Jevandjelje po Mateju

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |

–
1:1 Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avramovog sina.
1:2 Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.
1:3 A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama.
1:4 A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona.
1:5 A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja.
1:6 A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna s Urijinicom.
1:7 A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu.
1:8 A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju.
1:9 A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Ezekiju.
1:10 A Ezekija rodi Manasiju, a Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju.
1:11 A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.
1:12 A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela.
1:13 A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim rodi Azora.
1:14 A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda.
1:15 A Eliud rodi Eleazara, a Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova.
1:16 A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hrista.
1:17 Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, kolena četrnaest, a od seobe vavilonske do Hrista, kolena četrnaest.
1:18 A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog.
1:19 A Josif muž njen, budući pobožan i ne htevši je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti.
1:20 No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog.
1:21 Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.
1:22 A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:
1:23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: S nama Bog.
1:24 Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju.
1:25 I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.

–
2:1 A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu:
2:2 Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo.
2:3 Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.
2:4 I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos?
2:5 A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao:
2:6 I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja.
2:7 Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda.
2:8 I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.
2:9 I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete.
2:10 A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti.
2:11 I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.
2:12 I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.
2:13 A pošto oni otidu, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i kaza mu: Ustani, uzmi dete i mater Njegovu pa beži u Misir, i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti dete da Ga pogubi.
2:14 I on ustavši uze dete i mater Njegovu noću i otide u Misir.
2:15 I bi tamo do smrti Irodove: da se izvrši šta je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Misira dozvah Sina svog.
2:16 Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca.
2:17 Tada se zbi šta je kazao prorok Jeremija govoreći:
2:18 Glas u Rami ču se, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahila plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema.
2:19 A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji u snu javi se Josifu u Misiru.
2:20 I reče: Ustani, i uzmi dete i mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli koji su tražili dušu detinju.
2:21 I on ustavši, uze dete i mater Njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu.
2:22 Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji mesto Iroda oca svog, poboja se onamo ići; nego primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske.
2:23 I došavši onamo, namesti se u gradu koji se zove Nazaret, da se zbude kao što su kazali proroci da će se Nazarećanin nazvati.

–
3:1 U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj.
3:2 I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.
3:3 Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.
3:4 A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.
3:5 Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska.
3:6 I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.
3:7 A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?
3:8 Rodite dakle rod dostojan pokajanja.
3:9 I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.
3:10 Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.
3:11 Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
3:12 Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.
3:13 Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.
3:14 A Jovan branjaše Mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?
3:15 A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi Ga.
3:16 I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega.
3:17 I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

–
4:1 Tada Isusa odvede Duh u pustinju da Ga đavo kuša.
4:2 I postivši se dana četrdeset i noći četrdeset, naposletku ogladne.
4:3 I pristupi k Njemu kušač i reče: Ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu.
4:4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.
4:5 Tada odvede Ga đavo u sveti grad i postavi Ga navrh crkve;
4:6 Pa Mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
4:7 A Isus reče njemu: Ali i to stoji napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svog.
4:8 Opet Ga uze đavo i odvede Ga na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu;
4:9 I reče Mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.
4:10 Tada reče njemu Isus: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi.
4:11 Tada ostavi Ga đavo, i gle, anđeli pristupiše i služahu Mu.
4:12 A kad ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju.
4:13 I ostavivši Nazaret dođe i namesti se u Kapernaumu primorskom na međi Zavulonovoj i Neftalimovoj.
4:14 Da se zbude šta je rekao Isaija prorok govoreći:
4:15 Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka.
4:16 Ljudi koji sede u tami, videše videlo veliko, i onima što sede na strani i u senu smrtnom, zasvetli videlo.
4:17 Otada poče Isus učiti i govoriti: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.
4:18 I idući pokraj mora galilejskog vide dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegovog, gde meću mreže u more, jer behu ribari.
4:19 I reče im: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.
4:20 A oni taj čas ostaviše mreže i za Njim otidoše.
4:21 I otišavši odatle vide druga dva brata, Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog, u lađi sa Zevedejem ocem njihovim gde krpe mreže svoje, i pozva ih.
4:22 A oni taj čas ostaviše lađu i oca svog i za Njim otidoše.
4:23 I prohođaše po svoj Galileji Isus učeći po zbornicama njihovim, i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.
4:24 I otide glas o Njemu po svoj Siriji i privedoše Mu sve bolesne od različnih bolesti i s različnim mukama, i besne, i mesečnjake, i uzete, i isceli ih.
4:25 I za Njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Deset Gradova, i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana.

