 Kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.
–
10:1 Braćo! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.
10:2 Jer im svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.
10:3 Jer ne poznajući pravde Božije i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.
10:4 Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.
10:5 Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji čovek tako čini živeće u tom.
10:6 A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko će izići na nebo? To jest da svede Hrista;
10:7 Ili: Ko će sići u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.
10:8 Ali šta govori pismo? Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest reč vere koju propovedamo.
10:9 Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.
10:10 Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.
10:11 Jer pismo govori: Koji Ga god veruje neće se postideti.
10:12 Jer nema razlike među Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.
10:13 Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.
10:14 Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?
10:15 A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!
10:16 Ali svi ne poslušaše jevanđelja: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?
10:17 Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.
10:18 Nego, velim: zar ne čuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reči njihove.
10:19 Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja ću razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdiću vas.
10:20 A Isaija govori slobodno: Nađoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.
10:21 A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.
–
11:1 Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.
11:2 Ne odbaci Bog naroda svog, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
11:3 Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.
11:4 A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.
11:5 Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.
11:6 Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo već ne bi bilo delo.
11:7 Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.
11:8 Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjeg dana.
11:9 I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvožđa, i sablazan i plata njima;
11:10 Da se njihove oči zaslepe da ne vide, i leđa njihova jednako da su pognuta.
11:11 Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.
11:12 A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?
11:13 Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu;
11:14 Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.
11:15 Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?
11:16 Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.
11:17 Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajedničar u korenu i u masti od masline;
11:18 Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.
11:19 A reći ćeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.
11:20 Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.
11:21 Jer kad Bog rođenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.
11:22 Gledaj, dakle, dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.
11:23 A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.
11:24 Jer kad si ti odsečen od rođene masline, i pricepio se na nerođenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rođenu svoju maslinu!
11:25 Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba.
11:26 I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.
11:27 I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.
11:28 Po jevanđelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.
11:29 Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje.
11:30 Jer, kao i vi što se nekad suproćaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproćenja,
11:31 Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.
11:32 Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.
11:33 O dubimo bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!
11:34 Jer ko pozna misao Gospodnju?
11:35 Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati?
11:36 Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.
–
12:1 Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.
12:2 I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.
12:3 Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.
12:4 Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao,
12:5 Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.
12:6 A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po meri vere;
12:7 Ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči;
12:8 Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom.
12:9 Ljubav da ne bude lažna. Mrzeći na zlo držite se dobra.
12:10 Bratskom ljubavi budite jedan k drugom ljubazni. Čašću jedan drugog većeg činite.
12:11 Ne budite u poslu leni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu.
12:12 Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako.
12:13 Delite potrebe sa svetima; primajte rado putnike.
12:14 Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite.
12:15 Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima.
12:16 Budite jedne misli među sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.
12:17 A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tome šta je dobro pred svim ljudima.
12:18 Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.
12:19 Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod.
12:20 Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje ognjeno skupljaš na glavu njegovu.
12:21 Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.
–
13:1 Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene.
13:2 Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće greh na sebe.
13:3 Jer knezovi nisu strah dobrim delima nego zlim. Hoćeš li, pak, da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje;
13:4 Jer je sluga Božji tebi za dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božji sluga, osvetnik na gnev onome koji zlo čini.
13:5 Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savesti.
13:6 Jer za to i poreze dajete; jer su sluge Božije koje su za to isto postavljene.
13:7 Podajte, dakle, svakome šta ste dužni: kome dakle porezu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome čast, čast.
13:8 I ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni.
13:9 Jer ovo: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zaželi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se reči izvršuje, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
13:10 Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona.
13:11 I znajući ovo vreme da je već čas došao da ustanemo od sna; jar nam je sad bliže spasenje nego li kad verovasmo.
13:12 Noć prođe, a dan se približi: da odbacimo, dakle, sva dela tamna, i da se obučemo u oružje videla.
13:13 Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svađanju i zavisti;
13:14 Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i telu ne ugađajte po željama.
–
14:1 A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.
14:2 Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede zelje.
14:3 Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuđuje onog koji jede; jer ga Bog primi.
14:4 Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.
14:5 Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.
14:6 Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.
14:7 Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi.
14:8 Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako, dakle, živimo, ako umiremo, Gospodnji smo.
14:9 Jer zato Hristos i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima.
14:10 A ti zašto osuđuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.
14:11 Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.
14:12 Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.
14:13 Zato da ne osuđujemo više jedan drugog, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.
14:14 Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.
14:15 A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.
14:16 Gledajte, dakle, da se ne huli na vaše dobro.
14:17 Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.
14:18 Jer koji ovim služi Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima.
14:19 Tako, dakle, da se staramo za mir i za ono čim vodimo na bolje jedan drugog.
14:20 Ne raskopavaj delo Božije jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čoveka koji jede sa spoticanjem.
14:21 Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne činiti na šta se tvoj brat spotiče, ili oda šta gori postaje ili slabi.
14:22 Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osuđuje sebe za ono šta nađe za dobro.
14:23 A koji se sumnja osuđen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.
–
15:1 Dužni smo, dakle, mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati.
