Jevandjelje po Marku

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |

–
1:1 Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
1:2 Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
1:3 Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.
1:4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.
1:5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.
1:6 A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji.
1:7 I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.
1:8 Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.
1:9 I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,
1:10 I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub siđe na Njega.
1:11 I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
1:12 I odmah Duh izvede Ga u pustinju.
1:13 I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i anđeli služahu Mu.
1:14 A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem
1:15 I govoreći: Izađe vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevanđelje.
1:16 I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.
1:17 I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.
1:18 I odmah ostavivši mreže svoje pođoše za Njim.
1:19 I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u lađi krpljahu mreže;
1:20 I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za Njim.
1:21 I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.
1:22 I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.
1:23 I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika
1:24 Govoreći: Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.
1:25 I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izađi iz njega.
1:26 I strese ga duh nečisti, i povika iz glasa, i izađe iz njega.
1:27 I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?
1:28 I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.
1:29 I odmah, izašavši iz zbornice, dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.
1:30 A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.
1:31 I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.
1:32 A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.
1:33 I sav grad beše se sabrao k vratima.
1:34 I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i đavole mnoge istera, i ne dade đavolima da kazuju da Ga poznaju.
1:35 A ujutru, vrlo rano ustavši, izađe i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.
1:36 I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.
1:37 I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.
1:38 I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.
1:39 I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i đavole izgoni.
1:40 I dođe k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.
1:41 A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.
1:42 I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.
1:43 I zapretivši mu odmah istera ga,
1:44 I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.
1:45 A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.

–
2:1 I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.
2:2 I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč.
2:3 I dođoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro.
2:4 I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.
2:5 A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.
2:6 A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:
2:7 Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
2:8 I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim?
2:9 Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
2:10 No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:)
2:11 Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.
2:12 I usta odmah, i uzevši odar izađe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.
2:13 I izađe opet k moru; i sav narod iđaše k Njemu, i učaše ih.
2:14 I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.
2:15 I kad seđaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi seđahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji iđahu za Njim.
2:16 A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?
2:17 I čuvši Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.
2:18 I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu; i dođoše i rekoše Mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?
2:19 I reče im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.
2:20 Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti, u one dane.
2:21 I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti.
2:22 I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.
2:23 I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje.
2:24 I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja?
2:25 A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?
2:26 Kako uđe u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?
2:27 I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.
2:28 Dakle je Gospodar Sin čovečji i od subote.

–
3:1 I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.
3:2 I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.
3:3 I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.
3:4 I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.
3:5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.
3:6 I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.
3:7 A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;
3:8 I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.
3:9 I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.
3:10 Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.
3:11 I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.
3:12 I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.
3:13 I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu.
3:14 I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,
3:15 I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole:
3:16 Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;
3:17 I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;
3:18 I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,
3:19 I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
3:20 I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.
3:21 I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.
3:22 A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.
3:23 I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?
3:24 I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;
3:25 I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;
3:26 I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.
3:27 Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.
3:28 Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:
3:29 A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.
3:30 Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.
3:31 I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.
3:32 I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.
3:33 I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?
3:34 I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja.
3:35 Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

–
4:1 I opet poče učiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora ući u lađu, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.
4:2 I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:
4:3 Slušajte: evo iziđe sejač da seje.
4:4 I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.
4:5 A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah izniče; jer ne beše u dubinu zemlje:
4:6 A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.
4:7 I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
4:8 I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.
4:9 I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje.
4:10 A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu priču.
4:11 I reče im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva;
4:12 Da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
4:13 I reče im: Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?
4:14 Sejač reč seje.
4:15 A ono su kraj puta, gde se seje reč i kad je čuju odmah dođe sotona i otme reč posejanu u srcima njihovim.
4:16 Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad čuju reč odmah je prime s radošću;
4:17 Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reči radi, odmah se sablazne.
4:18 A ono su što se u trnju seje koji slušaju reč,
4:19 Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti uđu i zaguše reč, i bez roda ostane.
4:20 A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.
4:21 I govoraše im: Eda li se sveća užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak metne?
4:22 Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti ima šta sakriveno što neće izaći na videlo.
4:23 Ako ima ko uši da čuje neka čuje.
4:24 I govoraše im: Pamtite šta čujete: kakvom merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate.
4:25 Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
4:26 I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju;
4:27 I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on.
4:28 Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.
4:29 A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
4:30 I govoraše: Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati?
4:31 Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
4:32 A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.
4:33 I takvim mnogim pričama kazivaše im reč, koliko mogahu slušati.
4:34 A bez priča ne govoraše im ni reči. A učenicima posebno kazivaše sve.
4:35 I reče im onaj dan uveče: Hajdemo na one strane.
4:36 I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u lađi; a i druge lađe behu s Njim.
4:37 I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u lađu da se već napuni.
4:38 A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Učitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo?
4:39 I ustavši zapreti vetru, i reče moru: Ćuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika.
4:40 I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere.
4:41 I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?

