–
1:1 Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom.
1:2 Čujte, starci; slušajte, svi stanovnici zemaljski; je li ovako šta bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca?
1:3 Pripovedajte to sinovima svojim, i sinovi vaši svojim sinovima, i njihovi sinovi potonjem kolenu.
1:4 Šta osta iza gusenice izjede skakavac, i šta osta iza skakavca izjede hrušt, i šta osta iza hrušta izjede crv.
1:5 Otreznite se, pijanice, i plačite; i ridajte svi koji pijete vino, za novim vinom, jer se ote iz usta vaših.
1:6 Jer dođe na zemlju moju silan narod i nebrojen; zubi su mu kao u lava i kutnjaci kao u lavice.
1:7 Potre vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sasvim ih oguli i pobaca, te im se grane bele.
1:8 Ridaj kao mladica opasana kostreću za mužem mladosti svoje.
1:9 Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg; tuže sveštenici, sluge Gospodnje.
1:10 Opuste polje, tuži zemlja; jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja.
1:11 Stidite se ratari, ridajte vinogradari, pšenice radi i ječma radi, jer propade žetva na njivi;
1:12 Loza posahnu i smokva uvenu; šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti između sinova ljudskih.
1:13 Opašite se i plačite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog; jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv.
1:14 Naredite post, oglasite praznik, skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog, i vapite ka Gospodu:
1:15 Jaoh dana! Jer je blizu dan Gospodnji, i doći će kao pogibao od Svemogućeg.
1:16 Nije li nestalo hrane ispred očiju naših, radosti i veselja iz doma Boga našeg?
1:17 Seme istruhnu pod grudama svojim, puste su žitnice, razvaljene spreme, jer posahnu žito.
1:18 Kako uzdiše stoka! Kako su se smela goveda! Jer nemaju paše; i ovce ginu.
1:19 K Tebi, Gospode, vičem, jer oganj sažeže paše u pustinji, i plamen popali sva drveta u polju.
1:20 I zverje poljsko pogleda za tobom, jer usahnuše potoci vodeni i oganj sažeže paše u pustinji.
–
2:1 Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori mojoj, neka drhću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.
2:2 Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti će ga posle kad biti od kolena do kolena.
2:3 Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega.
2:4 Na očima su kao konji i trčaće kao konjici.
2:5 Skakaće povrh gora topoćući kao kola, praskajući kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku, kao silan narod spreman za boj.
2:6 Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti.
2:7 Oni će trčati kao junaci, kao vojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojim putem, niti će odstupati sa svoje staze.
2:8 I jedan drugog neće tiskati, svaki će ići svojim putem, i na mačeve navirući neće se raniti.
2:9 Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće kroz prozore kao lupež.
2:10 Pred njima će se zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, sunce će i mesec pomrknuti i zvezde će ustegnuti svetlost svoju.
2:11 A Gospod će pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer će logor Njegov biti vrlo velik, jer će biti silan onaj koji će izvršiti volju Njegovu; jer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko će ga podneti?
2:12 Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
2:13 I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.
2:14 Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.
2:15 Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu.
2:16 Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; ženik neka iziđe iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje.
2:17 Između trema i oltara neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstva svog pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zašto da kažu u narodima: Gde im je Bog?
2:18 I Gospod će revnovati za zemlju svoju i požaliće narod svoj.
2:19 I Gospod će odgovoriti i reći će svom narodu: Evo, ja ću vam poslati žita i vina i ulja, i bićete ga siti, i neću vas više dati pod sramotu među narodima.
2:20 Jer ću udaljiti od vas severca, i odagnati ga u zemlju suvu i pustu, prednju četu njegovu u istočno more, a zadnju u more zapadno, i podignuće se smrad njegov i trulež će se njegov podignuti, pošto učini velike stvari.
2:21 Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer će Gospod učiniti velike stvari.
2:22 Ne bojte se, zveri poljske; jer će se zeleneti pasišta u pustinji i drveta će nositi rod svoj, smokva će i loza vinova davati silu svoju.
2:23 I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom, jer će vam dati dažd na vreme, i spustiće vam dažd rani i pozni na vreme.
2:24 I gumna će se napuniti žita, a kace će se prelivati vinom i uljem.
2:25 I naknadiću vam godine koje izjede skakavac, hrušt i crv i gusenica, velika vojska moja, koju slah na vas.
2:26 I ješćete izobila, i bićete siti i hvalićete ime Gospoda Boga svog, koji učini s vama čudesa, i narod moj neće se posramiti doveka.
2:27 I poznaćete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog vaš, i da nema drugog, i narod moj neće se posramiti doveka.
2:28 I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.
2:29 I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;
2:30 I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.
2:31 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.
2:32 I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.
–
3:1 Jer, gle, u one dane i u ono vreme, kad vratim roblje Judino i jerusalimsko,
3:2 Sabraću sve narode, i svešću ih u dolinu Josafatovu, i onde ću se suditi s njima za svoj narod i za nasledstvo svoje Izrailja, kog rasejaše među narode i razdeliše zemlju moju;
3:3 I za moj narod bacaše žreb, i davaše dete za kurvu, i prodavaše devojku za vino, te piše.
3:4 I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, i svi krajevi palestinski? Hoćete li da mi platite? I hoćete li da mi vratite? Odmah ću vam bez oklevanja platiti platu vašu na vašu glavu.
3:5 Jer uzeste srebro moje i zlato moje, i najlepše zaklade moje unesoste u svoje crkve.
3:6 I sinove Judine i sinove jerusalimske prodadoste sinovima grčkim da biste ih oterali daleko od međe njihove.
3:7 Evo, ja ću ih dignuti s mesta kuda ih prodadoste, i platiću vam platu vašu na vašu glavu.
3:8 I prodaću vaše sinove i vaše kćeri u ruke sinovima Judinim, i oni će ih prodati Savejcima u narod daleki, jer Gospod reče.
3:9 Objavite ovo po narodima, oglasite rat, podignite junake neka dođu i idu svi vojnici.
3:10 Raskujte raonike svoje na mačeve, i srpove svoje na koplja; ko je slab, neka reče: Junak sam.
3:11 Skupite se i hodite, svi narodi unaokolo, i saberite se! Tamo svedi, Gospode, junake svoje.
3:12 Neka se podignu i dođu narodi u dolinu Josafatovu; jer ću onde sesti da sudim svim narodima unaokolo.
3:13 Zamahnite srpom, jer je žetva uzrela; hodite, siđite, jer je tesak pun, kace se prelivaju; jer je zloća njihova velika.
3:14 Gomile, gomile u dolini sudskoj; jer je dan Gospodnji blizu u dolini sudskoj.
3:15 Sunce će i mesec pomrknuti, i zvezde će ustegnuti svoju svetlost.
3:16 I Gospod će riknuti sa Siona, i iz Jerusalima će pustiti glas svoj, i zatrešće se nebo i zemlja; ali će Gospod biti utočište svom narodu i krepost sinovima Izrailjevim.
3:17 I poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš, koji nastavam u Sionu, u svetoj gori svojoj; i Jerusalim će biti svet, i tuđinci neće više ići po njemu.
3:18 I tada će gore kapati slatkim vinom, i humovi će se topiti od mleka, i svim potocima Judinim teći će voda, i izaći će izvor iz doma Gospodnjeg i natopiće dolinu Sitim.
3:19 Misir će opusteti, i edomska će biti pusta pustinja za nasilje učinjeno sinovima Judinim, jer proliše krv pravu u zemlji njihovoj.
3:20 A Juda će stajati doveka i Jerusalim od kolena do kolena.
3:21 I očistiću krv njihovu, koje ne očistih; i Gospod će nastavati u Sionu.