–
5:1 A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.
5:2 I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:
5:3 Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;
5:4 Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
5:5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
5:6 Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
5:7 Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
5:8 Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
5:9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
5:10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.
5:11 Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi.
5:12 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.
5:13 Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti ni zašto, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.
5:14 Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.
5:15 Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.
5:16 Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima.
5:17 Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.
5:18 Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.
5:19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.
5:20 Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.
5:21 Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.
5:22 A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.
5:23 Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,
5:24 Ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.
5:25 Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.
5:26 Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.
5:27 Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube.
5:28 A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom.
5:29 A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.
5:30 I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.
5:31 Tako je kazano: Ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu.
5:32 A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme preljubu čini.
5:33 Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni šta si se Gospodu zakleo.
5:34 A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji;
5:35 Ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikog cara.
5:36 Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš dlake jedne bele ili crne učiniti.
5:37 Dakle neka bude vaša reč: da – da; ne – ne; a šta je više od ovog, oda zla je.
5:38 Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.
5:39 A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi;
5:40 I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.
5:41 I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva.
5:42 Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.
5:43 Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog.
5:44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;
5:45 Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapovedi svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.
5:46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?
5:47 I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?
5:48 Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.

–
6:1 Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od Oca svog koji je na nebesima.
6:2 Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po zbornicama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaista vam kažem: primili su platu svoju.
6:3 A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.
6:4 Tako da bude milostinja tvoja tajna; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
6:5 I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
6:6 A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
6:7 A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni.
6:8 Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše;
6:9 Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje;
6:10 Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
6:11 Hleb naš potrebni daj nam danas;
6:12 I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim;
6:13 I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek. Amin.
6:14 Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.
6:15 Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.
6:16 A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
6:17 A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,
6:18 Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
6:19 Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu;
6:20 Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu.
6:21 Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.
6:22 Sveća je telu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti.
6:23 Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je dakle videlo što je u tebi tama, a kamoli tama?
6:24 Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.
6:25 Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?
6:26 Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?
6:27 A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
6:28 I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.
6:29 Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.
6:30 A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?
6:31 Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?
6:32 Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.
6:33 Nego ištite najpre carstva Božjeg, i pravde Njegove, i ovo će vam se sve dodati.
6:34 Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.

–
7:1 Ne sudite da vam se ne sudi;
7:2 Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.
7:3 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?
7:4 Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom?
7:5 Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
7:6 Ne dajte svetinje psima; niti mećite bisera svog pred svinje, da ga ne pogaze nogama svojim, i vrativši se ne rastrgnu vas.
7:7 Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.
7:8 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.
7:9 Ili koji je među vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba kamen da mu da?
7:10 Ili ako ribe zaište da mu da zmiju?
7:11 Kad dakle vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga mole?
7:12 Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.
7:13 Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu.
7:14 Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.
7:15 Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi.
7:16 Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?
7:17 Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa.
7:18 Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati.
7:19 Svako dakle drvo koje ne rađa rod dobar, seku i u oganj bacaju.
7:20 I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.
7:21 Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima.
7:22 Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?
7:23 I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.
7:24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:
7:25 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše utvrđena na kamenu.
7:26 A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku:
7:27 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se strašno.
7:28 I kad svrši Isus reči ove, divljaše se narod nauci Njegovoj.
7:29 Jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

–
8:1 A kad siđe s gore, za Njim iđaše naroda mnogo.
8:2 I gle, čovek gubav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti.
8:3 I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube.
8:4 I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.
8:5 A kad uđe u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga
8:6 I govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo.
8:7 A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.
8:8 I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
8:9 Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.
8:10 A kad ču Isus, udivi se i reče onima što iđahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.
8:11 I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:
8:12 A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
8:13 A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
8:14 I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.
8:15 I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.
8:16 A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli:
8:17 Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.
8:18 A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane.
8:19 I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš.
8:20 Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.
8:21 A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.
8:22 A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.
8:23 I kad uđe u lađu, za Njim uđoše učenici Njegovi.
8:24 I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a On spavaše.
8:25 I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.
8:26 I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.
8:27 A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?
8:28 A kad dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.
8:29 I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?
8:30 A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.
8:31 I đavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.
8:32 I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.
8:33 A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.
8:34 I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.

