Jevandjelje po Luki

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |

–
1:1 Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se ispuniše među nama,
1:2 Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:
1:3 Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,
1:4 Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.
1:5 U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.
1:6 A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.
1:7 I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.
1:8 I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,
1:9 Da po običaju sveštenstva dođe na njega da iziđe u crkvu Gospodnju da kadi.
1:10 I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kađenja.
1:11 A njemu se pokaza anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.
1:12 I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.
1:13 A anđeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.
1:14 I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju.
1:15 Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vina ni sikera; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;
1:16 I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;
1:17 I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
1:18 I reče Zarija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.
1:19 I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
1:20 I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.
1:21 I narod čekaše Zariju, i čuđahu se što se zabavi u crkvi.
1:22 A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.
1:23 I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.
1:24 A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:
1:25 Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima.
1:26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret
1:27 K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
1:28 I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
1:29 A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
1:30 I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
1:31 I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
1:32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
1:33 I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
1:34 A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
1:35 I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
1:36 I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
1:37 Jer u Boga sve je moguće što kaže.
1:38 A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.
1:39 A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
1:40 I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
1:41 I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
1:42 I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
1:43 I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?
1:44 Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
1:45 I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
1:46 I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
1:47 I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
1:48 Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
1:49 Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;
1:50 I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.
1:51 Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.
1:52 Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.
1:53 Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
1:54 Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.
1:55 Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.
1:56 Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.
1:57 A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.
1:58 I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
1:59 I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.
1:60 I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.
1:61 I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.
1:62 I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.
1:63 I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.
1:64 I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.
1:65 I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj događaj.
1:66 I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.
1:67 I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:
1:68 Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
1:69 I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,
1:70 Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka
1:71 Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;
1:72 Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,
1:73 Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati
1:74 Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,
1:75 I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.
1:76 I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;
1:77 Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,
1:78 Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
1:79 Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.
1:80 A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.

–
2:1 U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.
2:2 Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.
2:3 I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.
2:4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,
2:5 Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.
2:6 I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi.
2:7 I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.
2:8 I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.
2:9 I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
2:10 I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.
2:11 Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
2:12 I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.
2:13 I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:
2:14 Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.
2:15 I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
2:16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.
2:17 A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.
2:18 I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
2:19 A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.
2:20 I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.
2:21 I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
2:22 I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
2:23 (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)
2:24 I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.
2:25 I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.
2:26 I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.
2:27 I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,
2:28 I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:
2:29 Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;
2:30 Jer videše oči moje spasenje Tvoje,
2:31 Koje si ugotovio pred licem svih naroda,
2:32 Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.
2:33 I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega.
2:34 I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti
2:35 (A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.
2:36 I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,
2:37 I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.
2:38 I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.
2:39 I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
2:40 A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.
2:41 I roditelji Njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
2:42 I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika;
2:43 I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;
2:44 Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.
2:45 I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.
2:46 I posle tri dana nađoše Ga u crkvi gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih,
2:47 I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.
2:48 I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
2:49 I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?
2:50 I oni ne razumeše reči što im reče.
2:51 I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.
2:52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.

–
3:1 U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini,
3:2 Za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe, reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji,
3:3 I dođe u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha;
3:4 Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji; poravnite staze Njegove;
3:5 Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki;
3:6 I svako će telo videti spasenje Božije.
3:7 Jovan, pak, govoraše ljudima koji izlažahu da ih krsti: Porodi aspidini! Ko vam kaza da bežite od gneva koji ide?
3:8 Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: Oca imamo Avraama; jer vam kažem da Bog može i od ovog kamenja podignuti decu Avraamu.
3:9 Jer već i sekira stoji drvetu kod korena; i svako drvo koje dobar rod ne rađa seče se i u oganj se baca.
3:10 I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti?
3:11 On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako.
3:12 Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta ćemo činiti?
3:13 A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno.
3:14 Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.
3:15 A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos?
3:16 Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
3:17 On ima lopatu u ruci svojoj, i očistiće gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju, a plevu će sažeći ognjem večnim.
3:18 I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja.
3:19 Iroda pak četvorovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu brata njegovog, i za sva zla što učini Irod;
3:20 I svrh svega učini i to te zatvori Jovana u tamnicu.
3:21 A kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo,
3:22 I siđe na Nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba govoreći: Ti si Sin moj ljubazni, Ti si po mojoj volji.
3:23 I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog,
3:24 Sina Matatovog, sina Levijevog, sina Melhijinog, sina Jenejevog, sina Josifovog,
3:25 Sina Matatijinog, sina Amosovog, sina Naumovog, sina Eslijinog, sina Nangejevog,
3:26 Sina Maatovog, sina Matatijinog, sina Semejinog, sina Josifovog, sina Judinog,
3:27 Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog,
3:28 Sina Melhijinog, sina Adijinog, sina Kosamovog, sina Irovog,
3:29 Sina Josijinog, sina Elijezerovog, sina Jorimovog, sina Matatovog, sina Levijevog,
3:30 Sina Simeunovog, sina Judinog, sina Josifovog, sina Jonanovog, sina Elijakimovog,
3:31 Sina Melejinog, sina Mainanovog, sina Matatinog, sina Natanovog, sina Davidovog,
3:32 Sina Jesejevog, sina Ovidovog, sina Voozovog, sina Salmonovog, sina Naasonovog,
3:33 Sina Aminadavovog, sina Aramovog, sina Esromovog, sina Faresovog, sina Judinog,
3:34 Sina Jakovljevog, sina Isakovog, sina Avraamovog, sina Tarinog, sina Nahorovog,
3:35 Sina Seruhovog, sina Ragavovog, sina Falekovog, sina Everovog, sina Salinog,
3:36 Sina Kainanovog, sina Arfaksadovog, sina Simovog, sina Nojevog, sina Lamehovog,
3:37 Sina Matusalovog, sina Enohovog, sina Jaredovog, sina Maleleilovog, sina Kainanovog,
3:38 Sina Enosovog, sina Sitovog, sina Adamovog, sina Božijeg.

–
4:1 Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju,
4:2 I četrdeset dana kuša Ga đavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne,
4:3 I reče Mu đavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb.
4:4 I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.
4:5 I izvedavši Ga đavo na goru visoku pokaza Mu sva carstva ovog sveta u trenuću oka,
4:6 I reče Mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je;
4:7 Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje,
4:8 I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, sotono; u pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.
4:9 I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga navrh crkve, i reče Mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole;
4:10 Jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju,
4:11 I uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
4:12 I odgovarajući Isus reče mu: Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog.
4:13 I kad svrši đavo sve kušanje, otide od Njega za neko vreme.
4:14 I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju; i otide glas o Njemu po svemu onom kraju.
4:15 I On učaše po zbornicama njihovim, i svi Ga hvaljahu.
4:16 I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.
4:17 I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano:
4:18 Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje;
4:19 I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.
4:20 I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sede: i svi u zbornici gledahu na Nj.
4:21 I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašim.
4:22 I svi Mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta Njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov?
4:23 I reče im: Vi ćete meni bez sumnje kazati ovu priču: Lekaru! Izleči se sam; šta smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde na svojoj postojbini.
4:24 Reče pak: Zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini.
4:25 A zaista vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji;
4:26 I ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku k ženi udovici.
4:27 I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Neemana Sirijanina.
4:28 I svi se u zbornici napuniše gneva kad čuše ovo.
4:29 I ustavši isteraše Ga napolje iz grada, i odvedoše Ga navrh gore gde beše njihov grad sazidan da bi Ga bacili odozgo.
4:30 Ali On prođe između njih, i otide.
4:31 I dođe u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote.
4:32 I čuđahu se nauci Njegovoj; jer Njegova beseda beše silna.
4:33 I u zbornici beše čovek u kome beše nečisti duh đavolski, i povika iza glasa
4:34 Govoreći: Prođi se, šta je tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.
4:35 I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i iziđi iz njega. I oborivši ga đavo na sredu, iziđe iz njega, i nimalo mu ne naudi.
4:36 I u sve uđe strah, i govorahu jedan drugom govoreći: Kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?
4:37 I otide glas o Njemu po svima okolnim mestima.
4:38 Ustavši, pak, iz zbornice dođe u kuću Simonovu; a taštu Simonovu beše uhvatila velika groznica, i moliše Ga za nju.
4:39 I stavši više nje zapreti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im.
4:40 A kad zahođaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovođahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih.
4:41 A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božji. I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos.
4:42 A kad nasta dan, iziđe i otide u pusto mesto; i narod Ga tražaše, i dođe k Njemu, i zadržavahu Ga da ne ide od njih.
4:43 A On im reče: i drugim gradovima treba mi propovediti jevanđelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan.
4:44 I propovedaše po zbornicama galilejskim.

–
5:1 Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju reč Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,
5:2 I vide dve lađe gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:
5:3 I uđe u jednu od lađa koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši učaše narod iz lađe.
5:4 A kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.
5:5 I odgovarajući Simon reče Mu: Učitelju! Svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reči baciću mrežu.
5:6 I učinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.
5:7 I namagoše na društvo koje beše na drugoj lađi da dođu da im pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe tako da se gotovo potope.
5:8 A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći: Iziđi od mene, Gospode! Ja sam čovek grešan.
5:9 Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše;
5:10 A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: Ne boj se; odsele ćeš ljude loviti.
5:11 I izvukavši obe lađe na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.
5:12 I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, čovek sav u gubi: i videvši Isusa pade ničice moleći Mu se i govoreći: Gospode! Ako hoćeš možeš me očistiti.
5:13 I pruživši ruku dohvati ga se. I reče: Hoću, očisti se. I odmah guba spade s njega.
5:14 I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.
5:15 Ali se glas o Njemu još većma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.
5:16 A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.
5:17 I jedan dan učaše On, i onde seđahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.
5:18 I gle, ljudi donesoše na odru čoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;
5:19 I ne našavši kuda će ga uneti od naroda, popeše se na kuću i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.
5:20 I videvši veru njihovu reče mu: Čoveče! Opraštaju ti se gresi tvoji.
5:21 I počeše pomišljati književnici i fariseji govoreći: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
5:22 A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajući reče im: Šta mislite u srcima svojim?
5:23 Šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reći: Ustani i hodi?
5:24 Nego da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kući svojoj.
5:25 I odmah ustade pred njima, i uze na čemu ležaše, i otide kući svojoj hvaleći Boga.
5:26 I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Čuda se nagledasmo danas!
5:27 I potom iziđe, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom.
5:28 I ostavivši sve, ustade i pođe za Njim.
5:29 I zgotovi Mu Levije kod kuće svoje veliku čast; i beše mnogo carinika i drugih koji seđahu s Njim za trpezom.
5:30 I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreći učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?
5:31 I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
5:32 Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.
5:33 A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?
5:34 A On im reče: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?
5:35 Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti u one dane.
5:36 Kaza im pak i priču: Niko ne meće zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne liči šta je od novog.
5:37 I niko ne lije vino novo u mehove stare; inače prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;
5:38 Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje će se sačuvati.
5:39 I niko pivši staro neće odmah novog; jer veli: Staro je bolje.

–
6:1 Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da iđaše kroz useve, i učenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jeđahu.
6:2 A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite šta ne valja činiti u subotu?
6:3 I odgovarajući Isus reče im: Zar niste čitali ono što učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
6:4 Kako uđe u kuću Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.
6:5 I reče im: Sin je čovečiji Gospodar i od subote.
6:6 A dogodi se u drugu subotu da On uđe u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.
6:7 Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.
6:8 A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.
6:9 A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.
6:10 I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
6:11 A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.
6:12 Tih, pak, dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj.
6:13 I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:
6:14 Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,
6:15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,
6:16 Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
6:17 I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila učenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,
6:18 Koji dođoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i isceljivahu se.
6:19 I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.
6:20 I On podignuvši oči na učenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.
6:21 Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.
6:22 Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg.
6:23 Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.
6:24 Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.
6:25 Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.
6:26 Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.
6:27 Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze;
6:28 Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vređaju.
6:29 Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.
6:30 A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.
6:31 I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.
6:32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.
6:33 I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.
6:34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.
6:35 Ali, ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.
6:36 Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.
6:37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.
6:38 Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti.
6:39 I kaza im priču: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba pasti u jamu?
6:40 Nema učenika nad učitelja svog, nego i sasvim kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.
6:41 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osećaš?
6:42 Ili kako možeš reći bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
6:43 Jer nema drveta dobrog da rađa zao rod; niti drveta zlog da rađa dobar rod.
6:44 Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere s kupine,
6:45 Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.
6:46 A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?
6:47 Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je:
6:48 On je kao čovek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dođoše vode, navali reka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.
6:49 A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno.

–
7:1 A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dođe u Kapernaum.
7:2 U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.
7:3 A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu.
7:4 A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš;
7:5 Jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu.
7:6 A Isus iđaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu;
7:7 Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
7:8 Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.
7:9 A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.
7:10 I vrativši se poslani nađoše bolesnog slugu zdravog.
7:11 I potom iđaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim iđahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda.
7:12 Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo iđaše s njom.
7:13 I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači.
7:14 I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani.
7:15 I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.
7:16 A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj.
7:17 I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
7:18 I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo.
7:19 I dozvavši Jovan dva od učenika svojih posla ih k Isusu govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
7:20 Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
7:21 A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.
7:22 I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevanđelje.
7:23 I blago onome koji se ne sablazni o mene.
7:24 A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
7:25 Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.
7:26 Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;
7:27 Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
7:28 Jer vam kažem: Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega.
7:29 I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;
7:30 A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.
7:31 A Gospod reče: Kakvi ću kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?
7:32 Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.
7:33 Jer dođe Jovan krstitelj koji ni jede hleba ni pije vina, a vi kažete: đavo je u njemu;
7:34 Dođe Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.
7:35 I opravdaše premudrost sva deca njena.
7:36 Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sede za trpezu:
7:37 I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira;
7:38 I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.
7:39 A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reče u sebi govoreći: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica.
7:40 I odgovarajući Isus reče mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju! Kaži.
7:41 A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.
7:42 A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti.
7:43 A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reče: Pravo si sudio.
7:44 I okrenuvši se k ženi reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.
7:45 Celiva mi nisi dao; a ona otkako uđoh ne presta celivati mi nogu.
7:46 Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.
7:47 Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.
7:48 A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
7:49 I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?
7:50 A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.

–
8:1 Posle toga iđaše On po gradovima i po selima učeći i propovedajući jevanđelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
8:2 I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam đavola iziđe,
8:3 I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.
8:4 A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:
8:5 Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
8:6 A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
8:7 I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
8:8 A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
8:9 A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?
8:10 A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
8:11 A priča ova znači: Seme je reč Božija.
8:12 A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
8:13 A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme kušanja otpadnu.
8:14 A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
8:15 A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
8:16 Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
8:17 Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.
8:18 Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.
8:19 Dođoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.
8:20 I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju, hoće da Te vide.
8:21 A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.
8:22 I dogodi se u jedan dan On uđe s učenicima svojim u lađu, i reče im: Da pređemo na one strane jezera. I pođoše.
8:23 A kad iđahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.
8:24 I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.
8:25 A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?
8:26 I dođoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
8:27 A kad iziđe On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome behu đavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.
8:28 A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.
8:29 Jer Isus zapovedi duhu nečistom da iziđe iz čoveka: jer ga mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida sveze, i teraše ga đavo po pustinji.
8:30 A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer mnogi đavoli behu ušli u nj.
8:31 I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
8:32 A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im.
8:33 Tada iziđoše đavoli iz čoveka i uđoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.
8:34 A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
8:35 I iziđoše ljudi da vide šta je bilo, i dođoše k Isusu, i nađoše čoveka iz koga đavoli behu izišli, a on sedi obučen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
8:36 A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
8:37 I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On uđe u lađu i otide natrag.
8:38 Čovek, pak, iz koga iziđoše đavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:
8:39 Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.
8:40 A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.
8:41 I gle, dođe čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da uđe u kuću njegovu;
8:42 Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad iđaše Isus, turkaše Ga narod.
8:43 I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti,
8:44 I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.
8:45 I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?
8:46 A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja iziđe iz mene.
8:47 A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah ozdravi.
8:48 A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
8:49 Dok On još govoraše, dođe neko od kuće starešine zborničkog govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.
8:50 A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.
8:51 A kad dođe u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i devojčinog oca i matere.
8:52 A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.
8:53 I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.
8:54 A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! Ustani!
8:55 I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.
8:56 I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.

–
9:1 Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim đavolima, i da isceljuju od bolesti.
9:2 I posla ih da propovedaju carstvo Božije, i da isceljuju bolesnike.
9:3 I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.
9:4 U koju kuću uđete onde budite i odande polazite.
9:5 I gde vas ne prime izlazeći iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedočanstvo na njih.
9:6 A kad iziđoše, iđahu po selima propovedajući jevanđelje i isceljujući svuda.
9:7 A kad ču Irod četvorovlasnik šta On čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,
9:8 A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.
9:9 I reče Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva čudesa slušam? I željaše Ga videti.
9:10 I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su počinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.
9:11 A narod razumevši pođe za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.
9:12 A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nađu jela, jer smo ovde u pustinji.
9:13 A On im reče: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; već ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?
9:14 Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reče učenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.
9:15 I učiniše tako, i posadiše ih sve.
9:16 A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.
9:17 I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.
9:18 I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu učenici, i zapita ih govoreći: Ko govore ljudi da sam ja?
9:19 A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.
9:20 A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče: Hristos Božji.
9:21 A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,
9:22 Govoreći da Sinu čovečijem treba mnogo postradati, i da će Ga starešine i glavari sveštenički i književnici okriviti, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
9:23 A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
9:24 Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati.
9:25 Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?
9:26 Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela.
9:27 A zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide carstva Božijeg.
9:28 A kad prođe osam dana posle onih reči, uze Petra i Jovana i Jakova i iziđe na goru da se pomoli Bogu.
9:29 I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.
9:30 I gle, dva čoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.
9:31 Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.
9:32 A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva čoveka koji s Njim stajahu.
9:33 I kad se odvojiše od Njega reče Petar Isusu: Učitelju! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajući šta govoraše.
9:34 A dok On to govoraše dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zađoše u oblak.
9:35 I ču se glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.
9:36 I kad se čujaše glas nađe se Isus sam. I oni ućutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.
9:37 A dogodi se drugi dan kad siđoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.
9:38 I gle, čovek iz naroda povika govoreći: Učitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:
9:39 I gle, hvata ga duh, i ujedanput viče, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;
9:40 I molih učenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.
9:41 I odgovarajući Isus reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:
9:42 A dok još iđaše k Njemu obori ga đavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu nečistom, i isceli momče, i dade ga ocu njegovom.
9:43 I svi se divljahu veličini Božijoj. A kad se svi čuđahu svemu što činjaše Isus, reče učenicima svojim:
9:44 Metnite vi u uši svoje ove reči: jer Sin čovečiji treba da se preda u ruke čovečije.
9:45 A oni ne razumeše reči ove; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reč.
9:46 A uđe misao u njih ko bi bio najveći među njima.
9:47 A Isus znajući pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,
9:48 I reče im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji među vama on je veliki.
9:49 A Jovan odgovarajući reče: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.
9:50 I reče mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.
9:51 A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
9:52 I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.
9:53 I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.
9:54 A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš li da kažemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?
9:55 A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;
9:56 Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo.
9:57 A kad iđahu putem reče Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš.
9:58 I reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin čovečiji nema gde zakloniti glave.
9:59 A drugom reče: Hajde za mnom. A on reče: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.
9:60 A Isus reče mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.
9:61 A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.
9:62 A Isus reče mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

–
10:1 A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći.
10:2 A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
10:3 Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.
10:4 Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
10:5 U koju god kuću uđete najpre govorite: Mir kući ovoj.
10:6 I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.
10:7 A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.
10:8 I u koji god grad dođete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.
10:9 I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.
10:10 I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:
10:11 I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.
10:12 Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.
10:13 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sedeći pokajali.
10:14 Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.
10:15 I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.
10:16 Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao.
10:17 Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! I đavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.
10:18 A On im reče: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.
10:19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.
10:20 Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.
10:21 U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.
10:22 I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati.
10:23 I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite.
10:24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.
10:25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni?
10:26 A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?
10:27 A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.
10:28 Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.
10:29 A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj?
10:30 A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
10:31 A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prođe.
10:32 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prođe.
10:33 A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši ga sažali mu se;
10:34 I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
10:35 I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
10:36 Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
10:37 A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako.
10:38 A kad iđahu putem i On uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuću.
10:39 I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.
10:40 A Marta se beše zabunila kako će Ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
10:41 A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,
10:42 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neće uzeti od nje.

–
11:1 I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reče Mu neki od učenika Njegovih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike.
11:2 A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
11:3 Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;
11:4 I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.
11:5 I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;
11:6 Jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;
11:7 A on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me; već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.
11:8 I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba.
11:9 I ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.
11:10 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.
11:11 Koji je među vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?
11:12 Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?
11:13 Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?
11:14 I jednom izgna đavola koji beše nem; kad đavo iziđe progovori nemi; i diviše se ljudi.
11:15 A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula kneza đavolskog izgoni đavole.
11:16 A drugi kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.
11:17 A On znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.
11:18 Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako će ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoću Veelzevula izgonim đavole.
11:19 Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
11:20 A ako li ja prstom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.
11:21 Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;
11:22 A kad dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.
11:23 Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.
11:24 Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;
11:25 I došavši nađe pometen i ukrašen.
11:26 Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onom gore od prvog.
11:27 A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!
11:28 A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.
11:29 A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka;
11:30 Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti rodu ovom.
11:31 Carica južna izići će na sud s ljudima roda ovog, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.
11:32 Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše poučenjem Joninim: a gle, ovde je veći od Jone.
11:33 Niko ne meće zapaljene sveće na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
11:34 Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.
11:35 Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.
11:36 Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću.
11:37 A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.
11:38 A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.
11:39 A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
11:40 Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?
11:41 Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.
11:42 Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.
11:43 Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
11:44 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
11:45 A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas sramotiš.
11:46 A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.
11:47 Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili.
11:48 Vi dakle svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.
11:49 Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati;
11:50 Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,
11:51 Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe među oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovog.
11:52 Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji hteše da uđu, zabraniste im.
11:53 A kad im On ovo govoraše, počeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,
11:54 Vrebajući i pazeći na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.

–
12:1 Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poče najpre govoriti učenicima svojim: Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.
12:2 Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati;
12:3 Jer šta u mraku rekoste, čuće se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima.
12:4 Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti.
12:5 Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.
12:6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
12:7 A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
12:8 Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaće i Sin čovečiji njega pred anđelima Božijim;
12:9 A koji se odreče mene pred ljudima njega će se odreći pred anđelima Božijim.
12:10 I svaki koji reče reč na Sina čovečijeg oprostiće mu se, a koji huli na Svetog Duha neće mu se oprostiti.
12:11 A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti, ili šta ćete kazati;
12:12 Jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.
12:13 Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.
12:14 A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?
12:15 A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.
12:16 Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.
12:17 I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.
12:18 I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;
12:19 I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.
12:20 A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?
12:21 Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.
12:22 A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:
12:23 Duša je pretežnija od jela i telo od odela.
12:24 Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?
12:25 A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
12:26 A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?
12:27 Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.
12:28 A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!
12:29 I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;
12:30 Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.
12:31 Nego ištite carstva Božijeg, i ovo će vam se sve dodati.
12:32 Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.
12:33 Prodajte šta imate i dajte milostinju; načinite sebi torbe koje neće ovetšati, haznu koja se nikad neće isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikučuje niti moljac jede.
12:34 Jer gde je vaše blago onde će biti i srce vaše.
12:35 Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveće zapaljene;
12:36 I vi kao ljudi koji čekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dođe i kucne.
12:37 Blago onim slugama koje nađe gospodar kad dođe, a oni straže. Zaista vam kažem da će se zapregnuti, i posadiće ih, i pristupiće, te će im služiti.
12:38 I ako dođe u drugu stražu, i u treću stražu dođe, i nađe ih tako, blago onim slugama.
12:39 Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuće svoje.
12:40 I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.
12:41 A Petar Mu reče: Gospode! Govoriš li nama ovu priču ili svima?
12:42 A Gospod reče: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad čeljadi svojom da im daje hranu na obrok?
12:43 Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako.
12:44 Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviće ga.
12:45 Ako li kaže sluga u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;
12:46 Doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima.
12:47 A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;
12:48 A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega.
12:49 Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio!
12:50 Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!
12:51 Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.
12:52 Jer će, odsele, pet u jednoj kući biti razdeljeni, ustaće tri na dva, i dva na tri.
12:53 Ustaće otac na sina i sin na oca; mati na kćer i kći na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.
12:54 A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biće dažd; i biva tako.
12:55 I kad vidite jug gde duva kažete: Biće vrućina; i biva.
12:56 Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?
12:57 Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?
12:58 Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.
12:59 Kažem ti: nećeš odande izići dok ne daš i poslednji dinar.

–
13:1 U to vreme, pak, dođoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.
13:2 I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?
13:3 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
13:4 Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?
13:5 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
13:6 Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usađenu u svom vinogradu, i dođe da traži roda na njoj, i ne nađe.
13:7 Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
13:8 A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
13:9 Pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu.
13:10 A kad učaše u jednoj zbornici u subotu,
13:11 I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti.
13:12 A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.
13:13 I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.
13:14 A starešina od zbornice srđaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.
13:15 A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?
13:16 A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?
13:17 I kad On ovo govoraše stiđahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.
13:18 A On im reče: Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je?
13:19 Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
13:20 Opet reče: Kakvo ću kazati da je carstvo Božije?
13:21 Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.
13:22 I prolažaše po gradovima i selima učeći i putujući u Jerusalim.
13:23 Reče Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji će biti spaseni? A On im reče:
13:24 Navalite da uđete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi će tražiti da uđu i neće moći:
13:25 Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.
13:26 Tada ćete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.
13:27 A On će reći: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu činite.
13:28 Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.
13:29 I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.
13:30 I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.
13:31 U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći Mu: Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.
13:32 I reče im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim đavole i isceljujem danas i sutra, a treći dan završiću.
13:33 Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
13:34 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!
13:35 Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta; a ja vam kažem: Nećete mene videti dok ne dođe da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.

–
14:1 I dogodi Mu se da dođe u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
14:2 I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.
14:3 I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?
14:4 A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.
14:5 I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
14:6 I ne mogoše Mu odgovoriti na to.
14:7 A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:
14:8 Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude među gostima ko stariji od tebe;
14:9 I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.
14:10 Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dođe onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.
14:11 Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.
14:12 A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
14:13 Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;
14:14 I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
14:15 A kad ču to neki od onih što seđahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!
14:16 A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;
14:17 I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.
14:18 I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.
14:19 I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
14:20 I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.
14:21 I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.
14:22 I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.
14:23 I reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među ograde, te nateraj da dođu da mi se napuni kuća.
14:24 Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.
14:25 Iđaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:
14:26 Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.
14:27 I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.
14:28 I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?
14:29 Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
14:30 Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.
14:31 Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?
14:32 Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.
14:33 Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.
14:34 So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?
14:35 Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.

–
15:1 I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.
15:2 I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.
15:3 A On im kaza priču ovu govoreći:
15:4 Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?
15:5 I našavši digne je na rame svoje radujući se,
15:6 I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.
15:7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.
15:8 Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?
15:9 I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.
15:10 Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.
15:11 I reče: Jedan čovek imaše dva sina,
15:12 I reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.
15:13 I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.
15:14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.
15:15 I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
15:16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.
15:17 A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!
15:18 Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,
15:19 I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.
15:20 I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.
15:21 A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.
15:22 A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.
15:23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
15:24 Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.
15:25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.
15:26 I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?
15:27 A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.
15:28 A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.
15:29 A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;
15:30 A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
15:31 A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
15:32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.

–
16:1 A učenicima svojim govoraše: Beše jedan čovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje,
16:2 I dozvavši ga reče mu: Šta ovo ja čujem za tebe? Daj račun kako si kućio kuću: jer više ne možeš kućom upravljati.
16:3 A pristav od kuće reče u sebi: Šta ću činiti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće: kopati ne mogu, prositi stidim se.
16:4 Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kuće.
16:5 I dozvavši redom dužnike gospodara svog reče prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?
16:6 A on reče: Sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.
16:7 A potom reče drugom: A ti koliko si dužan? A on reče: Sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.
16:8 I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro učini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.
16:9 I ja vama kažem: načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večne kuće.
16:10 Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
16:11 Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinom verovati?
16:12 I ako u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?
16:13 Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.
16:14 A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
16:15 I reče im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
16:16 Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevanđeljem, i svaki navaljuje da uđe u njega.
16:17 Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti.
16:18 Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom, preljubu čini.
16:19 Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.
16:20 A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav,
16:21 I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.
16:22 A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.
16:23 I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom,
16:24 I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu.
16:25 A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš.
16:26 I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
16:27 Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog,
16:28 Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.
16:29 Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.
16:30 A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se.
16:31 A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.

–
17:1 A učenicima reče: Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
17:2 Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
17:3 Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
17:4 I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.
17:5 I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
17:6 A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
17:7 Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
17:8 Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
17:9 Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
17:10 Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.
17:11 I kad iđaše u Jerusalim, On prolažaše između Samarije i Galileje.
17:12 I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
17:13 I podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.
17:14 I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se.
17:15 A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga iza glasa,
17:16 I pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
17:17 A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
17:18 Kako se među njima koji ne nađe da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tuđin?
17:19 I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
17:20 A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;
17:21 Niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
17:22 A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.
17:23 I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
17:24 Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.
17:25 Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
17:26 I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:
17:27 Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve.
17:28 Tako kao što bi u dane Lotove: jeđahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sađahu, zidahu;
17:29 A u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
17:30 Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.
17:31 U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.
17:32 Opominjite se žene Lotove.
17:33 Koji pođe da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je.
17:34 Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti;
17:35 Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;
17:36 Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.
17:37 I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.

–
18:1 Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,
18:2 Govoreći: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše.
18:3 A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne daj me mom suparniku.
18:4 I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
18:5 No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje.
18:6 Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija.
18:7 A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noć?
18:8 Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali Sin čovečiji kad dođe hoće li naći veru na zemlji?
18:9 A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu:
18:10 Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
18:11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik.
18:12 Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
18:13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
18:14 Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.
18:15 Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zapretiše im.
18:16 A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.
18:17 I kažem vam zaista: koji ne primi carstva Božijeg kao dete, neće ući u njega.
18:18 I zapita Ga jedan knez govoreći: Učitelju blagi! Šta da učinim da nasledim život večni?
18:19 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
18:20 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.
18:21 A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
18:22 A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
18:23 A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
18:24 A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reče: Kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
18:25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatom ući u carstvo Božije.
18:26 A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
18:27 A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.
18:28 A Petar reče: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
18:29 A On im reče: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,
18:30 Koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni.
18:31 Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.
18:32 Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga, i popljuvaće Ga,
18:33 I biće Ga, i ubiće Ga; i treći dan ustaće.
18:34 I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.
18:35 A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac seđaše kraj puta proseći.
18:36 A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?
18:37 I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.
18:38 I povika govoreći: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
18:39 I prećahu mu oni što iđahu napred da ućuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.
18:40 I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga
18:41 Govoreći: Šta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode! Da progledam.
18:42 A Isus reče: Progledaj; vera tvoja pomože ti.
18:43 I odmah progleda, i pođe za Njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.

–
19:1 I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj,
19:2 I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,
19:3 I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
19:4 I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.
19:5 I kad dođe Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
19:6 I siđe brzo; i primi Ga radujući se.
19:7 I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dođe u kuću.
19:8 A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.
19:9 A Isus mu reče: Danas dođe spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
19:10 Jer je Sin čovečiji došao da nađe i spase šta je izgubljeno.
19:11 A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.
19:12 Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
19:13 Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.
19:14 I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.
19:15 I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
19:16 Tada dođe prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
19:17 I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
19:18 I dođe drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
19:19 A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.
19:20 I treći dođe govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.
19:21 Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
19:22 A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:
19:23 Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
19:24 I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
19:25 I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
19:26 A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.
19:27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
19:28 I kazavši ovo pođe napred, i iđaše gore u Jerusalim.
19:29 I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih
19:30 Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
19:31 I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
19:32 A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.
19:33 A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
19:34 A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
19:35 I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
19:36 A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.
19:37 A kad se približi već da siđe s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su videli,
19:38 Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
19:39 I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.
19:40 I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
19:41 I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
19:42 Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.
19:43 Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
19:44 I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen.
19:45 I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
19:46 Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
19:47 I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
19:48 I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod iđaše za Njim, i slušahu Ga.

–
20:1 I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevanđelje, dođoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama,
20:2 I rekoše Mu govoreći: Kaži nam kakvom vlasti to činiš? Ili ko ti je dao vlast tu?
20:3 A On odgovarajući reče im: i ja ću vas upitati jednu reč, i kažite mi:
20:4 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
20:5 A oni pomišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo s neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?
20:6 Ako li kažemo od ljudi, sav će nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.
20:7 I odgovoriše: Ne znamo otkuda.
20:8 A Isus im reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
20:9 A narodu poče kazivati priču ovu: Jedan čovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
20:10 I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.
20:11 I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.
20:12 I posla opet trećeg; a oni i onog raniše, i isteraše.
20:13 Onda reče gospodar od vinograda: Šta ću činiti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.
20:14 A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreći: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.
20:15 I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će dakle učiniti njima gospodar od vinograda?
20:16 Doći će i pogubiće ove vinogradare, i daće vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!
20:17 A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?
20:18 Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
20:19 I gledahu glavari sveštenički i književnici u onaj čas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu priču kaza.
20:20 I pažahu na Njega, i poslaše vrebače, koji se građahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reči da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.
20:21 I upitaše Ga govoreći: Učitelju! Znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem:
20:22 Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne?
20:23 A On razumevši njihovo lukavstvo reče im: Šta me kušate?
20:24 Pokažite mi dinar; čiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Ćesarev.
20:25 A On im reče: Podajte dakle šta je ćesarevo ćesaru, a šta je Božije Bogu.
20:26 I ne mogoše reči Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.
20:27 A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga
20:28 Govoreći: Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.
20:29 Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece;
20:30 I uze drugi ženu, i on umre bez dece;
20:31 I treći je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše;
20:32 A posle svih umre i žena.
20:33 O vaskrsenju dakle koga će od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.
20:34 I odgovarajući Isus reče im: Deca ovog sveta žene se i udaju;
20:35 A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati;
20:36 Jer više ne mogu umreti; jer su kao anđeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.
20:37 A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.
20:38 A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.
20:39 A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju! Dobro si kazao.
20:40 I već ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im reče:
20:41 Kako govore da je Hristos sin Davidov?
20:42 Kad sam David govori u psaltiru: Reče Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,
20:43 Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.
20:44 David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?
20:45 A kad sav narod slušaše, reče učenicima svojim:
20:46 Čuvajte se od književnika, koji hoće da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama;
20:47 Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osuđeni.

–
21:1 Pogledavši pak gore vide bogate gde meću priloge svoje u haznu Božiju;
21:2 A vide i jednu siromašnu udovicu koja metaše onde dve lepte;
21:3 I reče: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju:
21:4 Jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svog, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.
21:5 I kad neki govorahu za crkvu da je ukrašena lepim kamenjem i zakladima, reče:
21:6 Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
21:7 Zapitaše Ga pak govoreći: Učitelju! A kad će to biti? I kakav je znak kad će se to dogoditi?
21:8 A On reče: Čuvajte se da vas ne prevare, jer će mnogi doći na ime moje govoreći: Ja sam, i vreme se približi. Ne idite dakle za njima.
21:9 A kad čujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak.
21:10 Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo;
21:11 I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.
21:12 A pre svega ovog metnuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiće vas pred careve i kraljeve imena mog radi.
21:13 A to će vam se dogoditi za svedočanstvo.
21:14 Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako ćete odgovarati:
21:15 Jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici.
21:16 A predavaće vas i roditelji i braća i rođaci i prijatelji; i pobiće neke od vas.
21:17 I svi će omrznuti na vas imena mog radi.
21:18 I dlaka s glave vaše neće poginuti.
21:19 Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.
21:20 A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti.
21:21 Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega:
21:22 Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano.
21:23 Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu.
21:24 I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.
21:25 I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova.
21:26 Ljudi će umirati od straha i od čekanja onog što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti.
21:27 I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.
21:28 A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.
21:29 I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta;
21:30 Kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto.
21:31 Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.
21:32 Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.
21:33 Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.
21:34 Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada.
21:35 Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji.
21:36 Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.
21:37 I danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori koja se zove maslinska.
21:38 I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.

–
22:1 Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.
22:2 I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.
22:3 A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.
22:4 I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.
22:5 I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
22:6 I on se obreče, i tražaše zgodna vremena da im Ga preda tajno od naroda.
22:7 A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;
22:8 I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
22:9 A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?
22:10 A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,
22:11 I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
22:12 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
22:13 A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
22:14 I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
22:15 I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
22:16 Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
22:17 I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;
22:18 Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.
22:19 I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.
22:20 A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.
22:21 Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.
22:22 I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!
22:23 I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.
22:24 A posta i prepiranje među njima koji bi se držao među njima da je najveći.
22:25 A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.
22:26 Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.
22:27 Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.
22:28 A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.
22:29 I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:
22:30 Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.
22:31 Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.
22:32 A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.
22:33 A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.
22:34 A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.
22:35 I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.
22:36 A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
22:37 Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.
22:38 A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.
22:39 I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.
22:40 A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
22:41 I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
22:42 Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
22:43 A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
22:44 I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
22:45 I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,
22:46 I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
22:47 Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
22:48 A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?
22:49 A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
22:50 I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.
22:51 A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
22:52 A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite?
22:53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.
22:54 A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka.
22:55 A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima.
22:56 Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.
22:57 A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.
22:58 I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.
22:59 I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
22:60 A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
22:61 I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.
22:62 I izišavši napolje plaka gorko.
22:63 A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
22:64 I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?
22:65 I druge mnoge hule govorahu na Nj.
22:66 I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud
22:67 Govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.
22:68 A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.
22:69 Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.
22:70 Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.
22:71 A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.

–
23:1 I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.
23:2 I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.
23:3 A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
23:4 A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.
23:5 A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.
23:6 A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?
23:7 I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takođe beše u Jerusalimu onih dana.
23:8 A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.
23:9 I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.
23:10 A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.
23:11 A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.
23:12 I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer pre behu u zavadi.
23:13 A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod
23:14 Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpađuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;
23:15 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.
23:16 Dakle, da ga izbijem pa da pustim.
23:17 A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.
23:18 Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;
23:19 Koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.
23:20 A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.
23:21 A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.
23:22 A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.
23:23 A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.
23:24 I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
23:25 I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
23:26 I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
23:27 A za Njim iđaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.
23:28 A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.
23:29 Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
23:30 Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.
23:31 Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?
23:32 Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.
23:33 I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.
23:34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.
23:35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
23:36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
23:37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
23:38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
23:39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
23:40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?
23:41 I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.
23:42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.
23:43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju.
23:44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
23:45 I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
23:46 I povikavši Isus iza glasa reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
23:47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.
23:48 I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.
23:49 A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.
23:50 I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,
23:51 (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstva Božijeg,
23:52 On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
23:53 I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.
23:54 I dan beše petak, i subota osvitaše.
23:55 A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
23:56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.

–
24:1 A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
24:2 Ali nađoše kamen odvaljen od groba.
24:3 I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa.
24:4 I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;
24:5 A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga među mrtvima?
24:6 Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,
24:7 Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.
24:8 I opomenuše se reči Njegovih.
24:9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.
24:10 A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
24:11 I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.
24:12 A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.
24:13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.
24:14 A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima.
24:15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima.
24:16 A oči im se držahu da Ga ne poznaše.
24:17 A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?
24:18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?
24:19 I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;
24:20 Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?
24:21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.
24:22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
24:23 I ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ.
24:24 I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
24:25 I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
24:26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?
24:27 I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.
24:28 I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.
24:29 I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.
24:30 I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
24:31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.
24:32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
24:33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,
24:34 Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
24:35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.
24:36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam.
24:37 A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
24:38 I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?
24:39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.
24:40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
24:41 A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?
24:42 A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.
24:43 I uzevši izjede pred njima.
24:44 I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.
24:45 Tada im otvori um da razumeju pismo.
24:46 I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;
24:47 I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.
24:48 A vi ste svedoci ovome.
24:49 I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.
24:50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.
24:51 I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
24:52 I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.
24:53 I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.