1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
–
1:1 Reči Amosa koji beše između pastira iz Tekuje, što vide za Izrailja za vremena Ozije cara Judinog i za vremena Jerovoama sina Joasovog cara Izrailjevog, dve godine pre trusa.
1:2 Reče dakle: Gospod će riknuti sa Siona, i iz Jerusalima će pustiti glas svoj, i tužiće stanovi pastirski i posušiće se vrh Karmilu.
1:3 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Damask, neću mu oprostiti, jer vrhoše Galad gvozdenom branom.
1:4 Nego ću pustiti oganj u dom Azailov, te će proždreti dvorove Ven-Adadove.
1:5 I polomiću prevornice Damasku, i istrebiću stanovnike iz polja Avena, i onog koji drži palicu iz doma Edenovog, i otići će u ropstvo narod sirski u Kir, veli Gospod.
1:6 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Gaza, neću joj oprostiti, jer ih zarobiše sasvim i predadoše Edomcima.
1:7 Nego ću pustiti oganj u zidove Gazi, te će joj proždreti dvorove.
1:8 I istrebiću stanovnike iz Azota i onog koji drži palicu iz Askalona, i okrenuću ruku svoju na Akaron, i izginuće ostatak filistejski, veli Gospod Gospod.
1:9 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Tir, neću mu oprostiti, jer sasvim dadoše u ropstvo Edomcima i ne sećaše se bratske vere.
1:10 Nego ću pustiti oganj u zidove Tiru, te će proždreti dvorove njegove.
1:11 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Edom, neću mu oprostiti, jer goni brata svog mačem potrvši u sebi sve žaljenje, i gnev njegov razdire jednako, i srdnju svoju drži uvek.
1:12 Nego ću pustiti oganj u Teman, i proždreće dvore u Vosori.
1:13 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učiniše sinovi Amonovi, neću im oprostiti, jer paraše trudne žene u Galadu da rašire među svoju.
1:14 Nego ću zapaliti oganj u zidovima Ravi, te će joj proždreti dvorove s vikom u dan boja i s burom u dan vihora.
1:15 I car će njihov otići u ropstvo, on i knezovi njegovi s njim, veli Gospod.
–
2:1 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Moav, neću mu oprostiti, jer sažeže kosti cara edomskog u kreč.
2:2 Nego ću pustiti oganj na Moava, te će proždreti dvorove u Kariotu, i Moav će poginuti s vrevom, s vikom i s glasom trubnim.
2:3 I istrebiću sudiju iz njega i sve knezove njegove pobiću s njim, veli Gospod.
2:4 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Juda, neću mu oprostiti, jer prezreše zakon Gospodnji i uredaba Njegovih ne držaše, i prevariše se lažima svojim, za kojima hodiše oci njihovi.
2:5 Nego ću pustiti oganj u Judu, te će proždreti dvore jerusalimske.
2:6 Ovako veli Gospod: Za tri zla i za četiri što učini Izrailj, neću mu oprostiti, jer prodavaše pravednika za novce i ubogog za jedne opanke.
2:7 Čeznu za prahom zemaljskim na glavi siromasima, i prevraćaju put smernima; i sin i otac odlaze k jednoj devojci da skvrne sveto ime moje.
2:8 I na haljinama u zalogu uzetim leže kod svakog oltara, i vino oglobljenih piju u kući bogova svojih.
2:9 A ja istrebih ispred njih Amoreje, koji behu visoki kao kedri i jaki kao hrastovi, i potrh rod njihov ozgo i žile njihove ozdo.
2:10 I ja vas izvedoh iz zemlje misirske, i vodih vas po pustinji četrdeset godina da biste nasledili zemlju amorejsku.
2:11 I podizah između sinova vaših proroke i između mladića vaših nazireje. Nije li tako? Sinovi Izrailjevi, govori Gospod.
2:12 A vi pojiste nazireje vinom, i prorocima zabranjivaste govoreći: Ne prorokujte.
2:13 Evo, ja ću vas pritisnuti na mestu vašem kao što se pritiskaju kola puna snoplja.
