Jezdra

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

–
1:1 Prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila reč Gospodnja, koju reče na usta Jeremijina, podiže Gospod duh Kira, cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govoreći:
1:2 Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da Mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji.
1:3 Ko je između vas od svega naroda Njegovog? Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjevog, Boga koji je u Jerusalimu.
1:4 A ko bi ostao u kome god mestu gde se bavi, neka ga ljudi onog mesta potpomognu srebrom i zlatom i imanjem i stokom osim dragovoljnog priloga na dom Božji u Jerusalimu.
1:5 Tada ustaše glavari porodica otačkih od Jude i Venijamina, i sveštenici i Leviti i svi kojima Bog podiže duh da idu da zidaju dom Gospodnji u Jerusalimu.
1:6 I potpomogoše ih svi koji behu oko njih sudovima srebrnim i zlatnim, imanjem i stokom i stvarima skupocenim osim svega što dragovoljno priložiše.
1:7 I car Kir izdade sudove doma Gospodnjeg koje beše odneo iz Jerusalima car Navuhodonosor i metnuo u dom svojih bogova;
1:8 A izdade ih Kir, car persijski, preko Mitridata rizničara, koji ih izbroja Sasavasaru, knezu judejskom.
1:9 A ovo im je broj: zdela zlatnih trideset, zdela srebrnih hiljada, noževa dvadeset i devet,
1:10 Čaša zlatnih trideset, drugih čaša srebrnih četiri stotine i deset, drugih sudova hiljadu;
1:11 Svega sudova zlatnih i srebrnih pet hiljada i četiri stotine; sve to ponese Sasavasar kad se vrati iz Vavilona u Jerusalim.

–
2:1 A ovo su ljudi one zemlje što pođoše iz ropstva od onih koji biše preseljeni, koje preseli Navuhodonosor car vavilonski u Vavilon, i vratiše se u Jerusalim i u Judeju, svaki u svoj grad:
2:2 Koji dođoše sa Zorovaveljem, s Isusom, Nemijom, Serajom, Relajom, Mardohejem, Vilsanom, Misparom, Vigvajem, Reumom i Vanom; na broj beše ljudi naroda Izrailjevog:
2:3 Sinova Farosovih dve hiljade, sto i sedamdeset i dva;
2:4 Sinova Sefatijinih trista i sedamdeset i dva;
2:5 Sinova Arahovih sedam stotina i sedamdeset i pet;
2:6 Sinova Fat-Moavovih, od sinova Isusovih i Joavovih, dve hiljade osam stotina i dvanaest;
2:7 Sinova Elamovih hiljada i dvesta i pedeset i četiri;
2:8 Sinova Zatujevih devet stotina i četrdeset i pet;
2:9 Sinova Zahajevih sedam stotina i šezdeset;
2:10 Sinova Vanijevih šest stotina i četrdeset i dva;
2:11 Sinova Vivajevih šest stotina i dvadeset i tri;
2:12 Sinova Azgadovih hiljada i dvesta i dvadeset i dva;
2:13 Sinova Adonikamovih šest stotina i šezdeset i šest;
2:14 Sinova Vigvajevih dve hiljade pedeset i šest;
2:15 Sinova Adinovih četiri stotine i pedeset i četiri;
2:16 Sinova Atirovih od Jezekije Dvadeset i osam;
2:17 Sinova Visajevih trista i dvadeset i tri;
2:18 Sinova Jorinih sto i dvanaest;
2:19 Sinova Asumovih dvesta i dvadeset i tri;
2:20 Sinova Givarovih dvadeset i pet;
2:21 Sinova vitlejemskih sto i dvadeset i tri;
2:22 Ljudi iz Netofata pedeset i šest;
2:23 Ljudi iz Anatota Sto i dvadeset i osam;
2:24 Sinova azmavetskih četrdeset i dva;
2:25 Sinova kirijat-jarimskih, hefirskih i virotskih sedam stotina i četrdeset i tri;
2:26 Sinova ramskih i gavajskih šest stotina i dvadeset i jedan;
2:27 Ljudi iz Mihmasa sto i dvadeset i dva;
2:28 Ljudi iz Vetilja i Gaja dvesta i dvadeset i tri;
2:29 Sinova nevonskih pedeset i dva;
2:30 Sinova Magvisovih sto i pedeset i šest;
2:31 Sinova Elama drugog hiljada i dvesta i pedeset i četiri;
2:32 Sinova Harimovih trista i dvadeset;
2:33 Sinova lodskih, adidskih i ononskih sedam stotina i dvadeset i pet;
2:34 Sinova jerihonskih trista i četrdeset i pet;
2:35 Sinova senajskih tri hiljade i šest stotina i trideset;
2:36 Sveštenika: sinova Jedanijih od doma Isusovog devet stotina i sedamdeset i tri;
2:37 Sinova Imirovih hiljada i pedeset i dva;
2:38 Sinova Pashorovih hiljada i dvesta i četrdeset i sedam;