15:2 I svaki od vas da ugađa bližnjemu na dobro za dobar ugled.
15:3 Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji Tebe ruže padoše na me.
15:4 Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nad imamo.
15:5 A Bog trpljenja i utehe da vam da da složno mislite među sobom po Hristu Isusu,
15:6 Da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista.
15:7 Zato primajte jedan drugog kao što i Hristos primi vas na slavu Božiju.
15:8 Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanje očevima,
15:9 A neznabošci po milosti da proslave Boga, kao što stoji napisano: Zato ću Te hvaliti među neznabošcima, Gospode, i pevaću ime Tvoje.
15:10 I opet govori: Veselite se neznabošci s narodom Njegovim.
15:11 I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi.
15:12 I opet Isaija govori: Biće koren Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u Onog će se uzdati neznabošci.
15:13 A Bog nada da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadu silom Duha Svetog.
15:14 A ja sam i sam uveren za vas, braćo, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakog razuma, da možete druge naučiti.
15:15 Ali vam opet, braćo, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga,
15:16 Da budem sluga Isusa Hrista u neznabošcima, da služim jevanđelju Božijem, da budu neznabošci prinos povoljan i osvećen Duhom Svetim.
15:17 Imam, dakle, hvalu u Hristu Isusu kod Boga.
15:18 Jer ne smem govoriti šta koje Hristos ne učini kroza me za poslušanje neznabožaca rečju i delom,
15:19 U sili znaka i čudesa silom Duha Božijeg; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevanđeljem Hristovim.
15:20 I tako se trudih da propovedim jevanđelje ne gde se spominjaše Hristos, da na tuđoj zakopini ne zidam;
15:21 Nego kao što je pisano: Kojima se ne javi za Njega, videće; i koji ne čuše razumeće.
15:22 To me zadrža mnogo puta da ne dođem k vama.
15:23 A sad više ne imajući mesta u ovim zemljama, a imajući želju od mnogo godina da dođem k vama,
15:24 Ako pođem u Španjolsku, doći ću vam; jer se nadam da ću tuda proći i vas videti, i vi ćete me otpratiti onamo kad se najpre nekoliko nasitim vas.
15:25 A sad idem u Jerusalim služeći svetima.
15:26 Jer Makedonija i Ahaja učiniše dragovoljno neki porez za siromahe svete koji žive u Jerusalimu.
15:27 Oni učiniše dragovoljno, a i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše deo u njihovim duhovnim imanjima, dužni su i oni njima u telesnim poslužiti.
15:28 Kad ovo, dakle, svršim, i ovaj im plod zapečatim, poći ću preko vas u Španjolsku.
15:29 A znam da kad dođem k vama, doći ću s obilnim blagoslovom jevanđelja Hristovog.
15:30 Ali vas molim, braćo, zaradi Gospoda našeg Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu;
15:31 Da se izbavim od onih koji se protive u Judeji, i da služba moja za Jerusalim bude po volji svetima;
15:32 Da s radošću dođem k vama, s voljom Božijom, i da se razveselim s vama.
15:33 A Bog mira sa svima vama. Amin.
–
16:1 Preporučujem vam, pak, Fivu sestru našu, koja je sluškinja kod crkve u Kenhreji,
16:2 Da je primite u Gospodu kao što prilikuje svetima, i da joj budete u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni.
16:3 Pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu,
16:4 Koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu.
16:5 Pozdravite Epeneta, meni ljubaznog, koji je novina iz Ahaje u Hrista.
16:6 Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za nas.
16:7 Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u sužanjstvu koji su znameniti među apostolima, koji i pre mene verovaše Hrista.
16:8 Pozdravite Amplija, meni ljubaznog u Gospodu.
16:9 Pozdravite Urbana, pomoćnika našeg u Hristu, i Stahija, meni ljubaznog.
16:10 Pozdravite Apelija, okušanog u Hristu. Pozdravite domaće Aristovulove.
16:11 Pozdravite Irodijona, rođaka mog. Pozdravite domaće Narkisove, koji su u Gospodu.
16:12 Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubaznu, koja se mnogo trudila u Gospodu.
16:13 Pozdravite Rufa izbranog u Gospodu, i mater njegovu i moju.
16:14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija, i braću koja su s njima.
16:15 Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana, i sve svete koji su s njima.
16:16 Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.
16:17 Molim vas, pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre i razdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih;
16:18 Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svom trbuhu, i blagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih.
16:19 Jer vaše slušanje razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali hoću da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo.
16:20 A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama. Amin.
16:21 Pozdravlja vas Timotije, pomoćnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, rođaci moji.
16:22 Pozdravljam vas i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu u Gospodu.
16:23 Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, blagajnik gradski, i brat Kvart.
16:24 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
16:25 A onome koji vas može utvrditi po jevanđelju mom i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta,
16:26 A sad se javila i obznanila kroz pisma proročka, po zapovesti večnog Boga, za poslušanje vere među svima neznabošcima,
16:27 Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek. Amin.