–
5:1 I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku.
5:2 I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,
5:3 Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;
5:4 Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.
5:5 I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.
5:6 A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.
5:7 I povikavši iz glasa reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.
5:8 Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.
5:9 I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
5:10 I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.
5:11 A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
5:12 I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.
5:13 I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.
5:14 A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo.
5:15 I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.
5:16 A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.
5:17 I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
5:18 I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.
5:19 A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.
5:20 I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.
5:21 I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.
5:22 I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.
5:23 I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.
5:24 I pođe s njim; i za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga.
5:25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi
5:26 I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,
5:27 Kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.
5:28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.
5:29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
5:30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?
5:31 I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?
5:32 I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
5:33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
5:34 A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
5:35 Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?
5:36 A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.
5:37 I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
5:38 I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.
5:39 I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.
5:40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka.
5:41 I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.
5:42 I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.
5:43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.

–
6:1 I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.
6:2 I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?
6:3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega.
6:4 A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
6:5 I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
6:6 I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše.
6:7 I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.
6:8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;
6:9 Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.
6:10 I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande.
6:11 I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.
6:12 I otišavši propovedahu da se treba kajati;
6:13 I đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.
6:14 I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.
6:15 Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.
6:16 A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
6:17 Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.
6:18 Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.
6:19 A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.
6:20 Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.
6:21 I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.
6:22 I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.
6:23 I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.
6:24 A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.
6:25 I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.
6:26 I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.
6:27 I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.
6:28 A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.
6:29 I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.
6:30 I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.
6:31 I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.
6:32 I odoše na lađi u pusto mesto sami.
6:33 I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
6:34 I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.
6:35 I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;
6:36 Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
6:37 A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?
6:38 A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.
6:39 I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
6:40 I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
6:41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
6:42 I jedoše svi, i nasitiše se.
6:43 I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
6:44 A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
6:45 I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.
6:46 I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.
6:47 I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji.
6:48 I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe.
6:49 A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
6:50 Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.
6:51 I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.
6:52 Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.
6:53 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.
6:54 I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi.
6:55 I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.
6:56 I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.

–
7:1 I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima
7:2 I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
7:3 Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih;
7:4 I kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.
7:5 A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
7:6 A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
7:7 No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.
7:8 Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.
7:9 I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.
7:10 Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
7:11 A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
7:12 I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,
7:13 Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.
7:14 I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.
7:15 Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.
7:16 Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
7:17 I kad dođe od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.
7:18 I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
7:19 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
7:20 Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;
7:21 Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
7:22 Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
7:23 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.
7:24 I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti.
7:25 Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti, dođe i pade k nogama Njegovim.
7:26 A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da istera đavola iz kćeri njene.
7:27 A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.
7:28 A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.
7:29 I reče joj: Za tu reč idi; izađe đavo iz kćeri tvoje.
7:30 I došavši kući nađe da je đavo izašao, i kći ležaše na odru.
7:31 I opet izađe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more galilejsko u krajeve desetogradske.
7:32 I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.
7:33 I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;
7:34 I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se.
7:35 I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.
7:36 I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.
7:37 I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da čuju i neme da govore.

