–
1:1 Breme reči Gospodnje Izrailju preko Malahije.
1:2 Ljubim vas, veli Gospod; a vi govorite: U čemu nas ljubiš? Ne beše li Isav brat Jakovu? Govori Gospod; ali Jakova ljubih.
1:3 A na Isava mrzih; zato gore njegove opusteh i nasledstvo njegovo dadoh zmajevima iz pustinje.
1:4 Što Edom govori: Osiromašismo, ali ćemo se povratiti i sagraditi pusta mesta, ovako veli Gospod nad vojskama: neka oni grade, ali ću ja razgraditi, i oni će se zvati: krajina bezakonička i narod na koji se gnevi Gospod doveka.
1:5 I oči će vaše videti i vi ćete reći: Velik je Gospod na međama Izrailjevim.
1:6 Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?
1:7 Donosite na moj oltar hleb oskvrnjen, i govorite: Čim Te oskvrnismo? Tim što govorite: Sto je Gospodnji za preziranje.
1:8 I kad donosite slepo na žrtvu, nije li zlo? I kad donosite hromo ili bolesno, nije li zlo? Odnesi ga starešini svom, hoćeš li mu ugoditi i hoće li pogledati na te? Veli Gospod nad vojskama.
1:9 Zato, molite se Bogu da se smiluje na nas; kad je to iz vaših ruku, hoće li na koga od vas gledati? Govori Gospod nad vojskama.
1:10 Ko je među vama koji bi zatvorio vrata ili zapalio oganj na mom oltaru nizašta? Niste mi mili, veli Gospod nad vojskama, i neću primiti dara iz vaše ruke.
1:11 Jer od istoka sunčanog do zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakom će se mestu prinositi kad imenu mom i čist dar; jer će ime moje biti veliko među narodima, veli Gospod nad vojskama.
1:12 A vi Ga skvrnite govoreći: Sto je Gospodnji nečist, i šta se postavlja na nj, jelo je za preziranje.
1:13 I govorite: Gle, kolika muka! A moglo bi se oduhnuti, govori Gospod nad vojskama; i donosite oteto, i hromo i bolesno donosite na dar; eda li ću primiti iz ruke vaše? Govori Gospod.
1:14 Proklet da je varalica, koji ima u svom stadu muško i zavetuje, pa prinosi Gospodu kvarno; jer sam velik car, veli Gospod nad vojskama, i ime je moje strašno među narodima.
–
2:1 I tako sada vama je ova zapovest, sveštenici.
2:2 Ako ne poslušate i ne stavite u srce da date slavu imenu mom, veli Gospod nad vojskama, tada ću pustiti na vas prokletstvo i prokleću blagoslove vaše; i prokleh ih, jer ne stavljate u srce.
2:3 Evo ja ću vam pokvariti usev, i baciću vam balegu u lice, balegu praznika vaših, da vas odnese sa sobom.
2:4 I poznaćete da sam ja vama poslao ovu zapovest da bi bio moj zavet s Levijem, veli Gospod nad vojskama.
2:5 Zavet moj za život i mir beše s njim, i dadoh mu to za strah, jer me se bojaše i imena se mog strašaše.
2:6 Zakon istiniti beše u ustima njegovim, i bezakonje se ne nađe na usnama njegovim; u miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja.
2:7 Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovih usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama.
2:8 Ali vi zađoste s puta, i učiniste te se mnogi spotakoše o zakon, pokvariste zavet Levijev, veli Gospod nad vojskama.
2:9 Zato i ja vas učinih prezrenim i poništenim u svega naroda, kao što se vi ne držite mojih puteva i u zakonu gledate ko je ko.
2:10 Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio? Zašto neveru činimo jedan drugom skvrneći zavet otaca svojih?
2:11 Juda čini neveru, i gad se čini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skvrni Juda svetinju Gospodnju, koju bi mu valjalo ljubiti, ženeći se kćerju tuđeg boga.
2:12 Gospod će istrebiti iz šatora Jakovljevih čoveka koji čini tako, koji straži i koji odgovara, i koji prinosi prinos Gospodu nad vojskama.
2:13 Još i ovo činite: pokrivate suzama oltar Gospodnji, plačem i uzdasima; zato ne gleda više na prinos, niti Mu je drago primiti šta iz vaših ruku.
2:14 A vi govorite: Zašto? Zato što je Gospod svedok između tebe i žene mladosti tvoje, kojoj ti činiš neveru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u veri.
2:15 Jer nije li učinio jedno, ako i imaše još više duha? A zašto jedno? Da traži seme Božije; zato čuvajte duh svoj, i ženi mladosti svoje ne činite nevere.
2:16 Jer Gospod Bog Izrailjev veli da mrzi na puštanje, jer takav pokriva nasilje plaštem svojim, govori Gospod nad vojskama; zato čuvajte duh svoj da ne činite nevere.
2:17 Dosađujete Gospodu rečima svojim, i govorite: U čem Mu dosađujemo? U tom što govorite: Ko god čini zlo, po volji je Gospodu, i takvi su Mu mili; ili: Gde je Bog koji sudi?
–
3:1 Evo, ja ću poslati anđela svog, koji će pripraviti put preda mnom, i iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kog vi tražite, i anđeo zavetni, kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama.
3:2 Ali ko će podneti dan dolaska Njegovog? I ko će se održati kad se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i kao milo beljarsko.
3:3 I sešće kao Onaj koji lije i čisti srebro, očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi.
3:4 I ugodan će biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina.
3:5 I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i protiv onih koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se mene, veli Gospod nad vojskama.
3:6 Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.
3:7 Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?
3:8 Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu.
3:9 Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod.
3:10 Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.
3:11 I zapretiću vas radi proždrljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskog, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama.
3:12 I zvaće vas blaženim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama.
3:13 Žestoke behu vaše reči na me, veli Gospod; a vi velite: Šta govorismo na Tebe?
3:14 Rekoste: Zaludu je služiti Bogu, i kakva će biti korist da držimo šta je naredio da se drži, i da hodimo žalosni pred Gospodom nad vojskama?
3:15 Zato hvalimo ponosite da su srećni; napreduju koji čine bezakonje, i koji iskušavaju Boga, izbavljaju se.
3:16 Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugom, i pogleda Gospod, i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovom.
3:17 Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je otac milostiv svom sinu koji mu služi.
3:18 Tada ćete se obratiti i videćete razliku između pravednika i bezbožnika, između onog koji služi Bogu i onog koji Mu ne služi.
–
4:1 Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane.
4:2 A vama, koji se bojite imena mog, granuće Sunce pravde, i zdravlje će biti na zracima Njegovim, i izlazićete i skakaćete kao teoci od jasala.
4:3 I izgazićete bezbožnike, jer će oni biti pepeo pod vašim nogama u dan kad ja učinim, veli Gospod nad vojskama.
4:4 Pamtite zakon Mojsija sluge mog, kome zapovedih na Horivu za svega Izrailja uredbe i zakone.
4:5 Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji;
4:6 I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i zatrem zemlju.