2:14 I neće biti bega brzome, i jaki neće utvrditi kreposti svoje, i hrabri neće spasti dušu svoje.
2:15 I strelac neće se održati, i laki na nogu neće se izbaviti, niti će konjanik spasti duše svoje.
2:16 Nego će najhrabriji među junacima go pobeći u onaj dan, govori Gospod.
–
3:1 Čujte reč koju govori Gospod za vas, sinovi Izrailjevi, za sve pleme koje sam izveo iz zemlje misirske, govoreći:
3:2 Samo vas poznah između svih plemena zemaljskih, zato ću vas pohoditi za sva bezakonja vaša.
3:3 Hoće li dvojica ići zajedno, ako se ne sastanu?
3:4 Hoće li riknuti lav u šumi, ako nema lova? Hoće li lavić pustiti glas svoj iz pećine svoje, ako ne uhvati šta?
3:5 Hoće li ptica pasti u mrežu na zemlju, ako nema zamke? Hoće li se dignuti mreža sa zemlje, ako se ništa ne uhvati?
3:6 Hoće li truba trubiti po gradu, a narod da ne dotrči uplašen? Hoće li biti nesreća u gradu, a Gospod da je ne učini?
3:7 Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.
3:8 Kad lav rikne, ko se neće bojati? Kad Gospod reče, ko neće prorokovati?
3:9 Oglasite po dvorovima azotskim i po dvorovima u zemlji misirskoj, i recite: Skupite se na gore samarijske i vidite velike nerede u njoj, i nasilje u njoj.
3:10 Ne znaju činiti pravo, govori Gospod, sabiraju blago nasiljem i grabežom u dvorima svojim.
3:11 Zato ovako veli Gospod Gospod: Neprijatelj je oko zemlje i oboriće ti silu tvoju, i opleniće se dvorovi tvoji.
3:12 Ovako veli Gospod: Kao kad pastir istrgne iz usta lavu dve noge ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sede u Samariji na uglu od odra i nakraj postelje.
3:13 Čujte i zasvedočite u domu Jakovljevom, govori Gospod Gospod Bog nad vojskama.
3:14 Kad pohodim Izrailja za grehe njegove, tada ću pohoditi i oltare vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju.
3:15 I udariću kuću zimnu i letnju kuću, i propašće kuće od slonove kosti, i nestaće velikih kuća, govori Gospod.
–
4:1 Čujte ovu reč, krave vasanske, koje ste u gori samarijskoj, koje krivo činite ubogima i satirete siromahe, koje govorite gospodarima svojim: Donesite da pijemo.
4:2 Zakle se Gospod Gospod svetošću svojom da će vam evo doći dani, te će vas izvlačiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim.
4:3 I kroz prolome ćete izaći, svaka na prema se, i pobacaćete šta bude u dvorovima, govori Gospod.
4:4 Idite u Vetilj, i činite bezakonje, u Galgalu množite bezakonje svoje, i prinosite svako jutro žrtve svoje, treće godine desetke svoje;
4:5 I palite žrtvu zahvalnu od hleba kiselog, i oglasite žrtve dragovoljne i razglasite, jer vam je tako milo, sinovi Izrailjevi, govori Gospod Gospod.
4:6 I zato vam ja dadoh da su vam čisti zubi po svim gradovima vašim i da nema hleba nigde po svim mestima vašim; ali se ne obratiste k meni, govori Gospod.
4:7 A ja vam ustegoh dažd, kad još tri meseca behu do žetve, i pustih dažd na jedan grad, a na drugi grad ne pustih dažda, jedan se kraj nakvasi, a drugi kraj, na koji ne dažde, posuši se.
4:8 Tako dva i tri grada iđahu u jedan grad da piju vode, i ne mogahu se napiti; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
4:9 Bih vas sušom i medljikom; gusenice izjedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim i na smokvama vašim i na maslinama vašim; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
4:10 Poslah u vas pomor kao u Misir, pobih mačem mladiće vaše i odvedoh konje vaše, i učinih te se podizaše smrad iz logora vašeg i u nozdrve vaše; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
4:11 Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomor, i beste kao glavnja istrgnuta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
4:12 Zato ću ti tako učiniti, Izrailju; i što ću ti tako učiniti, pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svog.
