–
1:1 Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.
1:2 Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različne napasti,
1:3 Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje;
1:4 A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.
1:5 Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;
1:6 Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.
1:7 Jer takav čovek neka ne misli da će primiti šta od Boga.
1:8 Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.
1:9 A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;
1:10 A bogati svojom poniznošću; jer će proći kao cvet travni.
1:11 Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hođenju svom uvenuti.
1:12 Blago čoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiće venac života, koji Bog obreče onima koji ga ljube.
1:13 Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;
1:14 Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami.
1:15 Tada zatrudnevši slast rađa greh; a greh učinjen rađa smrt.
1:16 Ne varajte se, ljubazna braćo moja!
1:17 Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;
1:18 Jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.
1:19 Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.
1:20 Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.
1:21 Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usađenu reč koja može spasti duše vaše.
1:22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.
1:23 Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;
1:24 Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.
1:25 Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.
1:26 Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoJ, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.
1:27 Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.
–
2:1 Braćo moja! U veri Gospoda našeg slavnog Isusa Hrista ne gledajte ko je ko;
2:2 Jer ako dođe u crkvu vašu čovek sa zlatnim prstenom i u svetloj haljini, a dođe i siromah u rđavoj haljini,
2:3 I pogledate na onog u svetloj haljini, i kažete mu: Ti sedi ovde lepo, a siromahu kažete: Ti stani tamo, ili sedi ovde niže podnožja mog;
2:4 I ne rasudiste u sebi, nego biste sudije zlih pomisli.
2:5 Čujte, ljubazna braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovog sveta da budu bogati verom, i naslednici carstva koje obreče onima koji njega ljube?
2:6 A vi osramotiste siromaha. Nisu li to bogati koji vas muče i vuku vas na sudove?
2:7 Ne hule li oni na dobro ime vaše kojim ste se nazvali?
2:8 Ako, dakle, zakon carski izvršujete po pismu: Ljubi bližnjeg kao samog sebe, dobro činite;
2:9 Ako li gledate ko je ko, greh činite, i bićete pokarani od zakona kao prestupnici;
2:10 Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve,
2:11 Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona.
2:12 Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni;
2:13 Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; i hvali se milost na sudu.
2:14 Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasti?
2:15 Ako, na primer, brat i li sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu,
2:16 I reče im koji od vas: Idite s mirom, grejte se, i nasitite se, a ne da im potrebe telesne, šta pomaže?
2:17 Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi.
2:18 No može ko reći: Ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi veru svoju bez dela svojih, a ja ću tebi pokazati veru svoju iz dela svojih.
2:19 Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju, i drhću.
2:20 Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! Da je vera bez dela mrtva?
2:21 Avraam otac naš ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina svog, na oltar?
2:22 Vidiš li da vera pomože delima njegovim, i kroz dela svrši se vera?
2:23 I izvrši se pismo koje govori: Avraam verova Bogu, i primi mu se u pravdu, i prijatelj Božji nazva se.
2:24 Vidite li, dakle, da se delima pravda čovek, a ne samom verom?
2:25 A tako i Raav kurva ne opravda li se delima kad primi uhode, i izvede ih drugim putem?
2:26 Jer, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva.
–
3:1 Ne tražite, braćo moja, da budete mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osuđeni,
3:2 Jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.
3:3 Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo.
3:4 Gle i lađe, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja.
3:5 A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.
3:6 I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla.
3:7 Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem;
3:8 A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.
3:9 Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem.
3:10 Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva.
3:11 Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko?
3:12 Može li, braćo moja, smokva masline rađati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.
3:13 Ko je među vama mudar i pametan neka pokaže od dobrog življenja dela svoja u krotosti i premudrosti.
3:14 Ako li imate gorku zavist i svađu u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.
3:15 Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, đavolska.
3:16 Jer gde je zavist i svađa onde je nesloga i svaka zla stvar.
3:17 A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna.
3:18 A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine.
–
4:1 Otkuda ratovi i raspre među nama? Ne otuda li, od slasti vaših, koje se bore u vašim udima?
4:2 Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.
4:3 Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite.
4:4 Preljubočinci i preljubočinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovog sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.
4:5 Ili mislite da pismo uzalud govori: Duh koji u nama živi mrzi na zavist?
4:6 A On daje veću blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.
4:7 Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se đavolu i pobeći će od vas.
4:8 Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani.
4:9 Budite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se pretvori u plač, i radost u žalost.
4:10 Ponizite se pred Gospodom, i podignuće vas.
4:11 Ne opadajte jedan drugog, braćo; jer ko opada brata ili osuđuje brata svog opada zakon i osuđuje zakon, a ako zakon osuđuješ, nisi tvorac zakona, nego sudija.
4:12 Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugog osuđuješ?
4:13 Slušajte sad vi koji govorite: Danas ili sutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i sedećemo onde jednu godinu, i trgovaćemo i dobijaćemo.
4:14 Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom nestane.
4:15 Mesto da govorite: Ako Gospod htedbude, i živi budemo učinićemo ovo ili ono.
4:16 A sad se hvalite svojim ponosom. Svaka je hvala takva zla.
4:17 Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je.
–
5:1 Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.
5:2 Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;
5:3 Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.
5:4 Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota.
5:5 Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.
5:6 Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se.
5:7 Trpite, dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjeg. Gle, težak čeka plemeniti rod iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni.
5:8 Trpite, dakle, i vi i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi.
5:9 Ne uzdišite jedan na drugog, braćo, da ne budete osuđeni: gle, sudija stoji pred vratima.
5:10 Uzmite, braćo moja, za ugled stradanja proroke koji govoriše u ime Gospoda.
5:11 Gle, blažene nazivamo one koji pretrpeše. Trpljenje Jovljevo čuste, i posledak Gospodnji videste: jer je Gospod milostiv i smiluje se.
5:12 A pre svega, braćo moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom, ni drugom kakvom kletvom; nego neka bude šta jeste da, i šta nije ne, da ne padnete pod sud.
5:13 Muči li se ko među vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo neka hvali Boga.
5:14 Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje.
5:15 I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se.
5:16 Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.
5:17 Ilija beše čovek smrtan kao i mi, i pomoli se Bogu da ne bude dažda, i ne udari dažd na zemlju za tri godine i šest meseci.
5:18 I opet se pomoli i nebo dade dažd, i zemlja iznese rod svoj.
5:19 Braćo! Ako ko od vas zađe s puta istine, i obrati ga ko,
5:20 Neka zna da će onaj koji obrati grešnika s krivog puta njegovog spasti dušu od smrti, i pokriti mnoštvo greha.