–
9:1 I ušavši u lađu pređe i dođe u svoj grad.
9:2 I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.
9:3 I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.
9:4 I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?
9:5 Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?
9:6 Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.
9:7 I ustavši otide doma.
9:8 A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.
9:9 I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.
9:10 I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu s Isusom i s učenicima Njegovim.
9:11 I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?
9:12 A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
9:13 Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
9:14 Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?
9:15 A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.
9:16 Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.
9:17 Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.
9:18 Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i metni na nju ruku svoju, i oživeće.
9:19 I ustavši Isus za njim pođe i učenici Njegovi.
9:20 I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.
9:21 Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.
9:22 A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.
9:23 I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene
9:24 Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.
9:25 A kad istera ljude, uđe, i uhvati je za ruku, i usta devojka.
9:26 I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.
9:27 A kad je Isus odlazio odande, za Njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!
9:28 A kad dođe u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.
9:29 Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.
9:30 I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.
9:31 A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.
9:32 Kad oni pak iziđu, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i besnog.
9:33 I pošto izgna đavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.
9:34 A fariseji govorahu: Pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.
9:35 I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.
9:36 A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
9:37 Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.
9:38 Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

–
10:1 I dozvavši svojih dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći.
10:2 A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov Zevedejev, i Jovan brat njegov;
10:3 Filip i Vartolomije; Toma, i Matej carinik; Jakov Alfejev, i Levije prozvani Tadija;
10:4 Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji Ga i predade.
10:5 Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite.
10:6 Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
10:7 A hodeći propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko.
10:8 Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; za badava ste dobili, za badava i dajite.
10:9 Ne nosite zlata ni srebra ni bronze u pojasima svojim,
10:10 Ni torbe na put, ni dve haljine ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan svog jela.
10:11 A kad u koji grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i onde ostanite dok ne iziđete.
10:12 A ulazeći u kuću nazovite joj: Mir kući ovoj.
10:13 I ako bude kuća dostojna, doći će mir vaš na nju; a ako li ne bude dostojna, mir će se vaš k vama vratiti.
10:14 A ako vas ko ne primi niti posluša reči vaših, izlazeći iz kuće ili iz grada onog, otresite prah s nogu svojih.
10:15 Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnog suda nego li gradu onom.
10:16 Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
10:17 A čuvajte se od ljudi; jer će vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim biće vas.
10:18 I pred vlastelje i careve vodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima.
10:19 A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati.
10:20 Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.
10:21 A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.
10:22 I svi će mrzeti na vas imena mog radi; ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
10:23 A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer vam kažem zaista: nećete obići gradova Izrailjevih dok dođe Sin čovečiji.
10:24 Nema učenika nad učitelja svog ni sluge nad gospodara svog.
10:25 Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina nazvali Veelzevulom, a kamo li domaće njegove?
10:26 Ne bojte ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.
10:27 Šta vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i šta vam se šapće na uši, propovedajte s krovova.
10:28 I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.
10:29 Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ni jedan od njih ne može pasti na zemlju bez oca vašeg.
10:30 A vama je i kosa na glavi sva izbrojana.
10:31 Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
10:32 A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.
10:33 A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.
10:34 Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.
10:35 Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene:
10:36 I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.
10:37 Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan.
10:38 I koji ne uzme krsta svog i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.
10:39 Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
10:40 Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima Onog koji me je poslao.
10:41 Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće.
10:42 I ako ko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti.

–
11:1 I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da propoveda po gradovima njihovim.
11:2 A Jovan čuvši u tamnici dela Hristova posla dvojicu učenika svojih,
11:3 I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
11:4 A Isus odgovarajući reče im: Idite i kažite Jovanu šta čujete i vidite:
11:5 Slepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propoveda se jevanđelje.
11:6 I blago onome koji se ne sablazni o mene.
11:7 A kad ovi otidoše, poče Isus ljudima govoriti o Jovanu: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
11:8 Ili šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.
11:9 Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka.
11:10 Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto, ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
11:11 Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega.
11:12 A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije dobijaju ga.
11:13 Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana.
11:14 I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći.
11:15 Koji ima uši da čuje neka čuje.
11:16 Ali kakav ću kazati da je ovaj rod? On je kao deca koja sede po ulicama i viču svojim drugovima,
11:17 I govore: Svirasmo vam, i ne igraste; žalismo vam se, i ne jaukaste.
11:18 Jer Jovan dođe, koji ni jede ni pije, a oni kažu: đavo je u njemu.
11:19 Dođe Sin čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima. I opravdaše premudrost deca njena.
11:20 Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa Njegova, pa se nisu pokajali:
11:21 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali.
11:22 Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan strašnog suda nego vama.
11:23 I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.
11:24 Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego tebi.
11:25 U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.
11:26 Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.
11:27 Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoće kazati.
11:28 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.
11:29 Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.
11:30 Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.