4:13 Jer eto Onog koji je sazidao gore i koji je stvorio vetar i javlja čoveku šta misli, čini od zore tamu, i hodi po visinama zemaljskim; ime Mu je Gospod Bog nad vojskama.
–
5:1 Čujte ovu reč, naricanje koje podižem za vama, dome Izrailjev.
5:2 Pade, neće više ustati devojka Izrailjeva; bačena je na zemlju svoju, nema nikoga da je podigne.
5:3 Jer ovako veli Gospod Gospod: U gradu iz kog je izlazila hiljada ostaće stotina, a iz kog je izlazila stotina u njemu će ostati deset domu Izrailjevom.
5:4 Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevom: Tražite me, i bićete živi.
5:5 A ne tražite Vetilja, i ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer će Galgal otići u ropstvo, a Vetilj će se obratiti u ništa.
5:6 Tražite Gospoda i bićete živi, da ne obuzme dom Josifov kao oganj i spali i ne bude nikoga da gasi Vetilj.
5:7 Koji obraćate sud u pelen, i pravdu na zemlji obarate.
5:8 Onog tražite koji je stvorio zvezde, kola i štape, i koji pretvara sen smrtni u jutro, a dan u tamnu noć, koji doziva vode morske i proliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
5:9 Koji podiže pogibao na jakoga, te pogibao dođe na grad.
5:10 Mrze na onog koji kara na vratima, i gade se na onog koji govori pravo.
5:11 Zato što gazite siromaha i uzimate od njega žito u danak, sagradiste kuće od tesanog kamena, ali nećete sedeti u njima; nasadiste lepe vinograde, ali nećete piti vina iz njih.
5:12 Jer znam bezakonja vaša, kojih je mnogo, i grehe vaše, koji su veliki, koji mučite pravednika, primate poklone i izvrćete pravdu ubogima na vratima.
5:13 Zato će pravedni ćutati u ovo vreme, jer je zlo vreme.
5:14 Tražite dobro a ne zlo, da biste bili živi; i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako rekoste.
5:15 Mrzite na zlo i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.
5:16 Zato ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Gospod: Biće tužnjava po svim ulicama, i po svim putevima govoriće: Jaoh! Jaoh! I zvaće ratare na žalost i na tužnjavu one koji umeju naricati.
5:17 I po svim će vinogradima biti tužnjava, jer ću proći posred tebe, govori Gospod.
5:18 Teško onima koji žele dan Gospodnji! Šta će vam dan Gospodnji? Tada je mrak a ne videlo.
5:19 Kao da bi ko bežao od lava pa bi ga sreo medved; ili kao da bi ko došao u kuću i naslonio se rukom na zid, pa bi ga zmija ujela.
5:20 Nije li dan Gospodnji mrak, a ne videlo? I tama, bez svetlosti?
5:21 Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neću da mirišem svetkovina vaših.
5:22 Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje, neću ih primiti, i neću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše.
5:23 Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih, neću da čujem.
5:24 Nego sud neka teče kao voda i pravda kao silan potok.
5:25 Jeste li meni prinosili žrtve i dare u pustinji četrdeset godina, dome Izrailjev?
5:26 Nego ste nosili šator Moloha svog, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svog, koje sami sebi načiniste.
5:27 Zato ću vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.
–
6:1 Teško bezbrižnima u Sionu i onima koji su bez straha u gori samarijskoj, koji su na glasu između poglavica narodima, ka kojima dolazi dom Izrailjev.
6:2 Prođite u Halnu i vidite, i odande idite u veliki Emat, posle siđite u Gat filistejski; je li koje carstvo bolje od ovih? Jesu li im međe prostranije od vaših međa?
