–
1:1 Reč Gospodnja koja dođe Miheju Moresećaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.
1:2 Čujte, svi narodi, slušaj, zemljo i šta je na njoj, i Gospod Bog da vam je svedok, Gospod iz svete crkve svoje.
1:3 Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog, i sići će, i hodiće po visinama zemaljskim.
1:4 I gore će se rastopiti pred Njim, i doline će se rasesti, kao vosak od ognja i kao voda što teče niz strmen.
1:5 Sve je to za zločinstvo Jakovljevo i za grehe doma Izrailjevog. Koje je zločinstvo Jakovljevo? Nije li Samarija? Koje su visine Judine? Nije li Jerusalim?
1:6 Zato ću učiniti od Samarije gomilu u polju da se sade vinogradi, i pobacaću kamenje njeno u dolinu i otkriću joj temelje.
1:7 I svi rezani likovi njeni razbiće se, i svi će se darovi njeni sažeći ognjem, i sve ću idole njene potrti, jer od plate kurvarske nakupi, i opet će biti plata kurvarska.
1:8 Zato ću plakati i ridati; hodiću svučen i go, plakaću kao zmajevi i tužiću kao sove.
1:9 Jer joj se rane ne mogu isceliti, dođoše do Jude, dopreše do vrata mog naroda, do Jerusalima.
1:10 Ne javljajte u Gatu, ne plačite; u Vit-Afri valjaj se po prahu.
1:11 Izađi, stanovnice safirska, s golom sramotom; stanovnica sananska neće izaći; žalost vet-ezilska neće vam dati stanka.
1:12 Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom. Jer siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih.
1:13 Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska, koja si početak grehu kćeri sionskoj, jer se u tebi nađoše zločinstva Izrailjeva.
1:14 Zato pošalji darove Moresetu gatskom; domovi ahsivski prevariće careve Izrailjeve.
1:15 Još ću ti dovesti naslednika, stanovnice mariska; doći će do Odolama, slave Izrailjeve.
1:16 Načini se ćelava i ostriži se za milom decom svojom; raširi ćelu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo.
–
2:1 Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.
2:2 Žele njive, i otimaju ih; žele kuće, i uzimaju; čine silu čoveku i kući njegovoj, čoveku i nasledstvu njegovom.
2:3 Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog nećete izvući vratove svoje, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vreme.
2:4 U ono vreme govoriće se priča o vama, i naricaće se žalosno govoreći: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.
2:5 Zato nećeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.
2:6 Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neće odstupiti sramota.
2:7 O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reči nisu dobre onome koji hodi pravo?
2:8 A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeći se, koji se vraćaju iz boja.
2:9 Žene naroda mog izgonite iz milih kuća njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.
2:10 Ustanite i idite, jer ovo nije počivalište; što se oskvrni, pogubiće vas pogiblju velikom.
2:11 Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreći: Prorokovaću ti za vino i za silovito piće, taj će biti prorok ovom narodu.
2:12 Doista ću te sabrati svog, Jakove, doista ću skupiti ostatak Izrailjev; postaviću ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biće vreva od ljudstva.
2:13 Pred njima će ići koji razbija; oni će razbiti i proći kroz vrata, i izaći će; i car će njihov ići pred njima, i Gospod će biti pred njima.
–
3:1 Zato rekoh: Čujte, poglavice Jakovljeve i knezovi doma Izrailjevog, ne treba li vam znati šta je pravo?
3:2 Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;
3:3 I jedete meso naroda mog i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.
3:4 Tada će vikati ka Gospodu, ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše.
3:5 Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod, koji grizu zubima svojim i viču: Mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.
3:6 Zato će vam utvara biti noć i proricanje vaše tama; i sunce će zaći tim prorocima i dan će im se smračiti.
3:7 Tada će se postideti videoci, i vračari će se posramiti, i svi će zastrti usne svoje, jer neće biti odgovora Božjeg.
3:8 Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zločinstvo njegovo i Izrailju greh njegov.
3:9 Čujte ovo, poglavice doma Jakovljevog i knezovi doma Izrailjevog, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvrćete;
3:10 Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.
3:11 Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uče za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreći: Nije li Gospod usred nas? Neće doći zlo na nas.
3:12 Zato će se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim će postati gomila, i gora od doma visoka šuma.
–
4:1 Ali će u poslednja vremena biti utvrđena gora doma Gospodnjeg navrh gora i uzvišena iznad humova, i narodi će se sticati k njoj.
4:2 I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima i hodićemo Njegovim stazama; jer će iz Siona izaći zakon i reč Gospodnja iz Jerusalima.
4:3 I sudiće među mnogim narodima, i pokaraće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.
4:4 Nego će sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neće biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.
4:5 Jer će svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi ćemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.
4:6 U to vreme, govori Gospod, sabraću hrome, i skupiću odagnane i kojima zlo učinih.
4:7 I učiniću od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod će carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.