–
8:1 U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:
8:2 Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.
8:3 I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.
8:4 I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?
8:5 I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.
8:6 I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.
8:7 I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.
8:8 I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.
8:9 A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.
8:10 I odmah uđe u lađu s učenicima svojim, i dođe u okoline dalmanutske.
8:11 I izađoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.
8:12 I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.
8:13 I ostavivši ih uđe opet u lađu, i ode na one strane.
8:14 I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u lađi do jedan hleb.
8:15 I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.
8:16 I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.
8:17 I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?
8:18 Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li
8:19 Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.
8:20 A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.
8:21 I reče im: Kako ne razumete?
8:22 I dođe u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.
8:23 I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.
8:24 I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.
8:25 I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.
8:26 I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.
8:27 I izađe Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?
8:28 A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.
8:29 A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.
8:30 I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.
8:31 I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
8:32 I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.
8:33 A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.
8:34 I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
8:35 Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevanđelja onaj će je sačuvati.
8:36 Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?
8:37 Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?
8:38 Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dođe u slavi Oca svog s anđelima svetima.

–
9:1 I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje da dođe u sili.
9:2 I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.
9:3 I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.
9:4 I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.
9:5 I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.
9:6 Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.
9:7 I postade oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.
9:8 I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.
9:9 A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.
9:10 I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?
9:11 I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dođe?
9:12 A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.
9:13 Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.
9:14 I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.
9:15 I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.
9:16 I upita književnike: Šta se prepirete s njima?
9:17 I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.
9:18 I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.
9:19 A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.
9:20 I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.
9:21 I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.
9:22 I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.
9:23 A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.
9:24 I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.
9:25 A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izađi iz njega i više ne ulazi u njega.
9:26 I povikavši i izlomivši ga vrlo izađe; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.
9:27 A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.
9:28 I kad uđe u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?
9:29 I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.
9:30 I izašavši odande iđahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.
9:31 Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.
9:32 A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.
9:33 I dođe u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem među sobom?
9:34 A oni ćutahu; jer se putem prepiraše među sobom ko je najveći.
9:35 I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.
9:36 I uzevši dete metnu ga među njih i zagrlivši ga reče im:
9:37 Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.
9:38 Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
9:39 A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.
9:40 Jer ko nije protiv vas s vama je.
9:41 Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.
9:42 A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.
9:43 I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,
9:44 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
9:45 I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,
9:46 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
9:47 Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,
9:48 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
9:49 Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.
9:50 Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte među sobom.

–
10:1 I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.
10:2 I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?
10:3 A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?
10:4 A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
10:5 I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.
10:6 A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.
10:7 Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,
10:8 I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.
10:9 A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.
10:10 I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.
10:11 I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.
10:12 I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog, čini preljubu.
10:13 I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.
10:14 A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
10:15 Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje iskreno, kao dete, neće ući u njega.
10:16 I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
10:17 I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?
10:18 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
10:19 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.
10:20 A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
10:21 A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, te hajde za mnom uzevši krst.
10:22 A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.
10:23 I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!
10:24 A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!
10:25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.
10:26 A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?
10:27 A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.
10:28 A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.
10:29 A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi,
10:30 A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.
10:31 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.
10:32 A kad iđahu putem u Jerusalim, Isus iđaše pred njima, a oni se čuđahu, i za Njim iđahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:
10:33 Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;
10:34 I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.
10:35 I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.
10:36 A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?
10:37 A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
10:38 A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?
10:39 A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;
10:40 Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
10:41 I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.
10:42 A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
10:43 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.
10:44 I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga.
10:45 Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
10:46 I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, seđaše kraj puta i prošaše.
10:47 I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!
10:48 I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!
10:49 I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.
10:50 A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dođe k Isusu.
10:51 I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.
10:52 A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.

–
11:1 I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih
11:2 I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.
11:3 I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.
11:4 A oni odoše, i nađoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.
11:5 I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?
11:6 A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.
11:7 I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
11:8 A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.
11:9 A koji iđahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
11:10 Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
11:11 I uđe Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom.
11:12 I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne.
11:13 I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.
11:14 I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.
11:15 I dođoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
11:16 I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.
11:17 I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu.
11:18 I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.
11:19 I kad bi uveče izađe napolje iz grada.
11:20 I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena.
11:21 I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.
11:22 I odgovarajući Isus reče im:
11:23 Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.
11:24 Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.
11:25 I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.
11:26 Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.
11:27 I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po crkvi dođoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine,
11:28 I rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš?
11:29 A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.
11:30 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.
11:31 I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?
11:32 Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.
11:33 I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

–
12:1 I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.
12:2 I kad dođe vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
12:3 A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
12:4 I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.
12:5 I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.
12:6 Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog.
12:7 A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova.
12:8 I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.
12:9 Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.
12:10 Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
12:11 To bi od Gospoda i divno je u našim očima?
12:12 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.
12:13 I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči.
12:14 A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo?
12:15 A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim
12:16 A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev.
12:17 I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.
12:18 I dođoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći:
12:19 Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
12:20 Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.
12:21 I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći.
12:22 I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.
12:23 O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.
12:24 I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?
12:25 Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima.
12:26 A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?
12:27 Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.
12:28 I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?
12:29 A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;
12:30 I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
12:31 I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.
12:32 I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;
12:33 I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.
12:34 A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.
12:35 I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?
12:36 Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
12:37 Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.
12:38 I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,
12:39 I prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama.
12:40 Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osuđeni.
12:41 I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.
12:42 I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.
12:43 I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu.
12:44 Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.

–
13:1 I kad izlažaše iz crkve reče Mu jedan od učenika Njegovih: Učitelju! Gle kakvo je kamenje, i kakva građevina!
13:2 I odgovarajući Isus reče mu: Vidiš li ovu veliku građevinu? Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti.
13:3 I kad seđaše na gori maslinskoj prema crkvi, pitahu Ga samog Petar i Jakov i Jovan i Andrija:
13:4 Kaži nam kad će to biti? I kakav će znak biti kad će se to sve svršiti?
13:5 A Isus odgovarajući im poče govoriti: Čuvajte se da vas ko ne prevari.
13:6 Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: Ja sam; i mnoge će prevariti.
13:7 A kad čujete ratove i glasove o ratovima, ne plašite se; jer treba da to bude; ali to još nije posledak.
13:8 Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; i zemlja će se tresti po svetu; i biće gladi i bune. To je početak stradanja.
13:9 A vi se čuvajte; jer će vas predavati u sudove i po zbornicama biće vas, i pred kraljeve i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima.
13:10 I u svim narodima treba da se najpre propovedi jevanđelje.
13:11 A kad vas povedu da predaju, ne brinite se unapred šta ćete govoriti, niti mislite; nego šta vam se da u onaj čas ono govorite; jer vi nećete govoriti nego Duh Sveti.
13:12 I predaće brat brata na smrt i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.
13:13 I svi će omrznuti na vas imena mog radi. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
13:14 A kad vidite mrzost opustošenja, za koju govori prorok Danilo, da stoji gde ne treba (koji čita da razume): tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
13:15 I koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme šta iz kuće svoje;
13:16 I koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.
13:17 Ali teško trudnima i dojiljama u te dane!
13:18 Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.
13:19 Jer će u dane te biti nevolja kakva nije bila od početka stvorenja koje je Bog stvorio do sad, i neće ni biti.
13:20 I da Gospod ne skrati dane niko ne bi ostao; ali izabranih radi, koje izabra, skratio je dane.
13:21 Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos, ili: Eno onde, ne verujte.
13:22 Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
13:23 Ali vi se čuvajte: eto vam sve kazah napred.
13:24 Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti.
13:25 I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.
13:26 I tada će ugledati Sina čovečjeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.
13:27 I tada će poslati anđele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.
13:28 A od smokve naučite se priči: kad se već njena grana pomladi i stane listati, znate da je blizu leto.
13:29 Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu kod vrata.
13:30 Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.
13:31 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.
13:32 A o danu tom ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.
13:33 Pazite, stražite i molite se Bogu; jer ne znate kad će vreme nastati.
13:34 Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i da slugama svojim vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.
13:35 Stražite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar od kuće, ili uveče ili u po noći, ili u petle, ili ujutru;
13:36 Da ne dođe iznenada i da vas ne nađe, a vi spavate.
13:37 A šta vam kažem, svima kažem: stražite.