6:3 Teško vama koji mislite da je daleko zli dan, a primičete stolicu na kojoj je nasilje;
6:4 Koji ležete na odrima od slonove kosti i pružate se na posteljama svojim, i jedete jaganjce iz stada i teoce ugojene;
6:5 Koji pevate uza psaltire, i izmišljate sprave muzičke kao David;
6:6 Koji pijete vino velikim čašama, i mažete se skupocenim mirisima, a ne marite za polom Josifov.
6:7 Zato će sada otići u ropstvo među prvima koji će otići u ropstvo, i prestaće radost onih koji se goste.
6:8 Zakle se Gospod Gospod sobom, govori Gospod Bog nad vojskama; ja se gadim na ponos Jakovljev i mrzim na dvorove njegove; zato ću predati grad i sve što je u njemu.
6:9 I ako deset ljudi ostane u jednoj kući, umreće.
6:10 I kad uzme koga stric mu ili koji će ga spaliti da iznese kosti njegove iz kuće, reći će onome koji bude u kutu u kući: Ima li jošte ko kod tebe? A on će reći: Nema nikoga. A on će reći: Ćuti; jer ne pominjaše ime Gospodnje.
6:11 Jer evo, Gospod zapoveda i udariće dom veliki da se razvali i mali dom da popuca.
6:12 Trče li konji po steni i ore li se volovima? Jer vi pretvoriste sud u žuč, i plod od pravde u pelen.
6:13 Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: Nismo li svojom snagom dobili rogove?
6:14 Jer, gle, ja ću podignuti na vas dome Izrailjev, govori Gospod Bog nad vojskama, narod, koji će vas pritesniti od ulaska u Emat do potoka u pustinji.
–
7:1 Ovo mi pokaza Gospod Gospod: Gle, sazdavaše skakavce, kad počinjaše nicati otava, i gle, beše otava po carevoj kosidbi.
7:2 A kad pojedoše travu zemaljsku, tada rekoh: Gospode, Gospode, smiluj se; kako će se podignuti Jakov? Jer je mali.
7:3 Gospod se raskaja zato: Neće biti, reče Gospod.
7:4 Tada mi pokaza Gospod Gospod, i gle, Gospod Gospod povika da će suditi ognjem; i oganj proždre veliku bezdanu i proždre deo zemlje.
7:5 A ja rekoh: Gospode, Gospode, prestani; kako će se podignuti Jakov? Jer je mali.
7:6 Gospod se raskaja zato: Ni to neće biti, reče Gospod Gospod.
7:7 Tada mi pokaza, i gle, Gospod stajaše na zidu sazidanom po merilima, i u ruci Mu behu merila.
7:8 I reče mi Gospod: Šta vidiš, Amose? I rekoh: Merila. A Gospod mi reče: Evo, je ću metnuti merila posred naroda svog Izrailja, neću ga više prolaziti.
7:9 Jer će se razoriti visine Isakove, i svetinje će Izrailjeve opusteti, i ustaću na dom Jerovoamov s mačem.
7:10 Tada Amasija sveštenik vetiljski posla k Jerovoamu caru Izrailjevom i poruči mu: Amos diže bunu na te usred doma Izrailjevog, zemlja ne može podneti svih reči njegovih.
7:11 Jer ovako govori Amos: Jerovoam će poginuti od mača, a Izrailj će se odvesti iz zemlje svoje u ropstvo.
7:12 Potom reče Amasija Amosu: Videoče, idi, beži u zemlju Judinu, i onde jedi hleb i onde prorokuj;
7:13 A u Vetilju više ne prorokuj, jer je svetinja careva i dom je carski.
7:14 A Amos odgovori i reče Amasiji: Ne beh prorok ni proročki sin, nego beh govedar i brah dudove;
7:15 A Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: Idi, prorokuj narodu mom Izrailju.
7:16 Sada dakle čuj reč Gospodnju. Ti kažeš: Ne prorokuj u Izrailju, i ne kropi po domu Isakovom.
7:17 Zato ovako veli Gospod: Žena će ti se kurvati u gradu, i sinovi će tvoji i kćeri tvoje pasti od mača, i zemlja će se tvoja razdeliti užem, i ti ćeš umreti u nečistoj zemlji, a Izrailj će se odvesti iz svoje zemlje u ropstvo.