2:39 Sinova Harimovih hiljada i sedamnaest;
2:40 Levita: sinova Isusovih i Kadmilovih između sinova Odujinih sedamdeset i četiri;
2:41 Pevača: sinova Asafovih sto i dvadeset i osam;
2:42 Sinova vratarskih: sinova Salumovih, sinova Atirovih, sinova Talmonovih, sinova Akuvovih, sinova Atitinih, sinova Sovajevih, svega sto i trideset i devet;
2:43 Netineja: sinova Sišinih, sinova Asufinih, sinova Tavaotovih,
2:44 Sinova Kirosovih, sinova Sijajinih, sinova Fadonovih,
2:45 Sinova Levaninih, sinova Agavinih, sinova Akuvovih,
2:46 Sinova Agavovih, sinova Samlajevih, sinova Ananovih,
2:47 Sinova Gidilovih, sinova Garovih, sinova Reajinih,
2:48 Sinova Resinovih, sinova Nekodinih, sinova Gazamovih,
2:49 Sinova Uzinih, sinova Fasejinih, sinova Visajevih,
2:50 Sinova Aseninih, sinova Meunimovih, sinova Nefusimovih,
2:51 Sinova Vakvukovih, sinova Akufinih, sinova Arurovih,
2:52 Sinova Vaslitovih, sinova Meidinih, sinova Arsinih,
2:53 Sinova Varkosovih, sinova Sisarinih, sinova Taminih,
2:54 Sinova Nesijinih, sinova Atifinih,
2:55 Sinova sluga Solomunovih: sinova Sotajevih, sinova Soferetovih, sinova Feridinih,
2:56 Sinova Jalinih, sinova Darkonovih, sinova Gidilovih,
2:57 Sinova Sefatijinih, sinova Atilovih, sinova Fohereta od Sevojima, sinova Amonovih,
2:58 Svega Netineja i sinova sluga Solomunovih trista i devedeset i dva.
2:59 I ovi pođoše iz Tel-Meleha i Tel-Arise, Heruv, Adan i Imir, ali ne mogoše pokazati otačkog doma svog i semena svog, eda li su od Izrailja,
2:60 I sinovi Delajini, sinovi Tovijini, sinovi Nekodini, njih šest stotina i pedeset i dva;
2:61 I od sinova svešteničkih: sinovi Avajini, sinovi Akosovi, sinovi Varzelaja, koji se oženi jednom između kćeri Varzelaja Galađanina, te se prozva njihovim imenom.
2:62 Oni tražiše po knjigama da bi pokazala rod svoj, ali se ne nađoše, zato biše odlučeni od sveštenstva.
2:63 I zapreti im Tirsata da ne jedu od svetinje nad svetinjama dokle ne nastane sveštenik s Urimom i Tumimom.
2:64 Svega zbora skupa beše četrdeset i dve hiljade i tri stotine i šezdeset,
2:65 Osim sluga njihovih i sluškinja njihovih, kojih beše sedam hiljada i tri stotine i trideset i sedam, a među njima beše dvesta pevača i pevačica.
2:66 Imahu sedam stotina i trideset šest konja, dvesta i četrdeset i pet masaka,
2:67 Četiri stotine i trideset i pet kamila, šest hiljada i sedam stotina i dvadeset magaraca.
2:68 I neki između domova otačkih došavši k domu Gospodnjem i Jerusalimu priložiše dragovoljno da se gradi dom Božji na svom mestu.
2:69 Po mogućstvu svom dadoše u riznicu za posao: zlata šezdeset i jednu hiljadu drama, srebra pet hiljada mina, i haljina svešteničkih stotinu.
2:70 I tako se naseliše sveštenici i Leviti i neki iz naroda i pevači i vratari i Netineji u gradovima svojim, i sav Izrailj u svojim gradovima.

–
3:1 A kad dođe sedmi mesec i sinovi Izrailjevi behu u svojim gradovima, sabra se narod jednodušno u Jerusalim.
3:2 Tada usta Isus, sin Josedekov s braćom svojom sveštenicima i Zorovavelj sin Salatilov s braćom svojom, i izgradiše oltar Boga Izrailjevog da prinose na njemu žrtve paljenice kako piše u zakonu Mojsija čoveka Božijeg.
3:3 I podigoše oltar na mestu njegovom, ako i behu u strahu od naroda zemaljskih; i prinosiše na njemu žrtve paljenice Gospodu, žrtve paljenice jutrom i večerom;
3:4 I praznovaše praznik senica, kako je pisano, prinoseći žrtve paljenice svaki dan na broj kako je uređeno za svaki dan.
3:5 A potom prinosiše žrtvu paljenicu svagdašnju, i na mladine i na sve praznike Gospodnje osvećene i od svakog koji dragovoljno prinošaše prinos Gospodu.
3:6 Od prvog dana meseca sedmog počeše prinositi žrtve paljenice Gospodu, a dom Gospodnji još ne beše osnovan.
3:7 I dadoše novce kamenarima i drvodeljama, i hranu i piće i ulje Sidonjanima i Tircima da dovoze drva kedrova s Livana u more jopsko, kako im beše pustio Kir, car persijski.