–
12:1 U to vreme iđaše Isus u subotu kroz useve: a učenici Njegovi ogladneše, i počeše trgati klasje, i jesti.
12:2 A fariseji videvši to rekoše Mu: Gle, učenici tvoji čine šta ne valja činiti u subotu.
12:3 A On reče im: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
12:4 Kako uđe u kuću Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.
12:5 Ili niste čitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi?
12:6 A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veći od crkve.
12:7 Kad biste pak znali šta je to: Milosti hoću a ne priloga, nikad ne biste osuđivali prave;
12:8 Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji.
12:9 I otišavši odande dođe u zbornicu njihovu.
12:10 I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.
12:11 A On reče im: Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi?
12:12 A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti.
12:13 Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.
12:14 A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.
12:15 I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.
12:16 I zapreti im da Ga ne razglašuju:
12:17 Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći:
12:18 Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.
12:19 Neće se svađati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov.
12:20 Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu.
12:21 I u ime Njegovo uzdaće se narodi.
12:22 Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.
12:23 I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?
12:24 A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskog.
12:25 A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.
12:26 I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?
12:27 I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
12:28 A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.
12:29 Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.
12:30 Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.
12:31 Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.
12:32 I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.
12:33 Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje.
12:34 Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.
12:35 Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.
12:36 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.
12:37 Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.
12:38 Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti.
12:39 A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.
12:40 Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
12:41 Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.
12:42 Carica južna izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.
12:43 A kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nađe ga.
12:44 Onda reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen.
12:45 Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onom od prvog. Tako će biti i ovome rodu zlome.
12:46 Dok On još govoraše s ljudima, gle, mati Njegova i braća Njegova stajahu napolju i čekahu da govore s Njime.
12:47 I neko Mu reče: Evo mati Tvoja i braća Tvoja stoje na polju, radi su da govore s Tobom.
12:48 A On odgovori i reče onome što Mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja?
12:49 I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.

–
13:1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
13:2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
13:3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
13:4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
13:5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
13:6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
13:7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
13:8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
13:9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
13:10 I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?
13:11 A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.
13:12 Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
13:13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.
13:14 I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.
13:15 Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
13:16 A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.
13:17 Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.
13:18 Vi pak čujte priču o sejaču:
13:19 Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
13:20 A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,
13:21 Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.
13:22 A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.
13:23 A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.
13:24 Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,
13:25 A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.
13:26 A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
13:27 Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?
13:28 A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?
13:29 A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.
13:30 Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.
13:31 Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,
13:32 Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.
13:33 Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.
13:34 Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:
13:35 Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.
13:36 Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.
13:37 A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;
13:38 A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;
13:39 A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli.
13:40 Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.
13:41 Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.
13:42 I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
13:43 Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.
13:44 Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.
13:45 Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,
13:46 Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.
13:47 Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;
13:48 Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.
13:49 Tako će biti na poletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih.
13:50 I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
13:51 Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.
13:52 A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.
13:53 I kad svrši Isus priče ove, otide odande.
13:54 I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?
13:55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?
13:56 I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
13:57 I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.
13:58 I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.

–
14:1 U to vreme dođe glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu;
14:2 I reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.
14:3 Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.
14:4 Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.
14:5 I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.
14:6 A kad beše dan rođenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.
14:7 Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište.
14:8 A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.
14:9 I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati.
14:10 I posla te posekoše Jovana u tamnici.
14:11 I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.
14:12 I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dođoše Isusu te javiše.
14:13 I čuvši Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
14:14 I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
14:15 A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
14:16 A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
14:17 A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
14:18 A On reče: Donesite mi ih ovamo.
14:19 I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.
14:20 I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.
14:21 A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
14:22 I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.
14:23 I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam.
14:24 A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.
14:25 A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru.
14:26 I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše.
14:27 A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.
14:28 A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi.
14:29 A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu.
14:30 No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj!
14:31 I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja?
14:32 I kad uđoše u lađu, presta vetar.
14:33 A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.
14:34 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku.
14:35 I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.
14:36 I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.

–
15:1 Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:
15:2 Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
15:3 A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?
15:4 Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
15:5 A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći;
15:6 Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.
15:7 Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:
15:8 Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.
15:9 No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.
15:10 I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.
15:11 Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.
15:12 Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?
15:13 A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.
15:14 Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.
15:15 A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.
15:16 A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?
15:17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
15:18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.
15:19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.
15:20 I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.
15:21 I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
15:22 I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo.
15:23 A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.
15:24 A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
15:25 A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!
15:26 A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
15:27 A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.
15:28 Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.
15:29 I otišavši Isus odande, dođe k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.
15:30 I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
15:31 Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.
15:32 A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
15:33 I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
15:34 I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.
15:35 I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
15:36 I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.
15:37 I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.
15:38 A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.
15:39 I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u okoline magdalske.

–
16:1 I pristupiše k Njemu fariseji i sadukeji, i kušajući Ga iskahu da im pokaže znak s neba.
16:2 A On odgovarajući reče im: Uveče govorite: Biće vedro; jer je nebo crveno.
16:3 I ujutru: Danas će biti vetar, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri! Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne možete poznati?
16:4 Rod zli i kurvarski traži znak, i znak neće mu se dati osim znaka Jone proroka. I ostavivši ih otide.
16:5 I polazeći učenici Njegovi na one strane zaboraviše uzeti hleba.
16:6 A Isus reče im: Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.
16:7 A oni mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli.
16:8 A Isus razumevši reče im: Šta mislite u sebi, maloverni, što hleba niste uzeli?
16:9 Zar još ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?
16:10 Ni sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?
16:11 Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?
16:12 Tada razumeše da ne reče kvasca hlebnog da se čuvaju, nego nauke farisejske i sadukejske.
16:13 A kad dođe Isus u okoline Ćesarije Filipove, pitaše učenike svoje govoreći: Ko govore ljudi da je Sin čovečiji?
16:14 A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka.
16:15 Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja?
16:16 A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.
16:17 I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.
16:18 A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.
16:19 I daću ti ključeve od carstva nebeskog: i šta svežeš na zemlji biće svezano na nebesima, i šta razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebesima.
16:20 Tada zapreti Isus učenicima svojim da nikom ne kazuju da je On Hristos.
16:21 Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
16:22 I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe.
16:23 A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko.
16:24 Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.
16:25 Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće je; a ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
16:26 Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?
16:27 Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svog s anđelima svojim, i tada će se vratiti svakome po delima njegovim.
16:28 Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečijeg gde ide u carstvu svom.

–
17:1 I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same.
17:2 I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost.
17:3 I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu.
17:4 A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.
17:5 Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte.
17:6 I čuvši učenici padoše ničice, i uplašiše se vrlo.
17:7 I pristupivši Isus dohvati ih se, i reče: Ustanite, i ne bojte se.
17:8 A oni podignuvši oči svoje nikoga ne videše do Isusa samog.
17:9 I silazeći s gore zapovedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin čovečiji iz mrtvih ne ustane.
17:10 I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?
17:11 A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve.
17:12 Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih.
17:13 Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.
17:14 I kad dođoše k narodu, pristupi k Njemu čovek klanjajući Mu se,
17:15 I govoreći: Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i muči se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu.
17:16 I dovedoh ga učenicima Tvojim, i ne mogoše ga isceliti.
17:17 A Isus odgovarajući reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpeti? Dovedite mi ga amo.
17:18 I zapreti mu Isus; i đavo iziđe iz njega, i ozdravi momče od onog časa.
17:19 Tada pristupiše učenici k Isusu i nasamo rekoše Mu: Zašto ga mi ne mogasmo izgnati?
17:20 A Isus reče im: Za neverstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: Pređi odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti nemoguće.
17:21 A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.
17:22 A kad su hodili po Galileji, reče im Isus: Predaće se Sin čovečiji u ruke ljudske;
17:23 I ubiće Ga, i treći dan ustaće. I neveseli behu vrlo.
17:24 A kad dođoše u Kapernaum, pristupiše k Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: Zar vaš učitelj neće dati didrahme?
17:25 Petar reče: Hoće. I kad uđe u kuću, preteče ga Isus govoreći: Šta misliš Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i harače, ili od svojih sinova ili od tuđih?
17:26 Reče Njemu Petar: Od tuđih. Reče mu Isus: Dakle ne plaćaju sinovi.
17:27 Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, i baci udicu, i koju prvo uhvatiš ribu, uzmi je; i kad joj otvoriš usta naći ćeš statir; uzmi ga te im podaj za me i za se.

–
18:1 U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom?
18:2 I dozva Isus dete, i postavi ga među njih,
18:3 I reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.
18:4 Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.
18:5 I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
18:6 A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
18:7 Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan.
18:8 Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni.
18:9 I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
18:10 Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
18:11 Jer Sin čovečiji dođe da iznađe i spase izgubljeno.
18:12 Šta vam se čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zađe jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu što je zašla?
18:13 I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle.
18:14 Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
18:15 Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog.
18:16 Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
18:17 Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkve, da ti bude kao neznabožac i carinik.
18:18 Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i šta god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu.
18:19 Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u čemu mu drago, zašto se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima.
18:20 Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima.
18:21 Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
18:22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
18:23 Zato je carstvo nebesko kao čovek car koji namisli da se proračuna sa svojim slugama.
18:24 I kad se poče računati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata.
18:25 I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.
18:26 No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
18:27 A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
18:28 A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta si dužan.
18:29 Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
18:30 A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
18:31 Videvši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav događaj.
18:32 Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
18:33 Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?
18:34 I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj.
18:35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.