–
8:1 Ovo mi pokaza Gospod: Gle, kotarica letnjeg voća.
8:2 I reče: Šta vidiš, Amose? A ja rekoh: Kotaricu letnjeg voća. A Gospod mi reče: Dođe kraj narodu mom Izrailju, neću ga više prolaziti.
8:3 I pesme će crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod; biće mnoštvo mrtvih telesa, koja će se svuda pobacati ćuteći.
8:4 Čujte ovo, koji proždirete uboge i satirete siromahe u zemlji,
8:5 Govoreći: Kad će proći mladina da prodajemo žito? I subota da otvorimo pšenicu? Umanjujući efu i povećavajući sikal i varajući lažnim merilima;
8:6 Da kupujemo siromahe za novce i ubogog za jedne opanke, i da prodajemo očinke od pšenice.
8:7 Zakle se Gospod slavom Jakovljevom: Neću nikada zaboraviti nijedno delo njihovo.
8:8 Neće li se zemlja potresti od toga, i protužiti svaki koji živi na njoj? I neće li se sva razliti kao reka? I neće li se odneti i potopiti kao od reke misirske?
8:9 I u onaj dan, govori Gospod Gospod, učiniću da sunce zađe u podne, i pomračiću zemlju za belog dana.
8:10 I pretvoriću praznike vaše u žalost i sve pesme vaše u plač, i metnuću kostret oko svih bedara, i učiniću da svaka glava oćelavi i da bude žalost kao za jedincem, i kraj će joj biti kao gorak dan.
8:11 Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Gospodnjih.
8:12 I potucaće se od mora do mora, i od severa do istoka trčaće tražeći reč Gospodnju, i neće je naći.
8:13 U to će vreme obamirati lepe devojke i mladići od žeđi,
8:14 Koji se kunu krivicom samarijskom i govore: Tako da je živ Bog tvoj, Dane, i tako da je živ put u Virsaveju. I pašće, i neće više ustati.
–
9:1 Videh Gospoda, a On stajaše na oltaru, i reče: Udari u gornji prag od vrata da se zatresu dovratnici, i rascepi ih sve od vrha njihova; a šta ostane iza njih pobiću mačem; neće uteći između njih nijedan, niti će se koji spasti.
9:2 Da se zakopaju u najdonji kraj zemlje, odande će ih uzeti ruka moja; i da izađu na nebo, odande ću ih skinuti;
9:3 I da se sakriju na vrh Karmila, naći ću ih i uzeću ih odande; i da se sakriju ispred mojih očiju na dno morsko, onde ću zapovedati zmiji da ih ujede;
9:4 Da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim, i onde ću zapovedati maču da ih pobije, i obratiću oči svoje njima na zlo a ne na dobro.
9:5 Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tuže svi koji žive na njoj, i razliva se sva kao reka i potapa se kao od reke misirske.
9:6 On je sagradio sebi kleti na nebu i svod svoj osnovao na zemlji; zove vode morske i izliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
9:7 Niste li mi, sinovi Izrailjevi, kao sinovi etiopski? Govori Gospod; ne izvedoh li Izrailja iz zemlje misirske, a Filisteje iz Kaftora i Sirce iz Kira?
9:8 Gle, oči su Gospodnje upravljene na ovo grešno carstvo da ga zatresem sa zemlje; ali neću sasvim zatrti doma Jakovljevog, govori Gospod.
9:9 Jer, evo, ja ću zapovediti i razmetaću među svim narodima dom Izrailjev kao što se razmeće žito u rešetu da ni zrno ne padne na zemlju.
9:10 Od mača će poginuti svi grešnici između mog naroda, koji govore: Neće doći, niti će nas zadesiti zlo.
9:11 U to ću vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu šta je razvaljeno, i opet ću ga sagraditi kao što je bio pre,
9:12 Da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji čini ovo.
9:13 Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati.
9:14 I povratiću roblje naroda svog Izrailja, i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se, i nasadiće vinograde i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih.
9:15 I posadiću ih u zemlji njihovoj, i neće se više iščupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj.