Jevandjelje po Jovanu

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |

–
1:1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.
1:2 Ona beše u početku u Boga.
1:3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.
1:4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.
1:5 I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.
1:6 Posla Bog čoveka po imenu Jovana.
1:7 Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj.
1:8 On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo.
1:9 Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.
1:10 Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna.
1:11 K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše.
1:12 A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,
1:13 Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.
1:14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.
1:15 Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.
1:16 I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.
1:17 Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista.
1:18 Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.
1:19 I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti?
1:20 I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos.
1:21 I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam.
1:22 A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe?
1:23 Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.
1:24 I behu poslanici od fariseja,
1:25 I zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok?
1:26 Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a među vama stoji koga vi ne znate.
1:27 On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.
1:28 Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.
1:29 A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.
1:30 Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše.
1:31 I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dođoh da krstim vodom.
1:32 I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu.
1:33 I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim.
1:34 I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji.
1:35 A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih,
1:36 I videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije.
1:37 I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.
1:38 A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš?
1:39 I reče im: Dođite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata.
1:40 A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;
1:41 On nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos.
1:42 I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar.
1:43 A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.
1:44 A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog.
1:45 Filip nađe Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.
1:46 I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi.
1:47 A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
1:48 Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom.
1:49 Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.
1:50 Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog.
1:51 I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.

–
2:1 I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.
2:2 A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.
2:3 I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.
2:4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas.
2:5 Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.
2:6 A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.
2:7 Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.
2:8 I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.
2:9 A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,
2:10 I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.
2:11 Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.
2:12 Potom siđe u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.
2:13 I blizu beše pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim.
2:14 I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.
2:15 I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;
2:16 I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.
2:17 A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.
2:18 A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?
2:19 Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.
2:20 A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?
2:21 A On govoraše za crkvu tela svog.
2:22 A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.
2:23 A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.
2:24 Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,
2:25 I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.

–
3:1 Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
3:2 Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.
3:3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijeg.
3:4 Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
3:5 Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
3:6 Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.
3:7 Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
3:8 Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.
3:9 Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako može to biti?
3:10 Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?
3:11 Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedočimo šta videsmo, i svedočanstvo naše ne primate.
3:12 Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?
3:13 I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.
3:14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.
3:15 Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:
3:16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.
3:17 Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
3:18 Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.
3:19 A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
3:20 Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla.
3:21 A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena.
3:22 A potom dođe Isus i učenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.
3:23 A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.
3:24 Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu.
3:25 Tada postade raspra među učenicima Jovanovim i Jevrejima oko čišćenja.
3:26 I dođoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, evo on krštava, i svi idu k njemu.
3:27 Jovan odgovori i reče: Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.
3:28 Vi sami meni svedočite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.
3:29 Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.
3:30 Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.
3:31 Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.
3:32 I šta vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo Njegovo niko ne prima.
3:33 Koji primi Njegovo svedočanstvo, potvrdi da je Bog istinit.
3:34 Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.
3:35 Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.
3:36 Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti života, nego gnev Božji ostaje na njemu.

–
4:1 Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan
4:2 (Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi),
4:3 Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.
4:4 A valjalo Mu je proći kroz Samariju.
4:5 Tako dođe u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.
4:6 A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seđaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.
4:7 Dođe žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus; daj mi da pijem.
4:8 (Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)
4:9 Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima.
4:10 Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.
4:11 Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu?
4:12 Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?
4:13 Odgovori isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;
4:14 A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.
4:15 Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.
4:16 Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dođi ovamo.
4:17 Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;
4:18 Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.
4:19 Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.
4:20 Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.
4:21 Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.
4:22 Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.
4:23 Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.
4:24 Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.
4:25 Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dođe kazaće nam sve.
4:26 Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.
4:27 I tada dođoše učenici Njegovi, i čuđahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom?
4:28 A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima:
4:29 Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?
4:30 Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše k Njemu.
4:31 A učenici Njegovi moljahu Ga, međutim, govoreći: Ravi! Jedi.
4:32 A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.
4:33 Tada učenici govorahu među sobom: Već ako Mu ko donese da jede?
4:34 A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.
4:35 Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.
4:36 I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;
4:37 Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.
4:38 Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uđoste.
4:39 I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila.
4:40 Kad dođoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.
4:41 I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.
4:42 A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.
4:43 A posle dva dana iziđe odande, i otide u Galileju:
4:44 Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti.
4:45 A kad dođe u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.
4:46 Dođe pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.
4:47 Ovaj čuvši da Isus dođe iz Judeje u Galileju, dođe k Njemu i moljaše Ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na smrti.
4:48 I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete.
4:49 Reče Mu carev čovek: Gospode! Siđi dok nije umrlo dete moje.
4:50 Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i pođe.
4:51 I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav.
4:52 Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica.
4:53 Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova.
4:54 Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dođe iz Judeje u Galileju.

–
5:1 A potom beše praznik jevrejski, i iziđe Isus u Jerusalim.
5:2 U Jerusalimu, pak, kod Ovčijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,
5:3 U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih, koji čekahu da se zaljuja voda;
5:4 Jer anđeo Gospodnji silažaše u određeno vreme u banju i mućaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.
5:5 A onde beše jedan čovek koji trideset i osam godina beše bolestan.
5:6 Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je već odavno bolestan, reče mu: Hoćeš li da budeš zdrav?
5:7 Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe pre mene.
5:8 Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.
5:9 I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hođaše. A taj dan beše subota.
5:10 Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.
5:11 A on im odgovori: Koji me isceli on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi.
5:12 A oni ga zapitaše: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi?
5:13 A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.
5:14 A potom ga nađe Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.
5:15 A čovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.
5:16 I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer činjaše to u subotu.
5:17 A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim.
5:18 I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu.
5:19 A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin čini onako;
5:20 Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.
5:21 Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.
5:22 Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,
5:23 Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.
5:24 Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
5:25 Zaista, zaista vam kažem: Ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši oživeti.
5:26 Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;
5:27 I dade Mu vlast da i sud čini, jer je Sin čovečiji.
5:28 Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,
5:29 I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.
5:30 Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.
5:31 Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito.
5:32 Ima drugi koji svedoči za mene; i znam da je istinito svedočanstvo što svedoči za mene.
5:33 Vi poslaste k Jovanu, i posvedoči vam za istinu;
5:34 A ja ne primam svedočanstva od čoveka, nego ovo govorim da se vi spasete.
5:35 On beše videlo koje goraše i svetljaše, a vi se hteste malo vremena radovati njegovom svetljenju.
5:36 Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanova; jer poslovi koje mi dade Otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoče za mene da me Otac posla.
5:37 I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.
5:38 I reči Njegove nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete Onome koga On posla.
5:39 Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene.
5:40 I nećete da dođete k meni da imate život.
5:41 Ja ne primam slave od ljudi.
5:42 Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.
5:43 Ja dođoh u ime Oca svog i ne primate me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti.
5:44 Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?
5:45 Ne mislite da ću vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.
5:46 Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene.
5:47 A kad njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima?

–
6:1 Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.
6:2 I za Njim iđaše mnoštvo naroda, jer viđahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.
6:3 A Isus iziđe na goru, i onde seđaše sa učenicima svojim.
6:4 A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
6:5 Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?
6:6 A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.
6:7 Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.
6:8 Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:
6:9 Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!
6:10 A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.
6:11 A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posađeni; tako i od riba koliko hteše.
6:12 I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
6:13 I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli.
6:14 A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.
6:15 A kad razume Isus da hoće da dođu da Ga uhvate i da Ga učine carem, otide opet u goru sam.
6:16 A kad bi uveče siđoše učenici Njegovi na more,
6:17 I uđoše u lađu, i pođoše preko mora u Kapernaum. I već se beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.
6:18 A more se podizaše od velikog vetra.
6:19 Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do lađe, i uplašiše se.
6:20 A On im reče: Ja sam; ne bojte se.
6:21 Onda Ga s radošću uzeše u lađu; i odmah lađa bi na zemlji u koju iđahu.
6:22 Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da lađe druge ne beše onde osim one jedne što u nju uđoše učenici Njegovi, i da ne uđe Isus s učenicima svojim u lađu nego sami učenici Njegovi otidoše,
6:23 A druge lađe iz Tiverijade dođoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,
6:24 Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni učenika Njegovih, uđoše i oni u lađe, i dođoše u Kapernaum da traže Isusa.
6:25 I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?
6:26 Isus im odgovori i reče: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.
6:27 Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život, koje će vam dati Sin čovečiji, jer ovog potvrdi Otac Bog.
6:28 A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?
6:29 Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.
6:30 A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?
6:31 Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.
6:32 Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
6:33 Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
6:34 Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
6:35 A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.
6:36 Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.
6:37 Sve što meni daje Otac k meni će doći; i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.
6:38 Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.
6:39 A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.
6:40 A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
6:41 Tada vikahu Jevreji na Njega što reče: Ja sam hleb koji siđe s neba.
6:42 I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja siđoh s neba?
6:43 Onda Isus odgovori i reče im: Ne vičite među sobom.
6:44 Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
6:45 U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od Oca i nauči, doći će k meni.
6:46 Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.
6:47 Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni.
6:48 Ja sam Hleb života.
6:49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
6:50 Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
6:51 Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.
6:52 A Jevreji se prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?
6:53 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati života u sebi.
6:54 Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan:
6:55 Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.
6:56 Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.
6:57 Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.
6:58 Ovo je hleb koji siđe s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek.
6:59 Ovo reče u zbornici kad učaše u Kapernaumu.
6:60 Tada mnogi od učenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?
6:61 A Isus znajući u sebi da učenici Njegovi viču na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?
6:62 A kad vidite Sina čovečijeg da odlazi gore gde je pre bio?
6:63 Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.
6:64 Ali imaju neki među vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od početka koji su što ne veruju, i ko će Ga izdati.
6:65 I reče: Zato vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.
6:66 Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s Njim.
6:67 A Isus reče dvanaestorici: Da nećete i vi otići?
6:68 Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života.
6:69 I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.
6:70 Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas đavo?
6:71 A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.

–
7:1 I potom hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.
7:2 Beše pak blizu praznik jevrejski, građenje senica.
7:3 Tada Mu rekoše braća Njegova: Iziđi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide dela koja činiš;
7:4 Jer niko ne čini šta tajno, a sam traži da je poznat. Ako to činiš javi sebe svetu.
7:5 Jer ni braća Njegova ne verovahu Ga.
7:6 Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.
7:7 Ne može svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.
7:8 Vi iziđite na praznik ovaj: ja još neću izići na praznik ovaj, jer se moje vreme još nije navršilo.
7:9 Rekavši im ovo osta u Galileji.
7:10 A kad iziđoše braća Njegova na praznik, tada i sam iziđe, ne javno nego kao tajno.
7:11 A Jevreji Ga tražahu na praznik i govorahu: Gde je on?
7:12 I behu za Nj mnoge raspre u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi: Nije, nego vara narod.
7:13 Ali niko ne govoraše javno za Nj od straha jevrejskog.
7:14 Ali odmah u polovini praznika iziđe Isus u crkvu i učaše.
7:15 I divljahu se Jevreji govoreći: Kako ovaj zna knjige, a nije se učio?
7:16 Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao.
7:17 Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.
7:18 Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.
7:19 Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu? Zašto tražite da me ubijete?
7:20 Odgovori narod i reče: Je li đavo u tebi? Ko traži da te ubije?
7:21 Odgovori Isus i reče im: Jedno delo učinih i svi se divite tome.
7:22 Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka.
7:23 Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?
7:24 Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.
7:25 Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj kog traže da ubiju?
7:26 I gle, kako govori slobodno i ništa mu ne vele: Da ne doznaše naši knezovi da je on zaista Hristos?
7:27 Ali ovog znamo otkuda je; a Hristos kad dođe, niko neće znati otkuda je.
7:28 Tada Isus povika u crkvi učeći i reče: i mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dođoh, nego ima Istiniti koji me posla, kog vi ne znate.
7:29 Ja Ga znam, jer sam od Njega i On me posla.
7:30 Tada gledahu da Ga uhvate; i niko ne metnu na Nj ruke, jer još ne beše došao čas Njegov.
7:31 A od naroda mnogi Ga verovaše, i govorahu: Kad dođe Hristos eda li će više čudesa činiti nego Ovaj što čini?
7:32 Čuše fariseji od naroda takav govor za Njega, i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da Ga uhvate.
7:33 Tada reče Isus: Još sam malo vremena s vama, pa idem k Onome koji me posla.
7:34 Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći.
7:35 A Jevreji rekoše među sobom: Kuda će ovaj ići da ga mi ne nađemo? Neće li ići među rastrkane Grke, i Grke učiti?
7:36 Šta znači ova reč što reče: Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći?
7:37 A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije.
7:38 Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.
7:39 A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.
7:40 A mnogi od naroda čuvši ove reči govorahu: Ovo je zaista prorok.
7:41 Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći?
7:42 Ne kaza li pismo da će Hristos doći od semena Davidovog, i iz sela Vitlejema odakle beše David?
7:43 Tako raspra postade u narodu Njega radi.
7:44 A neki od njih hteše da Ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na Nj.
7:45 Dođoše pak sluge ka glavarima svešteničkim i farisejima; i oni im rekoše: Zašto ga ne dovedoste?
7:46 A sluge odgovoriše: Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.
7:47 Tada im odgovoriše fariseji: Zar se i vi prevariste?
7:48 Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?
7:49 Nego narod ovaj, koji ne zna zakona, proklet je.
7:50 Reče im Nikodim što dolazi k Njemu noću, koji beše jedan od njih:
7:51 Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?
7:52 Odgovoriše mu i rekoše: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.
7:53 I otidoše svaki svojoj kući.