–
14:1 Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.
14:2 Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
14:3 I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.
14:4 A neki se srđahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?
14:5 Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.
14:6 A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.
14:7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.
14:8 Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
14:9 Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.
14:10 I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.
14:11 A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.
14:12 I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?
14:13 I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,
14:14 I gde uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
14:15 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.
14:16 I izađoše učenici Njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.
14:17 I kad bi uveče, dođe sa dvanaestoricom.
14:18 I kad seđahu za trpezom i jeđahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.
14:19 A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?
14:20 A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.
14:21 Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.
14:22 I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
14:23 I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.
14:24 I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.
14:25 Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.
14:26 I otpojavši hvalu izađoše na goru maslinsku.
14:27 I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.
14:28 Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.
14:29 A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.
14:30 I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
14:31 A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.
14:32 I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
14:33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.
14:34 I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.
14:35 I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.
14:36 I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.
14:37 I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?
14:38 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.
14:39 I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.
14:40 I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
14:41 I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.
14:42 Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
14:43 I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.
14:44 I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.
14:45 I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
14:46 A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
14:47 A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
14:48 I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
14:49 A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
14:50 I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.
14:51 I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.
14:52 A on ostavivši platno go pobeže od njih.
14:53 I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.
14:54 I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
14:55 A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše;
14:56 Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.
14:57 I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:
14:58 Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.
14:59 I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
14:60 I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
14:61 A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
14:62 A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
14:63 A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?
14:64 Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
14:65 I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga behu po obrazima.
14:66 I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,
14:67 I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.
14:68 A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.
14:69 I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
14:70 A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
14:71 A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.
14:72 I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.

–
15:1 I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.
15:2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
15:3 I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo.
15:4 A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe.
15:5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.
15:6 A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.
15:7 A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.
15:8 I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.
15:9 A Pilat im odgovori govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskog?
15:10 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenički.
15:11 Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.
15:12 A Pilat opet odgovarajući reče im: A šta hoćete da činim s tim što ga zovete carem judejskim?
15:13 A oni opet povikaše: Raspni ga.
15:14 A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa vikahu: Raspni ga.
15:15 A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.
15:16 A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,
15:17 I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.
15:18 I stadoše Ga pozdravljati govoreći: Zdravo, care judejski!
15:19 I behu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajući na kolena poklanjahu Mu se.
15:20 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.
15:21 I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji iđaše iz polja, da Mu ponese krst.
15:22 I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.
15:23 I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.
15:24 I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.
15:25 A beše sat treći kad Ga razapeše.
15:26 I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.
15:27 I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.
15:28 I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga među zločince.
15:29 I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,
15:30 Pomozi sam sebi i siđi s krsta.
15:31 Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.
15:32 Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.
15:33 A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
15:34 I u devetom satu povika Isus iz glasa govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
15:35 I neko od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.
15:36 A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.
15:37 A Isus povika iz glasa, i izdahnu.
15:38 I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.
15:39 A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reče: Zaista čovek ovaj Sin Božji beše.
15:40 A behu i žene koje gledahu izdaleka, među kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,
15:41 Koje iđahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.
15:42 I kad bi uveče (jer beše petak, to jest uoči subote),
15:43 Dođe Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje čekaše, i usudi se te uđe k Pilatu i zaiska telo Isusovo.
15:44 A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?
15:45 I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
15:46 I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
15:47 A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.

–
16:1 I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa.
16:2 I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanog rođaja.
16:3 I govorahu među sobom: Ko će nam odvaliti kamen od vrata grobnih?
16:4 I pogledavši videše da kamen beše odvaljen: jer beše vrlo veliki.
16:5 I ušavši u grob videše mladića obučenog u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se.
16:6 A on im reče: Ne plašite se, Isusa tražite Nazarećanina raspetog; usta, nije ovde, evo mesto gde Ga metnuše.
16:7 Nego idite kažite učenicima Njegovim i Petru da pred vama ode u Galileju: tamo ćete Ga videti, kao što vam reče.
16:8 I izašavši pobegoše od groba; jer ih uhvati drhat i strah; i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.
16:9 A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam đavola.
16:10 A ona ode te javi onima što su bili s Njim, koji plakahu i ridahu.
16:11 I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.
16:12 A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo.
16:13 I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše.
16:14 A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao;
16:15 I reče im: Idite po svemu svetu i propovedite jevanđelje svakom stvorenju.
16:16 Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se.
16:17 A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole; govoriće novim jezicima;
16:18 Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno šta popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.
16:19 A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu s desne strane.
16:20 A oni izađoše i propovedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i reč potvrđiva znacima koji su se potom pokazivali. Amin.