3:8 I druge godine po povratku njihovom k domu Božijem u Jerusalim, drugog meseca, počeše Zorovavelj sin Salatilov i Isus sin Josedekov i ostala braća njihova, sveštenici i Leviti, i svi koji dođoše iz ropstva u Jerusalim i postaviše Levite od dvadeset godina i više da nastoje nad poslom oko doma Gospodnjeg.
3:9 I bi postavljen Isus i sinovi njegovi i braća njegova, i Kadmilo i sinovi njegovi, sinovi Judini, zajedno da nastoje nad poslenicima u domu Božijem, i sinovi Inadadovi i njihovi sinovi i braća njihova Leviti.
3:10 I kad zidari polagahu temelj crkvi Gospodnjoj, postaviše sveštenike obučene s trubama i Levite sinove Asafove s kimvalima da hvale Gospoda po uredbi Davida cara Izrailjevog.
3:11 I pevahu naizmence hvaleći i slaveći Gospoda: Jer je do veka milost Njegova nad Izrailjem. I sav narod podvikivaše iza glasa hvaleći Gospoda što se osnivaše dom Gospodnji.
3:12 A mnogi od sveštenika i Levita i glavara domova otačkih, starci koji behu videli pređašnji dom, plakahu iza glasa gledajući ovaj dom koji se osnivaše, a mnogi opet podvikivahu od radosti,
3:13 Te narod ne mogaše razaznati vike radosne od vike plačne u narodu, jer narod podvikivaše iza glasa, i vika se čujaše daleko.

–
4:1 A kad čuše neprijatelji Judini i Venijaminovi da oni koji se vratiše iz ropstva zidaju crkvu Gospodu Bogu Izrailjevom,
4:2 Dođoše k Zorovavelju i ka glavarima domova otačkih, i rekoše im: Da i mi zidamo s vama, jer ćemo kao i vi tražiti Boga vašeg, i Njemu prinosimo žrtve od vremena Esaradona, cara asirskog, koji nas je doveo ovamo.
4:3 A Zorovavelj i Isus i ostali glavari domova otačkih u Izrailju rekoše im: Ne možete vi s nama zidati doma Bogu našem, nego ćemo mi sami zidati Gospodu Bogu Izrailjevom, kako nam je zapovedio Kir, car persijski.
4:4 Tada narod zemaljski dosađivaše narodu Judinom i smetaše ih u zidanju;
4:5 I naimahu savetnike suprot njima da rasipaju nameru njihovu svega vremena Kira, cara persijskog, do vlade Darija, cara persijskog.
4:6 A kad se zacari Asvir, u početku njegovog carovanja napisaše tužbu na stanovnike judejske i jerusalimske.
4:7 I za vremena Artakserksovog pisa Vislam, Mitredat, Taveilo i ostali drugovi njegovi Artakserksu caru persijskom; a knjiga beše pisana sirskim pismom i sirskim jezikom.
4:8 Reum starešina u veću i Simsaj pisar napisaše jednu knjigu protiv Jerusalima caru Artakserksu ovako:
4:9 Reum starešina u veću i Simsaj pisar i ostali drugovi njihovi, Dinjani, Afarsašani, Tarfaljani, Afaršani, Arhevljani, Vavilonjani, Susanašani, Deavljani, Elamljani,
4:10 I ostali narod koji preseli veliki i slavni Asenafar i naseli po gradovima samarijskim, i ostali s ove strane reke, tada i tada.
4:11 Ovo je prepis od knjige koju mu poslaše: Caru Artakserksu. Sluge tvoje, ljudi s ove strane reke, tada i tada.
4:12 Da je na znanje caru da Judejci koji pođoše od tebe k nama, dođoše u Jerusalim, i grad odmetnički i opaki zidaju, zidove opravljaju i iz temelja podižu.
4:13 Nego da je na znanje caru: ako se ovaj grad sazida i zidovi oprave, oni neće davati danka ni poreze ni carine, te će biti šteta riznici carskoj.
4:14 Što dakle platu od dvora primamo, te nam ne priliči da gledamo štetu carevu, toga radi šaljemo i javljamo caru,
4:15 Da se potraži u knjizi dnevnika otaca tvojih, pa ćeš naći u knjizi dnevnika i doznati da je ovaj grad odmetnički i da je na štetu carevima i zemljama i da su se u njemu dizale bune od davnina, te zato bi raskopan ovaj grad.
4:16 Dajemo na znanje caru: ako se ovaj grad sazida i zidovi se njegovi oprave, onda ovaj deo preko reke neće više biti tvoj.
4:17 Tada car posla odgovor Reumu, starešini u veću i Simsaju pisaru i ostalim drugovima njihovim koji seđahu u Samariji i ostalim s one strane reke: Pozdravlje, tada i tada.
4:18 Knjiga koju nam poslaste razgovetno bi pročitana preda mnom.
4:19 I zapovedih te potražiše i nađoše da je taj grad od davnina ustajao na careve i da su u njemu bivali odmeti i bune,
4:20 I da su silni carevi bivali u Jerusalimu, koji vladahu svim što je preko reke, i davahu im se danci i poreze i carine.
4:21 Zato naredite da se zabrani onim ljudima da se onaj grad ne zida dokle ja ne zapovedim.