–
19:1 I kad svrši Isus reči ove, otide iz Galileje, i dođe u okoline judejske preko Jordana.
19:2 I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.
19:3 I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li čovek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?
19:4 A On odgovarajući reče im: Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih?
19:5 I reče: Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
19:6 Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.
19:7 Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?
19:8 Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrđi vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.
19:9 Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.
19:10 Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.
19:11 A On reče im: Ne mogu svi primiti tih reči do oni kojima je dano.
19:12 Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.
19:13 Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a učenici zabranjivahu im.
19:14 A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.
19:15 I metnuvši na njih ruke otide odande.
19:16 I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?
19:17 A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti.
19:18 Reče Mu: Koje? A Isus reče: Da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svedočiš lažno;
19:19 Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
19:20 Reče Mu mladić: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?
19:21 Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
19:22 A kad ču mladić reč, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.
19:23 A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko.
19:24 I još vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije.
19:25 A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: Ko se dakle može spasiti?
19:26 A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.
19:27 Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta će dakle biti nama?
19:28 A Isus reče im: Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom rođenju, kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.
19:29 I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni.
19:30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.

–
20:1 Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj.
20:2 I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.
20:3 I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni,
20:4 I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam.
20:5 I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako.
20:6 I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni?
20:7 Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete.
20:8 A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.
20:9 I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.
20:10 A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš.
20:11 I primivši vikahu na gospodara.
20:12 Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli.
20:13 A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?
20:14 Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi.
20:15 Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?
20:16 Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.
20:17 I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im:
20:18 Evo idem u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima; i osudiće Ga na smrt;
20:19 I predaće Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treći dan ustaće.
20:20 Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto.
20:21 A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.
20:22 A Isus odgovarajući reče: Ne znate šta tražite; možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.
20:23 I reče im: Čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.
20:24 I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.
20:25 A Isus dozvavši ih reče: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.
20:26 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.
20:27 I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga.
20:28 Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.
20:29 I kad je izlazio iz Jerihona za Njim iđaše narod mnogi.
20:30 I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
20:31 A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
20:32 I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: Šta hoćete da vam učinim?
20:33 Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oči naše.
20:34 I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.

–
21:1 I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika
21:2 Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
21:3 I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.
21:4 A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:
21:5 Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.
21:6 I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.
21:7 Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
21:8 A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
21:9 A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
21:10 I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?
21:11 A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
21:12 I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
21:13 I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
21:14 I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.
21:15 A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
21:16 I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?
21:17 I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.
21:18 A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne.
21:19 I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.
21:20 I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!
21:21 A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.
21:22 I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.
21:23 I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?
21:24 A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.
21:25 Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?
21:26 Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.
21:27 I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
21:28 Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.
21:29 A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.
21:30 I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.
21:31 Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.
21:32 Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.
21:33 Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.
21:34 A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
21:35 I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
21:36 Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.
21:37 A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.
21:38 A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.
21:39 I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.
21:40 Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?
21:41 Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.
21:42 A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; To bi od Gospoda i divno je u vašim očima.
21:43 Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.
21:44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
21:45 I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.
21:46 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.

–
22:1 I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:
22:2 Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.
22:3 I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.
22:4 Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.
22:5 A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
22:6 A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
22:7 A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
22:8 Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
22:9 Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.
22:10 I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
22:11 Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.
22:12 I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.
22:13 Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
22:14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
22:15 Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.
22:16 I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
22:17 Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?
22:18 Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?
22:19 Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.
22:20 I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?
22:21 I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.
22:22 I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
22:23 Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga
22:24 Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
22:25 U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
22:26 A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.
22:27 A posle svih umre i žena.
22:28 O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
22:29 A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.
22:30 Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.
22:31 A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:
22:32 Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.
22:33 I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
22:34 A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
22:35 I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:
22:36 Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
22:37 A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
22:38 Ovo je prva i najveća zapovest.
22:39 A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
22:40 O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
22:41 A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
22:42 Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.
22:43 Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:
22:44 Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
22:45 Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
22:46 I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.

–
23:1 Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim
23:2 Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
23:3 Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.
23:4 Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.
23:5 A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
23:6 I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
23:7 I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
23:8 A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.
23:9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
23:10 Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.
23:11 A najveći između vas da vam bude sluga.
23:12 Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.
23:13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
23:14 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.
23:15 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.
23:16 Teško vama vođe slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
23:17 Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
23:18 I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je
23:19 Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
23:20 Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.
23:21 I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.
23:22 I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.
23:23 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.
23:24 Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.
23:25 Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
23:26 Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
23:27 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.
23:28 Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
23:29 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
23:30 I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
23:31 Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
23:32 I vi dopunite meru otaca svojih.
23:33 Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?
23:34 Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
23:35 Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom.
23:36 Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.
23:37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!
23:38 Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.
23:39 Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.