4:8 I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast, carstvo kćeri jerusalimske.
4:9 Zašto vičeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?
4:10 Muči se i viči, kćeri sionska, kao porodilja, jer ćeš izaći iz grada i stanovaćeš u polju, i otići ćeš u Vavilon; onde ćeš se osloboditi, onde će te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.
4:11 A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreći: Da se oskvrni, i da se oči naše nagledaju Siona.
4:12 Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.
4:13 Ustani i vrši, kćeri sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti bronzana, te ćeš satrti mnoge narode, i posvetiću Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.
–
5:1 Saberi se sada u čete, četnice, opsedni nas, neka biju prutom po obrazu sudiju Izrailjevog.
5:2 A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena.
5:3 Zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi; tada će se ostatak braće Njegove vratiti sa sinovima Izrailjevim.
5:4 I stajaće i pašće ih silom Gospodnjom, veličanstvom imena Gospoda Boga svog; i oni će nastavati, jer će On tada biti velik do krajeva zemlje.
5:5 I On će biti mir; kad dođe Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.
5:6 I oni će opasti zemlju asirsku mačem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On će nas izbaviti od Asirca kad dođe u našu zemlju i kad stupi na među našu.
5:7 I ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne čeka čoveka niti se uzda u sinove čovečje.
5:8 I ostatak će Jakovljev biti među narodima, usred mnogih naroda, kao lav među zverima šumskim, kao lavić među stadima ovaca, koji kad ide tlači i rastrže, i nema nikoga da izbavi.
5:9 Ruka će ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim i svi će se neprijatelji tvoji istrebiti.
5:10 I u ono ću vreme, govori Gospod, istrebiti konje isred tebe i potrću kola tvoja.
5:11 I zatrću gradove u tvojoj zemlji, i razvaliću sva tvrda mesta tvoja;
5:12 I istrebiću vračanje iz ruku tvojih, i nećeš imati gatare;
5:13 I istrebiću likove tvoje rezane i stupove tvoje isred tebe, i nećeš se više klanjati delu ruku svojih;
5:14 I iskoreniću gajeve tvoje isred tebe, i raskopaću gradove tvoje,
5:15 I izvršiću osvetu s gnevom i ljutinom na narodima koji ne slušaše.
–
6:1 Slušajte šta govori Gospod: Ustani, sudi se s gorama, i neka čuju humovi glas tvoj.
6:2 Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi.
6:3 Narode moj, šta sam ti učinio? I čim sam ti dosadio? Odgovori mi.
6:4 Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuće ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju.
6:5 Narode moj, opomeni se šta naumi Valak car moavski i šta mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju.
6:6 Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoću li doći preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine?
6:7 Hoće li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoću li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje?
6:8 Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš šta je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?
6:9 Glas Gospodnji viče gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i Onog koji ga je odredio.
6:10 Nije li jošte u kući bezbožnikovoj blago nepravo? I efa krnja, gadna?
6:11 Hoće li mi biti čist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje?
6:12 Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran.
6:13 Zato ću te i ja biti da oboliš, pustošiću te za grehe tvoje.
6:14 Ti ćeš jesti, ali se nećeš nasititi, i padanje tvoje biće usred tebe; i sklanjaćeš, ali nećeš izbaviti, i što izbaviš predaću maču.
6:15 Ti ćeš sejati, ali nećeš žeti; ti ćeš cediti masline, ali se nećeš namazati uljem, i mast, ali nećeš piti vina.
6:16 Jer se drže uredbe Amrijeve i sva dela doma Ahavovog, i hodite po savetima njihovim, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u podsmeh, i nosićete sramotu naroda mog.
–
7:1 Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirči posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voća želi duša moja.
7:2 Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog među ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.
7:3 Da čine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opačinu duše svoje, i spleću je.
7:4 Najbolji je između njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohođenje tvoje dođe, sada će se smesti.
7:5 Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vođu; od one koja ti na krilu leži, čuvaj vrata usta svojih.
7:6 Jer sin grdi oca, kći ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su čoveku domaći njegovi.
7:7 Ali ja ću Gospoda pogledati, čekaću Boga spasenja svog; uslišiće me Bog moj.
7:8 Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaću; ako sedim u mraku, Gospod će mi biti videlo.
7:9 Podnosiću gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešće me na videlo, videću pravdu Njegovu.
7:10 Neprijateljica će moja videti, i sram će je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oči će je moje videti; sada će se ona pogaziti kao blato na ulicama.
7:11 U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to će vreme otići zapovest nadaleko;
7:12 U to će vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.
7:13 A zemlja će biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.
7:14 Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.
7:15 Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaću mu čudesa.
7:16 Narodi će videti i postideće se od sve sile svoje; metnuće ruku na usta, uši će im zaglušiti.
7:17 Lizaće prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhćući izlaziće iz rupa svojih; pritrčaće uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe će se bojati.
7:18 Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
7:19 Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.
7:20 Pokazaćeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.