4:22 I pazite da ne pogrešite u tom. Jer zašto bi zlo raslo na štetu carevima?
4:23 A kad se prepis od knjige cara Artakserksa pročita pred Reumom i Simsajem pisarem i pred drugovima njihovim, oni brže otidoše u Jerusalim k Judejcima, te im zabraniše oružanom silom.
4:24 Tada stade posao oko doma Božijeg u Jerusalimu, i staja do druge godine carovanja Darija, cara persijskog.

–
5:1 Tada Agej prorok i Zaharija, sin Idov, prorok prorokovahu Judejcima koji behu u Judeji i u Jerusalimu u ime Boga Izrailjevog.
5:2 I usta Zorovavelj, sin Salatilov i Isus sin Josedekov, i počeše opet zidati dom Božji u Jerusalimu, i behu s njima proroci Božji pomažući im.
5:3 U to vreme dođe k njima Tatnaj upravitelj s ove strane reke, i Setar-Vosnaj i drugovi njihovi, i rekoše im ovako: Ko vam je dao vlast da zidate tu kuću i da opravljate te zidove?
5:4 Tada im odgovorismo imenujući ljude koji građahu tu građevinu.
5:5 Ali beše oko Božje na starešinama judejskim, te im ne zabraniše dokle ne otide stvar do Darija i donesu odgovor o tom.
5:6 A ovo je prepis od knjige koji posla caru Dariju Tantaj, upravitelj s ove strane reke i Setar-Vosnaj s drugovima svojim Afarsašanima koji behu s ove strane reke.
5:7 Poslaše mu knjigu, a u njoj beše napisano ovako: Dariju caru svako dobro.
5:8 Da je na znanje caru da dođosmo u judejsku zemlju k domu Boga velikog, koji zidaju od velikog kamena, i drvlje meću u zidove, i posao se brzo radi i napreduje u rukama njihovim.
5:9 I zapitasmo tamošnje starešine rekavši im: Ko vam je dao vlast da zidate taj dom i da opravljate te zidove?
5:10 Pa ih i za imena njihova zapitasmo da bismo ti javili, i zapisasmo imena onih koji su glavari među njima.
5:11 A oni nam odgovoriše ovako govoreći: Mi smo sluge Boga nebeskog i zemaljskog, i zidamo dom koji je bio sazidan pre mnogo vremena, koji je zidao i podigao veliki car Izrailjev.
5:12 Ali kad oci naši razgneviše Boga nebeskog, dade ih u ruke Navuhodonosoru, caru vavilonskom Haldejcu, koji raskopa ovaj dom, a narod preseli u Vavilon.
5:13 Ali prve godine Kira, cara vavilonskog, car Kir zapovedi da se sazida ovaj dom Božji.
5:14 Još i sudove doma Božijeg zlatne i srebrne koje nam Navuhodonosor beše uzeo iz crkve jerusalimske i odneo u crkvu vavilonsku, iznese ih car Kir iz crkve vavilonske, i biše dani po imenu Sasavasaru, kog postavi upraviteljem,
5:15 I reče mu: Uzmi ove sudove pa idi i odnesi ih u crkvu koja je u Jerusalimu, i dom Božji neka se sazida na svom mestu.
5:16 Onda taj Sasavasar dođe i postavi temelj domu Božijem u Jerusalimu; i od tog vremena dosad zida se i još nije dovršen.
5:17 Ako je dakle ugodno caru, neka se potraži u riznici carskoj u Vavilonu je li car Kir zapovedio da se sazida ovaj dom Božji u Jerusalimu, i volju svoju o tom neka nam car pošalje.

–
6:1 Tada car Darije zapovedi te tražiše u knjižici gde se ostavljaše blago u Vavilonu.
6:2  I nađoše u Ahmeti u dvoru carskom u zemlji midskoj knjigu u kojoj beše zapisan ovaj spomen.
6:3  Prve godine cara Kira zapovedi car Kir: Dom Božji u Jerusalimu da se sazida da bude mesto gde će se prinositi žrtve, i temelji da mu se izidaju, da bude visok šezdeset lakata i širok šezdeset lakata.
6:4  Tri reda da budu od kamenja velikog i jedan red od drveta novog, a trošak da se daje iz carskog doma.
6:5  I sudovi doma Božijeg zlatni i srebrni što Navuhodonosor beše uzeo iz crkve jerusalimske i doneo u Vavilon, da se vrate i opet odnesu u crkvu jerusalimsku na svoje mesto i da se ostave u domu Božijem.
6:6  Zato Tatnaju upravitelju s one strane reke, Setar-Vosnaju s drugovima svojim Afarsašanima koji ste s one strane reke, uklonite se odatle.
6:7  Ostavite neka se gradi taj dom Božji, upravitelj judejski i starešine njihove neka zidaju taj dom Božji na mestu njegovom.
6:8  Još zapovedam šta ćete činiti starešinama judejskim da bi se sazidao taj dom Božji; od blaga carskog, od dohodaka s one strane reke, da se daje bez oklevanja trošak onim ljudima da se ne zaustavljaju.
6:9  I šta treba, bilo junaca ili ovnova ili jaganjaca za žrtve paljenice Bogu nebeskom, ili pšenice, soli, vina i ulja, kako kažu sveštenici jerusalimski, da im se daje svaki dan bez odgađanja,
6:10  Da prinose mirisne žrtve Bogu nebeskom i da se mole za život carev i sinova njegovih.
6:11  Još zapovedam: Ko bi učinio drugačije, iz njegove kuće da se uzme brvno i pobode, i on na njemu da se pogubi, i njegova kuća da bude bunjište za to.
6:12  I Bog koji je onde nastanio ime svoje, da obori svakog cara i svaki narod koji bi digao ruku da promeni ovo i raskopa taj dom Božji u Jerusalimu. Ja Darije zapovedam ovo, odmah da se izvrši.
6:13  Tada Tatnaj upravitelj s one strane reke, Setar-Vosnaj i drugovi njihovi učiniše odmah kako zapovedi Darije.
6:14  I starešine judejske zidaše i napredovaše po proroštvu Ageja proroka i Zaharije sina Idovog, zidaše i dovršiše po zapovesti Boga Izrailjevog i po zapovesti Kira i Darija i Artakserksa, cara persijskog.
6:15  I svrši se taj dom do trećeg dana meseca Adara šeste godine carovanja cara Darija.
6:16  I sinovi Izrailjevi, sveštenici i Leviti i ostali između onih koji se vratiše iz ropstva posvetiše taj dom Božji radujući se.
6:17  I prinesoše na posvećenje tog doma Božijeg sto junaca, dvesta ovnova, četiri stotine jaganjaca i dvanaest jaraca na žrtvu za greh za svega Izrailja prema broju plemena Izrailjevih.
6:18  I postaviše sveštenike po redovima njihovim i Levite po redovima njihovim da služe Bogu u Jerusalimu kako je napisano u knjizi Mojsijevoj.
6:19  Potom slaviše koji se vratiše iz ropstva pashu četrnaestog dana prvog meseca.
6:20  Jer se očistiše i sveštenici i Leviti, te behu svi čisti, i klaše pashu za sve koji se vratiše iz ropstva i za braću svoju sveštenike i za sebe same.
6:21  I jedoše sinovi Izrailjevi koji se vratiše iz ropstva i svi koji se od nečistote naroda zemaljskih odvojiše k njima da traže Gospoda Boga Izrailjevog.
6:22  I praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana veseleći se; jer ih razveseli Gospod i obrati srce cara asirskog k njima da ukrepi ruke njihove u poslu oko doma Boga, Boga Izrailjevog.

–
7:1 A posle ovih stvari za carovanja Artakserksa, cara persijskog, Jezdra, sin Seraje sina Azarije, sina Helkije,
7:2 Sina Saluma, sina Sadoka, sina Ahitova,
7:3 Sina Amarije, sina Azarije, sina Merajota,
7:4 Sina Zeraje, sina Ozije, sina Vukija,
7:5 Sina Avuzije, sina Finesa, sina Eleazara, sina Arona poglavara svešteničkog,
7:6 Taj Jezdra vrati se iz vavilonske, a beše književnik vešt zakonu Mojsijevom, koji dade Gospod Bog Izrailjev, i car mu dade sve što zaiska, jer ruka Gospoda Boga njegovog beše nad njim,
7:7 I vratiše se u Jerusalim neki sinovi Izrailjevi i sveštenici i Leviti i pevači i vratari i Netineji sedme godine cara Artakserksa.
7:8 A dođe u Jerusalim petog meseca sedme godine tog cara.
7:9 Jer prvog dana prvog meseca pođe iz vavilonske, a prvog dana petog meseca dođe u Jerusalim, jer dobra ruka Boga njegovog beše nad njim.
7:10 Jer Jezdra beše upravio srce svoje da istražuje zakon Gospodnji i da ga izvršuje i da uči Izrailja uredbama i zakonima.
7:11 A ovo je prepis od knjige koju dade car Artakserkso Jezdri svešteniku književniku veštom stvarima što je zapovedio Gospod i uredbama Njegovim u Izrailju:
7:12 Artakserkso car nad carevima Jezdri svešteniku, književniku veštom u zakonu Boga nebeskog, svako dobro; tada i tada.
7:13 Ja zapovedam: Ko god u mom carstvu od naroda Izrailjevog i od sveštenika njegovih i Levita hoće od svoje volje da ide s tobom u Jerusalim, nek ide.
7:14 Jer se šalješ od cara i od sedam savetnika njegovih da nadgledaš Judeju i Jerusalim po zakonu Boga svog koji ti je u rukama,
7:15 I da odneseš srebro i zlato što car i savetnici njegovi dragovoljno prinose Bogu Izrailjevom, kome je stan u Jerusalimu,
7:16 I sve srebro i zlato što nakupiš u svojoj zemlji vavilonskoj s dragovoljnim prilozima koje narod i sveštenici dragovoljno prilože na dom Boga svog u Jerusalimu.
7:17 Pa odmah za te novce kupi junce i ovnove i jaganjce s darovima njihovim i nalivima njihovim, i prinesi ih na oltaru doma Boga našeg u Jerusalimu.
7:18 I šta se tebi i braći tvojoj svidi učiniti s ostalim srebrom i zlatom, učinite po volji Boga svog.
7:19 I sudovi koji su ti dati za službu u domu Boga tvog, ostavi pred Bogom u Jerusalimu.
7:20 I šta bi još trebalo domu Boga tvog, te bi valjalo dati, podaj iz carske riznice.
7:21 I još zapovedam ja, car Artakserkso svim rizničarima s one strane reke, da šta god zaište od vas Jezdra sveštenik, književnik vešti zakonu Boga nebeskog, odmah da se učini,
7:22 Do sto talanata srebra i do sto kora pšenice i do sto vata vina i do sto vata ulja, a soli bez mere,
7:23 Šta god zapovedi Bog nebeski, odmah da se učini za dom Boga nebeskog, da ne dođe gnev na carstvo, na cara i na sinove njegove.
7:24 I još vam javljamo da se ni od jednog između sveštenika i Levita i pevača i vratara i Netineja i drugih sluga tog doma Božijeg ne sme uzimati danak ni porez ni carina.
7:25 A ti, Jezdra, po mudrosti Boga svog koja ti je data postavi upravitelje i sudije da sude svemu narodu što je s one strane reke između svih koji znaju zakon Boga tvog, i ko ne zna, učite ga.
7:26 A ko ne bi izvršavao zakon Boga tvog i zakon carev, odmah da mu se sudi, bilo da se pogubi ili da se progna ili da se oglobi ili da se baci u tamnicu.
7:27 Blagosloven da je Gospod Bog otaca naših, koji dade to caru u srce da ukrasi dom Gospodnji u Jerusalimu,
7:28 I dade mi, te nađoh milost pred carem i savetnicima njegovim i pred svim silnim knezovima carevim. I ja se oslobodih, jer ruka Gospoda Boga mog beše nada mnom, i skupih glavare iz Izrailja da idu sa mnom.

–
8:1 A ovo su glavari domova otačkih i pleme onih što pođoše sa mnom iz Vavilona za vlade cara Artakserksa:
8:2 Od sinova Finesovih Girsom; od sinova Itamarovih Danilo; od sinova Davidovih Hatus;
8:3 Od sinova Sehanije, koji beše od sinova Farosovih, Zaharija i s njim na broj muškinja sto i pedeset;
8:4 Od sinova Fat-Moavovih Elioinaj sin Zerajin i s njim muškinja dvesta;
8:5 Od sinova Sehanijinih sin Jasilov i s njim muškinja tri stotine;
8:6 I od sinova Adinovih Eved sin Jonatanov i s njim muškinja pedeset;
8:7 I od sinova Elamovih Isaija sin Atalijin i s njim muškinja sedamdeset;
8:8 I od sinova Sevatijinih Zevadija sin Mihailov i s njim muškinja osamdeset;
8:9 Od sinova Joavovih Ovadija sin Jehilov i s njim muškinja dvesta i osamdeset;
8:10 I od sinova Selomitovih sin Josifijin i s njim muškinja sto i šezdeset;
8:11 I od sinova Vivajevih Zaharija sin Vivajev i s njim muškinja dvadeset i osam;
8:12 I od sinova Azgadovih Joanan sin Akatanov i s njim muškinja sto i deset;
8:13 I od sinova Adonikamovih poslednjih po imenu Elifelet, Jeilo i Semaja i s njima muškinja šezdeset;
8:14 I od sinova Vigvajevih Gutaj i Zavud i s njima muškinja sedamdeset.
8:15 I sabra ih kod reke koja teče u Avu, i onde stajasmo u logoru tri dana; posle pregledah narod i sveštenike ali ne nađoh onde ni jednog od sinova Levijevih.
8:16 Zato poslah Elijezera, Arila, Semaju i Elnatana i Jariva i Elnatana i Natana i Zahariju i Mesulama i glavare, i Jojariva i Elanatana učitelje,
8:17 I opravi ih k Idu poglavaru u mestu Kasifiji, i nauči ih šta će govoriti Idu i braći njegovoj Netinejima u mestu Kasifiji da bi nam doveli sluge za dom Boga našeg.
8:18 I dovedoše nam, jer dobra ruka Božija beše nad nama, čoveka razumnog između sinova Malija sina Levija sina Izrailjevog, Sereviju sa sinovima njegovim i braćom njegovom, njih osamnaest;
8:19 I Asaviju i s njim Isaiju od sinova Merarijevih, s braćom njegovom i njihovim sinovima, njih dvadeset,
8:20 I od Netineja, koje odredi David i knezovi da služe Levitima, dvesta i dvadeset Netineja, koji svi biše imenovani poimence.
8:21 Tada oglasih onde na reci Avi post, da bismo se ponizili pred Bogom svojim i izmolili u Njega srećan put sebi i deci svojoj i svemu blagu svom.
8:22 Jer me beše stid iskati od cara vojske i konjika da nas brane od neprijatelja putem, jer bijasmo rekli caru govoreći: Ruka je Boga našeg na dobro nad svima koji Ga traže, i jačina je Njegova i gnev na sve koji Ga ostavljaju.
8:23 Tako postismo i molismo Boga svog za to, i umolismo Ga.
8:24 Tada odvojih između glavara svešteničkih dvanaest, Sereviju, Asaviju i s njima desetoricu braće njihove.
8:25 I izmerih im srebro i zlato i sudove, priloge domu Boga našeg što priloži car i savetnici njegovi i knezovi njegovi i sav narod Izrailjev koji se nađe;
8:26 Izmerih im u ruke šest stotina i pedeset talanata srebra, i sudova srebrnih sto talanata i sto talanata zlata,
8:27 I dvadeset čaša zlatnih od hiljadu drama, i dva suda od bronze dobre i skupocene kao zlato.
8:28 I rekoh im: Vi ste sveti Gospodu i ovi su sudovi sveti, i ovo srebro i zlato dragovoljan je prilog Gospodu Bogu otaca vaših.
8:29 Pazite i čuvajte dokle ne izmerite pred glavarima svešteničkim i Levitima i glavarima otačkih domova Izrailjevih u Jerusalimu u kletima doma Gospodnjeg.
8:30 I tako primiše sveštenici i Leviti izmereno srebro i zlato i sudove da odnesu u Jerusalim, u dom Boga našeg.
8:31 I pođosmo od reke Ave dvanaestog dana prvog meseca da idemo u Jerusalim, i ruka Boga našeg beše nad nama i izbavi nas iz ruku neprijateljskih i zasedačkih na putu.
8:32 I dođosmo u Jerusalim i stajasmo onde tri dana.
8:33 A četvrti dan izmeri se srebro i zlato i sudovi u domu Boga našeg u ruke Merimotu, sinu Urijinom svešteniku, s kojim beše Eleazar sin Finesov, i s njima Jozavad sin Isusov i Noadija sin Venujev, Leviti.
8:34 Sve na broj i na meru, i mera bi zapisana od svega u isto vreme.
8:35 I koji biše u ropstvu pa se vratiše iz ropstva prinesoše na žrtvu paljenicu Bogu Izrailjevom dvanaest junaca za svega Izrailja, devedeset i šest ovnova, sedamdeset i sedam jaganjaca, dvanaest jaraca za greh, sve to na žrtvu paljenicu Gospodu.
8:36 I predaše zapovesti careve namesnicima carevim i knezovima s ove strane reke i oni potpomogoše narod i dom Božji.

–
9:1 A kad se to svrši, pristupiše k meni knezovi govoreći: Narod Izrailjev i sveštenici i Leviti nisu se odvojili od naroda zemaljskih radi gadova njihovih, od Hananeja, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Misiraca i Amoreja.
9:2 Jer uzeše kćeri njihove sebi i sinovima svojim, te se pomeša sveto seme s narodima zemaljskim; i ruka sveštenička i glavarska beše prva u tom prestupu.
9:3 I kad čuh to, razdreh haljinu svoju i plašt svoj, i skuboh kosu s glave svoje i bradu svoju, i sedoh tužan.
9:4 I skupiše se k meni svi koji se bojahu reči Boga Izrailjevog za prestup onih koji dođoše iz ropstva, a ja seđah tužan do večernje žrtve.
9:5 A o večernjoj žrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plaštu, klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,
9:6 I rekoh: Bože moj! Stidim se i sramim se podignuti oči svoje k Tebi, Bože moj; jer bezakonja naša namnožiše se svrh glave i krivice naše narastoše do neba.
9:7 Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi naši i sveštenici naši u ruke carevima zemaljskim pod mač, u ropstvo, u grabež i u sramotu, kao što se vidi danas.
9:8 A sada začas dođe nam milost od Gospoda Boga našeg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oči naše Bog naš i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom.
9:9 Jer roblje smo, ali u ropstvu našem nije nas ostavio Bog naš, nego nam dade te nađosmo milost pred carevima persijskim davši nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i davši nam ogradu u Judeji u Jerusalimu.
9:10 Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,
9:11 Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreći: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je nečista od nečistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napuniše od kraja do kraja u nečistoti svojoj.
9:12 I zato kćeri svojih ne dajite za sinove njihove, i kćeri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne tražite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka.
9:13 I posle svega što dođe na nas za zla dela naša i za veliku krivicu našu, jer si nas, Bože naš, pokarao manje nego što gresi naši zaslužuju, i dao si nam ostatak ovakav,
9:14 Eda li ćemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se?
9:15 Gospode Bože Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao što sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne može stajati pred Tobom za to.

–
10:1 A kad se moljaše Jezdra i ispovedaše grehe plačući i ležeći pred domom Božjim, skupi se k njemu iz Izrailja veliko mnoštvo ljudi i žena i dece; i narod plakaše veoma.
10:2 Tada progovori Sehanija, sin Jehilov od sinova Elamovih i reče Jezdri: Mi smo sagrešili Bogu svom što uzesmo žene tuđinke iz naroda zemaljskih; ali još ima nadanja Izrailju za to.
10:3 Da učinimo zavet Bogu svom, da otpustimo sve žene i porod njihov po volji Gospodnjoj i onih koji se boje zapovesti Boga našeg, i po zakonu neka bude.
10:4 Ustani, jer je ovo tvoj posao; a mi ćemo biti uza te, budi slobodan i radi.
10:5 Tada usta Jezdra, i zakle glavare svešteničke i Levite i svega Izrailja da učine tako. I zakleše se.
10:6 Potom usta Jezdra ispred doma Božijeg, i otide u klet Joanana sina Elijasivovog; i ušavši ne jede hleba niti vode pi, jer tužaše radi prestupa onih koji biše u ropstvu.
10:7 Potom oglasiše po Judeji i Jerusalimu svim koji se vratiše iz ropstva, da se skupe u Jerusalim,
10:8 A ko ne bi došao za tri dana po dogovoru knezovskom i starešinskom, da se sve imanje njegovo razaspe, a sam da se odluči od zbora onih koji se vratiše iz ropstva.
10:9 Tako se skupiše svi ljudi od Jude i Venijamina u Jerusalim za tri dana, meseca devetog. I seđaše sav narod na ulici pred domom Božjim drhćući radi te stvari i od dažda.
10:10 Tada ustavši Jezdra sveštenik reče im: Vi sagrešiste što se oženiste tuđinkama, te umnožiste krivicu Izrailjevu.
10:11 Zato sada ispovedite se Gospodu Bogu otaca svojih, i učinite volju Njegovu, i odvojte se od naroda zemaljskih i žena tuđinaka.
10:12 I sav zbor odgovori i reče iza glasa: Kako nam kaza učinićemo.
10:13 Ali naroda ima mnogo i ide dažd, ne može se stajati napolju, a taj posao nije za jedan dan ni za dva, jer nas ima mnogo koji sagrešismo u tom.
10:14 Da se odrede knezovi naši iz svega zbora, pa koji su god u gradovima našim oženjeni tuđinkama neka dolaze u određeno vreme i s njima starešine svakog grada i sudije dokle ne odvratimo žestoki gnev Boga svog za tu stvar.
10:15 I određen bi na to Jonatan, sin Asailov i Jazija sin Tekujev; a Mesulam i Savetaj Leviti pomagaše im.
10:16 I učiniše tako koji se vratiše iz ropstva. I odvojiše se Jezdra sveštenik i glavari domova otačkih po domovima otaca svojih, svi poimence, i sedoše prvog dana desetog meseca da izviđaju stvar.
10:17 I do prvog dana prvog meseca svršiše sa svima onima koji se behu oženili tuđinkama.
10:18 A nađoše se između sinova svešteničkih oženjeni tuđinkama između sinova Isusa, sina Josedekovog i braće njegove: Masija i Elijezer i Jariv i Gedalija;
10:19 I dadoše ruke da će pustiti žene svoje; i koji behu zgrešili prinesoše po jednog ovna za krivicu svoju;
10:20 I od sinova Imirovih Ananije i Zevadija;
10:21 I od sinova Harimovih Masija i Ilija i Semaja i Jehilo i Ozija,
10:22 I od sinova Pashorovih Elionaj, Masija, Ismailo, Natanailo, Jozavad i Elasa,
10:23 I od Levita Jozavad i Simej i Kelaja, to je Kelita, i Petaja i Juda i Elijezer;
10:24 I od pevača Elijasiv; i od vratara Salum i Telem i Urija;
10:25 A od Izrailja, od sinova Farosovih Ramija i Jezija i Malhije i Mijamin i Eleazar i Malhija i Venaja;
10:26 I od sinova Elamovih: Matanija, Zaharija i Jehilo i Avdija i Jeremot i Ilija;
10:27 I od sinova Zatovih Elioinaj, Elijasiv, Matanija i Jerimot i Zavad i Aziza;
10:28 I od sinova Vivajevih Joanan, Ananija, Zavaj, Atlaj,
10:29 I od sinova Vanijevih Mesulam, Maluh i Adaja, Jasuv i Seal i Ramot;
10:30 I od sinova Fat-Moavovih Avna i Helal, Venaja, Masija, Matanija, Veseleilo i Vinuj i Manasija;
10:31 I od sinova Harimovih Elijezer, Jesija, Malhija, Semaja, Simeon,
10:32 Venijamin, Maluh, Semarija;
10:33 Od sinova Asumovih Matenaj, Matata, Zavad, Elifelet, Jeremaj, Manasija, Simej;
10:34 Od sinova Vanijevih Madaja, Amram i Uilo.
10:35 Venaja, Vedeja, Heluj,
10:36 Vanija, Merimot, Elijasiv,
10:37 Matnija, Matenaj i Jasav,
10:38 I Vanije, Vinuj, Simej,
10:39 I Selemija i Natan i Adaja,
10:40 Mahnadevaj, Sasaj, Saraj,
10:41 Azareilo i Selemija, Semarija,
10:42 Salum, Amarija, Josif;
10:43 Od sinova Nevovih: Jesilo, Matanija, Zavad, Zevina, Jadav, Joilo i Venaja.
10:44 Svi se ovi behu oženili tuđinkama i neke između njih behu i decu izrodile.