–
24:1 I izišavši Isus iđaše od crkve, i pristupiše k Njemu učenici Njegovi da Mu pokaži građevinu crkvenu.
24:2 A Isus reče im: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
24:3 A kad seđaše na gori maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka?
24:4 I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari.
24:5 Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.
24:6 Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj.
24:7 Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.
24:8 A to je sve početak stradanja.
24:9 Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.
24:10 I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.
24:11 I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.
24:12 I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih.
24:13 Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
24:14 I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći poslednje vreme.
24:15 Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume):
24:16 Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
24:17 I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući;
24:18 I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje.
24:19 A teško trudnima i dojilicama u te dane.
24:20 Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu;
24:21 Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti;
24:22 I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni.
24:23 Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.
24:24 Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
24:25 Eto vam kazah unapred.
24:26 Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte.
24:27 Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg.
24:28 Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti.
24:29 I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.
24:30 I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.
24:31 I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.
24:32 Od smokve naučite se priči: kad se već njene grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto.
24:33 Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.
24:34 Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.
24:35 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.
24:36 A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam.
24:37 Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.
24:38 Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje uđe u kovčeg,
24:39 I ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.
24:40 Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti.
24:41 Dve će mleti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga će se ostaviti.
24:42 Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.
24:43 Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuće svoje.
24:44 Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.
24:45 Ko je dakle taj verni i mudri sluga kog je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima da im daje hranu na obrok?
24:46 Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako.
24:47 Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.
24:48 Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći;
24:49 I počne biti svoje drugare, i jesti i piti s pijanicama;
24:50 Doći će gospodar tog sluge u dan u koji se ne nada, i u čas kad ne misli.
24:51 I raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima; onde će biti plač i škrgut zuba.

–
25:1 Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku.
25:2 Pet od njih behu mudre, a pet lude.
25:3 I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.
25:4 A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.
25:5 A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.
25:6 A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.
25:7 Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.
25:8 A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.
25:9 A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.
25:10 A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.
25:11 A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.
25:12 A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.
25:13 Stražite dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin čovečiji doći.
25:14 Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;
25:15 I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.
25:16 A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.
25:17 Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.
25:18 A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.
25:19 A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.
25:20 I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.
25:21 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.
25:22 A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.
25:23 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.
25:24 A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;
25:25 Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.
25:26 A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:
25:27 Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.
25:28 Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.
25:29 Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.
25:30 I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
25:31 A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.
25:32 I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.
25:33 I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.
25:34 Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.
25:35 Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me;
25:36 Go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i obiđoste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni.
25:37 Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
25:38 Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
25:39 Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?
25:40 I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.
25:41 Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.
25:42 Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me;
25:43 Gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne obiđoste me.
25:44 Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te?
25:45 Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.
25:46 I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.

–
26:1 I kad svrši Isus reči ove, reče učenicima svojim:
26:2 Znate da će do dva dana biti pasha, i Sina čovečijeg predaće da se razapne.
26:3 Tada skupiše se glavari sveštenički i književnici i starešine narodne u dvor poglavara svešteničkog po imenu Kajafe;
26:4 I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.
26:5 I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
26:6 A kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavog,
26:7 Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad seđaše za trpezom.
26:8 A kad videše to učenici Njegovi, rasrdiše se govoreći: Zašto se čini takva šteta?
26:9 Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.
26:10 A kad razume Isus, reče im: Šta smetate ženu? Ona učini dobro delo na meni.
26:11 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
26:12 A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.
26:13 Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevanđelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen što učini ona.
26:14 Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkim,
26:15 I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.
26:16 I otada tražaše zgodu da Ga izda.
26:17 A u prvi dan presnih hlebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: Gde ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?
26:18 A On reče: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojim.
26:19 I učiniše učenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.
26:20 A kad bi uveče, sede za trpezu sa dvanaestoricom.
26:21 I kad jeđahu reče im: Zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me.
26:22 I zabrinuvši se vrlo počeše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?
26:23 A On odgovarajući reče: Koji umoči sa mnom ruku u zdelu onaj će me izdati.
26:24 Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek.
26:25 A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajući reče: Da nisam ja, ravi? Reče mu: Ti kaza.
26:26 I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
26:27 I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: Pijte iz nje svi;
26:28 Jer je ovo krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.
26:29 Kažem vam pak da neću odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad ću piti s vama novog u carstvu Oca svog.
26:30 I otpojavši hvalu iziđoše na goru maslinsku.
26:31 Tada reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbežaće se.
26:32 A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.
26:33 A Petar reče Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neću nikad sablazniti.
26:34 Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
26:35 Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.
26:36 Tada dođe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
26:37 I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.
26:38 Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.
26:39 I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.
26:40 I došavši k učenicima nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?
26:41 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.
26:42 Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.
26:43 I došavši nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale.
26:44 I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.
26:45 Tada dođe k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika.
26:46 Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
26:47 I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dođe, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i starešina narodnih.
26:48 A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga.
26:49 I odmah pristupivši k Isusu reče: Zdravo, ravi! I celiva Ga.
26:50 A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
26:51 I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
26:52 Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.
26:53 Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona anđela?
26:54 Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?
26:55 U taj čas reče Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u crkvi, i ne uhvatiste me.
26:56 A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
26:57 I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru svešteničkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.
26:58 A Petar iđaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.
26:59 A glavari sveštenički i starešine i sav sabor tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili;
26:60 I ne nađoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nađoše. Najposle dođoše dva lažna svedoka,
26:61 I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je.
26:62 I ustavši poglavar sveštenički reče Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
26:63 A Isus je ćutao. I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?
26:64 Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.
26:65 Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.
26:66 Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.
26:67 Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške
26:68 Govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari?
26:69 A Petar seđaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
26:70 A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.
26:71 A kad iziđe k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.
26:72 On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka.
26:73 A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
26:74 Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.
26:75 I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko.