–
8:1 A Isus otide na goru maslinsku.
8:2 A ujutru opet dođe u crkvu, i sav narod iđaše k Njemu; i sedavši učaše ih.
8:3 A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na sredu
8:4 Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;
8:5 A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?
8:6 Ovo, pak, rekoše kušajući Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih).
8:7 A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.
8:8 Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.
8:9 A kad oni to čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlažahu jedan za drugim počevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeći na sredi.
8:10 A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reče joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?
8:11 A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.
8:12 Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.
8:13 Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedočiš: svedočanstvo tvoje nije istinito.
8:14 Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.
8:15 Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.
8:16 I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.
8:17 A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito.
8:18 Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.
8:19 Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.
8:20 Ove reči reče Isus kod hazne Božije kad učaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas Njegov.
8:21 A Isus im opet reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrećete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doći.
8:22 Tada rekoše Jevreji: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?
8:23 I reče im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.
8:24 Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.
8:25 Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.
8:26 Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega.
8:27 Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.
8:28 A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim.
8:29 I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.
8:30 Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.
8:31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,
8:32 I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.
8:33 Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?
8:34 Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.
8:35 A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.
8:36 Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.
8:37 Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.
8:38 Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako činite šta videste od oca svog.
8:39 Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.
8:40 A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio.
8:41 Vi činite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rođeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.
8:42 A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla.
8:43 Zašto ne razumete govora mog? Jer ne možete reči mojih da slušate.
8:44 Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.
8:45 A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
8:46 Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?
8:47 Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.
8:48 Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je đavo u tebi.
8:49 Isus odgovori: U meni đavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.
8:50 A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.
8:51 Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrti doveka.
8:52 Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je đavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reč moju neće okusiti smrti doveka.
8:53 Eda li si ti veći od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?
8:54 Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.
8:55 I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biću laža kao vi. Nego Ga znam, i reč Njegovu držim.
8:56 Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.
8:57 Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?
8:58 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.
8:59 Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izađe iz crkve prošavši između njih i otide tako.

–
9:1 I prolazeći vide čoveka slepog od rođenja.
9:2 I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Ravi! Ko sagreši, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep?
9:3 Isus odgovori: Ni on sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božija na njemu.
9:4 Meni valja raditi dela Onog koji me posla dok je dan: doći će noć kad niko ne može raditi.
9:5 Dok sam na svetu videlo sam svetu.
9:6 Rekavši ovo pljunu na zemlju i načini kao od pljuvačke, i pomaza kalom oči slepome,
9:7 I reče: Idi umij se u banji siloamskoj (koje znači poslan). Otide, dakle, i umi se, i dođe gledajući.
9:8 A susedi i koji ga behu videli pre da beše slep govorahu: Nije li ovo onaj što seđaše i prošaše?
9:9 Jedni govorahu: On je; a drugi: Nalik je na nj. A on govoraše: Ja sam.
9:10 Tada mu govorahu: Kako ti se otvoriše oči?
9:11 On odgovori i reče: Čovek koji se zove Isus načini kao, i pomaza oči moje, i reče mi: Idi u banju siloamsku i umij se. A kad otidoh i umih se, progledah.
9:12 Tada mu rekoše: Gde je on? Reče: Ne znam.
9:13 Tada ga povedoše k farisejima, onog što beše nekad slep.
9:14 A beše subota kad načini Isus kao i otvori mu oči.
9:15 Tada ga opet pitahu i fariseji kako progleda. A on im reče: Kao metnu mi na oči, i umih se i vidim.
9:16 Tada govorahu neki od fariseja: Nije ovaj čovek od Boga jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: Kako može čovek grešan takva čudesa činiti? I posta raspra među njima.
9:17 Rekoše, dakle, opet slepcu: Šta kažeš ti za njega što ti otvori oči tvoje? A on reče: Prorok je.
9:18 Tada Jevreji ne verovaše za njega da beše slep i progleda, dok ne dozvaše roditelje onog što je progledao,
9:19 I zapitaše ih govoreći: Je li ovo vaš sin za koga vi govorite da se rodi slep? Kako, dakle, sad vidi?
9:20 A roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše: Znamo da je ovo sin naš i da se rodi slep,
9:21 A kako sad vidi ne znamo: ili ko mu otvori oči mi ne znamo; on je veliki, pitajte njega, neka sam kaže za sebe.
9:22 Ovo rekoše roditelji njegovi, jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji behu dogovorili da bude isključen iz zbornice ko Ga prizna za Hrista.
9:23 Zato rekoše roditelji njegovi: On je veliki, pitajte njega.
9:24 Tada, po drugi put dozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: Daj Bogu slavu; mi znamo da je čovek ovaj grešan.
9:25 A on odgovori i reče: Je li grešan ne znam; samo znam da ja bejah slep, a sad vidim.
9:26 Tada mu opet rekoše: Šta ti učini, kako otvori oči tvoje?
9:27 Odgovori im: Ja vam već kazah, i ne slušaste; šta ćete opet slušati? Već ako i vi hoćete učenici njegovi da budete?
9:28 A oni ga ukoriše, i rekoše mu: Ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi.
9:29 Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovog ne znamo otkuda je
9:30 A čovek odgovori i reče im: To i jeste za čudo što vi ne znate otkud je, a On otvori oči moje.
9:31 A znamo da Bog ne sluša grešnika; nego ako ko poštuje Boga i volju Njegovu tvori, onog sluša.
9:32 Otkako je sveta nije čuveno da ko otvori oči rođenom slepcu.
9:33 Kad On ne bi bio od Boga ne bi mogao ništa činiti.
9:34 Odgovoriše i rekoše mu: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš? I isteraše ga napolje.
9:35 Isus ču da ga isteraše napolje; i našavši ga reče mu; veruješ li ti Sina Božijeg?
9:36 On odgovori i reče: Ko je, Gospode, da Ga verujem?
9:37 A Isus mu reče: i video si ga, i koji govori s tobom Ga je.
9:38 A on reče: Verujem Gospode! I pokloni Mu se.
9:39 I reče Isus: Ja dođoh na sud na ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi.
9:40 I čuše ovo neki od fariseja koji behu s Njim, i rekoše Mu: Eda li smo mi slepi?
9:41 Reče im Isus: Kada biste bili slepi ne biste imali greha, a sad govorite da vidite, tako vaš greh ostaje.

–
10:1 Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;
10:2 A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.
10:3 Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
10:4 I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
10:5 A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi.
10:6 Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.
10:7 Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.
10:8 Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.
10:9 Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.
10:10 Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.
10:11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
10:12 A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
10:13 A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
10:14 Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
10:15 Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
10:16 I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
10:17 Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
10:18 Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.
10:19 Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči.
10:20 Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je; šta ga slušate?
10:21 Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo slepima oči otvarati?
10:22 A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.
10:23 I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.
10:24 A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.
10:25 Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.
10:26 Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.
10:27 Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
10:28 I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.
10:29 Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.
10:30 Ja i Otac jedno smo.
10:31 A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.
10:32 Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?
10:33 Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.
10:34 Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?
10:35 Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;
10:36 Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?
10:37 Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.
10:38 Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.
10:39 Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.
10:40 I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.
10:41 I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.
10:42 I mnogi verovaše Ga onde.

–
11:1 Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.
11:2 (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)
11:3 Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.
11:4 A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.
11:5 A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.
11:6 A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.
11:7 A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.
11:8 Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo?
11:9 Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;
11:10 A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.
11:11 Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
11:12 Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.
11:13 A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.
11:14 Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.
11:15 I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.
11:16 Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.
11:17 A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu.
11:18 (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)
11:19 I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.
11:20 Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše doma.
11:21 Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.
11:22 A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.
11:23 Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.
11:24 Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.
11:25 A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.
11:26 I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?
11:27 Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet.
11:28 I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te.
11:29 A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.
11:30 Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.
11:31 A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.
11:32 A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.
11:33 Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.
11:34 I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.
11:35 Udariše suze Isusu.
11:36 Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,
11:37 A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?
11:38 A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.
11:39 Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.
11:40 Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?
11:41 Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.
11:42 A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.
11:43 I ovo rekavši zovnu iza glasa: Lazare! Iziđi napolje.
11:44 I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.
11:45 Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga.
11:46 A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.
11:47 Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.
11:48 Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.
11:49 A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;
11:50 I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.
11:51 A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;
11:52 I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.
11:53 Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.
11:54 A Isus više ne hođaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hođaše s učenicima svojim.
11:55 A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dođoše u Jerusalim pre pashe da se očiste.
11:56 Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu među sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?
11:57 A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.

–
12:1 A Isus pre pashe na šest dana dođe u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
12:2 Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar seđaše s njim za trpezom;
12:3 A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
12:4 Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
12:5 Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
12:6 A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.
12:7 A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
12:8 Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
12:9 Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dođoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
12:10 A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;
12:11 Jer mnogi njega radi iđahu iz Judeje i verovahu Isusa.
12:12 A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim
12:13 Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
12:14 A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
12:15 Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.
12:16 Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
12:17 A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
12:18 Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.
12:19 A fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.
12:20 A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
12:21 Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
12:22 Dođe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
12:23 A Isus odgovori im govoreći: Dođe čas da se proslavi Sin čovečiji.
12:24 Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
12:25 Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.
12:26 Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.
12:27 Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dođoh na čas ovaj.
12:28 Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dođe s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.
12:29 A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anđeo mu govori.
12:30 Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
12:31 Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.
12:32 I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.
12:33 A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.
12:34 Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?
12:35 A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
12:36 Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.
12:37 Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
12:38 Da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
12:39 Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:
12:40 Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
12:41 Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
12:42 Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
12:43 Jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.
12:44 A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
12:45 I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
12:46 Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
12:47 I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
12:48 Koji se odreče mene, i ne prima reči mojih, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;
12:49 Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.
12:50 I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.

–
13:1 A pred praznik pashe znajući Isus da Mu dođe čas da pređe iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi.
13:2 I po večeri, kad već đavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,
13:3 Znajući Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide,
13:4 Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;
13:5 Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.
13:6 Onda dođe k Simonu Petru, i on Mu reče: Gospode! Zar Ti moje noge da opereš?
13:7 Isus odgovori i reče mu: Šta ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš posle doznati.
13:8 Reče Mu Petar: Nikad Ti nećeš oprati mojih nogu. Isus mu odgovori: Ako te ne operem nemaš dela sa mnom.
13:9 Reče Mu Simon Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.
13:10 Isus mu reče: Opranom ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.
13:11 Jer znaše izdajnika svog, zato reče: Niste svi čisti.
13:12 A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu reče im: Znate li šta ja učinih vama?
13:13 Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.
13:14 Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge.
13:15 Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.
13:16 Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao.
13:17 Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.
13:18 Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.
13:19 Sad vam kažem pre nego se zbude, da kad se zbude, verujete da sam ja.
13:20 Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.
13:21 Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvedoči i reče: Zaista, zaista vam kažem: Jedan između vas izdaće me.
13:22 Onda se učenici zgledahu među sobom, i čuđahu se za koga govori.
13:23 A jedan od učenika Njegovih, kog Isus ljubljaše, seđaše za trpezom na krilu Isusovom.
13:24 Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.
13:25 A on leže na prsi Isusove i reče Mu: Gospode! Ko je to?
13:26 Isus odgovori: Onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom.
13:27 I po zalogaju tada uđe u njega sotona. Onda mu reče Isus: Šta činiš čini brže.
13:28 A ovo ne razume niko od onih što seđahu za trpezom zašto mu reče.
13:29 A neki mišljahu, budući da u Jude beše kesa, da mu Isus reče: Kupi šta treba za praznik; ili da da šta siromašnima.
13:30 A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a beše noć.
13:31 Kad on iziđe, onda Isus reče: Sad se proslavi Sin čovečiji i Bog se proslavi u Njemu.
13:32 Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog će Njega proslaviti u sebi, i odmah će Ga proslaviti.
13:33 Dečice! Još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.
13:34 Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.
13:35 Potom će svi poznati da ste moji učenici, ako uzimate ljubav među sobom.
13:36 Reče Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom.
13:37 Petar Mu reče: Gospode! Zašto sad ne mogu ići za Tobom? Dušu ću svoju položiti za Te.
13:38 Odgovori mu Isus: Dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.

–
14:1 Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte.
14:2 Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto.
14:3 I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.
14:4 I kuda ja idem znate, i put znate.
14:5 Reče Mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?
14:6 Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.
14:7 Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga.
14:8 Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.
14:9 Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?
14:10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On tvori dela.
14:11 Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima.
14:12 Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom;
14:13 I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.
14:14 I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.
14:15 Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite.
14:16 I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek:
14:17 Duha istine, kog svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti.
14:18 Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.
14:19 Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me videti; jer ja živim, i vi ćete živeti.
14:20 U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.
14:21 Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam.
14:22 I reče Mu Juda, ne Iskariotski: Gospode! Šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu?
14:23 Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.
14:24 Koji nema ljubavi k meni ne drži mojih reči; a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.
14:25 Ovo vam kazah dok sam s vama.
14:26 A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.
14:27 Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.
14:28 Čuste da vam ja kazah: idem i doći ću k vama. Kad biste imali ljubav k meni, onda biste se obradovali što rekoh: idem k Ocu; jer je Otac moj veći od mene.
14:29 I sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude.
14:30 Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovog sveta, i u meni nema ništa.
14:31 Nego da vidi svet da imam ljubav k Ocu, i kao što mi zapovedi Otac onako tvorim. Ustanite, hajdemo odavde.

–
15:1 Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar;
15:2 Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi.
15:3 Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih.
15:4 Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete.
15:5 Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.
15:6 Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.
15:7 Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.
15:8 Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.
15:9 Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj.
15:10 Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj.
15:11 Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni.
15:12 Ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama.
15:13 Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.
15:14 Vi ste prijatelji moji ako tvorite šta vam ja zapovedam.
15:15 Više vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima; jer vam sve kazah što čuh od Oca svog.
15:16 Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da vaš rod ostane, da šta god zaištete u Oca u ime moje da vam da.
15:17 Ovo vam zapovedam da imate ljubav među sobom.
15:18 Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu pre vas.
15:19 Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet.
15:20 Opominjite se reči koju vam ja rekoh: nije sluga veći od gospodara svog. Ako mene izgnaše, i vas će izgnati; ako moju reč održaše, i vašu će održati.
15:21 Ali sve će vam ovo činiti za ime moje, jer ne poznaju Onog koji me posla.
15:22 Da nisam bio došao i govorio im ne bi greha imali; a sad izgovora neće imati za greh svoj.
15:23 Koji mrzi na mene i na Oca mog mrzi.
15:24 Da nisam bio i dela tvorio među njima kojih niko drugi ne tvori, ne bi greha imali; a sad i videše, i omrznuše na mene i na Oca mog.
15:25 Ali da se zbude reč napisana u zakonu njihovom: Omrznuše na me nizašta.
15:26 A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene.
15:27 A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.

–
16:1 Ovo vam kazah da se ne sablaznite.
16:2 Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.
16:3 I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.
16:4 Nego vam ovo kazah kad dođe vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bijah s vama.
16:5 A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš?
16:6 Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše.
16:7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama.
16:8 I kad On dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud;
16:9 Za greh, dakle, što ne veruju mene;
16:10 A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti;
16:11 A za sud što je knez ovog sveta osuđen.
16:12 Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.
16:13 A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred.
16:14 On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam:
16:15 Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.
16:16 Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu.
16:17 A neki od učenika Njegovih rekoše među sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete me videti; i: Ja idem k ocu?
16:18 Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori.
16:19 A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete među sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti?
16:20 Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.
16:21 Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet.
16:22 Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vaše radosti neće niko uzeti od vas;
16:23 I u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam.
16:24 Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.
16:25 Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca.
16:26 U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas;
16:27 Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga iziđoh.
16:28 Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.
16:29 Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš.
16:30 Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.
16:31 Isus im odgovori: Zar sad verujete?
16:32 Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.
16:33 Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.

–
17:1 Ovo govori Isus, pa podiže oči svoje na nebo i reče: Oče! Dođe čas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe;
17:2 Kao što si Mu dao vlast nad svakim telom da svemu što si Mu dao da život večni.
17:3 A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.
17:4 Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrših koji si mi dao da radim.
17:5 I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.
17:6 Ja javih ime Tvoje ljudima koje si mi dao od sveta; Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše.
17:7 Sad razumeše da je sve što si mi dao od Tebe.
17:8 Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i poznadoše istinito da od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao.
17:9 Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji.
17:10 I moje sve je Tvoje, i Tvoje moje; i ja se proslavih u njima.
17:11 I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.
17:12 Dok bijah s njima na svetu, ja ih čuvah u ime Tvoje; one koje si mi dao sačuvah, i niko od njih ne pogibe osim Sina pogibli, da se zbude pismo.
17:13 A sad k Tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi.
17:14 Ja im dadoh reč Tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao i ja što nisam od sveta.
17:15 Ne molim Te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla.
17:16 Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta.
17:17 Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina.
17:18 Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.
17:19 Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom.
17:20 Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi;
17:21 Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me Ti poslao.
17:22 I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno.
17:23 Ja u njima i Ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.
17:24 Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.
17:25 Oče pravedni! Svet Tebe ne pozna, a ja Te poznah, i ovi poznaše da si me Ti poslao.
17:26 I pokazah im ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.

–
18:1 I rekavši ovo Isus iziđe s učenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi.
18:2 A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim.
18:3 Onda Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dođe onamo s fenjerima i sa svećama i s oružjem.
18:4 A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: Koga tražite?
18:5 Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.
18:6 A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.
18:7 Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.
18:8 Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.
18:9 Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.
18:10 A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.
18:11 Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?
18:12 A četa i vojvoda i momci jevrejski uhvatiše Isusa i svezaše Ga,
18:13 I odvedoše Ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše poglavar sveštenički one godine.
18:14 A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan čovek nego narod da propadne.
18:15 Za Isusom, pak, iđaše Simon Petar i drugi učenik; a učenik onaj beše poznat kod poglavara svešteničkog, i uđe s Isusom u dvor poglavara svešteničkog;
18:16 A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziđe onaj učenik što beše poznat kod poglavara svešteničkog i reče vratarici te uvede Petra.
18:17 Onda reče sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti učenik ovog čoveka? On reče: Nisam.
18:18 A sluge i momci behu naložili oganj i stajahu te se grejahu, jer beše zima; a i Petar stajaše s njima i grejaše se.
18:19 Poglavar, pak, sveštenički zapita Isusa za učenike Njegove i za Njegovu nauku.
18:20 Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih.
18:21 Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio: evo ovi znaju šta sam ja govorio.
18:22 A kad On ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: Zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkom?
18:23 Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?
18:24 I Ana posla Ga svezanog Kajafi, poglavaru svešteničkom.
18:25 A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika njegovih? A on se odreče i reče: Nisam.
18:26 Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rođak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?
18:27 Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.
18:28 A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.
18:29 Onda Pilat izađe k njima napolje i reče: Kakvu krivicu iznosite na ovog čoveka?
18:30 Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi.
18:31 A Pilat im reče: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoše: Mi ne smemo nikoga pogubiti.
18:32 Da se zbude reč Isusova koju reče kazujući kakvom će smrti umreti.
18:33 Onda uđe Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reče Mu: Ti si car judejski?
18:34 Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?
18:35 Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?
18:36 Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.
18:37 Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.
18:38 Reče Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši iziđe opet k Jevrejima, i reče im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.
18:39 A u vas je običaj da vam jednog pustim na pashu, hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskog?
18:40 Onda svi povikaše opet govoreći: Ne ovog, nego Varavu. A Varava beše hajduk.

–
19:1 Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.
19:2 I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,
19:3 I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.
19:4 Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.
19:5 A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!
19:6 A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.
19:7 Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim.
19:8 Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.
19:9 I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.
19:10 A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?
19:11 Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.
19:12 Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.
19:13 Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.
19:14 A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš.
19:15 A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara.
19:16 Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.
19:17 I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.
19:18 Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.
19:19 Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.
19:20 I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski.
19:21 A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski.
19:22 Pilat odgovori: Šta pisah pisah.
19:23 A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.
19:24 Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdeliše haljine moje među sobom, a za dolamu moju baciše kocke. Vojnici, dakle, tako učiniše.
19:25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.
19:26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!
19:27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.
19:28 Potom, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam.
19:29 Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.
19:30 A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.
19:31 A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.
19:32 Onda dođoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.
19:33 A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu noge;
19:34 Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.
19:35 I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.
19:36 Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.
19:37 I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.
19:38 A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo.
19:39 A dođe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.
19:40 I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju.
19:41 A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.
19:42 Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.

–
20:1 A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.
20:2 Onda otrča, i dođe k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.
20:3 A Petar iziđe i drugi učenik, i pođoše ka grobu.
20:4 Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dođe pre ka grobu.
20:5 I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne uđe.
20:6 Dođe, pak, Simon Petar za njim, i uđe u grob, i vide haljine same gde leže,
20:7 I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.
20:8 Tada, dakle, uđe i drugi učenik koji najpre dođe ka grobu, i vide i verova.
20:9 Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.
20:10 Onda otidoše opet učenici kućama.
20:11 A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,
20:12 I vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.
20:13 I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.
20:14 I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.
20:15 Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.
20:16 Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.
20:17 Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.
20:18 A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.
20:19 A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.
20:20 I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.
20:21 A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.
20:22 I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.
20:23 Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.
20:24 A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus.
20:25 A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.
20:26 I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam.
20:27 Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.
20:28 I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.
20:29 Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.
20:30 A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.
20:31 A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.

–
21:1 Posle toga opet se javi Isus učenicima svojim na moru tiverijadskom. A javi se ovako:
21:2 Behu zajedno Simon Petar i Toma, koji se zvaše blizanac, i Natanailo iz Kane galilejske, i sinovi Zevedejevi, i druga dvojica od učenika Njegovih.
21:3 Reče im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. Onda iziđoše i odmah sedoše u lađu, i onu noć ne uhvatiše ništa.
21:4 A kad bi jutro, stade Isus na bregu; ali učenici ne poznaše da je Isus.
21:5 A Isus im reče: Deco! Eda li šta imate za jelo? Odgovoriše Mu: Nemamo.
21:6 A On im reče: Bacite mrežu s desne strane lađe, i naći ćete. Onda baciše, i već ne mogahu izvući je od mnoštva ribe.
21:7 Onda učenik onaj koga ljubljaše Isus reče Petru: To je Gospod. A Simon Petar kad ču da je Gospod, zapreže se košuljom, jer beše go, i skoči u more.
21:8 A drugi učenici dođoše na lađi, jer ne beše daleko od zemlje nego oko dvesta lakata, vukući mrežu sa ribom.
21:9 Kad, dakle, iziđoše na zemlju, videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu i hleb.
21:10 Isus im reče: Prinesite od ribe što sad uhvatiste.
21:11 A Simon Petar uđe i izvuče mrežu na zemlju punu velikih riba sto i pedeset i tri; i od tolikog mnoštva ne prodre se mreža.
21:12 Isus im reče: Hodite obedujte. A nijedan od učenika nije smeo da Ga pita: Ko si ti? Videći da je Gospod.
21:13 A dođe i Isus, i uze hleb, i dade im, tako i ribu.
21:14 Ovo se već treći put javi Isus učenicima svojim pošto ustade iz mrtvih.
21:15 A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje.
21:16 Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.
21:17 Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode! Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.
21:18 Zaista, zaista ti kažem: Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kud si hteo; a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda nećeš.
21:19 A ovo reče pokazujući kakvom će smrti proslaviti Boga. I rekavši ovo reče mu: Hajde za mnom.
21:20 A Petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj učenik kog Isus ljubljaše, koji i na večeri leže na prsi Njegove i reče: Gospode! Ko je taj koji će Te izdati?
21:21 Videvši Petar ovog reče Isusu: Gospode! A šta će ovaj?
21:22 Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dokle ja ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.
21:23 Onda iziđe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti: ali Isus ne reče njemu da neće umreti, nego: Ako hoću da ostane dok ja ne dođem, šta je tebi do toga?
21:24 Ovo je onaj učenik koji svedoči ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito.
21:25 A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige. Amin.