–
27:1 A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.
27:2 I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.
27:3 Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama
27:4 Govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.
27:5 I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se obesi.
27:6 A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.
27:7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima.
27:8 Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.
27:9 Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;
27:10 I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.
27:11 A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.
27:12 I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.
27:13 Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče?
27:14 I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.
27:15 A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće.
27:16 A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.
27:17 I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?
27:18 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.
27:19 A kad seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
27:20 A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.
27:21 A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.
27:22 Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.
27:23 Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa povikaše govoreći: Da se razapne.
27:24 A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.
27:25 I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.
27:26 Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.
27:27 Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika.
27:28 I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.
27:29 I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski!
27:30 I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.
27:31 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.
27:32 I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.
27:33 I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,
27:34 Dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije.
27:35 A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;
27:36 I seđahu onde te Ga čuvahu.
27:37 I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.
27:38 Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.
27:39 A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim.
27:40 I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, siđi s krsta.
27:41 A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu:
27:42 Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati.
27:43 On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.
27:44 Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.
27:45 A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
27:46 A oko devetog sata povika Isus iza glasa govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
27:47 A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.
27:48 I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše.
27:49 A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.
27:50 A Isus opet povika iza glasa i ispusti dušu.
27:51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
27:52 I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;
27:53 I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
27:54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.
27:55 I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.
27:56 Među kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.
27:57 A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.
27:58 Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.
27:59 I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto;
27:60 I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
27:61 A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i seđahu prema grobu.
27:62 Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenički i fariseji kod Pilata,
27:63 I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustaću.
27:64 Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dođu kako učenici njegovi noću i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.
27:65 Reče im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.
27:66 A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapečatiše kamen.

–
28:1 A po večeru subotnom na osvitak prvog dana nedelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob.
28:2 I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer anđeo Gospodnji siđe s neba, i pristupivši odvali vrata od vrata grobnih i seđaše na njemu.
28:3 A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo kao sneg.
28:4 I od straha njegovog uzdrhtaše se stražari, i postadoše kao mrtvi.
28:5 A anđeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetog tražite.
28:6 Nije ovde: jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod.
28:7 Pa idite brže te kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih. I gle, On će pred vama otići u Galileju; tamo ćete Ga videti. Eto ja vam kazah.
28:8 I izišavši brzo iz groba sa strahom i radosti velikom, potekoše da jave učenicima Njegovim.
28:9 A kad iđahu da jave učenicima Njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Zdravo! A one pristupivši uhvatiše se za noge Njegove i pokloniše Mu se.
28:10 Tada reče im Isus: Ne bojte se; idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju; i tamo će me videti.
28:11 A kad iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše glavarima svešteničkim sve što se dogodilo.
28:12 I oni sastavši se sa starešinama učiniše veće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca
28:13 Govoreći: Kažite: Učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga kad smo mi spavali.
28:14 I ako to čuje sudija, mi ćemo njega umiriti, i učiniti da vama ništa ne bude.
28:15 A oni uzevši novce učiniše kao što su naučeni bili. I razglasi se ova reč po Jevrejima i do danas.
28:16 A jedanaest učenika otidoše u Galileju u goru kuda im je kazao Isus.
28:17 I kad Ga videše, pokloniše Mu se; a jedni posumnjaše.
28:18 I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
28:19 Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha,
28:20 Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin.